Molim narodne poslanike da se ne obraćaju drugim narodnim poslanicima u toku diskusije.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)
Zorane Živkoviću, želite repliku? Ne vidim osnova za repliku.
(Zoran Živković, s mesta: Dva puta sam pomenut!)
Gospodine Živkoviću, nemojte da vičete, molim vas.
(Zoran Živković, s mesta: Pa šta vi izigravate?!)
Molim vas, gospodine Živkoviću, nećete me uplašiti, uopšte.
(Zoran Živković, s mesta: Pa ko vas plaši?!)
Pa nemojte onda da vičete. Pa šta vi mislite, da ću ja da se uplašim vaše vike?
(Zoran Živković, s mesta: Ne, nego radite svoj posao!)
Molim vas, Živkoviću.
Dobro sam pratio. Gospodin Stojanović…
(Zoran Živković, s mesta: Nemojte da odugovlačite više, dajte mi repliku!)
Ne dam vam repliku, jer nemate osnova za repliku.
(Zoran Živković, s mesta: Dva puta sam pomenut!)
Ma to nije dovoljan razlog, dozvolite da vam kažem.
(Zoran Živković, s mesta: A koji je?)
Gospodin Stojanović je samo vaše ime spomenuo zbog poziva na neplaćanje struje, a to je istina. Šta vi tu imate da replicirate više?
(Zoran Živković, s mesta: Molim? Kako vas nije sramota?)
Repliku ima gospodin Blažić, on ima osnova.
(Zoran Živković, s mesta: Ko ste vi da ocenjujete šta je istina?!)
Gospodine Živkoviću, ja imam dovoljno strpljenja, ako tako nastavite, izreći ću vam opomenu.
(Zoran Živković, s mesta: Povreda Poslovnika.)
Izvolite, Blažiću.
(Zoran Živković, s mesta: Povreda Poslovnika!)
Ja sam, gospodine Živkoviću, već dao reč gospodinu Blažiću i ne možete vi tek tako da se javljate kako vi hoćete. Izvolite sesti.
(Narodni poslanik Zoran Živković prilazi govornici.)
Nemojte mi prilaziti, molim vas.
Gospodine Bradiću, izvolite.