SLOBODAN VELIČKOVIĆ

Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Slobodan Veličković, rođen je 19.06.1947. godine. Penzioner je.

U PUPS-u obavlja funkcije potpredsednika stranke i predsednika Glavnog odbora. Narodni poslanik u sazivu 2012 - 2014. godine.

Slobodan Veličković otvorio je u Leskovcu i Kancelariju za komunikaciju sa građanima.

U desetom skupštinskom sazivu je izabran za poslanika u januaru 2016, a na toj funkciji ostao je do juna 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrto vanredno zasedanje, 10.02.2016.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću nešto da kažem o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima, odnosno o mojoj opservaciji ovog zakona, budući da je o drugim zakonima bilo dosta govora.
Predlog zakona koji se nalazi pred narodnim poslanicima predstavlja svojevrsnu prvu reviziju važećeg Zakona o prekršajima koji je u primeni od početka 2014. godine, a koji je kada je donet predstavljao suštinsku reformu u oblasti prekršajnog prava, u pravnom sistemu Srbije posle više decenija.
Ove izmene onako kako su strukturirane predstavljaju sublimirana praktična iskustva u primeni novog Zakona gde se na bazi iskustva iz prakse vrši fina korekcija normi u onim delovima gde je njihov sadašnji tekst predstavljao prepreku u boljoj primeni, te dopunjuje u pojedinim odredbama koje su se pokazale efikasne.
Na samom početku predlagač se pažljivo posvetio institutu prekršajnog naloga, popularnih mandatnih kazni koje na licu mesta izriču policijski službenici i službenici drugih organa koji vrše nadzor nad primenom zakona kada učinioca zateknu u izvršenju prekršaja i to tako što je približio novčani iznos kazni koje mogu svojim odlukama propisivati opštine i gradovi.
Ovde valja napomenuti da je većina tih mandatnih kazni, tj. kazni propisanih u fiksnom iznosu vezana za prekršaj u oblasti bezbednosti drumskog saobraćaja, te da druga resorna ministarstva u izradi zakona nisu u dovoljnoj meri prepoznala kvalitet instituta prekršajnog naloga, pa je u većini zakona visina kazni ostala određena alternativno tj. u minimalnom i maksimalnom iznosu. U tom slučaju se prekršajni nalog ne može izdati, već se mora voditi postupak pred sudom, što dodatno komplikuje i poskupljuje prekršajni postupak.
Nadam se da će u budućnosti ovaj problem biti uočen i ispravljen, jer će se na taj način mnogo bolje postići i svrha postojanja prekršajnih sankcija, a sa druge strane pojednostaviće se i pojeftiniti postupak.
Dalje, Predlog zakona uređuje postupak pred drugostepenim sudom, usaglašavajući odredbe o toku postupka pred drugostepenim sudom sa odredbama ZKP sa kojim Zakon o prekršajima čini pravno logičku celinu u korpusu kaznenih prava.
Potom uređuju se i pravila o dostavljanju poziva, odluka.
Generalno su pravila o dostavljanju kao i sam postupak dostavljanja najveći problem prekršajnog postupka, jer zbog nemogućnosti dostave i namernog izbegavanja prijema sudskih akata u najvećem broju slučajeva dolazi do zastarevanja prekršajnog gonjenja, te nemogućnosti sudskog utvrđivanja prekršajne odgovornosti i izricanja sankcija. Na predloženi način dopunjuju se odredbe o dostavljanju odsutnom licu na taj način što će sada sud pre pokušaja druge dostave na istoj adresi proveriti kod nadležnog organa za vođenje registra prebivališta građana da li je ta adresa i registrovana kao prebivalište.
Međutim, smatram da ova odredba nije dovoljno precizno formulisana, te sam u tom smislu na predloženi član uložio amandman u cilju pojašnjenja intencije predlagača, a i kako bi policija kao organ koji vodi evidenciju prebivališta od suda dobila povratnu informaciju i eventualno preduzela mere na koje je ovlašćena u vršenju nadzora nad primenom Zakona o prebivalištu i boravištu građana.
Zakonom je predviđena mogućnost izdavanja prekršajnog naloga u elektronskoj formi, što je novina koja uvodi savremeni način izrade i dostave akata u sudskom postupku, koji u budućnosti tek treba da zaživi, a koji bi u mnogome skratio proceduru i smanjio troškove postupka. Elektronski prekršajni nalog bi bio izrađivan i dostavljan shodno odredbama zakona kojim se uređuje elektronski dokument.
Proširena je i mogućnost izdavanja opšte naredbe za dovođenje, na osnovu koje bi policija raspisivala potragu za licem koje izbegava javljanje sudu, te je na taj način omogućeno da i prilikom rutinske kontrole saobraćajne policije lice za kojim se traga bude privedeno sudu. Ujedno je i proširena mogućnost policijskog zadržavanja lica zatečenog u izvršenju prekršaja, bez odluke suda, u slučaju sumnji da će ponovo ponoviti prekršaj ili izbeći vođenje prekršajnog postupka. Ovde ili ja nisam dobro razumeo, ili meni nije jasno, ali ne znam na osnovu čega će i kako lice proceniti u saobraćajnom prekršaju da ću ukoliko nisam vezao kaiš nastaviti sa izbegavanjem postupka za naplatu kazne.
Uvažene kolege poslanici, izmenjena je i odredba o maksimalnom jemstvu kao meri obezbeđenja prisustva okrivljenog u toku postupka, tako što se predlaže da to bude do maksimalnog iznosa propisane kazne. Novina koja se predlaže u domenu primene sporazuma o priznanju prekršaja, kao načinu svojevrsnog poravnanja državnog organa kao podnosioca zahteva i okrivljenog, predstavlja izmenu odredbe o visini kazne, o kojoj se može pregovarati odstupanjem od dosadašnjeg rešenja po kome bi to bio najviši iznos propisane kazne za konkretni prekršaj, dok se sada predlaže da to bude najniži iznos koji je u ovom zakonu propisan za tu vrstu kazne.
Konkretno i na primer, bez obzira na činjenicu da je za konkretan prekršaj propisana kazna u najnižem iznosu od 50.000 dinara za fizičko lice, podnosilac i okrivljeni se mogu sporazumeti da u slučaju priznanja okrivljenog bude izrečena kazna od 10.000 dinara, što je donja granica u okviru koje se uopšte može propisati i izreći novčana kazna.
Ovakvo rešenje je mnogo primerenije materijalnim prilikama u Srbiji i smatramo da će svako svakako imati mnogo veće efekte nego dosadašnje. Ujedno omogućeno je i da podnosilac zahteva i okrivljeni pregovaraju i sporazumevaju se o izricanju zaštitne mere, što do sada nije bio slučaj, a što se u praksi pokazalo ograničavajućim faktorom o primeni instituta sporazuma o priznanju krivice. Ovo je najočiglednije u domenu saobraćajnih prekršaja koji su najmasovniji, gde se npr. zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom često izriče, a čije izricanje okrivljenog neretko može koštati gubitka radnog mesta, što je samo po sebi neprimereno visoka i teška sankcija za takvu vrstu povrede zakona.
I još jedno od važnih rešenja uvodi se institutom registra neplaćenih novčanih kazni, koji je nedavno počeo sa funkcionisanjem i koji je javno dostupan preko interneta, a u kome se registruju sve neplaćene novčane kazne. Sada se uvodi dodatna sankcija u slučaju neplaćanja kazne, u tom smislu da se građanima neće omogućiti izdavanje i uknjižavanje vozačkih i saobraćajnih dozvola ukoliko nisu izmirili svoje obaveze. Na ovaj način se osigurava naplata izrečenih kazni i bez dodatnog angažovanja državnog aparata radi njihove prinudne naplate, a što se u praksi pokazalo i skupim i neefikasnim.
Poslanička grupa PUPS će u Danu za glasanje glasati za ove izmene i dopune Zakona o prekršajima. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja, 13.11.2013.

Hvala.
Gospodine predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, Predlogom zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnice koji se nalazi pred poslanicima Narodne skupštine, domaća zakonska regulativa usaglašava se sa modernim rešenjima i nastoji da u ovom važnom segmentu saobraćajne infrastrukture ide u korak sa vremenom.
Postojeći propisi koji uređuju bezbednost železnice, pre svega Zakon o bezbednosti železničkog saobraćaja koji je donet 1998. godine, zastareli su i više ne odgovaraju potrebama razvoja ove grane saobraćaja. Ovo pogotovo iz razloga što je masa podzakonskih propisa donetih na osnovu tog i ranijih važećih zakona, donešena još pre 30 i više godina.
Ujedno, potreba za zakonodavnom intervencijom proizilazi iz činjenice da je nedavno donet novi Zakon o železnici sa čijim odredbama je potrebno usaglasiti i propise kojima se uređuje bezbednost železničkog saobraćaja.
U međuvremenu, promene koje su nastupile u pogledu razvoja železničkog saobraćaja i interoperabilnosti domaće železničke infrastrukture i prevoznika u međunarodnom železničkom saobraćaju, kao i potreba usklađivanja domaćih propisa sa propisima EU, iziskuju zakonodavnu intervenciju i u ovom delu. Ovo se pre svega odnosi na implementaciju tehničkih specifikacija interoperabilnosti, uređivanje oblasti, istraga nesreća, incidenata, priznavanje sertifikata o bezbednosti koji važi u zemljama članicama EU, uvođenje registra železničkih vozila i infrastrukture, dužnosti prijavljivanja nacionalnih propisa koji obezbeđuju bezbednost železnica u Evropskoj komisiji i drugi.
Na prednji način, harmonizacijom odgovarajućih domaćih propisa sa propisima EU i zemalja članica, postiže se višestruki efekat, omogućuje se jednoobrazna procedura za sve subjekte železničkog saobraćaja a samim tim i lakši pristup tržištu usluga u železničkom saobraćaju i to kako domaćem tako i međunarodnom. Uvode se jedinstveni kriterijumi i principi za definisanje osnova bezbednosti železničkog saobraćaja, osniva se telo nadležno za istrage železničkih nesreća, incidenata, itd.
Sve napred navedeno posebno je važno iz razloga što je potrebni nivo bezbednosti u železničkom saobraćaju potrebno normativno, a potom i faktički osigurati pre nego što krene predstojeći proces restruktuiranja privrednog društva koje upravlja železničkom infrastrukturom i obavlja usluge prevoza u železničkom saobraćaju u Republici Srbiji, te razdvajanja poslova upravljanja infrastrukturom od poslova održavanja infrastrukture i poslova samog vršenja prevoza.
Zakonom se definiše podela železničkog sistema na konvencionalni i železnički sistem velikih brzina sa detaljnim opisom svakog od podsistema, propisuje tehničke specifikacije interoperabilnosti, uređuje uslove za izdavanje dozvola za korišćenje železničkih vozila, propisano je vođenje registra železničkih vozila, propisan je pojam i uslovi za izdavanje sertifikata o bezbednosti i upravljanje železničkom infrastrukturom, uređena je infrastruktura kroz tehničke uslove, uređenost prostora za putnike itd, propisani uslovi kontrole u pogledu signalno sigurnosnih uređaja, uređeno je regulisanje i upravljanje saobraćajem, propisani su tehnički uslovi za železnička vozila, propisani su uslovi u pogledu stručnosti i zdravstvene osposobljenosti železničkih radnika, uređena su ovlašćenja i obaveze tela zaduženog za istrage železničkih nesreća i incidenata, propisan je unutrašnji red u železničkom saobraćaju i ovlašćenja lica odgovornih za kontrolu reda, uređena je zaštita železničke infrastrukture i vozila i uređena je industrijska železnica i industrijski kolosek.
Obzirom da ovaj zakon čini neodvojivu celinu sa nedavno donetim Zakonom o železnici te da je isti usklađen u svemu sa pravnim tekovinama EU i da donosi nov pristup rešavanju problema proisteklih iz zastarelosti propisa, kao i da uvodi savremena rešenja u pogledu bezbednosti železničkog saobraćaja, smatramo da isti treba podržati, i poslanička grupa PUPS će u danu za glasanje glasati za ovaj zakon.
Gospodine ministre, lično bih bio srećan čovek kada bi reč „interoperabilnost“ bila zamenjena i kada bi se u srpskom parlamentu govorilo srpski. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja, 12.11.2013.

Gospodine predsedavajući, uvažena gospođo ministarka, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, samo nekoliko opservacija vezano za Zakon o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja. Republika Srbija je 2000. godine ratifikovala Konvenciju o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju koja je stupila na snagu 1997. godine.
Navedena konvencija dobila je i dodatnu snagu usvajanjem Rezolucije Saveta bezbednosti UN broj 1540, donete u okviru nadležnosti iz Glave 7 Povelje UN, kojom je ustanovljena obaveza svih država članica da razvijaju i sprovedu odgovarajuće legalne i legitimne mere kako bi se, pre svega, sprečilo širenje oružja za masovno uništenje među nedržavnim subjektima.
Sama Konvencija, kao svojevrsni mehanizam nadzora nad implementacijom iste, predvidela je obrazovanje Organizacije za zabranu hemijskog oružja, čije je sedište u Hagu i kojoj su sve države potpisnice dužne dostavljati godišnje deklaracije sa detaljnim podacima koji se tiču proizvodnje, prerade, korišćenja i skladištenja otrovnih hemijskih supstanci relevantnih za konvenciju. U tom smislu, u implementaciji svih obaveza preuzetih tom konvencijom, a kako bi se svi subjekti koji se bave proizvodnjom, skladištenjem, razvojem i upotrebom hemijskih sredstava koja bi mogla biti korišćenja kao oružje podvrgnuli pod jedinstveni pravni režim ove konvencije, Republika Srbija donela je Zakon o zabrani razvoja proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju.
S obzirom da je od pristupanja Konvenciji prošlo više od 10 godina, te da je u međuvremenu Organizacija za zabranu hemijskog oružja, u cilju ujednačavanja implementacije Konvencije, donela odluku, odnosno uputstva koja se tiču izmena koncentracionih limita u zavisnosti od kojih postoji obaveza da domaća pravna, odnosno fizička lica podnose izveštaje o proizvodnji hemijskih supstanci relevantnih za Konvenciju. Tako su se stekli uslovi da se izmenama interveniše i u pogledu donetog zakona.
Obzirom da je bivša SFRJ bila jedna od malog broja zemalja, koja je raspolagala kapacitetima za proizvodnju i skladištenje hemijskog oružja, da je Republika Srbija dosledno poštovala Konvenciju, te samim tim stekla i odgovarajući ugled u tom delu u svetu, ovakve izmene zakona neophodne su kako bi se sa tim pozitivnim trendom nastavilo.
Izmenama Zakona se terminološka rešenja iz ovog teksta usaglašavaju sa srodnim domaćim propisima, menjaju koncentracioni limiti za hemijske supstance za koje se kao izuzetak od potvrđenog pravila ne podnosi izveštaj nadležnom ministarstvu, kao ni podaci o postrojenju za njihovu proizvodnju, niti izveštaj o planovima za njihovu proizvodnju. Razlog za intervenciju u delu koncentracionih limita leži u činjenici da se režim za proizvodnju hemijskih sredstava ublažava, te time obezbeđuje da domaća pravna i fizička lica budu podvrgnuta jedinstvenom režimu koji važi i u drugim državama potpisnicama ove konvencije. U ostalim odredbama vrši se pravno-tehničko usaglašavanje i ispravljaju uočene greške u osnovnom tekstu zakona.
Poslanička grupa PUPS će u Danu za glasanje podržati ove izmene i dopune Zakona o zabrani razvoja proizvodnje, skladištenja i upotreba hemijskog oružja i o njegovom uništavanju. Hvala.

Poslednji put ažurirano: 13.09.2016, 07:39