VOJISLAV VUJIĆ

Jedinstvena Srbija

Rođen je 29. oktobra 1975. godine u Aleksandrovcu.

Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu. U periodu od 2000. do 2007. godine bio je komercijalni direktor Modne kuće „Todor”, dok je od 2007. do 2008. godine bio zaposlen u „Euro banka EFG”.

Jedan je od tri potpredsednika Jedinstvene Srbije i predsednik Opštinskog odbora Jedinstvene Srbije.

Nakon izbora 2012. godine, izabran je za narodnog poslanika, a na tom mestu ostao je i u sazivima posle izbora 2014. i 2016. godine.

Oženjen, otac dvoje dece.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:08

Osnovne informacije

  • Jedinstvena Srbija
  • Vrnjačka Banja
  • Aleksandrovac
  • 29.10.1975.
  • ekonomista

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Dvadeseto vanredno zasedanje , 30.01.2020.

Uvažena predsednice Skupštine, predsednice Vlade, dame i gospodo ministri, drage moje kolege, ja da zamolim predsednicu Skupštine da u nekoj sledećoj raspodeli mene stavite bar dva mesta od Vukadinovića. Ja ću da se vratim na početak odgovora između njega i premijerke. Kolega Vukadinoviću, čuli ste da od tog paradiranja nema neke velike vajde. Morate da budete konkretni. Tu podržavam premijerku.

Gospodine Nedimoviću, vi ste danas izneli set mera koje je Ministarstvo poljoprivrede već do sada realizovalo. Ja vam čestitam na tome i pohvaljujem vas. Ali, naravno, nikad verovatno nije dovoljno dobrih ideja.

Mogu da vam kažem još dva predloga, dva predloga koja su se u praksi pokazala kao vrlo dobri. Oni su sprovedeni u Jagodini. Skupština grada Jagodine je donela dve interesantne odluke o kojima možete da razmislite, pa da ovde nekad budu i kod nas na dnevnom redu. Prva odluka je da se poljoprivredni proizvođači oslobode plaćanja poreza na zemlju, bar onu obradivu zemlju, iako možda treba razmišljati i o tom delu da ona koja nije obradiva, a nalazi se u zonama gde ima ljudi koji su dobri domaćini, možda bi trebalo i više da se oporezuje.

Druga ideja i predlog koji je dao dobre rezultate, to su subvencije za poljoprivredne kredite u smislu kamate. Znači, poljoprivredno gazdinstvo vraća glavnicu, a grad plaća kamatu. Naravno da ti programi mogu da budu različiti od gazdinstva do gazdinstva. Vas razumem kad radite neke mere koje su opsežne i koje tretiraju veliki broj poljoprivrednih gazdinstava da prosto moraju da budu fokusirane i sužene u određenom delu. Realno ako gledamo, bez jakog i osnaženog seljaka i bez dece, svaka država gubi svoju snagu i u nekom trenutku gubi i svoj smisao.

Kad već spominjem decu, ja ću da postavim i pitanje Slavici Đukić Dejanović. Interesuje me, obzirom da su već mere i predlozi, tj. konkretni zakoni koje je usvojila ova naša Skupština, znači, to su te pronatalitetne mere, već se sprovode. Hoću da vas zamolim da mi date odgovor kakvi su rezultati.

Za ministra poljoprivrede, evo i za ministra finansija koji je tu, naravno, i za premijerku, možda još jedan predlog. U Srbiji postoji oko 600.000 registrovanih traktora. Prosečna starost traktora kod nas je preko 30 godina. Imao sam prilike da vidim kako to izgleda na terenu. Troše više ulja nego što troše nafte. Teško je naći delove za sve te traktore.

Ministarstvo poljoprivrede daje 50% subvenciju za kupovinu traktora ili svih ostalih priključnih mašina. Lično mislim da je poljoprivrednim gazdinstvima, posebno onim manjim, teško da isfinansiraju traktor koji je najjeftiniji 15.000. Cene tih traktora idu i do 50, 60. Gospodin Rističević zna kako se kreću te cene. Idu i preko 100.000 ti veliki traktori.

Predlog je da Ministarstvo poljoprivrede i Vlada subvencionišu direktno proizvođača traktora, mi ga imamo u Srbiji, kao što je nekad sličan model finansiranja "Fijata".

(Predsednik: Zahvaljujem. Vreme ste dosta prekoračili.)

Završavam za 15 sekundi.

Ako damo subvenciju proizvođaču, on će automatski moći cenu da spusti, tako da će svakome da bude dostupnije. Hvala.

Dvadeseto vanredno zasedanje , 30.01.2020.

Zahvaljujem se na odgovorima i želim da taj trend nastavite i sa radom, a i sa povećanjem populacije.

Pitanje za gospodina Lončara. Nikako ne mogu da preskočim sada verovatno najaktuelniju temu u čitavom svetu, korona virus. Interesuje me, pratim naravno šta se dešava u okruženju, ali samo da vas pitam koliko smo mi spremni kao država da se suočimo sa mogućnošću proširenja tog virusa na ovaj deo Evrope, ne daj Bože i ka Srbiji?

Kakvi su vaši planovi ako se tako nešto ne daj Bože desi i da li o aktuelnom problemu komuniciramo kao država i vi kao resorno ministarstvo sa okolnim zemljama i da li ćemo u toj situaciji svi zajendo raditi u jednom istom pravcu? Da li postoji jedan plan saradnje sa zemljama koje nas okružuju?

Obzirom da gospodin Dačić nije ovde, zamoliću premijerku da mi da odgovor, u stvari to nije konkretno pitanje, ali prosto interesuje me i čuo sam da je bilo nekoliko pitanja, jednostavno imam želju da znam šta vi kao premijer, svi zajedno kao Vlada, šta očekujete i u kom pravcu će se odvijati ova situacija dalje u Crnoj Gori, na osnovu diplomatskih iskustava, kakve ima naša zemlja?

Interesuje me kako na vaš rad direktno utiče izjava specijalnog izaslanika predsednika Amerike Ričarda Grenela koji traži da Srbija prestane sa aktivnostima koje su vezane za priznavanje tzv. nezavisne države Kosovo? Hvala.

Dvadeseto vanredno zasedanje , 30.01.2020.

Da se zahvalim svima na odgovorima i pošto sad po Poslovniku ova zadnja dva minuta nemam pravo više da postavljam pitanje, ja ću da pozdravim i ministra ekologije, gospodina Trivana.
Gospodinu Nedimoviću, samo još jednu stvar, ono što sam ja malo pre davao kao predlog nije se odnosilo na velike poljoprivredne proizvođače, fakat, oni su jaki, oni mogu da iznesu tu priču, država treba da im pomogne, odnosilo se na one male sitne, i upravo na one male traktore o kojima smo pričali.
Dobar je vaš predlog, može da im se izađe u susret i još neka metodologija koja bi mogla da im se osmisli kako da im se izađe u susret da oni mogu da se udružuju u zadruge. Veliki broj tih malih sitnih nije dovoljno pismen, bez ikakve uvrede, ili nema dovoljne veštine koje su potrebne za otvaranje jedne zadruge i vođenje zadruge. Da li postoji mogućnost da ljudi u lokalnim samoupravama koji se bave temom poljoprivrede mogu da iznađu neko vreme i da se organizuju tribine, gde bi ovi ljudi mogli da se upoznaju sa načinom kako najlakše osnovati poljoprivrednu zadrugu? Hvala.

Dvadeseto vanredno zasedanje , 30.01.2020.

Uvažena predsednice Skupštine, predsednice Vlade, dame i gospodo ministri, drage moje kolege, ja da zamolim predsednicu Skupštine da u nekoj sledećoj raspodeli mene stavite bar dva mesta od Vukadinovića. Ja ću da se vratim na početak odgovora između njega i premijerke. Kolega Vukadinoviću, čuli ste da od tog paradiranja nema neke velike vajde. Morate da budete konkretni. Tu podržavam premijerku.

Gospodine Nedimoviću, vi ste danas izneli set mera koje je Ministarstvo poljoprivrede već do sada realizovalo. Ja vam čestitam na tome i pohvaljujem vas. Ali, naravno, nikad verovatno nije dovoljno dobrih ideja.

Mogu da vam kažem još dva predloga, dva predloga koja su se u praksi pokazala kao vrlo dobri. Oni su sprovedeni u Jagodini. Skupština grada Jagodine je donela dve interesantne odluke o kojima možete da razmislite, pa da ovde nekad budu i kod nas na dnevnom redu. Prva odluka je da se poljoprivredni proizvođači oslobode plaćanja poreza na zemlju, bar onu obradivu zemlju, iako možda treba razmišljati i o tom delu da ona koja nije obradiva, a nalazi se u zonama gde ima ljudi koji su dobri domaćini, možda bi trebalo i više da se oporezuje.

Druga ideja i predlog koji je dao dobre rezultate, to su subvencije za poljoprivredne kredite u smislu kamate. Znači, poljoprivredno gazdinstvo vraća glavnicu, a grad plaća kamatu. Naravno da ti programi mogu da budu različiti od gazdinstva do gazdinstva. Vas razumem kad radite neke mere koje su opsežne i koje tretiraju veliki broj poljoprivrednih gazdinstava da prosto moraju da budu fokusirane i sužene u određenom delu. Realno ako gledamo, bez jakog i osnaženog seljaka i bez dece, svaka država gubi svoju snagu i u nekom trenutku gubi i svoj smisao.

Kad već spominjem decu, ja ću da postavim i pitanje Slavici Đukić Dejanović. Interesuje me, obzirom da su već mere i predlozi, tj. konkretni zakoni koje je usvojila ova naša Skupština, znači, to su te pronatalitetne mere, već se sprovode. Hoću da vas zamolim da mi date odgovor kakvi su rezultati.

Za ministra poljoprivrede, evo i za ministra finansija koji je tu, naravno, i za premijerku, možda još jedan predlog. U Srbiji postoji oko 600.000 registrovanih traktora. Prosečna starost traktora kod nas je preko 30 godina. Imao sam prilike da vidim kako to izgleda na terenu. Troše više ulja nego što troše nafte. Teško je naći delove za sve te traktore.

Ministarstvo poljoprivrede daje 50% subvenciju za kupovinu traktora ili svih ostalih priključnih mašina. Lično mislim da je poljoprivrednim gazdinstvima, posebno onim manjim, teško da isfinansiraju traktor koji je najjeftiniji 15.000. Cene tih traktora idu i do 50, 60. Gospodin Rističević zna kako se kreću te cene. Idu i preko 100.000 ti veliki traktori.

Predlog je da Ministarstvo poljoprivrede i Vlada subvencionišu direktno proizvođača traktora, mi ga imamo u Srbiji, kao što je nekad sličan model finansiranja "Fijata".

(Predsednik: Zahvaljujem. Vreme ste dosta prekoračili.)

Završavam za 15 sekundi.

Ako damo subvenciju proizvođaču, on će automatski moći cenu da spusti, tako da će svakome da bude dostupnije. Hvala.

Dvadeseto vanredno zasedanje , 30.01.2020.

Zahvaljujem se na odgovorima i želim da taj trend nastavite i sa radom, a i sa povećanjem populacije.

Pitanje za gospodina Lončara. Nikako ne mogu da preskočim sada verovatno najaktuelniju temu u čitavom svetu, korona virus. Interesuje me, pratim naravno šta se dešava u okruženju, ali samo da vas pitam koliko smo mi spremni kao država da se suočimo sa mogućnošću proširenja tog virusa na ovaj deo Evrope, ne daj Bože i ka Srbiji?

Kakvi su vaši planovi ako se tako nešto ne daj Bože desi i da li o aktuelnom problemu komuniciramo kao država i vi kao resorno ministarstvo sa okolnim zemljama i da li ćemo u toj situaciji svi zajendo raditi u jednom istom pravcu? Da li postoji jedan plan saradnje sa zemljama koje nas okružuju?

Obzirom da gospodin Dačić nije ovde, zamoliću premijerku da mi da odgovor, u stvari to nije konkretno pitanje, ali prosto interesuje me i čuo sam da je bilo nekoliko pitanja, jednostavno imam želju da znam šta vi kao premijer, svi zajedno kao Vlada, šta očekujete i u kom pravcu će se odvijati ova situacija dalje u Crnoj Gori, na osnovu diplomatskih iskustava, kakve ima naša zemlja?

Interesuje me kako na vaš rad direktno utiče izjava specijalnog izaslanika predsednika Amerike Ričarda Grenela koji traži da Srbija prestane sa aktivnostima koje su vezane za priznavanje tzv. nezavisne države Kosovo? Hvala.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.12.2019.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospođo Ana Brnabić, premijerko, dame i gospodo, ministri, moje pismo bi i po vokaciji i po politici moje stranke trebalo prvo da bude upućeno Slavici Đukić Dejanović, ali prosto zbog ove prethodne diskusije ja ću prvo pitanje svoje da uputim gospođi Ani Brnabić ili ministarki Jadranki Joksimović.

Aktuelna tema u Crnoj Gori? To neće da bude moje kompletno pitanje, ali prosto tražim neku vezu. Kako je rekao malopre ministar Vulin, mi ni do ovog trenutka nemamo informaciju šta se u Crnoj Gori dešava? Pregovori su u toku i razgovara se. Slavica Đukić Dejanović je jednim najumerenijim tonom rekla da je u stvari diplomatija jedino rešenje i najnormalniji pristup rešavanju ovakvog problema.

Ono što je najbolje iz cele priče i što je poruka jedna, pre svega za sve nas koji živimo na Balkanu, su odjedanput jedinstvo i velika podrška međusobna između SPC, između islamske verske zajednice i između katoličke verske zajednice.

Ja mislim da bi ovde trebalo da stavimo tačku i da se više ovome, bar na ovakav način ovde ne raspravljamo.

Ali kada pričamo o toj međunarodnoj i regionalnoj saradnji, evo ja upućujem pitanje za premijerku. Znači, pre nekoliko dana, tačnije 21. ili 22. decembra predsednik Srbije Aleksandar Vučić je bio u Tirani po pitanju takozvanom „malog Šengena“, zato sam rekao da i gospođa Joksimović može da odgovori na ovo pitanje prosto intencija Evropske zajednice i jeste da se i u okviru same Evrope formiraju regionalne saradnje.

Na istoj toj konferenciji bio je prisutan i Milo Đukanović i on je dao podršku jednoj takvoj regionalnoj saradnji i on se založio da trebamo najnormalnije da komuniciramo i pre svega da budemo svi skoncentrisani na osnaživanje regiona. Moje pitanje je da li će se ta regionalna saradnja proširiti i na neke druge zemlje u regionu i da li će između ostalih ciljeva, ja tu informaciju nemam, biti dominantna borba protiv organizovanog kriminala i da će se raditi na očuvanju svih trenutnih granica koje postoje u okviru ove regionalne saradnje?

Svakako moram da kažem da kad pričamo o regionalnoj i opšte, međunarodnoj saradnji, da je Aleksandar Vučić defakto uradio puno. Mi imamo odlične rezultate i kad je u pitanju ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, ne pričam samo o priznanju Kosova, nego uopšte o jednoj od otvorene komunikacije sa svim zemljama sa kojima smo u jednom periodu skoro izgubili svakakvu komunikaciju.

Naravno, ne treba ništa manje da bude ni bitno to što je predsednik moje stranke Dragan Marković Palma, i pored toga što nije ni ministar, ni ambasador, složićete se svi, uradio dosta i na međunarodnoj saradnji, a i na dovođenju velikog broja investitora u Srbiju.

Drugo pitanje, a opet za mene i bitnije od ovoga je svakako pitanje za Slavicu Đukić Dejanović i za Ministarstvo koje ona vodi. Aleksandar Vučić je prepoznao to kao najveći problem i zato smo ovog pita u ovoj Vladi imali formirano Ministarstvo za populacionu politiku i za demografiju, pa me interesuje u narodnoj godini, obzirom da smo povećali i budžet, a sa druge strane imamo i rezultate konkretne kad je u pitanju Jagodina, svake godine imamo po dva odeljenja đaka prvaka više. Kakvi su planovi vašeg ministarstva za sledeću godinu?

Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 11.10.2018.

Hvala predsedavajući.

Postaviću dva pitanja. Prvo pitanje mi je žao što postavljam ovde i što svima trošim dragocene vreme, jer je to pitanje na koje sam juče u toku redovne sednice, od gospodina Trivana, mogao da dobijem odgovor.

Pitanje se ticalo deponije u Vrnjačkoj Banji. Obzirom da je tema bila ekologija, ja sam pričao o deponiji, to je ovo ovde, velika količina otpada i smeća koja se nalazi bukvalno na obali reke Morave. Juče su hvalili predsednika opštine kako dosta ulaže u ekologiju, a moje pitanje prosto je bilo – zašto se onda nešto ne uradi sa ovom deponijom, jer to apsolutno nije bilo tačno da se po pitanju ekologije u Vrnjačkoj Banji, bilo šta ulaže.

Moje pitanje za ministre, obzirom da predsednika opštine to puno ne interesuje – na koji će način i kako sugerisati lokalnoj samoupravi da konačno iznađe neko rešenje po pitanju ove deponije? Ja pitam mog predsednika, on kaže da za to u budžetu novca nema.

Onda drugo pitanje hoću da postavim ministru kulture, gospodinu Vladanu Vukosavljeviću, i da ga pitam koliko može da košta jedna ovakva knjiga? To je knjiga koja treba da predstavlja 150 godina organizovanog bavljenja turizma u Vrnjačkoj Banji, 150 godina u kojima su mnogi predsednici opština i razni učeni i bitni ljudi dali svoj doprinos da Vrnjačka Banja posle 150 godina bude ovakva kakva je danas. Predsedniku opštine je bilo bitno da na početak te knjige stavi svoju sliku, kao da je on napravio Vrnjačku Banju, a drage kolege, verovali ili ne, to je moje pitanje za ministra Vukosavljevića, da li je realno da 750 komada ove knjige, koliki je tiraž, košta pet miliona dinara?

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.11.2017.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, povodom za moje postavljanje pitanja je jučerašnja presuda srpskom generalu Ratku Mladiću. To je bitna tema za nas iz JS, a siguran sam i većeg broja građana Srbije.

Haški tribunal, najveća sramota u istoriji svetskog pravosuđa, slobodno mogu da kažem jedna genocidna tvorevina, citiram gospodina Dragana Markovića Palmu – jučerašnjom presudom generalu Ratku Mladiću, Haški tribunal spušta zavesu na najveću sramotu u istoriji svetskog pravosuđa. Rezultat rada Haškog tribunala je da su oni koji su najviše stradali, najviše i osuđeni. Srbi su ukupno osuđeni na 12 vekova robije, a Hrvati, Muslimani i Albanci na oko 200 godina, s tim da su Hrvati uglavnom osuđeni za zločine nad Muslimanima i obrnuto.

To znači da za zločine nad Srbima niko nije kriv. Od ubistva porodice Zec u Zagrebu, „Kristalne noći“ u Zadru, proterivanja Srba iz hrvatskih gradova, preko Miljevaca, Medačkog džepa, Ravnih Kotara do „Bljeska“ i najvećeg etničkog čišćenja u Evropi od Drugog svetskog rata, „Oluje“, pa preko Podrinja, Kravica, Bratunca, Sarajeva do Starogradskog, Podujeva, Obilića, Kosova i Metohije. To je juče izjavio predsednik JS, Dragan Marković Palma.

Vrlo je bitno da se zna da je Ratko Mladić bio poslednja brana stvaranju jedne islamske države u Evropi. Preko 10.000 mudžahedina sa Bliskog istoka je klalo u BiH Srbe i stvaralo svoju državu. Klinton i njegovi evropski savetnici su to znali, da bi kasnije dobili terorističke napade u NJujorku, u Londonu, Parizu, Briselu, Madridu, Berlinu i celoj Evropi.

Da nije bilo Ratka Mladića i Republike Srpske, danas bi u Evropi imali Raku, Mosul i El Bagdadi. Pored toga, u BiH i dalje postoje islamistički centri, a šef muslimana Bakir Izetbegović i danas poziva na rat.

Pitanje i za holandskog sudiju Alfonsa Oria – gde su Srbiji iz Zagreba, Sarajeva i Prištine, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Kosova i Metohije? Haški tribunal i njegovi finansijeri i naredbodavci su odgovorni za terorističke akcije islamista po Evropi, jer su im to dozvolili u BiH. To građani Evrope, SAD i celog svega treba da znaju. Ovo je juče izjavio naš predsednik.

Zašto sam ovo pročitao? Vezano je za pitanje koje želim da postavim. Da bude jasno, ne postoje dobri i loši ratovi, svaki rat nosi svoje tragedije i smrti. Niko od mojih prijatelja iz Bosne, Hrvatske, Srbije nije želeo rat i danas svi trpimo posledice tih ratova. Za ratove glavni krivci po pravilu ostaju nekažnjeni.

Pitanje za ministarku pravde – kakve je napore do sada uložila Srbija da Ratko Mladić ovu kaznu zbog lošeg i narušenog zdravlja odsluži u Srbiji? Hvala.

Imovinska karta

(Vrnjačka Banja, 25.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 110000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 110000.00 RSD 03.06.2016 -