VOJISLAV VUJIĆ

Jedinstvena Srbija

Rođen je 29. oktobra 1975. godine u Aleksandrovcu.

Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu.

U periodu od 2000. do 2007. godine bio je komercijalni direktor Modne kuće „Todor”, dok je od 2007. do 2008. godine bio zaposlen u „Euro banka EFG”.

Jedan je od tri potpredsednika Jedinstvene Srbije i predsednik Opštinskog odbora Jedinstvene Srbije.

Nakon izbora 2012. godine, izabran je za narodnog poslanika, a na tom mestu ostao je i u sazivima posle izbora 2014. i 2016. godine.

Na izborima održanim 21. juna 2020. godine našao se na listi "Ivica Dačić SPS- JS Dragan Marković Palma". Mandat mu je potvrđen 10.11.2020. godine.

Oženjen, otac dvoje dece.
Poslednji put ažurirano: 10.11.2020, 15:29

Osnovne informacije

  • Jedinstvena Srbija
  • Vrnjačka Banja
  • Aleksandrovac
  • 29.10.1975.
  • ekonomista

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.10.2021.

Hvala vam uvaženi predsedavajući.

Uvažena ministarko Vujović sa saradnicima, Poslanička grupa JS će svakako podržati ovaj zakon i lično se radujem svaki put kada vas vidim u ovoj sali sa novim Predlogom zakona jer vaši zakoni, zakoni iz oblasti ekologije najdirektnije utiču na kvalitet života svih nas.

Svako od prisutnih kolega dolazi iz različitih opština, iz različitih gradova. Svako od nas predstavlja veliki broj građana i ono što je najinteresantnije to su iskustva buke koje imamo različita. Svaki grad ili svaka opština ima neke svoje specifičnosti.

Ono što nam je svima isto je termin buke jer se podrazumeva da je buka svaki neželjeni zvuk. Tačnije, u zakonu kaže da buka u životnoj sredini jeste svaki neželjeni ili štetan zvuk emitovan na otvorenom ili zatvorenom prostoru.

Dolazim iz Vrnjačke Banje, iz turističkog mesta i sigurno da se buka koja se stvara u mom mestu bar malo razlikuje od ostalih opština i gradova. Zašto to kažem? Mi smo specifično turističko mesto koje po prirodi stvari mora da ima i određene manifestacije u toku turističke sezone, jer su upravo i te manifestacije jedan od razloga zašto veliki broj turista posećuje ne samo Vrnjačku Banju kao turističko mesto, već i sve ostale opštine i gradove koji se turizmom bave.

U toku godine jedna od većih manifestacija, ja je ovde navodim kao pozitivan primer, je i Lavfest. Kao što bi recimo neko mogao da se pohvali sa Gučom ili sa Egzitom ili sa svim drugim velikim manifestacijama, mi možemo da se pohvalimo sa Lavfestom i onda se u gradu stalno vodi polemika da li je dobro što ta tri dana imamo povećanu buku, kako neki kažu, ovi mlađi kažu da imamo pojačanu muziku, ali činjenica je da ta tri dana Vrnjačku Banju poseti preko 60 hiljada turista. Ono što je specifičnost te manifestacije da su to uglavnom stranci.

Kada podvučemo liniju, mi između nas kada pričamo o buci u Vrnjačkoj banji, nekako se uvek svede taj komercijalni deo od koga najveći broj stanovnika ima koristi. Tako da postoje određene buke, kako ih definiše zakon koje sticajem okolnosti moramo da nađemo način i kako da ih prihvatimo. Naravno, to je širok pojam.

Kada pričamo o fenomenu buke možemo da se fokusiramo na saobraćajnice, na autoputeve. Nekada kada su se izgrađivali autoputevi i različite saobraćajnice nije se mnogo vodilo računa o buci. Tada, verovatno, ni promet saobraćaja nije bio veliki, kao danas. Danas kada se izgrađuje, a Bogu hvala u Srbiji se izgrađuje dosta saobraćajnica i dosta autoputeva, vodi se računa o bukama. Možemo da vidimo veliki broj zaštitnih ograda koje se postavljaju upravo zbog naselja kroz koje saobraćajnice prolaze.

Rade se i savremenije industrijske zone. Ovaj zakon tretira i veliki broj pravnih lica, konkretno privredu, kada je u pitanju buka, ali ako ste ispoštovali sve standarde i ukoliko se nalazite u industrijskim zonama kakvih je sve više u gradovima, ja kao primer vrlo često navodim Jagodinu zato što je napravila jednu novu industrijsku zonu i sve fabrike koje se tu nalaze sigurno nikoga ne ugrožavaju kada je u pitanju buka.

Ono sa čime ćemo se svi složiti, što sigurno se možda ovde, kao najčešći pojam buke i spomene, to je buka iz ugostiteljskih objekata. Naravno, kolega je malopre, predsednik Odbora za ekologiju rekao da je sada sve mnogo lakše zato što u ovom zakonu sada su i komunalni milicajci ili u opštinama gde ih nema, znači komunalni inspektori, imaće uređaj sa kojima će na licu mesta moći da definišu nivo buke i istog trenutka onako kako im zakon nalaže moći će da odreaguju. Te fonometre do sada imala su ovlašćena pravna lica do kojih nije bilo lako u svakom trenutku, a pogotovo u trenutku kada se neki muzički program izvodi, doći.

Ja sam na početku rekao šta je definicija buke, ali ni svi mi nismo isti. To je normalna stvar, svi smo različiti i građani kod nas poslanika dolaze sa različitim zahtevima. Nekada su to predlozi ministarka, neki put su to zahtevi. I po prirodi posla i ja sam imao jedan susret ovih dana sa jednim građaninom koji je došao i kada smo pričali o Zakonu o zaštiti buke video da je zakon u pripremi i čovek je izneo svoj lični problem. Došao je kod mene i pitao – šta se dešava sa ljubavnom bukom.

Ja u startu da budem iskren nisam mogao da razumem na šta tačno misli, ali kada mi je on rekao da su u pitanju stanari zgrade u kojoj se nalazi, čak je tu bio i neki dopis, gde kaže – mole se stanari iz te i te, ja sada neću da navodim ni zgradu, ni adresu, da se smanji ta ljubavna buka, ja sam ga onda razumeo o čemu on priča. Kada sam uzeo zakon da ga pročitam, član 2. nije svađa, komšijski odnosi su u pitanju, ali dobri, kaže u članu 2. – odredbe ovog zakona ne primenjuju se na buku, pa kaže stav. 4. – od aktivnosti u domaćinstvu ili buku iz susednog domaćinstva ili stana ili drugog prostora koji se koristi za te namene.

Tako da ja nisam saglasan sa tim da podnosim amandman da bi se ovakve stvari rešile, ja sam dao predlog da oni tu u svom kućnom redu nađu neki način kako će da reše i građanin se složio sa tim.

Sada kada pričamo uopšte o problemima ekologije, svakako da su oni izuzetno kompleksni. Tu nije u pitanju samo buka, ekologija je jedna široka oblast i pokriva dosta stvari koje se tiču direktno života svih nas, ali ona na šta danas želim da se osvrnem i da iskoristim priliku, a to su deponije.

Moramo da se potrudimo da svi mi malo podignemo tu svest građana kada su u pitanju, pre svega divlje deponije, a da se opet fokusiramo na one deponije koje su u funkciji. Ja ću sada da navedem dobar primer, a to su grad Jagodina i grad Leskovac, da ne bude da stalno pričamo o Jagodini, ali činjenica je da Jagodina može da se koristi za dobar primer. Mogu da spomenem i grad Leskovac zato što su sa austrijskom kompanijom „POR“ pre više godina uspeli da naprave ozbiljne regionalne deponije i ja znam ministarka koliko vi ulažete truda i rada da generalno i tu svest kod građana, a i sama tehnička pitanja koja se tiču deponija, rešimo.

Pozivam sve da iskoristimo, upravo možda i te predimenzionirane kapacitete ove dve deponije i da koliko je moguće iz okruženja sav otpad upravo pokušamo da deponujemo na te dve lokacije. Naravno, tamo gde tehničke mogućnosti dozvoljavaju.

Generalno, kada pričamo o ekologiji, moramo da budemo svesni činjenice da je ekologija pre svega sinonim za lepo ponašanje, ekologija je sinonim za kulturu i za jednu stalnu nadogradnju o svesti o zaštiti životne sredine.

Ministarka, iskoristiću priliku sada da se vašem ministarstvu i vama lično zahvalim za jedan ozbiljan ekološki projekat koji se tiče svih građana Republike Srbije, a fokusiran je na Vrnjačku Banju. To je projekat kojim ste odobrili i dali veliku pomoć da pošumljavamo 60 hektara parkovskih površina. To nije klasična šuma, to su parkovske površine koje su bukvalno 365 dana u godini održavaju. Po prirodi stvari, flora i fauna su promenljive, sa ovim projektom koji ste nam omogućili od oktobra meseca kreće realizacija. Pozivam sve građane Srbije da dođu u Vrnjačku banju i da sledeće godine vide šta smo to zajednički uradili. Hvala puno.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 22.09.2021.

Hvala vam.

Uvažena potpredsednice Vlade, ministarko, gospođo Gojković, gospodine Popoviću, uvaženi predsedavajući, gospodine Krkobabiću, danas imamo na dnevnom redu jednu vrlo značajnu i neobičnu temu. Neobičnu zato što je danas isprovocirala dosta emocija. Kolege koje su govorile pre mene, svako na svoj način je uneo deo sebe u ovu diskusiju. Obzirom da sam poslanik od 2012. godine imao sam priliku da slušam veliki broj izlaganja mojih kolega. Naravno, uvek tu ima svašta lepo i svašta pametno da se čuje.

Danas, iskreno, moram i da čestitam mom kolegi iz moje poslaničke grupe, iz JS, gospodinu Životi Starčeviću, inače i profesoru, na jednom predavanju, dvadesetominutnom predavanju koje nam je danas održao. On nas je proveo kroz Hilandar, a to nije lako uraditi za 20 minuta, da prođete kroz 11 vekova duge istorije.

Naravno, danas i svi mi koji učestvujemo u izglasavanju ovog zakona imamo, kako neko danas reče, tu čast i privilegiju da možemo da glasamo za jedan ovakav zakon. Dosta citiram, a nisam ni počeo.

Moram da spomenem i moju koleginicu Snežanu Paunović koja je rekla da ste i vi u svojoj, ne tako dugoj, ministarskoj karijeri, na mestu ministra kulture stvarno doneli niz pozitivnih i niz dobrih zakona koji će svakako ući u istoriju.

Ono što je najznačajnije danas jeste da po prvi put imamo jedno sistemsko rešenje, ne mogu, daleko od toga, da kažem za jedan problem, za jednu situaciju koja traje vekovima unazad, a za konkretnu pomoć koju smo od 2004. godine upućivali manastiru Hilandar.

Za nas mogu da kaže, to su istorijske činjenice, da smo bili komunistička država, ali vera u Boga i u svetinje u našem narodu nikada nije nestala i nikada neće nestati. Srednjovekovni manastiri i crkve, mi ih uvek od milošte zovemo svetinje i to je sad sve popularnije i popularnije u građanstvu, koje svedoče usponu i padu srpske carevine, a zatim i srpske države deo su kulture kojom se Srbija ponosi.

Danas je tema Hilandar, ali kada pričamo o Hilandaru danas imamo potrebu da kroz manastir Hilandar provučemo sve svetinje. Ne smem ni da se upustim u nabrajanje koliko svetinja imamo, Bogu hvala, imamo ih dosta i to je plod naše istorija koja je sama po sebi duga.

Politike se menjaju, ideologije se menjaju, nekada se napušta i rodna gruda, ali vera, vera se kod nas Srba nikada nije menjala. Ona nas je i održala, učeni smo i vaspitavani u duhu pravoslavlja da nikome ne želimo zlo. I kada smo bili kroz istoriju prinuđeni da ratujemo trudili smo se da to uvek budu odbrambeni ratovi. Nažalost, nismo mi trpeli samo štete od ratova, 2004. godine naše svetinje, konkretno Hilandar je pretrpeo veliku štetu od požara. Ono što je usledilo posle tog požara, ja ne mislim samo na pomoć države i naroda koja je svakako i evidentno od te godine pa na dalje bivala sve veća i veća, najbitnije što smo tada počeli da obnavljamo te, 2004. godine je svakako, naša vera i to nas je nateralo, kao i svaki put kroz istoriju da posle velikih tragedija nekako ponovo svi budemo jedinstveni da se udružimo.

Ponovo je obnovljeno srpsko jedinstvo. Zato su nama svetinje bitne, jer nas one opominju. Svaki put kada se udaljimo jedni od drugih one nas podsećaju da moramo da se držimo zajedno. Imali smo priliku da u Crnoj Gori vrlo skoro, vidimo narod koji je svašta nešto propuštao i popuštao od te 2006. godine, ali kada su došli do jedne linije preko koje ne sme da se prođe, kad su takli u veru, kad su takli u svetinju, imali smo priliku da vidimo šta su litije u Crnoj Gori uspele da urade, šta je uspeo narod da uradi. Za jednu vlast, za koju svi mi koji se bavimo politikom, za koju smo mogli da kažemo, pa to će da traje, ne znamo koliko će dugo da traje – šta se desilo? Prešli su liniju. E, kad pređu tu liniju, kad se dirnu svetinje, desi se to što nas istorija uči, a to je da postanemo jedinstveni i onda je odgovor bio ovakav kakav jeste. U Crnoj Gori je promenjena vlast, a narod je uspeo da sačuva ono zbog čega su litije i pokrenute.

Sticajem okolnosti ja sam bio prisutan tog 4. septembra u Podgorici, dočekao sam našeg patrijarha, gospodina, Porfirija i ono što sam tada video u Podgorici preko 15 hiljada ljudi, što ćete da se složiti da je za Podgoricu i Crnu Goru dosta, video sam jedinstvo kako se retko viđa. To su naše poruke, to su ti znakovi pored puta i to je to zbog čega se mi uvek vraćamo našim svetinjama.

Nije prvi put, ali najteže stradanje koje je srpski narod i srpske svetinje doživeli, to je bilo 2004. godina, kada su šiptarski teroristi proterali sa Kosova 220.000 Srba i kada su nam uništili, upalili 120 svetinja. To je ostalo upisano u istoriji, ostalo je upisano u našim srcima i takve stvari ne zaboravljamo.

Zato je dobar ovaj zakon. Donosimo ga u pravo vreme da svima pokažemo da takve stvari ne zaboravljamo i da mi ne ostavljamo svetinje.

Danas imamo provokacije koje se dešavaju. Mediji su ih puni i vi vidite šta ponovo pokušavaju da urade. Kako je Dragan Marković Palma, predsednik JS juče na konferenciji za novinare poručio, da ovo što rade kosovski Albanci, nikome neće doneti dobro. Ovo neće doneti dobro ni njima ni nama, možda. Ovo mora da se prekine.

Ja ih i danas dok mi glasamo za ovaj zakon, molim da prekinu da rade to što rade, da se manu tih provokacija, da gledaju svoja posla.

Pošto mi vreme ističe, hoću da iskoristim ovu priliku da se vama, gospođo Gojković i gospodine Popoviću, zahvalim za sve što ste uradili za Vrnjačku Banju. Verujem da ćemo da nastavimo u duhu te dobre tradicije i u budućnosti da sarađujemo, a svima da poručim i sve kolege da zamolim da zajednički ovaj zakon izglasamo.

Hvala vam.

Jedanaesto vanredno zasedanje , 08.09.2021.

Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima, kada god na dnevnom redu imamo temu sporazume i ugovore, nekako se stekne neki osećaj, bar u široj javnosti, da to nisu neke, kako kažu, bitne stvari. Jesu. Osnovna funkcija Narodne skupštine, pored usvajanja svih zakona, je svakako i potvrđivanje sporazuma. To su vrlo bitne stvari, pogotovo u svetu diplomatije i nekog dnevnog života svih građana Republike Srbije.

Diplomatski odnosi ili jedna, slobodno mogu da kažem, diplomatska ofanziva kakvu je zadnjih 10 godina imao Aleksandar Vučić, Vlada Republike Srbije sa svim kapacitetom svoje koalicije, su dali odlične rezultate. Slika Srbije u svetu je promenjena.

Ako se vratimo samo nekoliko meseci unazad, na početku ove pandemije, kad je zavladao totalni haos u nabavci i distribuciji vakcina, Srbija je uspela za vrlo kratko vreme da obezbedi veliki broj vakcina, i to ne samo za svoje građane, nego upravo baveći se tom pozitivnom diplomatijom i za sve zemlje u okruženju kao donator. Znači, Srbija je donirala vakcine i Crnoj Gori i BiH i Severnoj Makedoniji i mnogim drugim zemljama. To je za posledicu imalo vrlo brzo pozitivne efekte koje smo svi mi mogli da osetimo zadnjih meseci. Lično ja, a i većina svih naših sugrađana koji su putovali put Grčke, koji smo tranzitno prolazili kroz Makedoniju, sretali smo se ove godine sa jednim pozitivnim iskustvom, a to je da građani Republike Srbije nisu plaćali putarinu kroz Severnu Makedoniju. Naravno, to su simbolični iznosi, to nisu veliki iznosi, ali taj prijateljski osećaj kada sa njima razgovarate kako smo došli u tu situaciju je dobar pozitivni efekat i vidim da su svi maksimalno hvalili tu akciju Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića da se podele i doniraju vakcine Severnoj Makedoniji.

Isto tako, posledice tih sporazuma koji, naravno, ne dolaze svi sporazumi na potpisivanje i na glasanje u parlament Republike Srbije, postoje neki sporazumi koje imaju ovlašćenje da potpišu i premijerka i ministri i da oni imaju svoje pravno dejstvo a da ne moraju da dođu u Skupštinu i dobar deo takvih sporazuma i benefite tih sporazuma su mogli da osete upravo građani Republike Srbije, koji su preko usluga za mobilnu telefoniju koja je sada bez rominga, mogli da koriste i u BiH, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, a imali smo od ove godine tako relaksiran odnos i sa Grčkom. Kada kažem - Grčku, to je za nas iz JS posebna priča, zato što je predsednik naše poslaničke grupe JS Dragan Marković Palma inače i počasni konzul Grčke u Republici Srbiji i to upravo ukazuje na te korektne odnose koji svako sa svog nivoa vlasti ili vršenja neke političke funkcije može da uspostavi.

U diplomatiji se sve piše, sve se negde zapisuje, i dobre stvari i loše stvari. Ono što možda nisu velike stvari za Republiku Srbiju u nekim makropolitičkim odnosima, ali svakako u mikro jesu, je to da je Dragan Marković Palma ove godine organizovao odlazak 600 lekara i medicinskih radnika u Grčku, znači bili su pet dana dole, pre nekih 20-ak dana vratilo se hiljadu poljoprivrednih proizvođača koji su isto u organizaciji Dragana Markovića Palme imali priliku da odu, kako ja to mogu da kažem slobodno na jedno nagradno putovanje, jer je to vrlo specifična delatnost. Ja ne mogu njih da uporedim sa crvenom linijom kovida, ali ako trebamo da iznesemo i da nagradimo ljude koji su uradili nešto veliko u poslednjih godinu dana za Srbiju, to su svakako svi medicinski radnici koji su bili na crvenim kovid linijama i svi oni ljudi koji se bave poljoprivredom, jer za njih i kad je sve stalo, pauze nije bilo.

Znači, bitno je da građani shvate važnost svih ovih sporazuma. Konkretno, mi danas imamo Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Maroko u oblasti odbrane.

Ono što želim da istaknem da Kraljevina Maroko nije priznala nezavisnost Kosova, što za mene lično i naravno za kompletan srpski narod ima dodatnu vrednost tog našeg prijateljstva. Mi danas na dnevnom redu takođe imao i sporazume sa zemljama koje su priznale tu separatističku želju za neosnovanu nezavisnost, ali to ne znači da sa tim zemljama ne trebamo da sarađujemo, upravo suprotno, mi sa njima moramo da sarađujemo, mi sa njima moramo da potpisujemo sve sporazume koji idu u prilog i korist srpskom narodu, zato što je svaki taj sporazum jedan možda mali korak, ali svakako korak ka unapređenju svih tih veza u diplomatiji. Naravno, koji će jednog trenutka istinu da iznese na videlo, sa početka ovog mog današnjeg izlaganja, a to je da će taj niz od 18 zemalja koje su povukle priznanje nezavisnosti Kosova da bude još veći.

Ako trebamo da pričamo o tih 18 priznanja, pored Aleksandra Vučića, svakako moramo da istaknemo Ivicu Dačića koji je u tom periodu bio ministar spoljnih poslova. Danas su stvari malo drugačije, i jedni i drugi smo, hajde da kažem, usporili sa tom diplomatskog aktivnošću koja za posledicu treba da ima povlačenje priznanja, ali rezultati koji su postignuti u tom zadnjem periodu nisu zanemarljivi.

Saradnja sa Kraljevinom Maroko ima dugu tradiciju od 64 godine. Ovo što danas treba da glasamo, ovaj sporazum, konkretno se tiče vojne saradnje, saradnje pre svega u odbrani.

Kad kažemo saradnja u odbrani, obzirom na tu našu geografsku udaljenost možda to deluje i neozbiljno, možda mi nismo velike sile, ni mi ni oni, ali svakako saradnja između svake zemlje ne odnosi se samo i jedino na tu reč – odbrana, to je malo širi pojam. Konkretno u ovom sporazumu se kaže da su tu obuka i vojne vežbe, da je tu industrija odbrane, da se Srbija vrlo brzo razvija i logistička podrška, informaciona bezbednost, sajber odbrana, vojno zdravstvo, itd.

Znači, kada je u pitanju poslanička grupa JS, ovaj Sporazum ćemo svakako podržati.

Sledeći je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o osnivanju i uslovima delatnosti kulturno-informativnih centara.

Moram da kažem na početku da je i Ruska Federacija jedna od onih prijateljskih zemalja koje nisu podržale teroriste na Kosovu, jedna od onih država koja je uvek, kada je bilo teško pomagala našem narodu. Kroz istoriju od njih smo uvek imali pruženu ruku prijateljstva, od njih nikada nismo imali nikakvu nanetu štetu.

Ovaj Sporazum, iako je iz oblasti kulture, daje recipročno velika ovlašćenja i jednoj i drugoj strani, ali takav odnos trebaju, mogu i moraju da imaju prijateljske zemlje kakve smo mi i Ruska Federacija.

Imajući u vidu upravo tu želju naroda Srbije i Rusije sa uzajamnim upoznavanjem sa društvenim i kulturnim vrednostima, želje za razvijanje tih tradicionalnih vrednosti, poslanička grupa JS će podržati ovaj Sporazum.

Sledeći sporazum je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma okvirnog Sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam „studentsko stanovanje“.

Znači, osnovni cilj ovog Sporazuma o zajmu, je povećanje kapaciteta u studentskim domovima. Koleginica Aleksandra je malopre pričala o tome. Znači, dobijamo novih 1.000 ležajeva, 1.000 mesta u Beogradu i 400 ležajeva u Nišu.

Svakako, ja neću da ulazim u detalje ovog ugovora, koleginica iz oblasti ekonomije je malopre sve to do detalja objasnila, ali treba da se kaže da svakako i Vlada i resorno ministarstvo trebaju da budu pohvaljeni ovde od svih nas poslanika za realizaciju ovakvog projekta.

Moram da napomenem i da u Vrnjačkoj banji imamo fakultet, fakultet koji je vezan za turizam i hotelijerstvo, pripada kragujevačkom univerzitetu. U Vrnjačkoj banji imamo i odlučnu srednju školu kada su u pitanju turizam i ugostiteljstvo, tako da smo napravili jednu celinu. Zašto to kažem?

Svi mi koji živimo u Vrnjačkoj banji osećamo korist od postojanja fakulteta i prisustva studenata u našem gradu. Svaki fakultet i svaki ovaj dom o kome smo pričali je u stvari jedna mala fabrika, ne samo zbog velikog broja prosvetnih radnika, profesora i doktora koji na njima rade, nego pre svega mislim i na građane koje sticajem okolnosti zbog poslova kojima se bave ostvaruju benefite upravo zbog prisustva studenata, a vrlo često i njihovih roditelja u našem gradu.

Inače, hoću da iskoristim ovu priliku malo i da se pohvalim. Vrnjačka banja je 2014. godine po osnovu boravišne takse ostvarila 17 miliona prihoda, ove godine, 2021. godine imamo 51 milion. Verujte mi, to je u oblasti turizma, ako uzmemo u obzir i Kovid i pandemiju, sve što nas je snašlo, odličan rezultat.

Inače, Vrnjačka banja je ove godine imala evidentirano na različite načine preko dva miliona posetioca. Mislim da ulazimo u sam vrh kada je u pitanju bavljenje turizmom u Srbiji.

Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o saradnji u oblasti odbrane – Nemačka jeste velika i vojna sila u svakom smislu te reči i nije mala stvar da sa Saveznom Republikom Nemačkom potpisujemo bilo kakav sporazum. Naravno, naši odnosi traju još od 1878. godine gde smo na Berlinskom kongresu uspostavili neke prve modernije i zvanične odnose naše dve diplomatije. Ti odnosi su, to je činjenica i ne možemo da je preskočimo, ti odnosi su sa vremena na vreme bili i prekinuti. Mi smo imali situaciju da smo imali otvoreni rat sa Nemačkom u toku Drugog svetskog rata, ali život ide dalje i to je opet početak ove priče.

Moramo da se trudimo svi da prelazimo preko tih loših stvari i negativnih iskustava iz istorije, ne da ih zaboravimo, svaka od njih je posebno iskustvo i posebna škola, ali moramo da sarađujemo. Iz te saradnje evo mi danas potpisujemo jedna vrlo ozbiljan Sporazum koji se opet tiče vojne saradnje, pre svega u oblasti odbrane.

Isto tako, ja moram da naglasim jednu činjenicu da je Savezna Republika Nemačka najznačajniji trgovinski partner. Znači, on je jedan od najvećih investitora i najvećih donatora Srbije. Za primer, znači robna razmena sa Nemačkom je u prošloj godini iznosila 5,3 milijarde eura i to Nemačku stavlja na prvo mesto.

Isto tako, moram da naznačim i to da nemačke kompanije kojih u Srbiji ima preko 400, zapošljavaju preko 60.000 radnika.

Poslanička grupa JS će iz svih ovih razloga podržati ne samo ove sporazume o kojima sam pričao, nego i sve ostale sporazume koji su na dnevnom redu.

Hvala vam.

Dvadeseto vanredno zasedanje , 30.01.2020.

Uvažena predsednice Skupštine, predsednice Vlade, dame i gospodo ministri, drage moje kolege, ja da zamolim predsednicu Skupštine da u nekoj sledećoj raspodeli mene stavite bar dva mesta od Vukadinovića. Ja ću da se vratim na početak odgovora između njega i premijerke. Kolega Vukadinoviću, čuli ste da od tog paradiranja nema neke velike vajde. Morate da budete konkretni. Tu podržavam premijerku.

Gospodine Nedimoviću, vi ste danas izneli set mera koje je Ministarstvo poljoprivrede već do sada realizovalo. Ja vam čestitam na tome i pohvaljujem vas. Ali, naravno, nikad verovatno nije dovoljno dobrih ideja.

Mogu da vam kažem još dva predloga, dva predloga koja su se u praksi pokazala kao vrlo dobri. Oni su sprovedeni u Jagodini. Skupština grada Jagodine je donela dve interesantne odluke o kojima možete da razmislite, pa da ovde nekad budu i kod nas na dnevnom redu. Prva odluka je da se poljoprivredni proizvođači oslobode plaćanja poreza na zemlju, bar onu obradivu zemlju, iako možda treba razmišljati i o tom delu da ona koja nije obradiva, a nalazi se u zonama gde ima ljudi koji su dobri domaćini, možda bi trebalo i više da se oporezuje.

Druga ideja i predlog koji je dao dobre rezultate, to su subvencije za poljoprivredne kredite u smislu kamate. Znači, poljoprivredno gazdinstvo vraća glavnicu, a grad plaća kamatu. Naravno da ti programi mogu da budu različiti od gazdinstva do gazdinstva. Vas razumem kad radite neke mere koje su opsežne i koje tretiraju veliki broj poljoprivrednih gazdinstava da prosto moraju da budu fokusirane i sužene u određenom delu. Realno ako gledamo, bez jakog i osnaženog seljaka i bez dece, svaka država gubi svoju snagu i u nekom trenutku gubi i svoj smisao.

Kad već spominjem decu, ja ću da postavim i pitanje Slavici Đukić Dejanović. Interesuje me, obzirom da su već mere i predlozi, tj. konkretni zakoni koje je usvojila ova naša Skupština, znači, to su te pronatalitetne mere, već se sprovode. Hoću da vas zamolim da mi date odgovor kakvi su rezultati.

Za ministra poljoprivrede, evo i za ministra finansija koji je tu, naravno, i za premijerku, možda još jedan predlog. U Srbiji postoji oko 600.000 registrovanih traktora. Prosečna starost traktora kod nas je preko 30 godina. Imao sam prilike da vidim kako to izgleda na terenu. Troše više ulja nego što troše nafte. Teško je naći delove za sve te traktore.

Ministarstvo poljoprivrede daje 50% subvenciju za kupovinu traktora ili svih ostalih priključnih mašina. Lično mislim da je poljoprivrednim gazdinstvima, posebno onim manjim, teško da isfinansiraju traktor koji je najjeftiniji 15.000. Cene tih traktora idu i do 50, 60. Gospodin Rističević zna kako se kreću te cene. Idu i preko 100.000 ti veliki traktori.

Predlog je da Ministarstvo poljoprivrede i Vlada subvencionišu direktno proizvođača traktora, mi ga imamo u Srbiji, kao što je nekad sličan model finansiranja "Fijata".

(Predsednik: Zahvaljujem. Vreme ste dosta prekoračili.)

Završavam za 15 sekundi.

Ako damo subvenciju proizvođaču, on će automatski moći cenu da spusti, tako da će svakome da bude dostupnije. Hvala.

Dvadeseto vanredno zasedanje , 30.01.2020.

Zahvaljujem se na odgovorima i želim da taj trend nastavite i sa radom, a i sa povećanjem populacije.

Pitanje za gospodina Lončara. Nikako ne mogu da preskočim sada verovatno najaktuelniju temu u čitavom svetu, korona virus. Interesuje me, pratim naravno šta se dešava u okruženju, ali samo da vas pitam koliko smo mi spremni kao država da se suočimo sa mogućnošću proširenja tog virusa na ovaj deo Evrope, ne daj Bože i ka Srbiji?

Kakvi su vaši planovi ako se tako nešto ne daj Bože desi i da li o aktuelnom problemu komuniciramo kao država i vi kao resorno ministarstvo sa okolnim zemljama i da li ćemo u toj situaciji svi zajendo raditi u jednom istom pravcu? Da li postoji jedan plan saradnje sa zemljama koje nas okružuju?

Obzirom da gospodin Dačić nije ovde, zamoliću premijerku da mi da odgovor, u stvari to nije konkretno pitanje, ali prosto interesuje me i čuo sam da je bilo nekoliko pitanja, jednostavno imam želju da znam šta vi kao premijer, svi zajedno kao Vlada, šta očekujete i u kom pravcu će se odvijati ova situacija dalje u Crnoj Gori, na osnovu diplomatskih iskustava, kakve ima naša zemlja?

Interesuje me kako na vaš rad direktno utiče izjava specijalnog izaslanika predsednika Amerike Ričarda Grenela koji traži da Srbija prestane sa aktivnostima koje su vezane za priznavanje tzv. nezavisne države Kosovo? Hvala.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.12.2019.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospođo Ana Brnabić, premijerko, dame i gospodo, ministri, moje pismo bi i po vokaciji i po politici moje stranke trebalo prvo da bude upućeno Slavici Đukić Dejanović, ali prosto zbog ove prethodne diskusije ja ću prvo pitanje svoje da uputim gospođi Ani Brnabić ili ministarki Jadranki Joksimović.

Aktuelna tema u Crnoj Gori? To neće da bude moje kompletno pitanje, ali prosto tražim neku vezu. Kako je rekao malopre ministar Vulin, mi ni do ovog trenutka nemamo informaciju šta se u Crnoj Gori dešava? Pregovori su u toku i razgovara se. Slavica Đukić Dejanović je jednim najumerenijim tonom rekla da je u stvari diplomatija jedino rešenje i najnormalniji pristup rešavanju ovakvog problema.

Ono što je najbolje iz cele priče i što je poruka jedna, pre svega za sve nas koji živimo na Balkanu, su odjedanput jedinstvo i velika podrška međusobna između SPC, između islamske verske zajednice i između katoličke verske zajednice.

Ja mislim da bi ovde trebalo da stavimo tačku i da se više ovome, bar na ovakav način ovde ne raspravljamo.

Ali kada pričamo o toj međunarodnoj i regionalnoj saradnji, evo ja upućujem pitanje za premijerku. Znači, pre nekoliko dana, tačnije 21. ili 22. decembra predsednik Srbije Aleksandar Vučić je bio u Tirani po pitanju takozvanom „malog Šengena“, zato sam rekao da i gospođa Joksimović može da odgovori na ovo pitanje prosto intencija Evropske zajednice i jeste da se i u okviru same Evrope formiraju regionalne saradnje.

Na istoj toj konferenciji bio je prisutan i Milo Đukanović i on je dao podršku jednoj takvoj regionalnoj saradnji i on se založio da trebamo najnormalnije da komuniciramo i pre svega da budemo svi skoncentrisani na osnaživanje regiona. Moje pitanje je da li će se ta regionalna saradnja proširiti i na neke druge zemlje u regionu i da li će između ostalih ciljeva, ja tu informaciju nemam, biti dominantna borba protiv organizovanog kriminala i da će se raditi na očuvanju svih trenutnih granica koje postoje u okviru ove regionalne saradnje?

Svakako moram da kažem da kad pričamo o regionalnoj i opšte, međunarodnoj saradnji, da je Aleksandar Vučić defakto uradio puno. Mi imamo odlične rezultate i kad je u pitanju ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, ne pričam samo o priznanju Kosova, nego uopšte o jednoj od otvorene komunikacije sa svim zemljama sa kojima smo u jednom periodu skoro izgubili svakakvu komunikaciju.

Naravno, ne treba ništa manje da bude ni bitno to što je predsednik moje stranke Dragan Marković Palma, i pored toga što nije ni ministar, ni ambasador, složićete se svi, uradio dosta i na međunarodnoj saradnji, a i na dovođenju velikog broja investitora u Srbiju.

Drugo pitanje, a opet za mene i bitnije od ovoga je svakako pitanje za Slavicu Đukić Dejanović i za Ministarstvo koje ona vodi. Aleksandar Vučić je prepoznao to kao najveći problem i zato smo ovog pita u ovoj Vladi imali formirano Ministarstvo za populacionu politiku i za demografiju, pa me interesuje u narodnoj godini, obzirom da smo povećali i budžet, a sa druge strane imamo i rezultate konkretne kad je u pitanju Jagodina, svake godine imamo po dva odeljenja đaka prvaka više. Kakvi su planovi vašeg ministarstva za sledeću godinu?

Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 02.03.2021.

Hvala, uvaženi predsedniče.

Koleginice i kolege narodni poslanice, vi predsedniče znate, obzirom i da smo koalicioni partneri, da smo mi iz JS upućeni na svakodnevne kontakte sa građanima i ne bih želeo da bilo ko u ovoj sali pogrešno shvati ovo moje pitanje.

Činjenica je da ja dolazim iz turističkog mesta, iz Vrnjačke Banje, mesta u kome veliki broj ljudi živi i radi od turizma. Veliki broj kafića i restorana, ne samo kod nas u našoj opštini, nego u svim opštinama i u gradovima Srbije, poštuje mere koje je propisao Krizni štab.

Ja sam u situaciji da, kada me sretnu moju sugrađani na ulici, vrlo često od njih dobijam sledeće pitanje. Zato odgovor na ovo pitanje tražim i od vas kao predsednika Narodne skupštine. To je odgovor koji tražim i od svih nas narodnih poslanika koji smo prisutni danas ovde u ovoj sali. Ako su svi ostali upućeni da poštuju krizne mere i ako su svi svesni situacije u kojoj se trenutno, kako bar brojke pokazuju, nalazi naša zemlja, onda je red da i mi kao narodni poslanici svojim primerom pokažemo da ove mere imaju svoju težinu. Ako se apeluje da narednih dana treba da se smanji broj kontakata ljudi na jednom mestu, možda i ova sala u kojoj nas ima 250, a zajedno sa svim ljudima koji rade u skupštinskim službama preko nekoliko stotina ljudi, ja vas onda molim da i mi budemo primer i da pokažemo građanima Srbije da ćemo mi prvi da se pridržavamo tih mera. To ne znači da mi izbegavamo rad, da mi izbegavamo posao.

U evidenciji imate, kad su u pitanju poslanici poslaničke grupe JS, da smo u 99% slučaja prisutni, da uvek uzimamo učešće u radu. Naravno, u ovom sazivu Skupštine je prisutnost vidljiva i kad su u pitanju sve ostale kolege. Nekad je u ovoj Skupštini u određenim trenucima bilo po 30 kolega. U ovom sazivu to svi možemo da primetimo, a primećuju i građani, najveći broj poslanika je uzeo učešće u radu i mi smo ovde skoro u punom sastavu.

Zato je moje pitanje - da li smatrate da je svrsishodno da i mi prekinemo zasedanje, ne rad, imamo uslove i mi da radimo drugačije, ali zasedanje i okupljanje u jednoj zatvorenoj prostoriji? Hvala vam.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 11.10.2018.

Hvala predsedavajući.

Postaviću dva pitanja. Prvo pitanje mi je žao što postavljam ovde i što svima trošim dragocene vreme, jer je to pitanje na koje sam juče u toku redovne sednice, od gospodina Trivana, mogao da dobijem odgovor.

Pitanje se ticalo deponije u Vrnjačkoj Banji. Obzirom da je tema bila ekologija, ja sam pričao o deponiji, to je ovo ovde, velika količina otpada i smeća koja se nalazi bukvalno na obali reke Morave. Juče su hvalili predsednika opštine kako dosta ulaže u ekologiju, a moje pitanje prosto je bilo – zašto se onda nešto ne uradi sa ovom deponijom, jer to apsolutno nije bilo tačno da se po pitanju ekologije u Vrnjačkoj Banji, bilo šta ulaže.

Moje pitanje za ministre, obzirom da predsednika opštine to puno ne interesuje – na koji će način i kako sugerisati lokalnoj samoupravi da konačno iznađe neko rešenje po pitanju ove deponije? Ja pitam mog predsednika, on kaže da za to u budžetu novca nema.

Onda drugo pitanje hoću da postavim ministru kulture, gospodinu Vladanu Vukosavljeviću, i da ga pitam koliko može da košta jedna ovakva knjiga? To je knjiga koja treba da predstavlja 150 godina organizovanog bavljenja turizma u Vrnjačkoj Banji, 150 godina u kojima su mnogi predsednici opština i razni učeni i bitni ljudi dali svoj doprinos da Vrnjačka Banja posle 150 godina bude ovakva kakva je danas. Predsedniku opštine je bilo bitno da na početak te knjige stavi svoju sliku, kao da je on napravio Vrnjačku Banju, a drage kolege, verovali ili ne, to je moje pitanje za ministra Vukosavljevića, da li je realno da 750 komada ove knjige, koliki je tiraž, košta pet miliona dinara?

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.11.2017.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, povodom za moje postavljanje pitanja je jučerašnja presuda srpskom generalu Ratku Mladiću. To je bitna tema za nas iz JS, a siguran sam i većeg broja građana Srbije.

Haški tribunal, najveća sramota u istoriji svetskog pravosuđa, slobodno mogu da kažem jedna genocidna tvorevina, citiram gospodina Dragana Markovića Palmu – jučerašnjom presudom generalu Ratku Mladiću, Haški tribunal spušta zavesu na najveću sramotu u istoriji svetskog pravosuđa. Rezultat rada Haškog tribunala je da su oni koji su najviše stradali, najviše i osuđeni. Srbi su ukupno osuđeni na 12 vekova robije, a Hrvati, Muslimani i Albanci na oko 200 godina, s tim da su Hrvati uglavnom osuđeni za zločine nad Muslimanima i obrnuto.

To znači da za zločine nad Srbima niko nije kriv. Od ubistva porodice Zec u Zagrebu, „Kristalne noći“ u Zadru, proterivanja Srba iz hrvatskih gradova, preko Miljevaca, Medačkog džepa, Ravnih Kotara do „Bljeska“ i najvećeg etničkog čišćenja u Evropi od Drugog svetskog rata, „Oluje“, pa preko Podrinja, Kravica, Bratunca, Sarajeva do Starogradskog, Podujeva, Obilića, Kosova i Metohije. To je juče izjavio predsednik JS, Dragan Marković Palma.

Vrlo je bitno da se zna da je Ratko Mladić bio poslednja brana stvaranju jedne islamske države u Evropi. Preko 10.000 mudžahedina sa Bliskog istoka je klalo u BiH Srbe i stvaralo svoju državu. Klinton i njegovi evropski savetnici su to znali, da bi kasnije dobili terorističke napade u NJujorku, u Londonu, Parizu, Briselu, Madridu, Berlinu i celoj Evropi.

Da nije bilo Ratka Mladića i Republike Srpske, danas bi u Evropi imali Raku, Mosul i El Bagdadi. Pored toga, u BiH i dalje postoje islamistički centri, a šef muslimana Bakir Izetbegović i danas poziva na rat.

Pitanje i za holandskog sudiju Alfonsa Oria – gde su Srbiji iz Zagreba, Sarajeva i Prištine, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Kosova i Metohije? Haški tribunal i njegovi finansijeri i naredbodavci su odgovorni za terorističke akcije islamista po Evropi, jer su im to dozvolili u BiH. To građani Evrope, SAD i celog svega treba da znaju. Ovo je juče izjavio naš predsednik.

Zašto sam ovo pročitao? Vezano je za pitanje koje želim da postavim. Da bude jasno, ne postoje dobri i loši ratovi, svaki rat nosi svoje tragedije i smrti. Niko od mojih prijatelja iz Bosne, Hrvatske, Srbije nije želeo rat i danas svi trpimo posledice tih ratova. Za ratove glavni krivci po pravilu ostaju nekažnjeni.

Pitanje za ministarku pravde – kakve je napore do sada uložila Srbija da Ratko Mladić ovu kaznu zbog lošeg i narušenog zdravlja odsluži u Srbiji? Hvala.

Imovinska karta

(Vrnjačka Banja, 25.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 110000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 110000.00 RSD 03.06.2016 -