VOJISLAV VUJIĆ

Jedinstvena Srbija

Rođen je 29. oktobra 1975. godine u Aleksandrovcu.

Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu.

U periodu od 2000. do 2007. godine bio je komercijalni direktor Modne kuće „Todor”, dok je od 2007. do 2008. godine bio zaposlen u „Euro banka EFG”.

Jedan je od tri potpredsednika Jedinstvene Srbije i predsednik Opštinskog odbora Jedinstvene Srbije.

Nakon izbora 2012. godine, izabran je za narodnog poslanika, a na tom mestu ostao je i u sazivima posle izbora 2014. i 2016. godine.

Na izborima održanim 21. juna 2020. godine našao se na listi "Ivica Dačić SPS- JS Dragan Marković Palma". Mandat mu je potvrđen 10.11.2020. godine.

Oženjen, otac dvoje dece.
Poslednji put ažurirano: 10.11.2020, 15:29

Osnovne informacije

  • Jedinstvena Srbija
  • Vrnjačka Banja
  • Aleksandrovac
  • 29.10.1975.
  • ekonomista

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Gospodo ministri, gospođo Gojković, Atanacković, gospodine Udovičiću, zajedno sa svim vašim saradnicima, ovo danas lepo izgleda, kao da su već počela pitanja Vladi, ovde imamo tri ministra danas ispred nas.

Na početku vašeg izlaganja gospođo Gojković, vi ste pokušali da nađete šta je to zajedničko kao jedan iskusan poslanik, naš bivši poslanik, naša koleginica, da nađete šta je to što spaja kulturu, sport i privredu. Ja sam vas pažljivo pratio i vi ste rekli da je to hrabrost. Slažem se sa vama, a ja sam pokušao da to pogledam iz jednog drugog ugla, naravno, ne vezujući za sva vaša ministarstva.

Suprotno od kulture je nekultura. Da li je to nekultura politike, ili nekultura života. Suprotno od sporta i dopinga u sportu je politički doping, to je doping lažima. Suprotno od akreditacije, mogu da kažem da je to nekakva kvalifikacija ili neki cenzus. Ja sada kada tražim na političkoj sceni ko je nekulturan u politici, kad tražim ko to u politici koristi doping lažima, a ko je taj ko ne može da pređe nijednu kvalifikaciju ili najprostije rečeno cenzus, meni u toj slagalici se pojavi ime Marinike Čobanu Tepić.

I da vam kažem jednu stvar. Ovih dana sam se bavio presklipingom i tim šta Marinika radi. I ono što sam zaključio je sledeće. Sve koje je do sada napadala, davalo joj je vreme i prostor u medijima. Ovog puta je udarila na jedan vrlo nekorektan način na veliku ciljnu grupu.

Naravno, kao i uvek sa lažnim optužbama, kako bi pripremila teren za ono što sledi. Medijima, najviše tabloidima odgovara svaki naslov kada za nekoga kažete da je pedofil, da je uradio neku sličnu stvar i tu dolazimo na jedan vrlo klizav teren.

Sadašnji predsednik Srbije, gospodin Aleksandar Vučić definitivno uživa najveću popularnost. To se meri njegovim delima i to nije sporno. Sva istraživanja to pokazuju. I bivši predsednik Boris Tadić, je u trenutku kada je bio predsednik isto uživao veliku popularnost.

Kada sam gledao istraživanja tada i sada uvek u vrhu popularnosti za njih je bilo ime Dragan Marković Palma. I ta istraživanja nismo radili mi, to su radile nezavisne istraživačke agencije.

Zašto se ovo sa lažnim prijavama dešava? Zato što se bliže izbori. Zato što jedan lobi grupa ili organizacija, ne znam ni ja kako da ih nazovem ima želju da u narednom periodu traži određene izmene zakona koji se tiču porodice, insistiraju na tome da dva muškarca mogu da usvoje dete.

Mi iz Jedinstvene Srbije, šta god da nam rade, kako god da nas napadaju na to nećemo da pristanemo. Budite sigurni. Zašto nas još napadaju? Zato što nikada nećemo da glasamo za nezavisno Kosovo i Metohiju. Znači, u našem Statutu stranke piše, kao i u ovom našem Ustavu da je Srbija jedinstvena.

I znate šta, uvek smo pozivali na jedinstvo. Ja i danas ovde, sve i one koji su aktivni u politici i oni koji nisu aktivni u politici, pozivam na jedinstvo. Mnogo mi problema imamo kao država, od svih različitih uticaja sa strane i trebalo bi, ako ništa i najmanje da budemo jedinstveni. To jedinstvo nekom smeta.

Vi morate da znate, da ono što sam malopre pričao, ideja oko koje nas je okupila Jedinstvena Srbija i njen predsednik Dragan Marković Palma su, ponavljam to, da je porodica svetinja. Znači, dva muškarca po nama ne mogu da usvoje decu. Teritorija Jedinstvene Srbije, tj. naše Srbije mora da ostane ovakva kakva je i danas, znači, u istim granicama. To što trenutno imamo okupiran jedan deo teritorije, to će vreme istorije da ispravi.

E, onda je Marinika čobanov Tepić rešila sa svojim poslodavcima da proba da jednim udarcem, jednom grozotom, da uništi sve ovo o čemu sam vam pričao . znate kako kažu – neće da može. Taj film nećete da gledate.

Što se tiče Jedinstvene Srbije više smo nego ikada bili jedinstveni i verujte mi, svaki udarac na nas, to je kao ono SSSS – Samo sloga Srbina spašava.

Znate šta, kada god je neka teška situacija mi smo svi zajedno. Pre svega, zato što znamo da branimo istinu, da smo napadnuti lažima. To ljude može da podigne, a kada pričam o Mariniki Tepić, krivo mi je što i posle 10 dana od tih sramnih izjava nije našla za shodno da se izvini bar svim ženama koje je uvredila, a uvredila je mnoge žene u Jagodini.

Mnoge porodice je podrmala i uzdrmala u temelju. I najmanje što treba da uradi kao žena je da se upravo tim ženama izvini. Ona će svoje političke prljave napade i dalje da usmerava ka Draganu Markoviću Palmi. To nije problem. Mi kažemo institucije neka rade svoj posao.

Gospodin Marković ode pa se prijavi. Ona kaže – ali, ne može taj sud, jel može neki drugi? Onda državni organi izmeste taj sud. Ona kaže – pa ne može i taj on tamo ima svoje ljude.

Šta znači ima svoje ljude? Ima svoje članove stranke u Kraljevu. Pa imamo ih u celoj Srbiji. Pa naopake su stranke koje se bave politikom, a nemaju članstvo u svim gradovima Srbije.

Zašto ona ne napravi stranku pa da krene istim oružjem da se bori protiv nas? Nema mogućnost, nema snagu, jer teško da bi je ko pratio. Na njenom mestu ja bih pričao o tome šta je uradila dok se bavila politikom. Tri stranke je promenila. To je veliko iskustvo.

Možete da kažete – uradili smo za narod to, uradili smo za državu to, imamo dobar program rada, glasajte za nas u budućnosti. Šta je njihov programa rada – hajde da se bavimo gnusnim lažima.

Ja kažem malopre, za sve žene koje su u Jagodini uvređene i povređene, isto tako je uvređena i povređena sa ovakvim lažima i porodica Dragana Markovića Palme. Ni jednog trenutka se neko ne okrene da kaže – šta je sa tim ljudima?

Ja sam pričao prošli put, politika, kako je rekla, pre neki dan, ministarka jedna ovde, je plemenita stvar. I baviti se politikom, pomažete drugima i to treba da bude interes svih nas.

Opet moram da se vratim na Dragana Markovića Palmu, stranka koja traje već 17 godina, o tome pričamo, kako je svima pomagao.

Kada kažem da je i politika sa jedne strane i prljava, pričam iz svog ličnog iskustva. Meni su zbog politike, ne ulazim u detalje, upalili kola i mogla je da mi izgori kuća, ali ja sam rekao i prošli put, gospodo, to sa poređenjem da vam neko kaže da ste pedofil, apsolutno nije za merenje.

Znači, najveća uvreda koju su mogli da urade je upravo ta rečenica i jedna takva lažna optužba. Ja sam od onih koji veruju u ovu državu, od onih koji veruju u sisteme ove države, i možete vi da premeštate iz koga god grada hoćete predmet, ali činjenica je da je istina samo jedna i da istina ne može da bude drugačija.

Zato sam siguran da kada prođe određeno vreme i kada sve ispliva na površinu, da će Dragan Marković Palma iz svega ovoga da izađe onakav kakav je i ušao u sve ovo, častan, pošten i čovek koji je, pre svega podređen narodu.

Isto tako insistiram da svako ko je ugrozio sve žene o kojima sam pričao i sve porodice, mora da snosi posledice, jer u ovoj Srbiji ako nastavimo ovako, da se optužujemo sa lažima, i sa gnusnim prevarama i sa lažnim svedocima, pazite, traže da svedoci zbog njihove bezbednosti, da im se garantuje bezbednost.

Gospodin Marković, kaže, uradite sve, zagarantujte šta god, a jel mogu oni onlajn da se uključe i da budu nevidljivi i šta to znači? Ako je neko kriv, a Dragan Marković je prvi to rekao, pogotovu za ovakvo delo, to se sudi po kratkom postupku, ja sam otac i imam ćerku i imam sina, i za takvo delo, meni ne treba zakon, da me ne shvatite pogrešno, ali ovo biste isto svi potvrdili koji imate porodicu.

Prema tome, za ovakve optužbe neko mora da odgovara.

Gospođo Gojković, toliko o ovoj slagalici koju ste pomenuli.

Kada su u pitanju zakoni koji su danas na dnevnom redu, ono što je za vas, ministre, najbitnije je to da će poslanička grupa JS da ih podrži.

Ja ću, ne po važnosti, ali ne baš kako je stiglo u dnevnom redu, da ih komentarišem. Prvi zakon je zakon o kulturi.

Gospođo Gojković, ovo što ste sada rekli, pre par minuta je da možda jeste zrelo da dobijemo jedan novi zakon o kulturi. Ono koliko ste mogli da uradite sa postojećim, ja vidim da ste uradili, ali je činjenica da ako hoćete izmene o kakvim ste vi pričali, i o predlozima koje ste vi dali, morate da napravite jedan apsolutno nov zakon.

Jeste specifičan teren i jeste bilo dosta polemike, da li ovako ili onako, i vi ste malopre rekli, biti ministar, to sa jedne strane jeste hrabrost, i odradili ste jedan častan i korektan posao, i ja smatram da i danas u diskusijama, sa drugim kolegama, mi nećemo mnogo da odstupamo od ovoga što se do sada čulo, jer to i jeste istina.

Dali ste maksimum od onoga što vam je na raspolaganju. Ono što ja želim da kažem kada je u pitanju kultura, da je evidentno da ste, kada je u pitanju pre svega infrastruktura kulture, uradili dosta. U velikom broju opština i gradova, se renoviraju kulturni centri i pozorišta i to je dobra stvar. Vi prvo, morate da stvorite uslove za kulturu, oni su na žalost u jednom nizu godina, mogu slobodno da kažem stavljeni u neki drugi plan, a vi ste ih ubacili u fokus i ono što ja mogu da pohvalim kada je u pitanju i moja Vrnjačka Banja, odakle, dolazim, da smo se i mi našli na spisku gde ćemo da renoviramo zamak kulture u Vrnjačkoj Banji i da konačno završimo i renoviranje biblioteke u Vrnjačkoj Banji.

Pošto sam malopre pričao o Jagodini, isto tako država je učestvovala sa nekih 10% radova na rekonstrukciji pozorišta u Jagodini, Kulturnog centra, dobićemo jedan ozbiljni kulturan centar sa preko 2.800 kvadrata, sa 650 sedećih mesta itd.

Znači, kada je u pitanju Zakon o kulturi, svakako će kolega detaljnije da priča, obzirom da ovo vreme brzo prolazi.

Sada ću da kratko nešto kažem i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akreditaciji. Iskren da budem, malo i najčudniji zakon danas. Kad smo mi između nas razgovarali, kolege, teško da smo se svi oko toga usaglasili, ali eto, kada smo sve materijale izanalizirali itd. nesporno je da ovo moramo da uradimo, pre svega, zbog te standardizacije sa EU i sa većom kontrolom koje će Ministarstvo privrede da ima nad svim onim subjektima koji mogu da rade akreditacije.

Obzirom da vi, ministarka dolazite iz Trstenika, dole smo i komšije, deli nas nekih desetak kilometara i što se tiče vas, kao neko ko je u privredi, čuo sam stvarno sve najbolje, ja onda moram da spomenem i tu našu „Prvu petoletku“, koja, nažalost nije onakva kakva je nekada bila, kao i masa preduzeća koja su uništena u onim nehumanim privatizacijama, ali dole je jedan broj radnika uspeo da sačuva jedan deo firme i to je dobar model kako može da se izbori.

Činjenica da je „petoletka“ imala 15.700 radnika, to je bio veliki broj inženjera, mašinskih inženjera, tu je bio veliki broj dobrih majstora, pre svega, na glodalicama i na alatima, koji se tiču mašinskih obrada i ono što se dešavalo vremenom, a to je da su ti ljudi otvarali svoje male privatne firme.

Ovo je dobro kada pričamo o akreditacijama. Oni su naučeni u jednom ozbiljnom sistemu kako se poštuju standardi i kako se poštuju sve te akreditacije da biste mogli da izvozite robu. Mi smo tada radili za velike ozbiljne avio-kompanije širom sveta, e ti ljudi su upravo napravili male firme, porodične biznise koji i Vrnjačku Banju, verujte mi, u dobrom delu budžeta Vrnjačke Banje imaju svoj uticaj.

Svakako ta akreditacija može da ima samo pozitivne efekte na našu privredu, nikako negativne, zato što i ako hoćemo da se bavimo izvozom mi moramo da zadovoljimo neke standarde koje će, pre svega, evropske zemlje od nas da traži.

Nije to samo u privredi ili takvu situaciju imate i u poljoprivredi gde je, recimo, ako nemate Global G.A.P. vi vašu robu ne možete da prodate na neka tržišta iako im roba treba. Znači, što se tiče standardizacije i svega ovoga što se upodobili u ovom zakonu, poslanička grupa Jedinstvene Srbije daje podršku.

Kada je u pitanju Predlog zakona o predmetima od dragocenih metala, mislim on je kompatibilan sa ovim zakonom i tu, opet nemam šta da vam kažem, ali ono što je interesantno, eto, kao neku najbitniju stvar možemo da kažemo, da će ovo zakonsko rešenje uticati na efikasniji rad, a neće proizvesti nikakve nove troškove za korisnike, što je za ljude u privredi vrlo bitno.

Ono što može da se izdvoji, naravno, a to je jedan isto od razloga za donošenje i usklađivanje sa zakonima o inspekcijskom nadzoru i upravnom postupku, znači, ovo je bila obaveza, ovo ste i morali da uradite.

Ali, uvek kada pričamo o dragocenostima nekako svima odmah se upali lampica za zlato i ono što danas mislim da treba da se kaže i što građani Srbije trebaju da znaju, a to je, da je prema podacima Narodne banke Srbije od 2013. godine, zlatne rezerve su povećane količinski za 20,7 tona, odnosno, one su i više negu udvostručene, a vrednost koja se procenjuje za to uvećanje je 1,1 milijarda, samo su u poslednje dve godine rezerve uvećane za 12 tona zlata, 9 tona je kupljeno u oktobru 2019. godine, a 3 tone su kupljene u novembru 2020. godine.

Zašto je to bitno da građani znaju i otkud ova stabilnost kada je u pitanju privreda i kada je u pitanju i kurs i sve ostalo, pa ako hoćete i sve ove vakcine i svi trendovi koji su trenutno aktuelni i pomoć građanima? To je upravo zbog tih rezervi prema podacima Narodne banke Srbije. Učešće zlata u deviznim rezervama trenutno iznosi 12% od ukupnih rezervi. Što se tiče i ovog Zakona o dragocenim metalima, mi ćemo ga svakako podržati.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju dopinga u sportu, gospodin Udovičić je danas napravio uvod. Jasno je objasnio i dao smernicu u kom pravcu trebamo da idemo, mislim on, pre svega, kao sportista u tome ima najviše prava da priča, zato ja neću u ime moje poslaničke grupe najviše da pričam o sportu zato što je moja koleginica, potpredsednica Narodne skupštine Marija Jevđić, i državni prvak, i evropski prvak, i svetski prvak, i ako neko treba da priča o sportu, o sportu bez dopinga, to je svakako Marija.

Ono, ministre, što sam ovih dana video u medijima, a to je jedan dobar predlog, Željko Obradović, naš najtrofejniji trener je u nekim medijima, ne mogu sad da propratim tačno gde je to bilo, ali dao je jedan dobar predlog, a to je da u svim opštinama i gradovima preko sportskih saveza trebamo da se izborimo da deca ne plaćaju članarine da bi se bavila sportom, nego do nekog perioda, da li je to peti razred ili osmi razred, mi kao opštine, gradovi, mi kao država trebamo da preuzmemo na sebe neku vrstu, hajde da kažem, obavezu, da im omogućimo takve uslove u sportu.

Činjenice kao i u kulturi da se dosta uradilo na sportskoj infrastrukturi, ja vam čestitam na tome, vi ste već drugi mandat vezano ministar sporta, efekti su očigledni, nažalost ova pandemija i korona su nas u mnogim stvarima usporile, pa nemamo taj intenzitet takmičenja kao što smo imali ranije, ali svi verujemo da će ovo brzo da se završi.

Gospodo ministri, kad je u pitanju poslanička grupa Jedinstvene Srbije i zakoni koji su danas na dnevnom redu očekujte od nas punu podršku.

Hvala vam.

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 21.04.2021.

Hvala vam uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre Siniša Mali, gospodine Stevanoviću, ono što je suma sumarum dosadašnjeg rada bar kada je borba protiv kovida u pitanju je rezultat od osam milijardi evra koliko je država na različite načine do sada izdvojila da pomogne stanovništvu i zdravstvenom sistemu. To bi se u procentima preračunato definisalo kao 17,3% ukupnog BDP.

Da ne ponavljam sve pakete pomoći, jer su moje kolege pre mene o tome pričale, pričaće naravno i kolege koje govore posle mene, ali ono što je najbitnije, treba istaći to da je u ovo vreme trebalo pre svega sačuvati stabilnost države u svakom smislu, pa naravno i u finansijskom smislu.

Gospodine ministre, prosto vi ste u tome uspeli. Pomogli ste poljoprivredi sada i ovim rebalansom. Pomogli ste zdravstvu. Pomogli ste sportu. Pomogli ste kulturi, privredi, ekonomiji, vojsci, policiji. Uspeli ste svih da se setite. Koliko god neko da kaže – teško je, imam osećaj da u Srbiji se radi kao pre nego što je počeo ovaj kovid. Sve nam je nekako u planu.

Fiskalni savet i gospodin Pavle Petrović ovih dana, pošto sam član Odbora za finansije, imao sam priliku da čujem da su imali određena neslaganja, određene zamerke, ali to je nekako isto i ponavlja se svake godine, ali činjenica je da je i ovog puta više hvalio budžet nego što ga je kritikovao i to je za vas pre svega veliki uspeh kada profesor kao što je gospodin Pavle Petrović hvali ono što radite.

Juče sam na pauzi između dva i tri imao priliku da na TV u kancelariji vidim onaj deo filma „Marš na Drinu“ i tamo su bili Stepa Stepanović, ona legendarna scena kada major Kursula njemu raportira itd. i to me podsetilo na vas i Pavla Petrovića gde Kursula kaže generalu – generale, pa rekoh li ja da će ovakva da bude strategija i tačno je. U pravu ste bili vi i Pavle Petrović, kao i akteri filma o kome sam pričao tada i činjenica je da bez obzira na ta neslaganja i jedan i drugi radite u korist ove države i u korist ovog naroda, s tim što za vas moram da priznam da ste malo više u pravu i da ste bolji strateg.

Kažu kritizeri, a ne kritičari, da smo preko ograničenja od 60% i ja moram da kažem da mi nismo probili nikakvu normu od 60%, a imamo pravo na to kao i svi drugi i vrlo kratko ću samo citirati šta se dešava u Evropi na koju se stalno pozivamo i koja treba da nam bude neki reper.

Članice EU zbog korona krize prisiljene su da žive na kredit. Dugovi im se nagomilavaju od Finske do Grčke. Evropska kancelarija za statistiku objavila je da će ukupni udeo u državnim proračunima na osnovu zaduženja ove godine iznositi preko 100%. Ako se uzme u obzir da smo mi na 60%, onda može prosto i lako da se vidi u stvari koliko je stabilan ekonomski sistem Srbije.

Ono što moram, pošto sam malopre pričao i o Austrougarima i spomenuo sam „Marš na Drinu“, ne mogu da ne kažem da je i dug Nemačke na rekordnom nivou i da je trenutno 2.200 milijardi evra. To je novi rekord. Nemačko zaduženje u odnosu na BDP danas čini 80% državnog računa. Znači, gospodine ministre, ponovo da se vratim na onaj „Marš na Drinu“ dobar ste strateg. Daleko smo mi ispred svih.

Ovo je bio prvi razlog rebalansa, znači pomoć građanima u kriznim situacijama, kolege će da pričaju o detaljima, a drugi razlog je još aktivnije učešće u projektu „Srbija 2025“ koji podrazumeva da će u razne projekte biti uloženo 14 milijardi evra.

Ja neću imati vremena, trudiću se da ispoštujem ono što je predsedavajući rekao, da bi u dva sata morali da napravimo pauzu, zbog vaših daljih obaveza, ali evo, koliko budem stigao.

Znači, od tih 14 milijardi evra ono što je najbitnije za građane Srbije je to da je planirana plata za 2025. godinu prosek 900 evra. I u tom pravcu, bez obzira i na okolnosti u kojima se država nalazi, mi idemo, to svi parametri i sve činjenice pokazuju.

Za puteve se planira pet milijardi, naravno u svo to vreme da se drži stabilan kurs dinara. Imaćemo i dva najduža tunela. Predsednik Aleksandar Vučić je nacrtao ono što je urađeno od saobraćajnica i skrenuo je pažnju na ta dva tunela. Jedan je 2.850 metara, jedan 2.750 metara, znači u Srbiji se gradi kao u najsrećnijim vremenima i to su činjenice i to svi možemo da vidimo i da ispratimo.

Planira se da penzije budu duplirane na 440 evra i ono što ste i vi malopre spomenuli imamo izdvojenu milijardu za vodovod i kanalizaciju u svakom selu.

Ja moram da se pohvalim da je i moja Vrnjačka Banja na tom vašem spisku. Hvala na tome i Ministarstvu građevine, zato što će i kod nas da se radi kanalizacija i sistem za prečišćavanje voda. Obzirom da dolazim iz Vrnjačke Banje ja moram da pohvalim i vaučere koji su i ove godine ponovo podeljeni, tj. biće podeljeni građanima Srbije. Pozivam još jedanput da pored svih destinacija u Srbiji dođete i do Vrnjačke Banje. Još 100 miliona je planirano za tu namenu. Imamo izgradnju metroa u planu, itd, itd, itd.

Ono što je vrlo bitno, vratiću se i na treći deo, ali ne mogu da preskočim, a da potrošim vreme da ne potenciram taj deo da je vreme novac i nažalost u ovoj Srbiji je bilo mnogo onih koji su nam potrošili vreme, a sa trošenjem tog vremena trošili su nam i novac. Nije bitno ko je koga plaćao, ni kako je trošio taj novac, bitno je što do sada niko nije snosio posledice za trošenje vremena i novca građana Srbije. možda je vreme da počnemo i time da se bavimo.

Ja u ovom sazivu, a i u svim saziva pre ovog, od 2012. godine nikada nisam koristio neke neprimerene termine, nikada se nisam trudio da bilo koga ovde uvredim, bez obzira na različite situacije u kojima smo se našli, ali danas ću da iskoristim jedan izraz koji najprikladnije opisuje ljude koji su ovih dana bacili ljagu na predsednika moje stranke Dragana Markovića Palma i nazvaću ih – bacači pomija. Zato što su upravo to i uradili.

Ko plaća Mariniku Tepić da to radi, neću da ulazim, zna se. Ko pokriva Dragana Đilasa, to će vreme da pokaže, ali naslovi koji se pojavljuju na društvenim mrežama tendenciozno presuđuju i okreću činjenice. Da budemo načisto, i sam Dragan Marković Palma je rekao – ako je tačna optužba, ovo se rešava po kratkom postupku. To vam kažem čovek koji iza sebe ima 100.000 članova stranke JS.

Isto bi to rekao i ja i svako ko je roditelj. Ovakve stvari ako postoje, rešavaju se po kratkom postupku.

Sa Draganom Markovićem Palmom sam 17 godina, od osnivanja JS. Znači, za tih 17 godina bio sam prisutan velikom broju proslava koje je on organizovao. Znači, znam kako čovek diše. Te proslave kada su organizovane, organizovane su sa različitim ciljevima. Povod su bile otvaranje fabrika, investicije u Jagodini, različiti jubileji, slave, proslave itd. Moram da kažem, za ovih 17 godina retki su političari priznati na političkoj sceni Srbije koji nisu bili njegovi gosti, privrednici, ambasadori i svaki put svima njima je bio dobar domaćin.

Znao je, kada on kaže, znate kada neko kaže – ima muzike, pa jel ste videli nekad neku proslavu i neko slavlje da nema muzike, on je takav čovek da uvek kaže – pre bih dao pare na muziku, nego na lekara i na advokata. Bio sam član delegacija, proputovali smo pola sveta kada je ne mali broj puta znao da povede u delegaciji harmonikaše. Gde god da odemo ljudi koji su nam bili domaćini su ga zbog takvog odnosa i takvog ponašanja prihvatili kao brata.

Svaku gadost i optužbu možete da očekujete u politici. Ja sam nažalost onaj kome su upalili kola, mogla je da mi izgori kuća da nije bilo komšija da mi pomognu da ugasimo taj požar, pitanje je kako bi se sve završilo. Ali, gadosti kakve su ovih dana bacači pomija izneli na njegov račun nisu za merenje ni sa jednom situacijom koju je svako od nas ovde prisutan mogao da ima u političkom životu. Da vas neko optužuje da ste pedofil, čoveku koji je suprug, čoveku koji je otac, čoveku koji je deda petoro unučadi. Ljudi, ovo je dotaklo dno dna, nema se dalje.

Gledam ove montirane intervjue od ljudi koji su politički angažovani u nekim strankama i kao čovek koji je radio u privredi, radio sam u realnom sektoru, radio sam u banci, bio sam zamenik predsednik opštine, više puta narodni poslanik. Znači, imam pravo da procenim ko radi, ko ne radi, imam pravo i da dam neku ocenu. Za tu šačicu koja se okupila kao podrška Mariniki Tepić u Jagodini, slobodno smem da kažem da vam nema Palme od blata bi ga pravili.

Znači 70% gradova i opština u Srbiji bi poželeli da imaju gradonačelnika kao što je Dragan Marković Palma. Znam da je istina samo jedna i ovo će doći do svog kraja, ne može večno da traje. Gospodin Marković je juče bio u tužilaštvu, danas je preko 400 žena podnelo prijavu protiv Marinike Tepić za sve uvrede koje im je juče nanela, ali stres i traume koje su oni ovih dana ostavili, ne samo porodici Dragana Markovića Palme, iako je tvrdim njima najteže, nego porodicama svih žena koje rade u toj upravi, na način kako ih je ona prozvala, to je stres koji nikada neće da se izbriše. Ne postoji kazna sa kojom Marinika može da bude kažnjena da bi se ovo o čemu je pričala ispravilo.

Žao mi je što sam morao da skrenem sa teme, ali to je bilo jače od mene. Vraćam se na temu da bih ispoštovao vaš termin. Gospodine ministre, ono što vam je najbitnije, poslanička grupa će glasati za ovaj budžet. Koliko god sam imao prilike da ga gledam i kao član Odbora za finansije i sa svojim kolegama kada smo ga analizirali, ono što se kaže najprostije, ja tu ništa ne bih menjao. Svaka vam čast. Hvala.

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.04.2021.

Hvala vam uvažena predsedavajuća.

Uvažena ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, do sada sve što smo mogli da čujemo od kolega je bilo afirmativno i to je svakako dobro. To otprilike pokazuje i neki trend u kome pravcu idu svi ovi zakoni koji su danas na dnevnom redu.

Ono što je za vas ministarka najbitnije, a to je da ćemo mi iz poslaničke grupe JS da podržimo sva četiri zakona koji su danas na dnevnom redu i naravno tako ću ih i komentarisati zato što su svi međusobno povezani.

Ono što je u ovom trenutku stvarno realna prednost, a to je što ste upravo vi na čelu ovog Ministarstva, zato što i vi imate tu neku specifičnu energiju, a ovo su teški zadaci i prosto uliva nam se neka sigurnost i poverenje da ćete da uspete sve ovo da iznesete u tim dugoročnim planovima kako se i planira.

Ono što cenim kod vas je upravo to što stalno potencirate tim saradnika koji je tu oko vas i to je ono što je dobro. Dobro je, jer ovako krupne stvari možete samo timskim radom i da rešite.

Kada je u pitanju Evropska zajednica, oni su ocenili ove zakone kao najmodernije zakone u oblasti energetike. Srbija naravno i do sada je mogla da se pohvali sa dobrim i stabilnim, održivim energetskim sistemom, ali u svakom smislu ovi zakoni će i to stanje koje nije tako loše, unaprediti da bude još bolje.

Javno slušanje koje ste organizovali pre par dana u maloj sali Skupštine pohvaljujem. Ja nažalost nisam mogao da prisustvujem, kao član Odbora za privredu, ali sam ga svakako naknadno odgledao. Pozivam sve građane koji sada gledaju ovu sednicu da, ukoliko žele, mogu na sajtu Narodne skupštine da odu na javna slušanja i tu mogu detaljnije da čuju sve ono što ste vi i vaše kolege tada pričali i otkloniće se veliki broj nedoumica, koje nekako vidim postoje. I tvrdim i siguran sam da postoje zato što ljudi samo nisu dovoljno informisani, ništa drugo. Znači, sigurno niko ne može da me ubedi da bilo ko od kolega u ovoj sali ili vi koji predstavljate ove zakone danas misli loše Srbiji, svakako svi radimo u istom pravcu i svi imamo isti cilj.

Ono što neobično zvuči, a i vi ste rekli u jednom trenutku da ne volite reč „lider“, a to je kad se kaže da je Srbija lider, a sad ne znam ja da tražim neki sinonim i neku drugu reč, ali svakako jeste u regionu kada je u pitanju energetski sistem. Ali ono što danas moram da spomenem, iako ne volim da se ponavljam, zadnji put sam to pričao kad su ovde bile vaše kolege iz Agencije za energetiku. Vrlo lako smo prešli preko te 1999. godine, kada je Srbija ostala bez energetskog sistema. Znači, mi smo tada, ni krivi ni dužni, slobodno tako smem da kažem, pretrpeli takvu materijalnu štetu, kad je u pitanju kompletna infrastruktura Srbije, znači, kad su u pitanju putevi, kad su u pitanju mostovi i kompletna energetska mreža. Tada su se po prvi put upotrebljavale grafitne bombe, na nama su isprobavali bombe koje su namenski pravljene da unište jedan energetski sistem zemlje na koju se tada NATO obrušio.

Nije to bilo prvi put da se Srbija dizala iz pepela. Mi smo tada, evo ovde imamo i kolegu našeg Milutina Mrkonjića, kako on za sebe voli da kaže – inženjera, a najmanje političara, poslanika ili šta god da je drugo radio u životu, i on je tada bio sinonim za nešto što se radi pre roka. Tako oslabljena i jadna zemlja je uspela da se podigne iz pepela i za kratko vreme obnovi kompletan energetski i infrastrukturni sistem i zato mi je drago kada danas možemo da kažemo da smo lider u regionu, kad smo od jedne nule ponovo došli na mesto na kom se danas nalazimo.

A šta je tu sad još najbitnije? To je sad diskutabilna stvar i velika tema se otvara za cenu struje, ali činjenica je da je Srbija svojim građanima omogućila najjeftiniju struju. Slažem se sa profesorom, sad moramo da vodimo računa o tome kako se to troši, ali to ovi vaši zakoni polako i usmeravaju i kasnije ću da pričam o tome, ali činjenično stanje je da u regionu od nas imaju skuplju struju i Makedonija i Bosna, i Crna Gora i Hrvatska, Rumunija, Slovenija itd, ove zemlje koje sam sada nabrojao tu struju plaćaju duplo i malo više od duplog nego mi.

Ali, ono što je meni interesantno, oni koji su nam razorili sistem energetski, zemlje koje su tada bombardovale Srbiju, plaćaju struju i pet puta skuplje nego naši građani. Znači, građani tih zemalja koje su tada zloupotrebile svoju silu, danas svojim građanima pet puta naplaćuju skuplju struju nego Srbija koja je 1999. godine ponovo krenula od nule i došla na stadijum na kom se danas nalazimo.

Prvi zakon je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o energetici, to je krovni zakon i pre sedam godina mi smo ga ovde usvojili u ovom parlamentu, ja sam tada imao priliku da glasam za taj zakon i kako reče neko od kolega, naravno, zakoni su živa stvar, pogotovo vreme u kojem živimo je turbulentno, stvari se brzo menjaju, pogotovo i u sistemu energetike, zato danas pored ovih zakona koje menjamo i dopunjujemo imamo i nove zakone. Kad je u pitanju ovaj zakon, on tretira stvarno dosta novih pojmova, dosta novih termina i kako se čovek polako sa njima upoznaje, onda se stvarno i vidi šta je intencija ovog zakona.

Ono što svakako moram da pomenem, a što je nama iz JS vrlo bitno, to je da ćemo i dalje da imamo 70 hiljada porodica koje, kako je malopre i profesor rekao, nažalost nisu u mogućnosti i u stanju da plaćaju i tu cenu jeftine struje kakvu imamo i dobro je što je država svojim uredbama i dalje tu grupu izdvojila kao jednu socijalnu kategoriju kojoj moramo da pomognemo.

Zašto kažem da je nama iz JS ovo bitno? Mi zastupamo socijalne politike i mi se trudimo da takvih porodica bude sve manje i to treba da bude intencija države, da se trudimo da nikad ne zaboravimo takve porodice, ali da moramo da nađemo načine da ih bude manje. I sad, znate, neko može da kaže ima tu različitih zloupotreba, da li to treba tako ili ne treba tako. Treba tako, jer uvek kažu „sit gladnom ne veruje“ i otprilike država je to prepoznala kao jedan veliki problem i to je sigurno još jedan od razloga zašto JS podržava ove zakone.

Kada se zakon tretira, to je isto vrlo bitno, i na jedan malo drugačiji način skladištenje energije, znači, svih vrsta energije, ne pričam sada samo o gasu, o skladištima koja smo izgrađivali, nego se po prvi put, ne po prvi put, ali sada se stavljaju nekako u prvi plan i ta istraživanja naših rudnih bogatstava kada je u pitanju litijum i naravno znamo da električnu energiju ne možemo da sačuvamo drugačije sem da napravimo mogućnost nekih rezervi sa litijumskim baterijama.

Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije posvećuje posebnu pažnju pitanjima ekologije. Ja sam jedan od onih kolega koji je pred Agencijom za energetiku pričao da hidroelektrane mogu da budu pogubne za naše reke, za taj neki naš hidrosistem koji postoji, ali ono što je dobro kod ovog zakona, zato kažem – ljudi moraju da se informišu, pa onda da ga komentarišu, je to što on zabranjuje izgradnju hidroelektrana u zaštićenim područjima.

Sada kada o tome pričamo, naravno, naša najveća hidroelektrana Đerdap se nalazi u zaštićenom području, ali ono što je kod nje interesantno je da je 1964. godine kada smo gradili tu hidroelektranu tada smo opet bili jedna ozbiljna država, nažalost, u jednoj drugačijoj organizaciji nego danas, ali i tada se stvarno vodilo računa o svim standardima. Nekako i ta gradnja i opet intencija države je uvek bila usmerena, iako nije imala toliko problema sa ekologijom kao današnje moderno društvo, vodili su računa i o ekosistemu i o ekologiji.

Ono što zakon, naravno, ne može do zadnjeg detalja da istretira su te neke druge reke koje se ne nalaze u zaštićenim područjima, ali svakako svi, to sam rekao i na početku, i vi i kolege poslanici i ljudi u lokalnim samoupravama će svaku takvu jednu gradnju nadzirati, kontrolisati, vi ste opet ti koje treba da date dozvole da li nešto može ili ne može. Ja sam siguran, kao u neko vreme kada su državne velike ili javne institucije gradile neke zajedničke objekte koji su išli na opšte dobro, investicije privatnog kapitala uvek imaju za cilj neko lično dobro i uvek je fokusirano na one ljudi koji investiraju. Smatram da to možda unosi najveću zabunu kod građana i dobro je što ovaj zakon sada neke stvari stavlja na pravo mesto.

Treći zakon je Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima. Srbija je bogata zemlja u svakom smislu te reči, to je danas ovde neko od kolega pričao. Ja lično smatram da se bogatstvo jedne zemlje pre svega meri u ljudima i mi možemo da se pohvalimo da smo bogata zemlja, mi imamo dobre ljude, ali svakako imamo i velike energetske potencijale. Malopre sam rekao da imamo najveće zalihe litijuma u Evropi, znači to su istraživanja, ne samo naša, to kažu eminentnije institucije od ovih sa kojima mi raspolažemo, a i naše su eminentne. I naša zemlja je bogom dana kada su u pitanju rude i minerali. Naša južna teritorija koju su okupirali teroristi, slobodno tako mogu da kažem, je izuzetno bogata rudnim bogatstvom. Mogu da citiram, kaže – procenjuje se da je vrednost nalazišta olova, cinka, srebra, nikla, mangana, molibdena i bora na Kosmetu u vrednosti do 1.000 američkih dolara, zvaničan podatak. Ja sam ovo citirao iz lista „Politika“.

Nije neobično da su u svetu ratovi počinjali zbog prirodnih bogatstava, jer činjenica je da bez vode i bez energije ne može nijedan sistem, ne može nijedno društvo. Bogu hvala, mi smo nekako, eto, sve to dobili na korišćenje, sada je samo da se trudimo na budemo dobri domaćini da taj sistem sačuvamo i da ga održimo.

Četvrti zakon je Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije. Ako ne i najbolja stvar, mislim za široku upotrebu, a to je svakako taj neki novi pojam i neka nova terminologija koja se pojavila i građani su za to stvarno zainteresovani to je taj odnos kupac-proizvođač. Znači, to je jedan novi trend, ja sam se iskren da budem stvarno oduševio kad sam ovo pročitao, mislim da smo ispred mnogih evropskih zemalja sa jednim ovakvim trendom i moramo i dalje da se trudimo da informišemo građane šta to tačno znači.

Sad onako samo kratko, znači, ako svako na svoj stambeni objekat ugrađuje solarne panele, solarne kolektore, on tu svoju struju troši. Kad je ne troši iz bilo kog drugog razloga stvara se jedan energetski kredit koji može da potroši u nekom drugom periodu i to je fenomenalna stvar. Ono što ste i danas potencirali, ukoliko se trudimo da izvori obnovljive energije u rokovima koji su zadati mogu da budu ispoštovani, svi mi građani moramo da uzmemo učešće u tom radu.

Iskreno, kada je u pitanju šta štednja, sam ona generacija koja pamti starije ljude koji su nas uvek onako da nas opomenu, da nas povuku za rukav i da kažu - e, hajde, gasi tu sijalicu. Mi smo nekad imali i možda skuplju cenu struje, ali nekako sam siguran da nije to bila samo da li je velika ili mala cena struje, nego to nekako domaćinsko ponašanje koje su generacije ispred nas imale. Prosto, trudile su se na svemu štedimo. Ja imam osećaj da je nekako moja generacija, naša generacija još u tom duhu u tom vaspitanju, da vodimo računa o tome, iako mi je to nekad bilo smešno. Ja danas hvatam sebe, kako kažem svojoj deci – e, ugasi tu sijalicu. Onda mi sin kaže – ali tata to je led rasveta, to troši 2, 3 vata. Slažem se, ali mi danas koristimo i uređaje i mašine za pranje sudova, zamrzivače, frižidere, koji su stvarno kad je u pitanju energetska efikasnost obeleženi onom oznakom AAA. To je ono što treba uvek da gledamo kad kupujemo takve uređaje, ali bez obzira na sve, uštedom i najmanjom uštedom energije, kako kaže prof. Mijatović, mi se borimo za ekologiju.

Ne možemo svi mi, siguran sam da ovde niko ne baca ni kese, ni bilo kakav otpad u prirodu, ali ne možemo da stignemo sve da očistimo, ali sigurno možemo da čuvamo ekologiju tako što ćemo dodatno da se fokusiramo na uštedu struje.

Malopre sam čuo i podatak da smo mi možda, i kako ste rekli, četiri puta veći potrošači od neke statistike koja je u regionu, ali ja ovo moram da kažem, Srbija nije samo zbog toga veliki potrošač, jer mi imamo u odnosu na neki evropski prosek, koji je, ako se ne varam, oko četiri i nešto procenata za gubitke struje u mreži, naš prosek je 11,7% i to je ozbiljan gubitak. Ako to preračunamo i ako to nominalno treba da izrazimo, dođemo do cifre od 290 miliona evra. Meni je drago da ste prepoznali te probleme.

Zašto to kažem? Zato što međudržavni sporazum koji je krajem novembra Vlada potpisala sa francuskom Vladom, osim gradnje metroa donosi i saradnju u oblasti energetike, konkretno sa više od 129 miliona evra biće kreditirano unapređenje EPS-ove elektrodistributivne mreže. To je stvarno jedan ozbiljan pomak ako uzmemo u obzir šta se sve u sektoru energetike radi, ova ušteda će sigurno da se oseti.

Ono što je interesantno za, opet, kao jedna dobra ponuda za građane i to je svakako opet za pohvalu, to je ta subvencija za zamenu stolarije, 25% pomaže Republika, 25% moraju lokalne samouprave da obezbede sredstva. Mislim da će ovo da bude jedan dobar modalitet da uporedimo sve opštine i gradove, da vidimo koliko smo stvarno spremni na terenu da pokažemo koliko nam građani znače, a i da motivišemo iste te građane da se uključe u jednu ovu trku, a vas bih zamolio kao resornu ministarku, mi ćemo svakako ovde da se viđamo u narednom periodu, da nas s vremena na vreme onako izvestite i da nam kažete koji gradovi prednjače, da postavimo jedan dobar trend i da nađemo način ministarka da gradove i opštine koji se budu izdvajali nagradimo dodatno. Mi uvek nekako dođemo da nagradimo one gradovi koji kažu – znate, ovaj siromašniji, ovaj nema potencijal i uvek tražimo šta je to, kako možemo da ih motivišemo. Mi treba da motivišemo one predsednike, opštine i gradonačelnike kojima kad date jedan dinar od njega znaju da naprave pet. Lako ćemo onda da punimo budžet i lako ćemo da pomažemo i onima drugima koji nisu po prirodi stvari svi jednako sposobni.

Samo danas želim još samo kratko da se osvrnem da proizvodnju struje iz biogasa. To je jedan novi trend. Imao sam priliku da ovih dana, pa eto i ja sam se upoznao sa nekim detaljima, naravno, daleko je to od neke ozbiljne proizvodnje struje, da možemo da ga poredimo sa bilo kojim drugim proizvođačima i hidro i vetro, kada su u pitanju obnovljivi izvori energije, a da ne pričamo o ovim drugim proizvođačima struje, ali šta je bitno kod proizvodnje struje iz biogasa, to je upravo, a opet se vraćamo na onu temu ekologije. Znači, oni koriste organski otpad. Mislim da bi trebali da kao ministarstvo iznađete neki modalitet da njih izdvojite u odnosu na ostale proizvođače obnovljive energije. Treba ih motivisati, treba da se vidi kako su proporcionalno raspoređeni zato što do tog organskog otpada ne može lako da se dođe, ali su svakako oni čistači. Ako smo danas pričali o ekologiji, evo ovo je jedan od momenata gde vi možda zajedno sa Ministarstvom ekologije možete da napravite jedan iskorak i da motivišete da se i u onim delovima naše zemlje gde nemamo takve proizvođače pojave neki i da iskoriste te pogodnosti.

Ovo je velika tema svakako, a ova sva četiri zakona su ozbiljni i krupni zakoni. Ja sam se trudio opširnije o njima da pričam, ali moj kolega Nenada Filipović iz poslaničke grupe JS koji nas predstavlja na jugu, kao matematičar po obrazovanju će kasnije malo detaljnije kad su u pitanju brojke, procenti i statistika da priča.

Još jedanput, ministarka ono zbog čega ste vi danas ovde, poslanička grupa JS će svakako podržati sva četiri zakona. Hvala vam.

Dvadeseto vanredno zasedanje , 30.01.2020.

Uvažena predsednice Skupštine, predsednice Vlade, dame i gospodo ministri, drage moje kolege, ja da zamolim predsednicu Skupštine da u nekoj sledećoj raspodeli mene stavite bar dva mesta od Vukadinovića. Ja ću da se vratim na početak odgovora između njega i premijerke. Kolega Vukadinoviću, čuli ste da od tog paradiranja nema neke velike vajde. Morate da budete konkretni. Tu podržavam premijerku.

Gospodine Nedimoviću, vi ste danas izneli set mera koje je Ministarstvo poljoprivrede već do sada realizovalo. Ja vam čestitam na tome i pohvaljujem vas. Ali, naravno, nikad verovatno nije dovoljno dobrih ideja.

Mogu da vam kažem još dva predloga, dva predloga koja su se u praksi pokazala kao vrlo dobri. Oni su sprovedeni u Jagodini. Skupština grada Jagodine je donela dve interesantne odluke o kojima možete da razmislite, pa da ovde nekad budu i kod nas na dnevnom redu. Prva odluka je da se poljoprivredni proizvođači oslobode plaćanja poreza na zemlju, bar onu obradivu zemlju, iako možda treba razmišljati i o tom delu da ona koja nije obradiva, a nalazi se u zonama gde ima ljudi koji su dobri domaćini, možda bi trebalo i više da se oporezuje.

Druga ideja i predlog koji je dao dobre rezultate, to su subvencije za poljoprivredne kredite u smislu kamate. Znači, poljoprivredno gazdinstvo vraća glavnicu, a grad plaća kamatu. Naravno da ti programi mogu da budu različiti od gazdinstva do gazdinstva. Vas razumem kad radite neke mere koje su opsežne i koje tretiraju veliki broj poljoprivrednih gazdinstava da prosto moraju da budu fokusirane i sužene u određenom delu. Realno ako gledamo, bez jakog i osnaženog seljaka i bez dece, svaka država gubi svoju snagu i u nekom trenutku gubi i svoj smisao.

Kad već spominjem decu, ja ću da postavim i pitanje Slavici Đukić Dejanović. Interesuje me, obzirom da su već mere i predlozi, tj. konkretni zakoni koje je usvojila ova naša Skupština, znači, to su te pronatalitetne mere, već se sprovode. Hoću da vas zamolim da mi date odgovor kakvi su rezultati.

Za ministra poljoprivrede, evo i za ministra finansija koji je tu, naravno, i za premijerku, možda još jedan predlog. U Srbiji postoji oko 600.000 registrovanih traktora. Prosečna starost traktora kod nas je preko 30 godina. Imao sam prilike da vidim kako to izgleda na terenu. Troše više ulja nego što troše nafte. Teško je naći delove za sve te traktore.

Ministarstvo poljoprivrede daje 50% subvenciju za kupovinu traktora ili svih ostalih priključnih mašina. Lično mislim da je poljoprivrednim gazdinstvima, posebno onim manjim, teško da isfinansiraju traktor koji je najjeftiniji 15.000. Cene tih traktora idu i do 50, 60. Gospodin Rističević zna kako se kreću te cene. Idu i preko 100.000 ti veliki traktori.

Predlog je da Ministarstvo poljoprivrede i Vlada subvencionišu direktno proizvođača traktora, mi ga imamo u Srbiji, kao što je nekad sličan model finansiranja "Fijata".

(Predsednik: Zahvaljujem. Vreme ste dosta prekoračili.)

Završavam za 15 sekundi.

Ako damo subvenciju proizvođaču, on će automatski moći cenu da spusti, tako da će svakome da bude dostupnije. Hvala.

Dvadeseto vanredno zasedanje , 30.01.2020.

Zahvaljujem se na odgovorima i želim da taj trend nastavite i sa radom, a i sa povećanjem populacije.

Pitanje za gospodina Lončara. Nikako ne mogu da preskočim sada verovatno najaktuelniju temu u čitavom svetu, korona virus. Interesuje me, pratim naravno šta se dešava u okruženju, ali samo da vas pitam koliko smo mi spremni kao država da se suočimo sa mogućnošću proširenja tog virusa na ovaj deo Evrope, ne daj Bože i ka Srbiji?

Kakvi su vaši planovi ako se tako nešto ne daj Bože desi i da li o aktuelnom problemu komuniciramo kao država i vi kao resorno ministarstvo sa okolnim zemljama i da li ćemo u toj situaciji svi zajendo raditi u jednom istom pravcu? Da li postoji jedan plan saradnje sa zemljama koje nas okružuju?

Obzirom da gospodin Dačić nije ovde, zamoliću premijerku da mi da odgovor, u stvari to nije konkretno pitanje, ali prosto interesuje me i čuo sam da je bilo nekoliko pitanja, jednostavno imam želju da znam šta vi kao premijer, svi zajedno kao Vlada, šta očekujete i u kom pravcu će se odvijati ova situacija dalje u Crnoj Gori, na osnovu diplomatskih iskustava, kakve ima naša zemlja?

Interesuje me kako na vaš rad direktno utiče izjava specijalnog izaslanika predsednika Amerike Ričarda Grenela koji traži da Srbija prestane sa aktivnostima koje su vezane za priznavanje tzv. nezavisne države Kosovo? Hvala.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.12.2019.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospođo Ana Brnabić, premijerko, dame i gospodo, ministri, moje pismo bi i po vokaciji i po politici moje stranke trebalo prvo da bude upućeno Slavici Đukić Dejanović, ali prosto zbog ove prethodne diskusije ja ću prvo pitanje svoje da uputim gospođi Ani Brnabić ili ministarki Jadranki Joksimović.

Aktuelna tema u Crnoj Gori? To neće da bude moje kompletno pitanje, ali prosto tražim neku vezu. Kako je rekao malopre ministar Vulin, mi ni do ovog trenutka nemamo informaciju šta se u Crnoj Gori dešava? Pregovori su u toku i razgovara se. Slavica Đukić Dejanović je jednim najumerenijim tonom rekla da je u stvari diplomatija jedino rešenje i najnormalniji pristup rešavanju ovakvog problema.

Ono što je najbolje iz cele priče i što je poruka jedna, pre svega za sve nas koji živimo na Balkanu, su odjedanput jedinstvo i velika podrška međusobna između SPC, između islamske verske zajednice i između katoličke verske zajednice.

Ja mislim da bi ovde trebalo da stavimo tačku i da se više ovome, bar na ovakav način ovde ne raspravljamo.

Ali kada pričamo o toj međunarodnoj i regionalnoj saradnji, evo ja upućujem pitanje za premijerku. Znači, pre nekoliko dana, tačnije 21. ili 22. decembra predsednik Srbije Aleksandar Vučić je bio u Tirani po pitanju takozvanom „malog Šengena“, zato sam rekao da i gospođa Joksimović može da odgovori na ovo pitanje prosto intencija Evropske zajednice i jeste da se i u okviru same Evrope formiraju regionalne saradnje.

Na istoj toj konferenciji bio je prisutan i Milo Đukanović i on je dao podršku jednoj takvoj regionalnoj saradnji i on se založio da trebamo najnormalnije da komuniciramo i pre svega da budemo svi skoncentrisani na osnaživanje regiona. Moje pitanje je da li će se ta regionalna saradnja proširiti i na neke druge zemlje u regionu i da li će između ostalih ciljeva, ja tu informaciju nemam, biti dominantna borba protiv organizovanog kriminala i da će se raditi na očuvanju svih trenutnih granica koje postoje u okviru ove regionalne saradnje?

Svakako moram da kažem da kad pričamo o regionalnoj i opšte, međunarodnoj saradnji, da je Aleksandar Vučić defakto uradio puno. Mi imamo odlične rezultate i kad je u pitanju ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, ne pričam samo o priznanju Kosova, nego uopšte o jednoj od otvorene komunikacije sa svim zemljama sa kojima smo u jednom periodu skoro izgubili svakakvu komunikaciju.

Naravno, ne treba ništa manje da bude ni bitno to što je predsednik moje stranke Dragan Marković Palma, i pored toga što nije ni ministar, ni ambasador, složićete se svi, uradio dosta i na međunarodnoj saradnji, a i na dovođenju velikog broja investitora u Srbiju.

Drugo pitanje, a opet za mene i bitnije od ovoga je svakako pitanje za Slavicu Đukić Dejanović i za Ministarstvo koje ona vodi. Aleksandar Vučić je prepoznao to kao najveći problem i zato smo ovog pita u ovoj Vladi imali formirano Ministarstvo za populacionu politiku i za demografiju, pa me interesuje u narodnoj godini, obzirom da smo povećali i budžet, a sa druge strane imamo i rezultate konkretne kad je u pitanju Jagodina, svake godine imamo po dva odeljenja đaka prvaka više. Kakvi su planovi vašeg ministarstva za sledeću godinu?

Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 02.03.2021.

Hvala, uvaženi predsedniče.

Koleginice i kolege narodni poslanice, vi predsedniče znate, obzirom i da smo koalicioni partneri, da smo mi iz JS upućeni na svakodnevne kontakte sa građanima i ne bih želeo da bilo ko u ovoj sali pogrešno shvati ovo moje pitanje.

Činjenica je da ja dolazim iz turističkog mesta, iz Vrnjačke Banje, mesta u kome veliki broj ljudi živi i radi od turizma. Veliki broj kafića i restorana, ne samo kod nas u našoj opštini, nego u svim opštinama i u gradovima Srbije, poštuje mere koje je propisao Krizni štab.

Ja sam u situaciji da, kada me sretnu moju sugrađani na ulici, vrlo često od njih dobijam sledeće pitanje. Zato odgovor na ovo pitanje tražim i od vas kao predsednika Narodne skupštine. To je odgovor koji tražim i od svih nas narodnih poslanika koji smo prisutni danas ovde u ovoj sali. Ako su svi ostali upućeni da poštuju krizne mere i ako su svi svesni situacije u kojoj se trenutno, kako bar brojke pokazuju, nalazi naša zemlja, onda je red da i mi kao narodni poslanici svojim primerom pokažemo da ove mere imaju svoju težinu. Ako se apeluje da narednih dana treba da se smanji broj kontakata ljudi na jednom mestu, možda i ova sala u kojoj nas ima 250, a zajedno sa svim ljudima koji rade u skupštinskim službama preko nekoliko stotina ljudi, ja vas onda molim da i mi budemo primer i da pokažemo građanima Srbije da ćemo mi prvi da se pridržavamo tih mera. To ne znači da mi izbegavamo rad, da mi izbegavamo posao.

U evidenciji imate, kad su u pitanju poslanici poslaničke grupe JS, da smo u 99% slučaja prisutni, da uvek uzimamo učešće u radu. Naravno, u ovom sazivu Skupštine je prisutnost vidljiva i kad su u pitanju sve ostale kolege. Nekad je u ovoj Skupštini u određenim trenucima bilo po 30 kolega. U ovom sazivu to svi možemo da primetimo, a primećuju i građani, najveći broj poslanika je uzeo učešće u radu i mi smo ovde skoro u punom sastavu.

Zato je moje pitanje - da li smatrate da je svrsishodno da i mi prekinemo zasedanje, ne rad, imamo uslove i mi da radimo drugačije, ali zasedanje i okupljanje u jednoj zatvorenoj prostoriji? Hvala vam.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 11.10.2018.

Hvala predsedavajući.

Postaviću dva pitanja. Prvo pitanje mi je žao što postavljam ovde i što svima trošim dragocene vreme, jer je to pitanje na koje sam juče u toku redovne sednice, od gospodina Trivana, mogao da dobijem odgovor.

Pitanje se ticalo deponije u Vrnjačkoj Banji. Obzirom da je tema bila ekologija, ja sam pričao o deponiji, to je ovo ovde, velika količina otpada i smeća koja se nalazi bukvalno na obali reke Morave. Juče su hvalili predsednika opštine kako dosta ulaže u ekologiju, a moje pitanje prosto je bilo – zašto se onda nešto ne uradi sa ovom deponijom, jer to apsolutno nije bilo tačno da se po pitanju ekologije u Vrnjačkoj Banji, bilo šta ulaže.

Moje pitanje za ministre, obzirom da predsednika opštine to puno ne interesuje – na koji će način i kako sugerisati lokalnoj samoupravi da konačno iznađe neko rešenje po pitanju ove deponije? Ja pitam mog predsednika, on kaže da za to u budžetu novca nema.

Onda drugo pitanje hoću da postavim ministru kulture, gospodinu Vladanu Vukosavljeviću, i da ga pitam koliko može da košta jedna ovakva knjiga? To je knjiga koja treba da predstavlja 150 godina organizovanog bavljenja turizma u Vrnjačkoj Banji, 150 godina u kojima su mnogi predsednici opština i razni učeni i bitni ljudi dali svoj doprinos da Vrnjačka Banja posle 150 godina bude ovakva kakva je danas. Predsedniku opštine je bilo bitno da na početak te knjige stavi svoju sliku, kao da je on napravio Vrnjačku Banju, a drage kolege, verovali ili ne, to je moje pitanje za ministra Vukosavljevića, da li je realno da 750 komada ove knjige, koliki je tiraž, košta pet miliona dinara?

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.11.2017.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, povodom za moje postavljanje pitanja je jučerašnja presuda srpskom generalu Ratku Mladiću. To je bitna tema za nas iz JS, a siguran sam i većeg broja građana Srbije.

Haški tribunal, najveća sramota u istoriji svetskog pravosuđa, slobodno mogu da kažem jedna genocidna tvorevina, citiram gospodina Dragana Markovića Palmu – jučerašnjom presudom generalu Ratku Mladiću, Haški tribunal spušta zavesu na najveću sramotu u istoriji svetskog pravosuđa. Rezultat rada Haškog tribunala je da su oni koji su najviše stradali, najviše i osuđeni. Srbi su ukupno osuđeni na 12 vekova robije, a Hrvati, Muslimani i Albanci na oko 200 godina, s tim da su Hrvati uglavnom osuđeni za zločine nad Muslimanima i obrnuto.

To znači da za zločine nad Srbima niko nije kriv. Od ubistva porodice Zec u Zagrebu, „Kristalne noći“ u Zadru, proterivanja Srba iz hrvatskih gradova, preko Miljevaca, Medačkog džepa, Ravnih Kotara do „Bljeska“ i najvećeg etničkog čišćenja u Evropi od Drugog svetskog rata, „Oluje“, pa preko Podrinja, Kravica, Bratunca, Sarajeva do Starogradskog, Podujeva, Obilića, Kosova i Metohije. To je juče izjavio predsednik JS, Dragan Marković Palma.

Vrlo je bitno da se zna da je Ratko Mladić bio poslednja brana stvaranju jedne islamske države u Evropi. Preko 10.000 mudžahedina sa Bliskog istoka je klalo u BiH Srbe i stvaralo svoju državu. Klinton i njegovi evropski savetnici su to znali, da bi kasnije dobili terorističke napade u NJujorku, u Londonu, Parizu, Briselu, Madridu, Berlinu i celoj Evropi.

Da nije bilo Ratka Mladića i Republike Srpske, danas bi u Evropi imali Raku, Mosul i El Bagdadi. Pored toga, u BiH i dalje postoje islamistički centri, a šef muslimana Bakir Izetbegović i danas poziva na rat.

Pitanje i za holandskog sudiju Alfonsa Oria – gde su Srbiji iz Zagreba, Sarajeva i Prištine, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Kosova i Metohije? Haški tribunal i njegovi finansijeri i naredbodavci su odgovorni za terorističke akcije islamista po Evropi, jer su im to dozvolili u BiH. To građani Evrope, SAD i celog svega treba da znaju. Ovo je juče izjavio naš predsednik.

Zašto sam ovo pročitao? Vezano je za pitanje koje želim da postavim. Da bude jasno, ne postoje dobri i loši ratovi, svaki rat nosi svoje tragedije i smrti. Niko od mojih prijatelja iz Bosne, Hrvatske, Srbije nije želeo rat i danas svi trpimo posledice tih ratova. Za ratove glavni krivci po pravilu ostaju nekažnjeni.

Pitanje za ministarku pravde – kakve je napore do sada uložila Srbija da Ratko Mladić ovu kaznu zbog lošeg i narušenog zdravlja odsluži u Srbiji? Hvala.

Imovinska karta

(Vrnjačka Banja, 25.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 110000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 110000.00 RSD 03.06.2016 -