Poštovana predsednice, uvaženi predsedniče Vlade, članovi kabineta i drage kolege i koleginice, pokušaću da malo vratim ovo sada u ozbiljnu formu.
Poslanička grupa PUPS će dati podršku ovom, što bi rekli, dobro skrojenom budžetu. Htela bih da samo ukratko podsetim da je poslanička grupa PUPS, zajedno i sa penzionerima Srbije, a to je bila i tema prethodnog govornika, podržali premijera i koncept fiskalne konsolidacije upravo u trenutku kada je to zaista bilo teško, ali su penzioneri kao krajnje odgovorni ljudi koji su pritom i zidali ovu zemlju i ostavili sve ovo u amanet, a nažalost u poslednjih 15-ak godina se to sve urušavalo, shvatili da imaju isti koncept kao što je malopre izjavio i premijer, a da je podršku toj ideji imao i od premijera Rencija, da jednostavno ovoj državi nekada treba pomoć i tako su pristali i dali podršku smanjenju penzija i plata, naravno, u javnom sektoru. Nije to bio lak trenutak ni za koga i nisu oni ljudi koji imaju mnogo para, ali su bili svesni, kao i uvek, i odgovorni i ozbiljni, kao i uvek, i shvatili da je u pitanju njihov egzistencijalni problem. Ako biste pitali bilo kog penzionera sada, svako od njih bi vam rekao da ono što je njemu najvažnije, da su to sigurne i redovne penzije.
Upravo smo sada došli do ovog budžeta i došli do toga da su se finansije sredile, da može da dođe do povećanja penzija 1,5%, ali nećemo o procentima ni govoriti jer u ovom trenutku to nije ni toliko bitno koliko je bitno da mi zaista imamo sređenu finansijsku situaciju, da više ne mora da se razmišlja o tome, što bi rekli, da li će se poštar pojaviti ili ne. Htela bih da kažem i da se slažem potpuno sa premijerom koji je danas rekao da su penzioneri ljudi koji se najviše raduju zapošljavanju mladih i otvaranju novih radnih mesta, ali ne samo zato što će se time direktno puniti budžet i stvarati ta realna sredstva, već i zato što u ovoj armiji nezaposlenih se nalaze njihova deca, njihovi unuci i unuke i da će samim tim sebi olakšati svoj budžet upravno na taj način jer sada finansiraju, izdržavaju dobar broj ukućana.
Ono što bih još htela da kažem to je da, naravno, ova pomoć koja je bila 23-eg, jednokratna pomoć penzionerima, da se nadamo da to neće biti jedino, da ćemo svaki put i u ovoj narednoj godini i svake sledeće godine kada se pojavi neki višak u budžeti ta sredstva uputiti upravo onima kojima su najpotrebnija, a to su zaista penzioneri Srbije gde mi imamo preko milion ljudi sa primanjima ispod 25.000 dinara.
Htela bih samo da se na kratko osvrnem i na javni sektor, iz koga i ja dolazim. Pohvalno je to što je planirano u budžetu da se sada sredstva koja se uplaćuju, odnosno prihodi koji se ostvaruju iz dobiti javnih preduzeća uvećaju, ako sam ja dobro videla, za nekih 75%. U prošloj godini, odnosno u ovoj 2016, planirano je bilo da javna preduzeća iz dobiti uplate 8,6 milijardi.
Moram da podsetim da Javno preduzeće „Pošta Srbije“ je samo uplatilo dve milijarde i 200, ja mislim, i to je negde otprilike 25%. Podsetiću i da ima 15.000 zaposlenih sa prosečnom platom od 42.000. Sigurna sam da ćemo i ove godine, odnosno 2017, imati taj neki približni procenat od 25%, sigurno dobiti koju možemo da uplatimo, ali smatram da pored nas, pored EMS-a, pored „Telekoma“, pored aerodroma postoji još gomila preduzeća gde moramo da uvedemo red. Mi imamo samo na nivou Republike 34 javna preduzeća, na nivou cele Srbije 691, ja mislim, što komunalno, što javno. Mislim da je prosto to prevelik broj. Možda i nije, ali hajde da jednom sagledamo tu situaciju i da napravimo tačan presek i da prosto sva ta javna preduzeća usmerimo na pravi način, znači, svuda gde je država osnivač i gde ima svoja uložena sredstva da se uozbilji situacija, da ljudi shvate da moraju da odgovorno rade svoje poslove i da su sva ta javna preduzeća upravo i oformljena da bi punila budžet, pored usluga koje moraju da obavljaju.
Mislim da je tu veliki problem i Zakon o javnim preduzećima. Mislim da tu ima dosta posla, da bi trebalo taj zakon izmeniti, da bi trebalo postaviti malo drugačije kriterijume. Ne možemo sva javna preduzeća staviti u isti koš, ali sam
sigurna da je izražena spremnost, premijer je to pokazao. Mislim da će ovde najteži deo posla biti upravo kod ministra privrede, ali takođe i kod ministra Krkobabića koji je zadužen za tu koordinaciju javnih preduzeća. Mislim da ćete morati da uradite taj suštinski početni deo, da bismo mogli da pored tri-četiri preduzeća koja uplaćuju dobit u budžet, da se tu pojave još druga, koja očigledno neka sredstva zarađuju, ali ih usmeravaju na pogrešnu stranu.
Mislim da ćete morati da uradite taj suštinski, početni deo, da bismo mogli da, pored tri, četiri preduzeća koja uplaćuju dobit u budžet, da se tu pojave i druga koja očigledno neka sredstva zarađuju, ali ih usmeravaju na pogrešnu stranu.
Samo bih da podsetim da mislim da tu država treba malo da se seti i nekih osiguravajućih kuća gde država ima svoj kapital, gde je osnivač, imamo i naše banke. Nemamo baš uplate iz njihovih dobiti, pa da još malu tu disciplinu zategnemo. Mislim da se pomaci vide, ko god pošteno hteo da, sam sa sobom, na kraju krajeva, razgovara, mora da prizna da smo krenuli napred, da smo zaustavili onaj duboki pad u kojem smo bili i da jednostavno treba da svi zajedno damo podršku napretku ka kome smo krenuli.
Znači, još jednom ponavljam, poslanička grupa PUPS-a, će dati podršku, budžetu koji je pred nama.

Poštovana predsednice, uvažena ministarko sa svojim kabinetom i drage kolege i koleginice, ispred poslaničke grupe PUPS htela bih da kažem da ćemo mi podržati Predlog izmene Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Kao što smo podržali i teške mere fiskalne konsolidacije, koje su bile neophodne u prethodnom periodu, a znamo da su to najviše podneli penzioneri, ali te mere su donele svoje rezultate. Tako da, duboko verujemo da ove izmene zakona koje su pred nama vode ka još boljoj finansijskoj konsolidaciji, ka neophodnim merama. Da li je bilo potrebno poslušati MMF i imati i tih osam milijardi uštede, to je sad pitanje. U svakom slučaju, brojke su pred nama, 4,8 milijardi je velika svota, upotpuniće centralni budžet sasvim sigurno, ali je i činjenica da 2011. godine, kada su izvršene izmene zakona, svi znamo i zašto su izvršene. Tad navodna fiskalna decentralizacija je prethodila izborima koji su bili posle toga. To sad naravno niko neće da kaže, ali to jeste tako.
Činjenica je da je to moglo da se tada potkrepi eventualnim investicijama, ali do njih nije došlo. Plate su se povećale. Znači, svi znamo šta se u tom prethodnom periodu dešavalo. Neophodno je da se konačno zaista uvede red u finansije. Ovo je jedan od puteva da to uradimo.
Ono što u svemu ovome ohrabruje, ja se neću vraćati na brojke, mi svi ovde imamo pred sobom materijal, vi ste vrlo iscrpno danas o tome govorili, kao i moje prethodne kolege, ali ono što je važno, to je zaista energija koju vi ovde imate i koju svi zajedno osećamo. Ja vam zaista iskreno u ime poslaničke grupe PUPS želim da uspete u svemu ovome što ste sada zacrtali, a mi ćemo se truditi da budemo podrška koliko možemo. Toliko od PUPS-a.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege i koleginice, u ime poslaničke grupe PUPS-a, hoću da istaknem da ćemo mi, naravno, podržati set zakona koji se nalazi pred nama, ali da ću se posebno osvrnuti na Zakon o javnim preduzećima.
Naravno, svi znate da se na čelu jednog od najuspešnijih javnih preduzeća Pošta Srbije nalazi naš predsednik poslaničke grupe i predsednik partije gospodin Milan Krkobabić. Kada pogledamo ovaj zakon koji se nalazi pred nama, moram da kažem da, naravno, ne sumnjam uopšte u stručnost ljudi koji su radili na njemu, uz poštovanje svih standarda koji su bili neophodni, ali mislim da već u ovom trenutku mi imamo gomilu nekih i mudraca i nekih kibicera sa strane koji već traže ono što je naš specijalitet srpski, a to je rupa u zakonu. Mislim da je to u stvari generalno problem ove zemlje, što se uvek svi trudimo da, kakav god zakon da donesemo, koliko god on bio dobar, da pronađemo to nešto što bi mogli da mimoiđemo.
Ali, gledajući zakon, u njemu prepoznajem upravo nešto na čemu naš predsednik Milan Krkobabić insistira, a to je, kako je on to nazvao, red, rad, rezultat i odgovornost. Mislim da sada, donošenjem ovakvog zakona, davanjem slobode direktoru preduzeća da sam rukovodi, da sam bira svoje izvršne direktore, da nema pred sobom vezane ruke sa izvršnim odborom, koji se postavlja ovako i onako, da mi prosto dolazimo do toga da zaista direktori preduzeća mogu da vode preduzeće onako kako misle, u skladu sa svojim sposobnostima i da na kraju Vlade odgovaraju, naravno, svojim rezultatom za to što su uradili.
Mi imamo slučaj Pošte Srbije koja je javno preduzeće, koja posluje potpuno po tržišnim uslovima, koja ne dobija nikakva sredstva iz budžeta, a koja je uspela za par poslednjih godina da napravi sjajne finansijske rezultate, da dobit uveća preko tri puta, a da, s druge strane, na čelu tog preduzeća se nalazi zaista čovek koji je i politička značajna politička figura na našoj političkoj sceni, predsednik partije, što ničim nije umanjilo ni njegovu stručnost, ni njegovo znanje, ni njegov kvalitet.
Moram da priznam da, kada bismo vratili sada film svi zajedno ovde, predsednici svih partija koje se nalaze u Skupštini, pa ja se ne sećam da je ikada na čelo jednog javnog preduzeća došla nestranačka ličnost. To su bili izuzeci koji su potvrđivali pravilo, ali generalno su, i ja nisam protiv toga, smatrajući da zaista time mi uvodimo odgovornost.
Mi smo ovog puta imali našeg predsednika na čelu jednog preduzeća i zaista je PUPS, kao partija, stajao iza toga. Da li mi možemo da damo nekog kvalitetnog čoveka? Ako je dobro, u redu je, imamo rezultat, ako nije - molim vas, sklonite ga. S druge strane, možda je to zaista i kod njega slučaj izuzetka koji potvrđuje pravilo. Vratićemo se na zakon. Mislim da mi u PUPS-u podržavamo i konkurse i uslove koji su sada predviđeni za izbor direktora i članova nadzornog odbora. Naravno da je neophodno da jedno javno preduzeće vode ljudi koji poznaju suštinu tih preduzeća, znaju sa čime se ta preduzeća bave i naravno da onda mogu da daju i veći svoj doprinos.
Volela bih samo da se osvrnem, mislim da je sjajno da konačno napravimo presek preduzeća i da se tačno zna. Moje kolege pre mene su govorile vrlo precizno. Mi smo svi čitali zakon. Zna se tačno koliko ima javnih republičkih preduzeća, koliko je po lokalu, ali je neophodno napraviti tačan presek i videti šta je to od javnih preduzeća što zaista može da posluje i šta je to što jednostavno je balast ovog društva.
Da su javna preduzeća generatori jedne zaista teške situacije u kojoj se mi nalazimo, to nije nikakva mudrost, to smo svi već osetili. Mislim da smo imali problem, ovde se već i govorilo o toj socijalnoj politici koja se vodila preko javnih preduzeća, mislim, ne možemo da isključimo, ne pravdajući nikoga, da je ova država zaista bila u situacijama gde je možda bilo potrebno i na taj način malo pomoći, ali smo sada ušli u tržišne utakmice i tu sentimentalnosti više nema. Znači, na ovom tržištu mogu da opstanu samo pravi igrači. Ko ume da trči trku, treba da trči, a ko ne može, neka se povuče, neka se bavi nečim drugim što zna da radi.
Volela bih da pomenem takođe da, recimo, Pošta Srbije ima 15.000 ljudi, gde su svi zbrinuti, gde je ona uspela da sopstvenim sredstvima, sopstvenim ljudskim resursima, uradi svoju novu organizaciju, da pronađe posao za sav onaj višak koji postoji kao i u svim sredinama. Znači, mi nemamo nijedno javno preduzeće, mi nemamo ništa gde mi nemamo viška ljudi, ali smo upravo uspeli, odnosno naš predsednik je uspeo da pronađe poslove za sve te ljude i suština i jeste u tome da posao moramo da tražimo svi zajedno. Posao nam niko neće doneti na tanjiru. Neophodno je bilo donošenje jednog ovakvog zakona, neophodno je organizovanje preduzeća sada po ovom novom principu odgovornosti i nadzornog odbora i direktora. Dobro je što ne postoje zamenici pa nemamo sada i promenu, danas ću da uradim jedan deo, nešto ću da potpišem ja, a nešto ćeš da potpišeš ti. Znači, imamo čoveka koji će biti izabran po konkursu i apsolutno će morati da snosi odgovornost za to što radi, ali će imati i slobodu da taj posao i tu firmu, odnosno to javno preduzeće vodi na način na koji misli.
Tako da, neću se osvrtati na druge zakone. Mislim da je u suštini dobro što smo ih doneli. Ovo javno privatno partnerstvo je nešto što je zaista nama nedostajalo. Postoji gomila firmi kojima su neophodna dodatna sredstva, koja država nema, a koja su nam neophodna za funkcionisanje države.
Još jednom ću naglasiti da će poslanička grupa PUPS u Danu za glasanje, naravno, podržati sve zakone koji se danas nalaze pred nama.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege i koleginice, ja ću samo kratko, u ime poslaničke grupe PUPS da potvrdim da ćemo mi u danu za glasanje glasati za ovaj set zakona koji se nalazi pred nama.
Naravno, moje je zadovoljstvo i naše poslaničke grupe što su i svi predstavnici poslaničkih grupa danas imali sličan stav. Svi su podržali ova tri zakona. Vidi se da su ih radili profesionalci, da su vrlo jasni, vrlo precizni. Znamo da je to i bio prioritet našeg nacionalnog programa za integraciju Republike Srbije i dobro je da u tom smeru i radimo. Ovaj zakon će biti vrlo transparentan, kao što se iz njega vidi. Vodiće se evidencije i pravnih i fizičkih lica, dostavljaće se podaci na zahteve međunarodnih organizacija. Te restriktivne mere, nažalost, imali smo iskustva i svi da osetimo u jednom periodu. Da li su bile dobre tada ili ne, pokazaće istorija. Ostavićemo za to još malo da prođe vremena.
U svakom slučaju, krenuli smo put tih evropskih integracija. Ovo je nešto što smo morali da ispunimo. Ovaj zakon, a naročito zakon o tim međunarodnim merama ograničenja, će vrlo biti važan i za našu namensku industriju, za evidenciju izvoza naoružanja. Tako da, poslanička grupa PUPS će u danu za glasanje podržati sva tri zakona.

Hvala predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima, ja bih htela zbog istine i građana Srbije koji gledaju ovaj program da kažem da taj sindikat na koga se poslednji kolega poziva u žargonu ga svi u gradu zovu – fantomska organizacija. Od 300 hiljada članova samo može da sanja.
Prosto, mislim da građani Srbije to treba da znaju, treba da znaju da su zaista penzioneri bili građani Srbije koji su znali šta je to što mora da se uradi za ovu zemlju, što mora da se podnese. Uvek disciplinovano su to radili, te tako smatram da sam prosto htela da skrenem pažnju na neistine koje su se ovde izgovorile.

Hvala poštovana predsedavajuća.
Ja bih htela samo da naglasim da mi iz poslaničke grupe PUPS-a se ne upinjemo da osporimo registrovanje sindikata, mi smo samo hteli zbog istinitosti da kažemo da njih ima malo, da li je to petoro, desetoro i petnaestoro, u svakom slučaju je daleko od hiljadu. Ne govorim o stotinama hiljada koji su se ovde pominjali, prosto smo hteli da skrenemo pažnju da oni ni u kom slučaju nisu reprezenti i zaštitnici penzionera.
Znači, oni su se sada pojavili, imaju neku svoju priču, vrlo ih je malo, niko im to ne spori, ovo je demokratija, ali radi istinitosti treba znati, da se zna ko se u ovoj državi bavio penzionerima najiskrenije, zna se takođe, da su penzioneri populacija koja ne pravi nerede, da oni ne izlaze na ulice, ne blokiraju saobraćaj, prema tome nemojte ih uzimati tamo gde ne treba.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, uvažena gospođo Jana, vi ste dugo bili ovde naš sekretar i nedostajete, da znate i ostali saradnici iz Kabineta ministra, u ime poslaničke grupe PUPS-a, ja ću reći da ćemo mi prihvatiti ovaj set zakona koji se nalazi pred nama, Zakon o policiji, Zakon o javnom redu i miru, i Zakon o javnom okupljanju.
Ono što bih želela da istaknem, to je da sve ove zakone predlažu ljudi i jako je važno ko i sprovodi te zakone.
Mi se nadamo da se pred nama nalaze ozbiljni ljudi, da se ovom poslu pristupilo jako ozbiljno i ono to bih hteli da istaknemo, što ću ja istaći u ime poslaničke grupe, to je da je pored znanja, volje i saradnje koju ste imali sa svim relevantnim institucijama, ovde je bila neophodna i hrabrost da se pristupi jednoj temeljnoj reorganizaciji policije.
Mislim da je policija bila tabu tema godinama u našoj sredini, mislim da je i ovo odvajanje koje se sada sprovodi, odnosno izdvajanje policijskih službenika i službenika unutrašnjih poslova, odnosno državnih, da je od velike važnosti. Ono što je bilo između ostalog hrabrost, jeste i imenovanje gospodina Rebića za vršioca dužnosti direktora policije.
Na čelo policije je došao čovek koji je iz jednog potpuno drugog sektora, neopterećen raznim fiokama, raznim političkim odnosima, što sa tajkunima, što sa pripadnicima različitih vlasti, i ja mislim da ćete vi imati puno uspeha u svom radu, koji vam naravno i želim.
To je jedna od poruka koju čini mi se šalje sadašnji ministar. Mislim da je neophodno da se u policiji izvede odgovornost. To je suština promena koje se ovde rade.
Suština da se konačno utvrdi zaista i optimalan broj službenika koji tu treba da radi. To nije lako. Dosta njih će biti tehnološki višak, ali je definitivno potrebno da svako ima zaista opravdano svoje mesto.
Mislim da u Srbiji jedino što se ne prašta, to je uspeh, a što se teško prihvata to su reforme.
Mi iz poslaničke grupe PUPS to najbolje znamo, znamo da je prošle godine 2015. prošla u finansijskoj konsolidaciji i da je bilo potrebno puno hrabrosti prihvatiti kratkoročne mere, koje je premijer predložio i koje smo mi prepoznali, kao partija Ujedinjenih penzionera Srbije, podržali i na kraju se ispostavilo da smo bili u pravu i da smo dobili rezultat te finansijske konsolidacije, zaustavljanje sunovrata finansija i konačnog blagog povećanja penzija.
Zato mislim da ćete i sada ovde sa ovim zakonom nailaziti na prepreke, ali kao što smo i mi nailazili na nerazumevanje ostalih partija, koje su jedva dočekale priliku da nas malo isprozivaju, kako smo mogli da damo podršku tadašnjem takvom našem stavu, odnosno predlogu premijera, tako mislim da ćete i vi sada nailaziti na prepreke, ali to ne treba da vas sprečava da nastavite da radite ovo što ste započeli i mislim da je od velike važnosti i to karijerno napredovanje koje ste uveli i te interne konkurse.
Ja ću vam samo reći da naš predsednik poslaničke grupe Milan Krkobabić, nalazi se na čelu „Pošte Srbije“ i da je upravo tu prosto proveren taj princip.
Mi smo raspisali interni konkurs na koji se u prošloj godini javilo preko 700 ljudi, bilo bi i više da su zaista shvatili da je to jedan ozbiljan konkurs sa pravilima igre, bez nameštanja i mi smo zaista dobili dosta ljudi iz Srbije, koji su pokazali vanserijske kvalitete, imenovani na mesta za koja su konkurisali i naravno već po isteku ova tri meseca, imamo sjajne rezultate, što znači, da vi po celoj Srbiji sigurno u vašim izdvojenim jedinicama imate mnogo kvalitetnijih ljudi koji prosto nisu prepoznati ili nisu imali priliku.
Sada se ovim praćenjem njihovih karijera i uvođenjem strogih pravila igre, prosto pruža svima šansa da pokažu šta znaju i šta mogu.
Ono na šta bih se ja još osvrnula na vrlo kratko, to su i ova nova sredstva prinude koja ste sada uveli i mislim da to jeste prava stvar i ovi gasni raspršivači i ti elektrošokeri, tejzeri, kako se već zovu, zato što kada imate stravične slike sukoba na stadionima, da ne pominjem baklje, mislim da se sa tim električnim spravicama ćemo čas posla da raščistimo to što treba da se raščisti.
Mnogo manja šteta, bez obzira što sada tu postoje različite glasine, da li je to ispravno ili ne, ali je mnogo lakše nego vaditi pištolje, nego imati zaista tragične posledice, a možda ipak izazvano nekim potpuno zanemarljivim incidentnim situacijama.
Volela bih još da se osvrnem i na efikasnost, odnosno na efikasnije postupanje policije kada je u pitanju nasilje u porodici. Mi svi pričamo o tome, danas su sve moje kolege govorile, ja ću prosto kao i oni podržati to.
Skrenuću pažnju da u jednom trenutku u onom periodu kada smo bili u gradu i kada smo se bavili socijalnom politikom, naš predsednik Milan Krkobabić je potpisao protokol o saradnji sa gospođom Stanojević.
Pokušali smo da nađemo neko rešenje upravo za te žene, žrtve nasilja, koje su bile prinuđene da napuste svoje stanove, svoje kuće i da odu sa decom.
Tada smo uveli pomoć jednogodišnju za njih i za svako njihovo dete, da im omogućimo da eto mogu tu jednu godinu, dok se nešto ne reši pravno, da mogu da prežive i da se snađu.
Mislim da je prava stvar da sada ipak policija se ranije uključi, da izbegnemo ove stravične žrtve koje smo imali prošle godine, ako se ne varam 36 žena, i mislim da zaista kada budu došli neki zakoni iz pravosuđa da treba svi zajedno da ih podržimo.
Još ću se osvrnuti na Zakon o javnom redu i miru.
Mislim da je komunalna policija, koja jeste pri lokalnoj samoupravi, ali mislim da bi to trebalo sada malo drugačije uvesti u red i mislim da bi oni, prosto sugestija da bi trebalo malo manje da ih bude po autobusima, a čini mi se malo više na terenu.
Autobuse treba prepustiti javnom preduzeću, pa neka višak zaposlenih, odnosno onaj optimalni deo koji je imala, angažuje kako treba, a da ove druge stavi da oni budu kontrolori, ko plaća, ko ne plaća prevoz, jer prosto komunalci ne idu da naplaćuju parkinge ni grejanja, struje i sve ostale komunalne usluge koje imamo. Mislim da možda možemo malo da ih izmestimo iz toga dela i otprilike to bi bilo to što sam ja želela u ime naše poslaničke grupe da kažem.
Mislim da smo na dobrom putu, da reforme jesu uvek teške i jesu bolne, ali da prosto jednom je moralo sa njima da se krene. Mi smo svi zajedno krenuli i mislim da tim putem treba i da nastavimo.
Naravno, naša poslanička grupa daće podršku, naravno da najstariji sugrađani su uvek bili tu da podnesu sve ono što treba da podnesu, tako da će i oni biti od velike pomoći za sve ovo što nas ubuduće čeka. Toliko od nas.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre zaista bih htela samo da postavim još jedno pitanje i da iskoristim priliku što ste ovde ipak odvojili ceo dan za nas.
Ako sam dobro primetila u Zakonu o javnom redu i miru je izbačeno skitničarenje. To je nešto što ja mislim da je veliki problem i Beograda i uopšte sve više i ostalih lokalnih samouprava. Imali smo, sticajem okolnosti, lično ja, neki problem sa čovekom koji je teško oboleo. To je do sada bilo u okviru prekršajnih postupaka. Mi smo zvali policiju.
Policija je, naravno, znala sve o njemu, mogla da pokrene taj postupak i tu se cela priča završavala. Čovek je imao hepatitis. Čovek je bio HIV pozitivan. Znači, apsolutno neko ko se šeta ulicama Beograda, a vi mu ne možete ništa.
Moje pitanje je, u stvari, gde je sada ta povreda javnog reda, tj. bezbednosti, u stvari, svih nas? Meni je jasno da to ne može da reši policija, ali možda je tu negde put između. Mi imamo prihvatilišta za odrasle. Mi imamo prihvatilišta za decu.
Šta je stvarno sa bolesnima? Niti možete da ih primite u neku ustanovu, bolnicu, jer mislim, oni su opasno bolesni. To nekako treba, mislim da je to nešto što zaista postaje veliki problem Beograda i mislim da je, eto prosto moje pitanje, na koji način to može da se reši da se prosto svi mi zajedno zaštitimo? Jer mi smo bili u situaciji da zovemo službe, da vršimo dezinfekcije, da jednostavno je to zaista vrlo opasno po građane Beograda. Toliko.

Ja se potpuno slažem i potpuno razumem to što ste mi sada rekli, ali definitivno je problem što te socijalne službe koje se time i bave i čiji je to i posao, prosto ne mogu da ga prime jer je bolestan, i time će ugroziti sve ostale koji su bili prisutni.
Tako da, u tom smislu, ja vam sada govorim o jednom slučaju, naravno, i mislim malo sam možda i ovo sada privatizovala, ne bi htela da se to tako shvati, ali mislim da ima mnogo takvih obolelih po Beogradu sa kojima ne znamo šta ćemo. I da je to, ta podrška policije je upravo neophodna da možda sa zdravstvom se napravi neko rešenje i da se prosto ti ljudi na neki način uklone. Njemu ne smeta, on funkcioniše, ali sad, mi smo zbilja ugroženi.
Neću da ulazim u detalje, te ugroženi koje smo bili izloženi, ali je cela jedna zgrada bila izložena tome. Znate.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege iz ministarstva i kolege poslanici, žao mi je što ministar zdravlja nije ovde, ali se nadam da će se vratiti dok ja govorim. Pa, evo ja ću u ime poslaničke grupe PUPS-a koja će naravno u danu za glasanje podržati ovaj set zakona koji je danas pred nama. Posebno ću se osvrnuti na član 2. Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Ovih dana, juče po novinama, uopšte po medijima govorimo o nekim nejasnoćama koje su se pojavile u primeni zakona i nekako se sve uvek lomi na ženama. Imamo problem akumuliranih uplata trudnicama i porodiljama na koje se sada plaća taj solidarni porez jer je to neko tako protumačio. Malo što su bile kažnjene da ne dobijaju sredstva onda kada je trebalo nego smo sad došli u situaciju da kada ih dobiju da im se od toga ponešto odbije. Zaista, mislim, čula sam da ministar Vujović pokušava da nađe rešenje, ali za to definitivno mora da se nađe i definitivno bi trebalo da prestane da se sve zaista lomi na ženama.
Volela bih da ovaj član 2. Zakona koji govori o tih 35% nadoknada koje će se sada direktno uplaćivati poslodavcu pa on ženama koje na održavanju trudnoće iz nekog razloga, da je to nešto što smo mi 2012. godine poslanička grupa PUPS-a na inicijativu našeg predsednika Milana Krkobabića i to je iskustvo koje smo mi želeli da prenesemo iz grada gde je ta obuka, odnosno gde je kažnjavanje žena za to što održavaju trudnoću još 2010. godine ispravljeno. Žene u Beogradu su imale punu platu kao da rade. Nažalost 2011. godine mi tu nismo naišli na razumevanje iako smo i tada bili deo većine i imali smo veću podršku opozicionih snaga.
Moram da se zahvalim ponovo dr Milosavljeviću koji je bio najveći branitelje mog, odnosno našeg stava, ali ono što smo uspeli tada da uradimo to je da se izvrši u decembru izmena Zakona o zdravstvenom osiguranju i da se unese ta obuka, da se tih 35% nadoknađuje trudnicama na održavanju trudnoće sa primenom od 1. januara 2014. godine. Nažalost cela jedna godina je prošla. Mi znamo da statistika kaže da 4%, svaka četvrta žena u Srbiji održava trudnoću, a puna su nam usta nataliteta.
Mi stalno pričamo o tome kako treba povećati natalitet, statistika kaže da je mnogo više ljudi starijih od 65 godina nego što je ovih do 15 godina. Statistika kaže da ćemo ako ovako nastavimo 2030. godine, Srba će biti 50% u ovoj državi. Takođe nam statistika kaže da je neophodno da 2,1 deteta se rodi, a mi to nemamo. Svega osam gradova u Srbiji od toga su dve opštine beogradske imaju pozitivan natalitet. Ako se ne varam tu su Novi Pazar, Bujanovac, Sjenica, Tutin, Preševo i jedino Novi Sad i u Beogradu Zvezdara i ako se ne varam Surčin, nešto malo iznad nule. Ako već hoćemo, a to će dovesti do velikog ekonomskog problema, mi već imamo problem, ako se ovako nastavi ovaj trend to će tek biti zaista vrlo tragično za ovu zemlju.
Činjenica je da nešto u ovoj zemlji mora da se popravi. Jedna od stvari je i ovaj zakon koji danas imamo pred sobom, odnosno izmena ovog člana, ali mislim da to nije dovoljno i mislim da, prosto svi zajedno treba da razmislimo šta bi još mogli da uradimo, a da nateramo mlade žene da malo drugačije doživljavaju ovu sadašnjost, koja je za sve nas teška.
Mi imamo između 150 i 200 hiljada abortusa godišnje. Što je, takođe tragično. Mi imamo jednu Jagodinu koja izumire svake godine, ali zato na Kosovu uvek imamo jedan gradić koji se napravi, jer kod njih je to mnogo drugačije nego kod nas.
Ja bi htela da samo, prosto, skrenem pažnju da je možda način da nateramo žene, da im prvo poboljšamo nadoknade na bilo koji način, od dečijih dodataka, koji bi trebali da budu veći.
Ja znam da para nema, ali je činjenica da ih ima za razne tribine, da ih ima za razne panele, da ih ima za razne analize. Mislim da kada bi smo malo to sve umanjili, a više se skoncentrisali na direktnu pomoć trudnicama i mladim ženama, da bi smo imali mnogo bolje rezultate i da bi nam se rode vratile.
Mi smo u Beogradu, u nekom periodu kada smo bili tamo od 2008. do 2011. godine, zaista imali vrlo jednu odgovornu socijalnu politiku, između ostalog je bila i ta zaštita trudnica, ali je bila i podrška ženama koje idu na veštačku oplodnju, znači veća, jer je Beograd tada imao više para nego republika, ali mislim možda treba razmisliti i o, recimo da se uvede obavezna amniocinteza. Hajte, mislim to jeste u jednom trenutku skupo, kao jedna analiza, ali sa druge strane bi nam zaista dovela do jedne mnogo zdrave populacije koja bi se rađala.
Tako da, mi ćemo, naravno dati podršku svim ovim zakonima i naravno oni idu u pravcu poboljšanja uopšte života svih nas i kvaliteta zdravstvenih usluga, ali bi trebalo da malo razmislimo i šta je to što bi još mogli da uradimo da mlade žene krenu da rađaju decu.
Ja imam troje dece i zaista se osećam potpuno odgovornom da ovo govorim, što govorim, ali imam utisak i da se nešto tu pomera, bar u mom okruženju, nekako se rađa više dece.
I sve je više mladih bračnih parova koji imaju, bar dvoje dece, nekako ja već u svojoj okolini nemam nikoga sa jednim detetom i to je nešto što nam daje nadu i mislim da bi, prosto, eto malo svim zajedničkim snagama mogli da tim ženama još više pomognemo.
Poslanička grupa PUPS će, naravno podržati ovaj Predlog, naš predsednik uvek ima neku novu ideju šta je to što bi moglo, pa hajde da, eto, ovo smo uradili i veliki napor je bio uložen, ali smo uspeli da se taj zakon promeni, uspeli smo sa zakašnjenjem od godinu dana, ali dobro, krenula je primena i tog zakona.
Da probamo da uradimo još nešto novo, pa ako nam treba i godinu dana, godinu dana. Ali, da ipak napravimo još jedan pomak. U svakom slučaju, mi ćemo podržati ovaj Predlog i hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri, kolege i koleginice, ja se vraćam na dnevni red i vraćam se na amandman na član 15. Mi iz PUPS smatramo da novac upravo leži u javnim preduzećima i da tu treba tražiti sredstva kojima će se puniti budžet.

Naš predsednik Milan Krkobabić se nalazi na čelu javnog preduzeća koje je najuspešnije u ovoj godini. „Pošta Srbije“ će ostvariti dobit preko 30 miliona evra. Prošle godine smo uplatili 70% u budžet, ali zato mnoga druga javna preduzeća nisu uplatila ništa, iako su dobit ostvarila.

Problem je u tome što tu zaista ima mnogo ljudi iz politike koji godinama tu sede i nikada se nije postavilo pitanje ni njihove odgovornosti ni njihovih sposobnosti.

Drugo, vidim da se svi nešto danas bave penzionerima i brinu o penzionerima, i to o tih 60%, odnosno milion koji su zaštićeni ili nisu zaštićeni. Hajde da se konačno dogovorimo da li su ikada povećane penzije ili nisu povećane penzije. Godine 2008. na pritisak PUPS-a su povećane penzije 10%, ali samo zato što su tada dovedene na nivo najmanji od postojanja penzija. Nivo penzija je bio 46% visine plate. Tako je tada napravljen taj najveći pomak.

Tačno je, tada su podignute penzije. Tačno je i da su sada podignute za 1,25 i tačno je da je PUPS podržao meru smanjenja i plata i penzija, ali samo kao jednu kratkoročnu meru. To je moglo da traje i to može da traje godinu, godinu i po dana, ali sredstva moraju da se nađu na nekoj drugoj strani.

Tako mi smatramo da zaista sredstva treba tražiti tamo, treba ih tražiti u javnim preduzećima, javna preduzeća poput NIS, koji ne uplaćuje ništa, a koliko ja znam, mi smo vlasnici 48-49%. Znači, treba da se vraćaju osnivaču, a osnivač će kasnije upravljati tim sredstvima. Mislim da bi zaista, pošto smo se mi tolike godine borili, ovih punih 10 godina, za penzionere, za zaštitu njihovih prava, kao što je milion ljudi ostalo bez posla, tako u ovom trenutku, odnosno prošle godine kada su ove mere donete, milion i 700 hiljada penzionera je bilo u istoj situaciji, da li će penzija biti ili ne, i to je bio glavni problem. To je bio razlog zašto smo mi pristali da ova kratkoročna mera, gde su jedino bila prisutna sredstva, se usvoji i primeni, i da dođe do te finansijske konsolidacije. Tako bih ipak zamolila da brigu o penzionerima prepustite nama, jer mi to radimo godinama. Svi ste ih se nešto setili sada, jer je zanimljiv politički trenutak.

Ja bih samo htela da ukažem na povredu člana 107. Naš kolega Rističević je prozvao poslaničku grupu PUPS sa namerom lošom ili ne, ali mi zaista kao pristojni ljudi se trudimo da se ne upuštamo u polemike. Vrlo vodimo računa šta govorimo, ne prozivamo svoje kolege.

Ako pogledate satnice, videćete da smo među najprisutnijima i na kraju krajeva, nismo ni svi penzioneri, ja prva nisam penzionerka, te tako mi uredno sedimo i vrlo predano radimo svoj posao, te tako očekujemo izvinjenje.

Ja sam htela samo blagu intervenciju na malopređašnje razgovore, odnosno da ih malo uozbiljimo, da li je to povećanje jedna flaša piva ili 10 flaša piva. Ono što je poenta cele priče je to povećanja penzija. Ja imam obavezu zbog svih ovih ljudi koji nas gledaju, tih 1,7 miliona penzionera. Poenta cele priče je da su naše finansije konačno stabilizovane i da može da bude bar mali pomak u tom povećanju i da konačno imamo redovne sigurne penzije, a ja se nadam da će to krenuti na bolje i da će povećanje biti još veće, ali mislim da je zaista neozbiljno da govorimo da li je to jedna flaša piva ili je 10 flaša piva.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko Mihajlović i koleginice poslanici, ja ću vrlo kratko zato što je upravo sada ministarka Mihajlović rekla ono što sam želela da istaknem. Moje kolege će kasnije o detaljima, ali zbog čega će poslanička grupa PUPS podržati ovaj zakon je upravo to što on više nije zakon dobrovoljnosti, već zakon koji će sprovesti država i zato što je konačno vreme da posle pet zakona vezanih za legalizaciju, mi konačno dođemo do jednog kojim će u kratkom roku moći da se završi taj posao, da država krene da naplaćuje poreze. U stvari to je suština cele priče, da taj porez puni budžet, takse ćemo naplaćivati onoliko koliko je primereno sada.
Gledala sam nešto i vidim da Beograd ima 140.000 nelegalnih objekata, Novi Sad 37.000, Niš 30.000, znači 1.300.000 objekata se nalazi po Srbiji a svi znamo da je Beograd 50% privrede. To su krajevi koji ni nemaju mnogo para, mi ne možemo tamo da imamo velike takse. Tim ljudima treba omogućiti da mogu te objekte da legalizuju.
Naravno da će tu biti dosta tzv. nepravdi, da će u Beogradu ostati puno sada, ovako legalizovanih objekata velikih investitora, ali to je prosto jedna od stvari koja mora da se desi u ovoj državi i da se konačno podvuče crta.
Legalizacija je noćna mora svih Vlada, od 2000. godine, možda i ranije 1997. godine i mislim da je vreme da je uredimo. Koliko će to ukupno da košta, košta će. Narod konačno mora da zna šta je njegova obaveza, šta treba da se plaća. Ko sve preuzima odgovornost? Preuzimaju svi oni koji su zidali kako su zidali, ako misle da legalizuju svoje objekte, a da nisu kvalitetno rađeni, moraće sami da snose odgovornost.
Poslanička grupa PUPS će podržati ove zakone, jer je zaista neophodno da se konačno stavi tačka. 1.500.000 je zaista katastrofalan broj. Ja sam se iznenadila kada sam videla da je toliko, imamo 4.500 objekata uopšte u državi, a ima 7.000.000 stanovnika, ali to je malo i u našem mentalitetu. Imamo naš Mali mokri lug ili Veliki mokri lug, kako se već zove, on je devedesetih godina imao već hiljade nelegalizovanih objekata, dajte da se već jednom uvede u red, da ova država naplaćuje ono što treba da naplaćuje. Šta je do sada bilo, bilo je, ali dajte da krenemo jednom napred i da prestanemo da se sada prozivamo ko, šta i kako je radio.
Samo da ponovim još jednom da ćemo mi podržati ovaj predlog i da ćemo kasnije imati još malo objašnjenja.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, drage kolege i koleginice narodni poslanici, u ime poslaničke grupe PUPS htela bih da kažem da ćemo mi podržati Predlog zakona o dopuni Zakona o budžetu, ali bih htela prvo da se osvrnem na jučerašnje saopštenje premijera o povećanju penzija za sve penzionere i da se osvrnem na isplatu duga vojničkim penzionerima.
Te izjave koje smo sada čuli i nagoveštaj povećanja i isplate duga u stvari su potvrda ispravnosti naše odluke da podržimo koncept premijera Vučića vezano za fiskalnu konsolidaciju naše zemlje. Naravno da nam je neophodna ta ekonomska utemeljenost i naravno da je neophodno da ova država postane i organizovana i efikasna. Niko ne misli od nas da su povećanja od 1,25% za penzionere neki veliki iznos, ali su upravo pokazatelji toga da smo konačno krenuli napred.
Penzioneri su vrlo strpljivo, racionalno čekali, bez nekog avanturističkog duha, prosto su imali strpljenja i, evo, sačekali da se ta konsolidacija finansijska uspostavi i da se konačno krene napred. Koliko, toliko, onoliko koliko je u ovom trenutku moguće. Nadamo se svi da će prosto ove krhke osnove koje smo postavili ojačati i da će u narednim godinama biti sve većih povećanja, kako penzionerima, tako i zaposlenima.
Naravno da niko od nas ne misli iz poslaničke grupe PUPS da je to dovoljno. Naravno da smo i zadovoljni što je ispravljena nepravda prema vojnim penzionerima, koja je nastala krajem 2007. godine, namerno-nenamerno. Ali, mi smo o tom problemu govorili i u predizbornoj kampanji, to je govorio naš predsednik Milan Krkobabić, a moje kolege poslanici, naročito gospodin Arsenović, su na taj problem stalno ukazivali. Evo, došli smo do toga da konačno ova Vlada može da ispravi i izvrši isplatu svim penzionerima i mi smo zaista zbog toga zadovoljni. Zadovoljni smo jer je konačno ovo i znak da ta bojazan koja je postojala, da li će penzije uopšte ostati u ovakvoj finansijskoj situaciji u kojoj smo se nalazili, da li će penzija biti ili ne, da je taj strah odagnan i da su prosto penzije redovne i sigurne.
Naravno da procenat nije u ovom trenutku bitan. Naravno da je prosto važno da krenemo napred. Mislim da to moramo svi zajedno da prihvatimo. A da je malo 4% prosveti, ili 3% zdravstvu, ili policiji 2%, pa naravno da to nije neki iznos, ali upravo jeste pomak i jeste znak da možemo. Definitivno je Vlada i pokazala da je najveći problem u prosveti i zdravstvu i da im treba pomoći, ali onoliko koliko zaista naš budžet to dozvoljava. Zato mislimo da prosto treba dati i dalje podršku ovoj finansijskoj konsolidaciji, krenuti napred, dati sve od sebe da to popravimo, pa koliko može. Da li je to sada 1,25, a sledeće godine, bože zdravlja, 5%, mi ćemo se svi zajedno radovati.
Tako da, poslanička grupa PUPS-a će dati podršku ovom zakonu, odnosno predlogu dopune Zakona o budžetu i nadamo se da će ovakvih lepih vesti biti sve više u budućem periodu. Hvala.