MILAN KRKOBABIĆ

Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Rođen je 12. oktobra 1952. u Kačarevu.

Gimnaziju i Ekonomski fakultet završio je u Beogradu.

Ističe da je tridesetogodišnje stručno iskustvo stekao radeći na bankarskim i finansijskim poslovima – od bankarskog pripravnika do generalnog direktora finansijske organizacije.

Posebna oblast njegovog interesovanja i rada je privredna oblast zanatstva, malih i srednjih preduzeća. Učestvovao je u osmišljavanju, izradi i realizaciji velikog broja projekata vezanih za ovaj privredni segment.

Za zamenika gradonačelnika Grada Beograda izabran je 19. avgusta 2008. godine.

Član je i jedan od osnivača Partije ujedinjenih penzionera Srbije, a pre osnivanja PUPS-a nije bio stranački angažovan. Sin je bivšeg predsednika PUPS-a Jovana Krkobabića, čiji je bio i zamenik.

Septembra 2012. imenovan je za generalnog direktora Javnog preduzeća „Pošte Srbije“. Nakon očeve smrti, aprila 2014. godine, dolazi na mesto predsednika stranke.

Nakon izbora 2012, izabran je za narodnog poslanika i šefa poslaničke grupe PUPS-a u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Na to mesto je bio i u sazivu od 2014. - 2016, i ponovo je reizabran posle izbora 2016. godine. U avgustu 2016. izabran je za ministra bez portfelja u Vladi Srbije, a kroz nekoliko dana, na sednici Kadrovske komisije Vlade Srbije, razrešen je dužnosti generalnog direktora „Pošta Srbije“. Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine našao se na 24. poziciji na listi “Aleksandar Vučić - Za našu decu” i ponovo dobio mandat narodnog poslanika.

U okviru ravnomernijeg regionalnog razvoja, u saradnji s Akademijskim odborom za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, osmislio je i 2017. godine pokrenuo projekat obnove zadrugarstva. Za samo godinu i po dana od početka dodele bespovratnih sredstava zadrugama, u okviru ovog projekta poznatijeg pod nazivom „500 zadruga u 500 sela”, u Srbiji je osnovano čak 310 novih zadruga.

Tvorac je projekta „Država Srbija u selima Srbije”, koji ima za cilj da omogući bolji život i viši standard na selu.
Poslednji put ažurirano: 02.12.2020, 13:52

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Gospodine predsedniče, gospođo Brnabić, uvaženi narodni poslanici, gospodine Markoviću, u svom pitanju ste već dali neke konkretne podatke. Pitanje zadrugarstva je nešto što je imperativ.
Rekli ste veoma precizno da su oni neophodni, onim koji su mali i koji moraju da se udruže, da bi na neki način mogli da budu ili tržišno konkurentni ili da zadovolje neke svoje lične potrebe.
Do sada smo se bavili isključivo poljoprivrednim zemljoradničkim zadrugama, a naravno, lepeza zadrugarstva je velika. Ona je široka i ona između ostalog zahteva i otvaranje trećeg sektora privređivanja, pored onog realnog i javnog, to je taj treći sektor socijalnog preduzetništva. Zadruga je po meni, duboko sam ubeđen, najadekvatniji organizacioni oblik za organizaciju tog trećeg sektora socijalnog preduzetništva. Ima i različitih zadruga, da ih ne spominjem, od socijalnih, turističkih, proizvodnih i sve imaju za cilj jednu stvar - da pomognu slabima, da pomognu nemoćnima.
Kada govorimo o ovim drugim vrstama zadruga, ne koje se odnosi vaše pitanje, mislim pre svega na socijalne zadruge, proizvodne, na uslužne. Šta želimo?
Odgovor je veoma jednostavan, danas ovde u Skupštini govorimo o brzim prugama, o železnici, o čistom vazduhu, ali ja bih podsetio na ono osnovno, danas je imperativ svakog od nas, pa i u Srbiji, redovna i sigurna zarada i dostojanstvo kada ostvaruješ tu zaradu, da imaš punu satisfakciju.
Moram da napomenem da imamo veliki broj ljudi, pogotovo iz osetljivih socijalnih grupacija i napomenuo bih osobe sa invaliditetom, izbegla i raseljena lica, marginalizovane društvene grupacije, među kojima na žalost, ovde se postavljaju i takva pitanja, imamo veliki broj žena određene životne dobi i muškaraca, koji su neinteresantni na tržištu rada.
Moramo da im posvetimo posebnu pažnju, i zato posebnu brigu pružamo tzv. ženskim zadrugama. Istovremeno taj oblik socijalnog zadrugarstva podrazumeva da oni dobiju startnu poziciju, koja će im omogućiti da budu konkurentni. Napomenuli ste broj zadruga koji je formiran, prešao je 900 i to je izraz velikog poverenja, sa jedne strane, ali i nužnosti. Moramo da ih formiramo.
Kada kažem moramo, nismo ih formirali ovde mi iz Vlade Srbije, predsednica Vlade, ja , ministar finansija, pomogli smo ih finansijski.
Formirali su ih ljudi, živi ljudi, muškarci i žene, u selima Srbije, kao odgovor na nedaće na izazove kojima su izloženi. Sad smo namenili pola milijarde, to je veliki novac, i ako me pitate, ja ću možda reći i da je mali novac, mali ako gledam budžetske izdatke ove zemlje i spreman sam da stojim iza tih stavova, da u narednom periodu, a to je odgovor i na vaše pitanje, moramo da izdvojimo više, da bismo pokrenuli socijalno preduzetništvo kao poseban vid sektor privređivanja, a po nekim računicama najmanje je potrebno 100 miliona evra i čuo sam nešto da su potrebna sredstva, za uređenje oko Sombora, tih 100 miliona.
Hajde da vidimo i tog običnog malog čoveka, koji nas sada gleda, koji neće možda juriti putevima, koji neće možda baviti se procentima i računicama i matematičkim modelima, ali će pogledati u svoj novčanik.
Hoće da ima zaradu i neće da ima socijalnu pomoć. Ti ljudi, osobe sa invaliditetom, zaslužuju da im se omogući da rade, rad, to znači i samopotvrđivanje, znači biti dostojanstven čovek.
Ima ih u Srbiji, rekao sam, nekoliko desetina hiljada, ali sklon sam da kažem da ih ima i preko 100 hiljada. Spremni su, pametni su, inteligentni su, vredni su da krenu da rade.
Model za koji ste vi postavili pitanje je pred nama, nadam se da ćemo u idućoj godini snažno zakoračiti, da ćemo im omogućiti da formiraju te vrste zadruga, bilo uslužne, bilo proizvodne, bilo socijalne, i da ćemo ih kao država i kao društvo, snažno pomoći. Pomoći ćemo ih da startuju, a onda ćemo zakonskim rešenjima koja podrazumevaju koncept tzv. pozitivne diskriminacije.
Reći ću vam par stvari, odmah da oni znaju. To je umanjenje PDV-a, to je oslobađanje od svih poreza i doprinosa, sem doprinosa za PIO i zdravstveno osiguranje, omogućiti bolju startnu poziciju uz ono što bih rekao, veoma nužno naše opredeljenje kao društva, kao zajednice, kao celine, da psihološki delujemo, da kažemo da, taj proizvod ili ta usluga koju rade ljudi u tim socijalnim zadrugama, u tom socijalnom preduzetništvu je proizvod njihov i naša je dužnost da kao odgovorni pojedinci, kao odgovorne korporacije kupimo taj proizvod.
Znači, to je set mera koji je pred nama, a od nas, uvaženi poslaniče Markoviću, i svih vaših kolega ovde u ovom sazivu, jer ovaj saziv će razmatrati budžet za iduću godinu. Kad taj budžet bude došao setite se ovih reči, pa kažite – da, mi jesmo da dobro razmotrimo ostale budžetske pozicije i da vidimo da za ove namene odvojimo, rekao sam početno bar 100 miliona evra, jer ponavljam ti ljudi u Srbiji, te marginalizovane grupe to zaslužuju, vi ste postavili pravo pitanje, govorite u ime njih i oni to čekaju.
Hvala vam.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 25.03.2021.

Gospodine Dačiću, gospođo Brnabić, uvaženi narodni poslanici, uvaženi narodni poslaniče, zahvaljujem vam na pitanju. Ako mi dozvolite da ga ocenim, mada ministar nema prava da ga baš ocenjuje, tu je da odgovori. Pitanje je konkretno, direktno i ja bih rekao pravo. To je pitanje iza koga stoje ljudi iz Banata, od Plandišta do Bača. To je pitanje iza koga stoje ljudi iz Kladova, ali i oni iz Bajine Bašte. To je pitanje iza koga stoje ljudi iz Trgovišta, ali i iz, kako vi kažete, oblasti koju zovete Sandžak. Mi ćemo oficijelno reći Zlatiborski i Raški upravni okrug. Vi se nećete ljutiti.
Naravno da ste vi u tom pitanju već i sugerisali jedan pravi ključni odgovor. To je to partnerstvo urbanog i ruralnog dela Srbije. Danas u Srbiji u ruralnom delu živi preko 40% ljudi. Naš osnovni zadatak ove Vlade i budućih vlada je da poradimo upravo na tom partnerstvu urbanog i ruralnog, ali ne tek tako da poradimo, pa da se setimo povremeno ruralnih delova kad korona uzme maha, pa imamo blokirane granice i onda ne znamo gde ćemo na godišnji odmor.
Jeste pitanje godišnjih odmora veoma bitno, ali za ovu Republiku postoje mnogo bitnija pitanja. Jedno je i ovo. Ja bih tu u prvi plan istakao tzv. Lajpcišku povelju, koja je potpisana decembra meseca prošle godine, 27 ministara Evrope je to potpisalo i definisalo održivost grada u Evropi do 2030. godine.
Šta to znači? Isti problem ih muči kao i nas. Koja su rešenja? Rešenja su, pre svega, precizno definisanje određenih zakonskih stavova, normi koje obavezuju, ali šta obavezuju? Obavezuju ono što je ključno. To je transfer sredstava iz urbanog dela u ruralni deo. To je ključ svega. Možemo da pričamo u nedogled, ali sve počinje i završava se sa novcem.
Prema tome, urbani deo koji baštini sirovine, dobre ideje, dobre talente ljudi, koji dolaze iz ruralnih delova, ima obavezu da deo tog profita transferiše u ruralni deo. Zato je vaše pitanje sada konkretno – kako to da neko 30 ili 40 kilometara od centra nema stomatologa, nema apoteku i da ne nabrajam? Mogao bih da nabrajam satima, ali zadržaćemo se na tome. Tu je odgovor.
Upravo tim partnerstvom, ako ga definišemo na valjan način, ako definišemo sredstva koja će iz određenih centara ići u rubna područja, omogućićemo tim ljudima da se dogovaraju, to je osnovno, da odlučuju i da planiraju ili, prvo da kažemo, da planiraju, pa kada isplaniraju, onda i da odlučuju. Znači, to je celokupna inicijativa da lokalna zajednica konačno bude stavljena u centar.
Ako mi dozvolite, spomenuli ste te puteve, spomenuli ste sve to, neophodno nam je da na nivou države jasno u narednom periodu, a podsetio bih vas da je Investicionim planom predsednika Republika Aleksandra Vučića predviđeno izdvajanje pet milijardi evra, pazite, gospodo, pet milijardi evra za pet hiljada kilometara lokalnih puteva. Predviđeno je tri milijarde za izgradnju vodovoda i kanalizacije južno od Save i Dunava.
Idem po Srbiji. Ovo je neka moja sugestija i članovima Vlade i predsednici. Morali bismo malo transparentnije da nastupamo, da ljudi u lokalnim sredinama znaju koji će to putevi biti urađeni, kada i kako. Lepo je imati narodne poslanike, pa se oni zauzimaju u Skupštini za svoj kraj, ali mi nećemo rešiti pitanje ruralnog razvoja ako imamo jakog narodnog poslanika koji će uspeti da se izbori. Šta ćemo sa onima koji nemaju takvog poslanika ili nemaju kontakte? Nužno je da imamo jedan koncept, potpuno transparentan, vidljiv i da ljudi imaju tačno predočena rešenja.
Uz ovo osnovno o čemu smo govorili, ta nova zakonska rešenja će, po meni, podrazumevati i novu teritorijalnu organizaciju Republike Srbije. Ovo je isto bitno za građane Srbije. Mi danas model teritorijalne organizacije, koji imamo, to je model iz 1965. godine. Sve evropske zemlje koje su bile, hajde da kažemo na toj strani, gde smo bili i mi, 2004, 2008. godine, Slovenija, Hrvatska, Češka, potpuno su primenile jedan novi model teritorijalne organizacije. Očekujem da ćemo kod ovih ustavnih pitanja, kada budu došla na red, da pokrenemo jednu široku, jednu pravu javnu raspravu, da vidimo kakav nam je model teritorijalne organizacije Srbije, najadekvatniji, kakav nam je najprimereniji. Znači, ne sad Krkobabić ili neko hoće ili neko iz Evrope ili mi. Kad kažem mi, Sandžaka ili Bača ili Trgovišta hoćemo da pravimo nove opštine. Nije poenta u novim opštinama, već je poenta da ljudi u tim sredinama neprikosnoveno, samostalno dogovaraju, planiraju i odlučuju.
Naravno reći ćete odakle pare? Naravno, dolazimo do ključnog momenta a to je da se izvrši adekvatan transfer sredstava. To je prvi deo.
Pitali ste me i konkretno - šta ćemo preduzimati? Tretirali smo četiri krupne grupe pitanja.
Prva je vezana za egzistenciju i izvore egzistencije. Osnovna stvar je danas, pogotovo kod mladih ljudi, pitanje redovne sigurne zarade. Ako imaju redovnu i sigurnu zaradu, postoji mogućnost da se odluče da ostanu i da žive. To je prvo. Šta je redovna i sigurna zarada? To je porodično gazdinstvo na selu, slažete se sa mnom. To je porodično gazdinstvo povezano u zadrugu. To su stari, to su novi zanati. To su mala porodična preduzeća, to je seoski turizam. To su ti oblici egzistencije na kojima moramo da poradimo. Ne znam da li je tu ministar Nedimović, on bi mogao mnogo šire da govori o merama koje će Ministarstvo poljoprivrede preduzeti. One se svode prosto na određenu vrstu subvencija.
Šta je to što je srpska država spremna i koliko da odvoji da pomogne srpskog domaćina, domaćina u Srbiji, da budemo precizni? Cilj je da taj hektar naše obradive zemlje koji danas odbaci 1.000 dolara u budućnosti se primakne holandskom modelu od 24.000 ili bar danskom od 17.000. Vidimo gde su nam mogućnosti.
Drugi set pitanja koji je ključan, to su pitanja infrastrukture, o njima sam malopre govorio. Predviđena su velika sredstva, ponavljam. Moramo biti konkretniji, moramo biti jasniji sa planovima i transparentniji. Mislim tu pre svega na vodovod, kanalizaciju, lokalne puteve, atarske puteve, ali mislim i na napon struje. Mali broj ljudi danas u Beogradu zna da napon struje u Srbiji varira. Mali broj ljudi zna da ima sela gde ljudi kažu mi termin - sade bandere, znači sami ih stavljaju. Ovo nije kritika, ovo je odslikavanje realnog stanja da bismo mogli upravo da ga menjamo da vučemo prave poteze. Znači, hoćemo napon, hoćemo IT vezu koja će biti dostupna, mobilni signal. To su neke stvari koje su ključne za pitanje infrastrukture.
Treća grupa pitanja, ako mi ministar finansija dozvoli, ovo je bitno i za njega.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 25.03.2021.

Znači, treća grupa pitanja vezana je za oblast društvenog standarda. To je, pre svega, zdravstvena zaštita, obrazovanje, svi oblici društvenog standarda koji su neophodni za život jedne lokalne zajednice. Ako govorimo o zdravstvenoj zaštiti uvod je bio upravo sučeljavanju sa virusom korone, da vidimo kakva nam je ta primarna zdravstvena zaštita i koliko smo spremni da u tim prvim linijama seoskog područja pružimo tu adekvatnu zdravstvenu zaštitu.
Četvrta grupa pitanja koja je ključna, posebno će vas interesovati, to je pitanja vezana za negovanje tradicije kulturnog identiteta. Kulturni identitet je nešto na čemu moramo posebno da poradimo. Svako mesto, svaki kraj u Srbiji zaslužuje posebnu pažnju. Treba da bude uvažavan, a te osobenosti treba da dižemo na pijadestal. One moraju da budu osnov za negovanje kulturnog identiteta podjednako kao i pismo o kome je poslanik Glišić govorio. Tačno, imamo i latinično i ćirilično, oni su u upotrebi. Jezik je deo kulturnog identiteta, ali mi taj deo identiteta moramo da negujemo i da mu dajemo osobenost. Zbog toga ćemo u narednom periodu snažno podržavati manifestacije kulturne koje upravo ističu osobenost određenog kraja.
Zašto to govorim? Kada kažemo osobenost određenog kraja mislim i na ekonomiju. Izuzetno je bitno da brendiramo određene proizvode, da kažemo – to i to područje je geografski zaštićeno, to i to područje predstavlja dragulj ove zemlje i jednostavno šaljemo poruku kupcima ili korisnicima usluga ili ljudima koji žele da to posete, da se bave seoskim turizmom ili sličnim delatnostima.
Pred nama su veliki poslovi. Treba nam puno znanja. Imamo ga – Akademijski odbor za selo Srpske akademije nauka i umetnosti. Potrebno nam je htenje i opredeljenje i neophodno nam je mnogo novca. Zato sam govorio o ministru finansija. Izuzetno nam je potrebno mnogo para za ovakve stvari. Završiću jednim pojašnjenjem. Nedavno sam pratio novinara Boška Jakšića. Interesantna je stvar bila. Istočna Nemačka i Zapadna Nemačka su se ujedinile posle pada Berlinskog zida. U periodu od 30 godina izdvojeno je pet hiljada milijardi evra za integraciju Istočne Nemačke. Danas gotovo 58% upitanih stanovnika Istočne Nemačke kaže – ja sam i dalje građanin drugog reda. Među 500 vodećih kompanija nemačkih 26 je sa istoka. To je dugotrajan skup proces i zahteva na kraju da smo svi sa jedne strane.
Ovde nema opozicije. Moramo biti svi sa iste strane opredeljeni ili polako, ali sigurno sela Srbije će nestajati. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 14.03.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Ministar Republika Srbija Republika Mesečno 88000.00 RSD 11.08.2016 - 30.06.2017.
Ministar bez portfelja Vlada Republike Srbije Republika Mesečno 88000.00 RSD 30.06.2017 -
Ministar bez portfelja Vlada Republike Srbije (Odlukom predsednika Vlade zadužen za praćenje stanja , predlaganje mera i učestvovanje u koordinaciji aktivnosti u oblasti regionalnog razvoja južnog dela Republike Srbije) Republika Mesečno RSD 13.07.2017 -