Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Milica Dronjak

Milica Dronjak

Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Govori

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo narodne poslanice i narodni poslanici, pred nama je danas rasprava o Predlogu zakona o prekršajima u načelu.
Činjenica je da je u cilju rešavanja problema u primeni važećeg zakona, kao što ste i vi gospodine ministre izneli u svom uvodnom izlaganju, bilo potrebno izraditi novi zakon o prekršajima kojim će se regulisati rešavanje prekršajnih predmeta na ekonomičan i efikasan način, naravno, u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, jurisprudencijom Suda za ljudska prava i drugim važećim međunarodnim dokumentima.
Primenom važećeg Zakona o prekršajima koji je donet 2005. godine a primenjuje se od 2009. godine i problemi koji su se javili u primeni zakona, kao što su neefikasnost prekršajnog postupka usled velikog priliva predmeta, velikog broja zastarelih predmeta zbog opstrukcije stranaka, nemogućnosti obezbeđenja prisustva okrivljenog i ostalih učesnika u postupku, kratkih rokova za postupanje, loše procesne discipline stranaka i problema u vezi sa procesuiranjem stranih fizičkih i pravnih lica, ukazali su na potrebu donošenja novog zakona o prekršaju.
U odnosu na postojeći zakon su detaljnije uređene ili uvedene kao nove sledeće najvažnije oblasti – prekršajna odgovornost pravnih lica, što je bilo potrebno kako bi se sprečila praksa da pravna lica putem izmena u svom statusu izbegavaju prekršajnu odgovornost ili obavezu plaćanja kazni. Preciznije uređenje rada u javnom interesu, čime su stvoreni uslovi da i ova sankcija dobije širu primenu, što bi bilo kod nesumnjive koristi kako za počinioce prekršaja tako i za državu; rok zastarelosti, utoliko što su rokovi zastarelosti produženi sa jedne na dve godine, odnosno kod apsolutnih rokova sa dve na četiri godine. Kratak rok zastarelosti je redovno istican kao razlog za često nastupanje prekršajnog gonjenja ili izvršenja prekršajne sankcije. Obaveza suda da utvrdi materijalnu istinu koja je zamenjena odredbom da je teret dokazivanja obeležja prekršaja i prekršajne odgovornosti na podnosiocu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.
U sadašnjem postupku celokupan teret dokazivanja je zapravo na sudu, što ga dovodi u izuzetno nepovoljnu situaciju s obzirom na poslovničku neaktivnost stranaka u postupku, uz često izbegavanje prijema, poziva ili pojavljivanja na ročištima. Čak i ovlašćeni podnosioci zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka se ponašaju neaktivno i nezainteresovano za obezbeđivanje svojih dokaza.
Uvođenjem osnovnog pravila da je stranka dužna da pribavi dokaze čije je izvođenje predložila, značajno će se poboljšati procesna disciplina stranaka s obzirom da je u nesumnjivom interesu stranaka da sudu pribave dokaze u korist svojih tvrdnji.
U cilj u zaštite prezumcije nevinosti, kao i radi poštovanja načela jednakosti oružja pred sudom, sud može pribaviti dokaze u korist okrivljenog ako on nije u stanju da to sam učini.
Takođe je i dostavljanje detaljnije regulisano. Pismena će se dostavljati preko pošte ili druge službe ovlašćene za dostavu, čime se uvodi mogućnost konkurencije pošti kao načina da pošta podigne nivo uspešnosti dostave. Uvodi se i nov način dostavljanja kada za to postoje uslovi, a to je elektronsko dostavljanje. Posebno je regulisano dostavljanje na kućnu adresu, dostavljanje na radnom mestu i dostavljanje odsutnom licu. Takođe je uvedeno i pravilo da sud može naložiti stranci da pozove i obezbedi prisustvo svedoka, čije je saslušanje predložila.
Neuspešna dostava predstavlja jedan od najvećih problema prekršajnog postupka. U velikim gradovima, kao što su Beograd, Novi Sad ili Niš, procenat uspešnih dostava ne prelazi 20%, što posledično dovodi do neopravdano dugog trajanja postupka, kao i do čestog nastupanja zastarelosti.
Zbog ovih razloga odredbama o dostavi je poklonjena posebna pažnja sa ciljem njihovog detaljnog uređivanja, kako bi se svela na minimum mogućnost zloupotrebe i izbegavanja prijema, u cilju odugovlačenja postupka i izbegavanja prekršajne odgovornosti.
Uveden je i prekršajni nalog koji predstavlja nov pravni institut koji se uvodi ovim zakonom. Prekršajni nalog je našao svoju primenu u zakonima susednih zemalja, kao i u većini evropskih zemalja u kojima je pokazao vrlo dobre rezultate u praksi. Njime se pojednostavljuje procesuiranje blažih prekršaja za koje je propisana novčana kazna u fiksnom iznosu, uz značajno smanjenje troškova za državne organe.
Kako se počiniocima prekršaja izdavanjem naloga nudi mogućnost da u slučaju plaćanja polovine izrečene kazne u roku za dobrovoljno plaćanje ostvare značajnu uštedu za očekivati je i značajno povećanje broja dobrovoljno plaćenih kazni, a samim tim i povećanje ukupnog prihoda za budžet Republike Srbije po osnovu naplate ovih kazni. Njihovom primenom prestaće mogućnosti za plaćanje fiksne novčane kazane na licu mesta, čime se smanjuje mogućnost korupcije i policijskih i inspekcijskih organa.
Izdavanjem naloga ovlašćeni organi direktno će primenjivati zakone iz svoje nadležnosti, s obzirom da nalogom izriču novčanu kaznu čija je visina napred zakonom utvrđena. Za sve druge prekršaje, za koje je propisana novčana kazna u rasponu ili predviđena neka druga prekršajna sankcija za čije je izricanje neophodna individualnizacija propisane kazne uz procenu svih konkretnih olakšavajućih i otežavajućih okolnosti i činjenica, organi uprave će biti u obavezi da nadležnom prekršajnom sudu podnesu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Za razliku od postojećeg zakona, organi uprave više neće moći da za određene prekršaje pokreću i vode prekršajni postupak i odlučuju, odnosno izriču prekršajne sankcije. Time je ovaj nacrt zakona otišao korak dalje ka usaglašavanju sa međunarodnim standardima, od kojih je važan onaj da se postupci u kojima se izriču kaznene sankcije, vode isključivo od strane nepristrasnog suda, uz poštovanje procesnih prava učesnika u postupku, u skladu sa međunarodnim standardima koji se odnose na vođenje sudskih postupaka.
Zatim, odredbe o postupku prinudne naplate, pored dostave, naplata novčanih kazni predstavlja drugi, najveći problem prekršajnog postupka. Dosadašnja praksa prekršajnih sudova ukazuje da se naplata novčanih kazni od fizičkih lica i preduzetnika gotovo isključivo vrši tek pod pretnjom izvršenja kazne zatvora, a nakon što se sprovede postupak zamene neplaćene novčane kazne, kaznom zatvora. Ovo često dovodi do nastupanja zastarelosti izvršenja kazne, a kada bi se kazna i naplatila, dosuđeni troškovi postupka su, po pravilu, ostajali ne naplaćeni i tako padali na teret sudova, s obzirom da se oni ne mogu zameniti kaznom zatvora.
Na ovaj način zamena kazne je postala redovno sredstvo prinudne naplate, bez pokušavanja stvarne prinudne naplate i bez obzira da li su za to postojali realni uslovi ili ne. U poslednje vreme, usled sve jače ekonomske krize, sve veći broj građana radije pristaje na izdržavanje zatvorske kazne, nego na plaćanje novčane kazne, čime se troškovi države značajno povećavaju, umesto da se naplatom novčanih kazni ostvaruje realan prihod. Pored toga, s obzirom da su zatvorski kapaciteti nedovoljni, postoji realna opasnost da mnogi počinioci prekršaja, čekajući da budu pozvani na izdržavanje kazne, zbog nastupanja zastarelosti nikad i ne izdrže zatvorsku kaznu, dok dug po osnovu izrečene novčane kazne i troškove postupka nikad ne bude naplaćen.
Imajući u vidu navedeno, odredbe o prinudnoj naplati novčanih kazni i drugih novčanih iznosa su pretrpele značajne promene u cilju jačanja nadležnosti i sa tim i veće odgovornosti prekršajnog suda koji je izrekao novčanu kaznu, da tu kaznu i naplati.
Ovim zakonom ustanovljena su dva jedinstvena registra kao elektronske baze podataka o okrivljenim i o izrečenim prekršajnim sankcijama. Konkretno, zakonom se uspostavlja registar sankcija kao jedinstvena evidencija izrečenih prekršajnih sankcija i registar neplaćenih novčanih kazni kao jedinstvena evidencija neplaćenih novčanih kazni i drugih dosuđenih novčanih iznosa. Registri su uvedeni radi centralizovane evidencije o svim izrečenim prekršajima, sankcijama i počiniocima, o čemu do sada nije postojala precizna i jedinstvena evidencija, kao i radi vođenja evidencije o neplaćenim novčanim kaznama i drugih dosuđenih novčanih iznosa, a radi njihove efikasnije naplate.
Odredbe zakona, koje regulišu registre, sačinjene su u skladu sa načelima Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, uzimajući u obzir primedbe od strane Kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, koje su radnoj grupi za izradu ovog zakona predočene tokom javne rasprave.
S tim u vezi, zakon sadrži odredbe o uvođenju i formiranju registra o tome ko je rukovodilac podataka u registru, a ko obrađivač podataka, koja je svrha registra, ko će imati pristup podacima iz registra, ko će moći da podatke koristi i koliko će se podaci čuvati, kao i druge potrebne odredbe.
Kao predsednica Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, što se tiče delokruga Odbora, nadam se da će novi zakon o prekršajima doprineti jačanju poštovanja kaznenih odredaba u zakonima kojima je regulisana oblast kojom se Odbor bavi, a naročito od strane poslodavaca i zaposlenih, zaštiti zaposlenih kod privatnih poslodavaca kroz naplatu novčane kazne na licu mesta za nepoštovanje prava iz rada i na osnovu rada odmor, otpremnina, otkazni rok, naknade zarade, postupanje sa radnom knjižicom, kao i jačanju discipline korisnika prava iz penziono-invalidskog osiguranja i poslodavaca, pogotovo u pogledu poštovanja obaveza plaćanja doprinosa, vođenja matične evidencije itd.
Na kraju, kao poslanica ispred poslaničke grupe Partije ujedinjenih penzionera Srbije, svakako ću glasati za ovaj zakon u danu za glasanje. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi potpredsedniče Vlade i ministre rada sa saradnicima, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom prati zakon koji je Narodna skupština, odnosno menja zakon koji je Narodna skupština 2009. godine usvojila.
Obaveza donošenja ovako specifičnog zakona proistekla je iz nekoliko ratifikovanih međunarodnih konvencija, strategijom unapređenja položaja osoba sa invaliditetom iz 2007. godine i Zakonom o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom iz 2006. godine. Ovim zakonom, država je pokušala da promoviše principe jednake mogućnosti i socijalnog uključivanja osoba sa invaliditetom u naš privredni život.
Glavne odlike tog zakona bile su uvođenje niza konkretnih mera za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, uključivanje osoba sa invaliditetom na tržište rada, širenje mreže davalaca usluga, poboljšanje položaja preduzeća koja se bave profesionalnom rehabilitacijom i zapošljavanjem, a posebno je bila značajna ona obaveza poslodavca, gde na svakih 50 radnika, zaposli jednu osobu sa invaliditetom.
Odredbama ovog zakona omogućeno je da se značajan broj osoba sa invaliditetom zaposli. Prema mom saznanju, i ono što je rečeno, preko 9.000 njih je protekle četiri godine dobilo posao, a za još oko 12.000 izvršena je procena radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja. Korist od toga imaju, kako same te osobe, jer su dobile mogućnost za uključivanje u zajednicu i ličnu egzistenciju, tako i šira društvena zajednica.
Nakon četvorogodišnje primene, može se reći da je ovaj zakon dao relativno dobre rezultate, ali da postoje i određene pravne praznine i neusklađenosti, koje se moraju otkloniti u cilju efikasnije primene ovog zakona. Naime, kako je rečeno, tri značajna razloga dovela su do toga da se pristupi izmenama i dopunama ovog zakona. Prvi se odnosi na terminološko usklađivanje sa podacima koje objavljuje Republički zavod za statistiku, drugi je usaglašavanje sa propisima o kontroli državne pomoći, a treći se odnosi na ukidanje penala.
Kao što sam već navela, na nekoliko mesta izvršena su terminološka usklađivanja zakonskog teksta, s obzirom da su iznosi pojedinih davanja i finansijskih obaveza bili izraženi i obračunavani preko pojma prosečne zarade u privredi, čiju novčanu vrednost Republički zavoda za statistiku već odavno ne objavljuje. Zato sa ovim izmenama uvodi drugi statistički parametar, tj. prosečna zarada po zaposlenom u Republici Srbiji, pa će time konačno biti stvoren i pravni osnov da se povećaju iznosi pojedinih davanja i cenzusa koji nisu bili usklađivani već više od dve godine i tako bar malo povećaju prihodi budžetskog Fonda za rehabilitaciju invalida.
Ovo ima dvostruki uticaj na odredbe zakona. S jedne strane, biće neophodno mesečno usklađivanje u odnosu na to kako Republički zavod za statistiku objavljuje, a uticaće i na iznos na osnovu koga se formira obaveza poslodavaca, koji ne zaposle osobu sa invaliditetom, da uplatom iznosa 50% prosečne zarade izvršavaju svoje obaveze.
Drugi vid usklađivanja ovog zakona sa pravnim sistemom je predloženo pozivanje na Zakon o kontroli državne pomoći i druge podzakonske akte. Na osnovu zaključka Vlade doneta je šema svih institucija i ministarstava sa svim propisima koji moraju biti usklađeni sa donetim Zakonom o kontroli državne pomoći i uredbom koja ga prati, a ovaj zakon se nalazi među njima.
Subvencije i zarade na osnovu kojih se vrši obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom, sada se vezuju u šemu državne pomoći, pa imaju pravo na subvenciju 75% ukupnih troškova zarade, a ostalih 25% mora biti učešće poslodavaca. Kada poslodavac zaposli osobu sa invaliditetom, bez radnog iskustva, imaće pravo na ovakvu nadoknadu troškova u toku 12 meseci. Osim toga, ovo će imati uticaja i na refundaciju zarada. Naime, do sada je učešće preduzeća u refundaciji bilo u ukupnom iznosu doprinosa za zarade, koje padaju na teret poslodavaca, dok će sada obračun iznosa subvencija biti na osnovu sistema šeme državne pomoći, pa će država učestvovati sa 75% od ukupne zarade, a sa 20% će učestvovati poslodavac.
Naglasila bih da se, umesto refundacije, što je do sada bio slučaj, prelazi na sistem subvencije, što je preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju povoljniji način i olakšava im poslovanje.
Svakako je pozitivna namera predlagača da se polje primene ovih akata proširi i na profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, s obzirom da se bilo kakva neusklađenost propisa i proizvoljno tumačenje može koristiti kao prostor za potencijalnu korupciju koja bi upravo u ovoj oblasti mogla da pokaže najveće moguće odsustvo moralnih normi.
Sledeća izmena vezana je za ukidanje penala koji su bili u obavezi da plaćaju poslodavci koji ne bi zaposlili propisani broj osoba sa invaliditetom. Sama ova obaveza zapošljavanja stvara određenu vrstu tereta za poslodavce, koji su se već oglašavali sa inicijativom da se ova obaveza ukine. Nažalost, to pri trenutnoj socijalno-ekonomskoj situaciji i stepenu društvene svesti osobama sa invaliditetom teško da će biti moguće za još neki niz godina. Međutim, ovi zahtevi se moraju imati u vidu, a s obzirom da već postoje zakonske odredbe o kažnjavanju za ne ispunjavanje obaveze zapošljavanja, ukidanje penala kao druge vrste kažnjavanja je sasvim celishodno rešenje tim pre što ova sredstva i nisu bila toliko velika da bi osetno uticala na punjenje budžetskog fonda.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ako imamo u vidu da će ovim izmenama i dopunama Zakona biti omogućeno da se poveća refundacija namenjenih sredstava u iznosu od preko 7.000 hiljada dinara za jednu mesečnu zaradu, odnosno da će se za toliko rasteretiti preduzeća koja se bave zapošljavanjem invalida, onda je svakako svima jasno da će usvajanjem ovih zakonskih izmena i dopuna stvoriti se još bolji uslovi za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, čime će i opravdanost postojanja ovog zakona biti još jednom u praksi potvrđena.
Poslanička grupa PUPS u danu za glasanje sa zadovoljstvom će podržati ovaj zakon. Apsolutno sam sigurna da će Parlamentarna ženska mreža, koja je nedavno formirana, takođe u danu za glasanje sa zadovoljstvom podržati ovaj zakon. Hvala na pažnji.
Tražila sam reč povodom amandmana malo pre koji je Ranka Savić izlagala.
Uvažena predsedavajuća, uvažene koleginice i kolege poslanici, poslanička grupa PUPS smatra da amandman ne treba prihvatiti iz razloga što je u članu 17. stav 1. Predloga zakona propisano da, između ostalog, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike obavlja poslove državne uprave koji se odnose na sistem u oblasti radnih odnosa, kao i sindikalno organizovanje, čime su obuhvaćeni predlozi sadržani u navedenom amandmanu i u obrazloženju.
Ovo iz razloga što sistem u oblasti radnih odnosa, između ostalog, obuhvata individualna i kolektivna prava zaposlenih, a kolektivno pravo obuhvata i sistem pravne zaštite sindikata, sprečavanje diskriminacije sindikata i druge predloge koji se odnose na funkcionisanje i zaštitu sindikata i njihovih članova.
Predloženi amandman, sistem pravne zaštite sindikata, sprečavanje diskriminacije, sistem reprezentativnosti i drugo, je već sadržan u važećem Zakonu o radu, kojim se uređuje sistem u oblasti radnih odnosa. Ovako predloženo detaljno uređivanje nadležnosti ministarstva u odnosu na sindikate je suvišno u Zakonu o ministarstvima, a zahtevalo bi da se i druge nadležnosti ministarstva da se na isti način detaljno definišu što bi bespotrebno opteretilo tekst Zakona o ministarstvima, kojim se samo utvrđuje delokrug rada, a ne i sadržaj uređivanja određenih oblasti. Hvala.