MILAN KRKOBABIĆ

Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Rođen je 1952. u Kačarevu. Živi u Beogradu.

Završio je gimnaziju i Ekonomski fakultet u Beogradu.

Tridesetogodišnje stručno iskustvo stekao je radeći na bankarskim i finansijskim poslovima – od bankarskog pripravnika do generalnog direktora finansijske organizacije. Posebna oblast njegovog interesovanja i rada je privredna oblast zanatstva, malih i srednjih preduzeća. Učestvovao je u osmišljavanju, izradi i realizaciji velikog broja projekata vezanih za ovaj privredni segment.

Postao je zamenik gradonačelnika Grada Beograda 2008.godine, a 2012. godine imenovan je za generalnog direktora Javnog preduzeća ”Pošte Srbije”, a na toj funkciji je ostao je do avgusta 2016. godine.

Jedan je od osnivača Partije ujedinjenih penzionera Srbije i zamenik predsednika stranke. Pre osnivanja PUPS-a nije bio stranački angažovan. Nakon izbora 2012, izabran je za narodnog poslanika i šefa poslaničke grupe PUPS-a u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Na to mesto je bio i u sazivu od 2014-2016, i ponovo je reizabran posle izbora 2016. godine.

Za ministra bez portfelja u Vladi Srbije izabran je 11. avgusta kada mu je i prestala funkcija narodnog poslanika.

Oženjen je i otac dvoje dece.
Poslednji put ažurirano: 17.02.2017, 10:10

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Gospođo Gojković, uvažena predsednice Vlade Brnabić, poštovani narodni poslanici, gospodine Kovačeviću, pokrenuli ste jedno bitno pitanje. Zaista nije prošlo ni desetak dana, na političkoj sceni Srbije su promovisane krupne stvari. Kada kažem krupne, mislim za građane Srbije i mislim na najavu koncepta preporoda, sveukupnog preporoda ove nađe zemlje.
O tome je nedavno govorio predsednik Republike, Aleksandar Vučić, a samo nešto malo ranije smo mi konstituisali Nacionalni tim za preporod sela Srbije.
Uvaženi poslanik Kovačević je istakao da taj tim predstavlja atipičnu tvorevinu, nečinovničku tvorevinu, nešto što su u partnerskom odnosu stvorili, pre svega, Srpska akademija nauka i umetnosti i strukture vlasti, republičke i na lokalu. Cilj je veoma jednostavan – kako i na koji način da promenimo uslove življenja u rubnim brdsko – planinskim i seoskim područjima?
Evo vam par podataka, uvaženi narodni poslanici, od kojih ste, pretpostavljam, vas većina sa sela. Nadam se da to svoje poreklo sa ponosom ističete. Nedavno se uvaženi glumac Nenad Jezdić obratio seljacima srpskih gradova i građanima srpskih sela. Dobro je to upućeno i ja mislim da je to samo poziv da se trgnemo i da pogledamo istini u oči.
Hiljadu i dve stotine naselja u Srbiji je pred gašenjem. Hiljadu ih ima manje od 100 stanovnika. Daću neke podatke koji naizgled ne prate jedni druge, ali 73% sela nema dom kulture, u 400 sela nemamo prodavnicu. Danas, znači, imamo 400 naseljenih mesta u kojima građani Srbije, oni koji su vas i nas birali, nemaju prilike da kupe hleb, osnovne životne namirnice. Da ne govorim da li imaju negde da kupe i odgovarajuće lekove.
Istakao bih izlaganje danas ministra zdravlja, gospodina Lončara, koje je na momente bilo emotivno, ali izlaganje koje je oslikalo pravo stanje stvari u našem zdravstvu i stvarne potrebe naših ljudi.
U narednom periodu, gospodine Kovačeviću, Akademijski odbor za selo i ovaj tim pokušaće da daju valjane pretpostavke da se definiše jedna celovita strategija, prava politika ravnomernog regionalnog razvoja.
Naravno da građani Srbije znaju, taj tim neće definisati ni tu strategiju, ni tu politiku. To će uraditi ova ili neka nova skupštinska većina. Veoma dobro znamo gde se te stvari definišu i gde se usvajaju. Usvojiće se u ovom parlamentu, od ovog saziva ili od nekog budućeg saziva.
Ali, ono što je veoma bitno u svemu ovome je da ćemo u narednom periodu dati praktične modele, praktične modele kako to i na koji način da poboljšamo izvore egzistencije na srpskom selu, uključujući poljoprivredna gazdinstva.
Jedan podatak koji je interesantan za vas, isto, danas ovde. Prosečna starost vlasnika poljoprivrednog gazdinstva u našoj Republici je 61 godina. Šezdeset i jednu godinu ima srpski domaćin, vlasnik domaćinstva na kome počiva i ova zemlja i, ja bih rekao, okosnica ove privrede.
Kada se obraćamo tim ljudima hoćemo da jasno znaju šta ćemo to učiniti u oblasti infrastrukture, putne mreže, vodovoda, kanalizacije.
Kada govorimo o putnoj mreži, razmišljamo, pre svega, o lokalnim putevima, atarskim putevima. Za one koji to ne znaju, to je put od domaćinstva do te njive. Da vidimo u kakvom su stanju, ali ne samo kada su poplave, ne samo kad dođu čelni funkcioneri da obiđu i pređu te mostiće, da vidimo zaista šta i kako moramo da uradimo.
Izaći ćemo pred vas sa konkretnim podatkom koliko je tih atarskih puteva, koliko je sa tvrdom podlogom, a koliko ne i koliko košta taj kilometar jednog takvog atarskog puta.
Evo poslanika Ševarlića i njegove sugestije, kada pričamo o atarskim putevima. Kaže – badava ćete ih praviti ako nemate ivičnjak i onaj kanal koji odvodi vodu pored tog atarskog puta.
Ovo govorim da bih ilustrovao ozbiljnost da ćemo prihvatiti sve konkretne predloge. Prihvatićemo sugestije ljudi koji poznaju problematiku. Ne virtuelno, nego suštinski, stvarno. Da vidimo i da čujemo, ići ćemo među građane Srbije, u udaljena sela da vidimo šta je to njihova primedba i šta je to njihova sugestija.
Zadatak tima u narednom periodu jasno će definisati te modele, a od Vlade Srbije, od ove skupštinske većine očekujemo da dobijemo punu podršku. Kad kažem punu podršku – ovo je i nešto oko čega ne smemo i ne možemo da se delimo. Ovaj projekat nema opoziciju.
Mi smo na tom skupu u Sava centru, ovo će se ticati poslanika koji je govorio pre mene, govorio o dijalogu, pokazali da možemo da okupimo ljude različite orjentacije, da im je prioritet opstanak i spas srpskih naselja, a da smo spremni da čujemo njihove primedbe i sugestije.
I tu je predsednik republike definisao jasan stav. Sve ideje koje budu utemeljene dobiće punu podršku Republike Srbije . To je prvi korak onog najavljenog njegovog programa ukupnog preporoda Republike Srbije.
Naravno, ne sumnjam da ćemo napraviti atarske puteve, ne sumnjam da ćemo podići fabrike, da vas obavestim da smo formirali 460 zadruga za nepune dve godine, ne sumnjam u to, ali najteže će biti da menjamo naš mentalitet, da menjamo naše navike i da budemo spremni da se suočimo svi, ali baš svi, sa realnim problemima koji dotiču nas sve.
Zato će ovaj zadatak ovog tima biti nešto što će biti pod lupom javnosti, građana Srbije, ali ja bih rekao uspeh ovog svega zavisi od spremnosti da uzmemo aktivno učešće u svemu tome.
U zaključnom razmatranju, ovo će se ticati gospodina Rističevića posebno, jer je on zemljoradnik po vokaciji, a to je citat akademika Radomira Lukića, koji kaže – može savremena poljoprivreda bez srpskog sela. Veliki posedi zahtevaju mehanizaciju. Nisu im potrebni zemljoradnici i stanovnici sela, ali selu i ljudima koji žive na selu je potrebna poljoprivreda, a to selo je neophodno Srbiji. Ako izgubimo to selo, izgubićemo svoje korene. Ako nemamo korene, nastavićemo sa deobama, a u njima smo duboko.
Epilog, poštovani poslanici, svih deoba su neke buduće seobe. Nažalost, one traju, pa ovo neka bude apel da se nađemo svi sa iste strane stola, spremni da se uhvatimo sa ključnim, jednim da tako kažemo, od ključnih problema Srbije, ali ujedno da damo model kako da rešavamo sve ostale ključne probleme Republike Srbije. Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 21.05.2018.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, na član 1. ovog zakona podneo sam amandman kojim se dodaje stav 3. koji glasi – donošenjem zakona obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebni osvrtom na nerazvijene opštine.

Članom 1, odnosno st. 1. i 2. definisano je koji su uslovi, kriterijumi i postupci za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Pošto sam učestvovao u diskusiji na sednici Narodne skupštine, gde je na dnevnom redu bio Predlog zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova, za pripadnike snaga bezbednosti, logično je da sam detaljno uzeo u obzir i razmotrio sve članove ovog zakona i pored mišljenja da je donošenje ovakvog zakona prava stvar u smislu definisanja rešenja koja su bitna za realizaciju ovog projekta, predložio sam amandman jedan kako bi upotpunio sve napred navedeno.

Imajući u vidu značaj i odgovornost posla koji pripadnici snaga bezbednosti obavljaju, kao i njihov značaj za bezbednost čitave države, a polazeći od toga da je najveći broj nerešenih stambenih potreba zaposlenih u državnim organima upravo među pripadnicima snaga bezbednosti koji decenijama nisu uspeli da trajno reše svoje stambeno pitanje, odlučeno je da se isto sistemski reši.

Živimo u kompleksnim vremenima, i važno je jačati snage bezbednosti koje moraju da osete da država ceni to što rade. Usvajanjem ovog zakona omogućiće se da se sve procedure u vezi sa izgradnjom stanova realizuju maksimalno efikasno, uključujući izgradnju projektne dokumentacije, eksproprijaciju i prostorne planove.

Vlada Republike Srbije je prepoznala značaj rešavanja stambenih potreba pripadnika snaga bezbednosti, te prepoznavši potencijalne teškoće koje se mogu javiti pri samoj realizaciji pristupilo se izradi posebnog zakona koji za cilj ima uspešnu i efikasnu realizaciju samog projekta.

Veoma je bitno da ovaj zakon rešava probleme iz prošlosti koji su svakim danom dolazili sve više do izražaja. Dakle, donošenjem i primenom zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, ostvaruje se suštinski, sistemski napredak u ovom segmentu, a samim tim se obezbeđuje sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim akcentom na nerazvijene opštine, što je dodatno definisano u podnetom amandmanu jedan na član 1. Hvala lepo.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.03.2018.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Pitanje uvaženog poslanika Zukorlića je pitanje nad pitanjima i ključno pitanje danas u Srbiji. Šta je sa ravnomernim regionalnim razvojem? Šta je sa našim opredeljenjem? Hoćemo li da nam Srbija bude Beograd, Novi Sad, Niš ili hoćemo da nam Srbiju čini 4.700 naseljenih mesta?
Ako mi dozvolite, uvaženi poslanik Jojić je poslao jedan dopis. Zaslužuje da pročitamo dva pasusa.
Nekada je planinsko selo Jasenovo kod Kokinog Broda, 25 kilometara udaljeno od Nove Varoši, bilo jedno od najrazvijenijih u celom kraju. Zvali su ga, pazite – mala Švajcarska. Ovdašnja zadruga se nadaleko pročula, radila je tu konfekcija, strugare i drugi brojni pogoni. Škola je imala puno đaka. U selu su napravljeni stadion i bazen. Bila je tu zdravstvena stanica, pošta i drugo.
Kaže on meni u dopisu – kola su, međutim, krenula nizbrdo poslednjih godina. Zadruga je potonula u stečaj, pogoni su se ugasili, školske klupe su se ispraznile.
Gospodine Jojiću, uvaženi gospodine Zukorliću, pred nama je ozbiljna dilema kojom sam i počeo ovu raspravu, za šta ćemo se opredeliti.
U ovoj godini Vlada Srbije izdvojila je 825 miliona dinara za obnovu zadrugarstva. Smatramo da bez obnove zadrugarstva nema ni obnove sela u Srbiji, a bez sela u Srbiji, složićemo se, neće biti ni Srbije.
Posao je veoma ozbiljan, složen. Ja poštujem digitalizaciju, poštujem savremene tehnologije, ali poštovani prijatelji, gotovo polovina stanovništva Srbije živi u seoskim sredinama. Hajde da vidimo šta možemo da učinimo za njih, možemo li da te atarske puteve dovedemo nameni, da mogu da odu do njive, možemo li da im omogućimo osnovne stvari, a to je škola, to je zdravstvena zaštita, ambulanta, to je zadruga, to je, uvaženi prijatelji, pošta. To su neki osnovni elementi koji će omogućiti da mladi ljudi u selima Srbije imaju mogućnost izbora.
Ne kažem da ćemo ih zadržati. Imamo obavezu da im ponudimo mogućnost da kažu – da, možda se opredelimo i za ovako nešto.
Ovo je meni i prilika da pozovem građane Srbije, da pozovem domaćine, nosioce poljoprivrednih gazdinstava, njih 630 hiljada u Srbiji, da potpuno ravnopravno, čestito, pod jednakim uslovima konkurišu za ova sredstva i da u ovoj godini stavimo na noge ili osposobimo postojećih zadruga u ukupnom broju od 70.
Još jednom, zahvaljujem na jednom ovakvom pitanju. Ovo je tema koja zaslužuje mnogo šire, mnogo dublje i mnogo sveobuhvatnije rasprave i u ovom parlamentu i u ovoj i u nekoj od budućih vlada. Zahvaljujem.