MILAN KRKOBABIĆ

Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Rođen je 12. oktobra 1952. u Kačarevu.

Gimnaziju i Ekonomski fakultet završio je u Beogradu.

Ističe da je tridesetogodišnje stručno iskustvo stekao radeći na bankarskim i finansijskim poslovima – od bankarskog pripravnika do generalnog direktora finansijske organizacije.

Posebna oblast njegovog interesovanja i rada je privredna oblast zanatstva, malih i srednjih preduzeća. Učestvovao je u osmišljavanju, izradi i realizaciji velikog broja projekata vezanih za ovaj privredni segment.

Za zamenika gradonačelnika Grada Beograda izabran je 19. avgusta 2008. godine.

Član je i jedan od osnivača Partije ujedinjenih penzionera Srbije, a pre osnivanja PUPS-a nije bio stranački angažovan. Sin je bivšeg predsednika PUPS-a Jovana Krkobabića, čiji je bio i zamenik.

Septembra 2012. imenovan je za generalnog direktora Javnog preduzeća „Pošte Srbije“. Nakon očeve smrti, aprila 2014. godine, dolazi na mesto predsednika stranke.

Nakon izbora 2012, izabran je za narodnog poslanika i šefa poslaničke grupe PUPS-a u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Na to mesto je bio i u sazivu od 2014. - 2016, i ponovo je reizabran posle izbora 2016. godine. U avgustu 2016. izabran je za ministra bez portfelja u Vladi Srbije, a kroz nekoliko dana, na sednici Kadrovske komisije Vlade Srbije, razrešen je dužnosti generalnog direktora „Pošta Srbije“. Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine našao se na 24. poziciji na listi “Aleksandar Vučić - Za našu decu” i ponovo dobio mandat narodnog poslanika.

U okviru ravnomernijeg regionalnog razvoja, u saradnji s Akademijskim odborom za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, osmislio je i 2017. godine pokrenuo projekat obnove zadrugarstva. Za samo godinu i po dana od početka dodele bespovratnih sredstava zadrugama, u okviru ovog projekta poznatijeg pod nazivom „500 zadruga u 500 sela”, u Srbiji je osnovano čak 310 novih zadruga.

Tvorac je projekta „Država Srbija u selima Srbije”, koji ima za cilj da omogući bolji život i viši standard na selu.
Poslednji put ažurirano: 02.12.2020, 13:52

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

Gospodine predsedniče, gospođo Brnabić, uvaženi narodni poslanici, građani Republike Srbije, veliko je zadovoljstvo odgovarati na pitanja u ovom domu, pogotovu kada se tiču ključnih životnih problema.
Gospodin Stošić je ovde već i u svom pitanju nagovestio i neke odgovore, neke pravce akcija. Početak mu je bio dobar. Šta kaže – jaka Vojska – jaka Srbija, pa onda kaže – jako selo – jaka Srbija. Da li ćemo mi imati Vojsku ako nemamo jaka sela? To je sada pitanje.
Ministar Stefanović nešto reče da bi mogli da pozovemo rezerviste i do 65 godina. Bojim se da u ovom momentu jedino te možemo i da pozovemo. Stošić, Palma, Žarko Obradović, da ne nabrajam, su bili uvek spremni da ispune svoj dug prema otadžbini i uvek će biti spremni.
Istovremeno ovde je jedno ključno pitanje pokrenuto upravo od gospodina Markovića i ministra Nedimovića. Nije Marković pokrenuo pitanje cena da bi obogatio teorijsku praksu predmeta – Teorija i politika cena. Ovde je u pitanju šta to muči našeg poljoprivrednika, domaćina, seljaka? Muči ga neizvesnost. On hoće da bude siguran, hoće da ima izvesnost, da mu je taj prihod redovan i siguran. Upravo, ministar Nedimović je dao veoma detaljan odgovor. Ako on dozvoli, ja ću otkriti ovde danas.
Razgovarali smo o jednoj bitnoj stvari za poljoprivrednike. Hoćemo da definišemo nešto, videćemo kako će se zvati, garantnim fondom za jedan niz bitnih strateških poljoprivrednih proizvoda, da poljoprivredni proizvođač unapred zna pravila igre, da zna u šta ulazi, da zna šta ga čeka i s čime će se suočiti. Ovo će biti jedna od ključnih mera, a to je odgovor na pitanje izvesnosti, sigurnosti i onda možemo da smatramo da će taj domaćin da ostane i da razmišlja i o ovim delovima koji su bitni, kako organizovati tu svadbu.
Naravno, pored ovih egzistencijalnih stvari, ja moram danas da iskoristim priliku, bez obzira na vremensko ograničenja, trudiću se da budem kratak, moramo da definišemo poziciju sela, ali na pravi način. Da ga smestimo u zakonske okvire. To ne treba da bude usputna nostalgija, priča ovog ili onog ministra, predsednik Vlade, predsednika Skupštine, novinara. Ne. Selo mora da ima jasno definisanu poziciju u zakonu ove zemlje. Stoga ćemo ići na nešto što se zove – predlog izmena i dopuna Zakona o teritorijalnoj organizaciji. Model, uz sve uvažavanje naravno Ivice Dačića i sistema pre nas, je model koji je iz 1965. godine. Moj kolega Đura Perić, koji je iz tog vremena upravo radio i bio ključni čovek, neće se ljutiti. Taj model ipak više ne odgovara danas realnoj situaciji.
Hoćemo da definišemo pojam seoske opštine, da definišemo nešto što će zajednici ljudi u malim sredinama omogućiti da opstanu, da privređuju, da se dogovaraju, da planiraju i da odlučuju. To je put koji je pred nama. Naravno, nisam ja ovo ništa izmislio, izmislila ga je gospoda iz Evrope. Nedavno je potpisana Lajpciška povelja koja definiše poziciju održivih gradova do 2030. godine. Tamo se insistira na tzv. partnerstvu urbano ruralnog dela, ali takođe utemeljenog u zakonu. Znači, naši domaćini, naši seljani, ako ovo bude ovde prošlo, ako ovaj parlament i ovi poslanici to prihvate, mogu da računaju da ponovo imaju svoju pravu seosku opštinu u kojoj će moći da dođu do punog izražaja.
Znači, to je prvi korak, a onda vučemo niz mera koje je gospodin Stošić već naveo. To je obnova i pomoć zadrugarstvu Srbije na pravi način uz pomoć turističkim zadrugama, uz pomoć socijalnim zadrugama. Jednostavno da pronađemo sve postojeće izvore egzistencije koji će biti dostupni žiteljima sela. Naravno, tu su pitanja infrastrukture koja su ključna.
Osvrnuću se na predsednika Republike, ali u onom pravom svetlu. Njegov koncept investicionog plana „Srbija 2025“ predviđa, gospodo narodni poslanici, građani Srbije, pet milijardi evra izdvajanja za lokalne regionalne puteve, 5.000 km, tri milijarde evra za izgradnju vodovoda i kanalizaciju u 80 opština, ako sam ja njega dobro shvatio, a shvatio sam, južno od Save i Dunava.
To su kapitalni iskoraci, iskoraci koje ova država nikad u svojoj istoriji nije uradila – nije se sećala sela. Ovo je način da ga se setimo, da ga pozicioniramo i da to ne bude samo kad zatrubi truba, pa onda radimo mobilizaciju.
Ovo su prave stvari kojima ćemo se baviti, istovremeno oblastima društvenog standarda, zdravstvenom zaštitom, obrazovanjem, kulturnim sadržajima, obnovom domova kulture i da ne dužim. Mogao bih da nabrajam pola sata, a onda bi došao jedan vispren domaćin i dodao bi mi još 10 minuta različitih problema i muka koje muče domaćina Srbije.
Znači, tu smo, imamo dobru volju, spremnost ove Vlade, predsednice Vlade, njeno učešće u radu nacionalnog tima, kada je promovisan Nacionalni program za preporod sela Srbije, su garancija da se okrećemo ovom delu Srbije, a u njemu, gospodo, živi 40,45% stanovnika Srbije. Naravno, manje od 60% se bavi poljoprivredom, ali živi.
Stoga, poslovi koji su pred nama zahtevaju puno jedinstvo nas ovde, u Vladi, u parlamentu, jer bez podrške poslanika i usvajanja novih zakonskih rešenja ne možemo dalje. Naravno, i svih građana Srbije, uključujući i ove, koji nas danas prate, medije. Ovo je zajednička misija i završićemo, kolega Stošiću, bez sela Srbije, nisam rekao srpskih sela, govorim namerno sela Srbije, jer u njima žive i Bošnjaci, i Mađari, i Hrvati, i Rumuni, neće biti ni Srbije, a Srbije će biti. Hvala vam.

Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

Samo kratko. Rekli ste, uvaženi poslaniče, da li će građani sela biti spokojniji kada imaju Ministarstvo za selo? Da li su građani Srbije spokojniji kada imaju Ministarstvo zdravlja? Da li su spokojniji kada imaju Ministarstvo unutrašnjih poslova? Da li spokojniji kada imaju Ministarstvo spoljnih poslova? Ne verujem, ali su spokojniji ako ta ministarstva odrađuju i valjano menjaju stvari. Tad su oni spokojniji.
Znači, naučili su građani ove zemlje da je bilo i valjanih ministarstava koje su od 1945. godine na ovamo menjali bitno uslove života ljudi. Znači, unapred da vam odgovorim da li će biti spokojniji - ne mogu, mada verujem da ćemo učiniti sve da budu spokojniji. To je taj odgovor.
Ono što bih hteo još da vam kažem, to je da smo pokrenuli ovu priču. Građani sela su se probudili, građani sela ili seljani ili domaćini imaju pravo, osećaju da mogu da postavljaju svoja pitanja. To je ključno. To je prvi iskorak. Sve ostalo, ponavljam, zavisi od nas. Tu je ministar finansija, on to pažljivo prati, ključno je koliko smo spremni da izdvojimo novca. Ovo je veoma skupa stvar.
Ako dozvolite, 30 sekundi, po ujedinjenju Nemačke, Nemačka država je izdvojila za 30 godina, ponavljam ovo, dve hiljade milijardi evra da bi popravila situaciju u istočnoj Nemačkoj. I dan-danas 30 godina posle toga 56% stanovnika istočne Nemačke kad se izjašnjava tvrdi da su građani drugog reda. Ovo je dugotrajan proces, zahteva punu posvećenost, puno novca, rešenost i definitivno ovo je i misija, misija za ovu Vladu, misija za ovu predsednicu, za ove ministre.
Ovde su meni ministri, ja sam juče rekao i time zaključujem, ovo je dovoljno prostora da se svi ministri u ovoj Vladi, upotrebio sam jedan termin da me ne shvate pogrešno, "razigraju" i pokažu koliko su spremni da ove stvari menjamo. Hvala vam.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Gospođo Gojković, uvažena predsednice Vlade Brnabić, poštovani narodni poslanici, gospodine Kovačeviću, pokrenuli ste jedno bitno pitanje. Zaista nije prošlo ni desetak dana, na političkoj sceni Srbije su promovisane krupne stvari. Kada kažem krupne, mislim za građane Srbije i mislim na najavu koncepta preporoda, sveukupnog preporoda ove nađe zemlje.
O tome je nedavno govorio predsednik Republike, Aleksandar Vučić, a samo nešto malo ranije smo mi konstituisali Nacionalni tim za preporod sela Srbije.
Uvaženi poslanik Kovačević je istakao da taj tim predstavlja atipičnu tvorevinu, nečinovničku tvorevinu, nešto što su u partnerskom odnosu stvorili, pre svega, Srpska akademija nauka i umetnosti i strukture vlasti, republičke i na lokalu. Cilj je veoma jednostavan – kako i na koji način da promenimo uslove življenja u rubnim brdsko – planinskim i seoskim područjima?
Evo vam par podataka, uvaženi narodni poslanici, od kojih ste, pretpostavljam, vas većina sa sela. Nadam se da to svoje poreklo sa ponosom ističete. Nedavno se uvaženi glumac Nenad Jezdić obratio seljacima srpskih gradova i građanima srpskih sela. Dobro je to upućeno i ja mislim da je to samo poziv da se trgnemo i da pogledamo istini u oči.
Hiljadu i dve stotine naselja u Srbiji je pred gašenjem. Hiljadu ih ima manje od 100 stanovnika. Daću neke podatke koji naizgled ne prate jedni druge, ali 73% sela nema dom kulture, u 400 sela nemamo prodavnicu. Danas, znači, imamo 400 naseljenih mesta u kojima građani Srbije, oni koji su vas i nas birali, nemaju prilike da kupe hleb, osnovne životne namirnice. Da ne govorim da li imaju negde da kupe i odgovarajuće lekove.
Istakao bih izlaganje danas ministra zdravlja, gospodina Lončara, koje je na momente bilo emotivno, ali izlaganje koje je oslikalo pravo stanje stvari u našem zdravstvu i stvarne potrebe naših ljudi.
U narednom periodu, gospodine Kovačeviću, Akademijski odbor za selo i ovaj tim pokušaće da daju valjane pretpostavke da se definiše jedna celovita strategija, prava politika ravnomernog regionalnog razvoja.
Naravno da građani Srbije znaju, taj tim neće definisati ni tu strategiju, ni tu politiku. To će uraditi ova ili neka nova skupštinska većina. Veoma dobro znamo gde se te stvari definišu i gde se usvajaju. Usvojiće se u ovom parlamentu, od ovog saziva ili od nekog budućeg saziva.
Ali, ono što je veoma bitno u svemu ovome je da ćemo u narednom periodu dati praktične modele, praktične modele kako to i na koji način da poboljšamo izvore egzistencije na srpskom selu, uključujući poljoprivredna gazdinstva.
Jedan podatak koji je interesantan za vas, isto, danas ovde. Prosečna starost vlasnika poljoprivrednog gazdinstva u našoj Republici je 61 godina. Šezdeset i jednu godinu ima srpski domaćin, vlasnik domaćinstva na kome počiva i ova zemlja i, ja bih rekao, okosnica ove privrede.
Kada se obraćamo tim ljudima hoćemo da jasno znaju šta ćemo to učiniti u oblasti infrastrukture, putne mreže, vodovoda, kanalizacije.
Kada govorimo o putnoj mreži, razmišljamo, pre svega, o lokalnim putevima, atarskim putevima. Za one koji to ne znaju, to je put od domaćinstva do te njive. Da vidimo u kakvom su stanju, ali ne samo kada su poplave, ne samo kad dođu čelni funkcioneri da obiđu i pređu te mostiće, da vidimo zaista šta i kako moramo da uradimo.
Izaći ćemo pred vas sa konkretnim podatkom koliko je tih atarskih puteva, koliko je sa tvrdom podlogom, a koliko ne i koliko košta taj kilometar jednog takvog atarskog puta.
Evo poslanika Ševarlića i njegove sugestije, kada pričamo o atarskim putevima. Kaže – badava ćete ih praviti ako nemate ivičnjak i onaj kanal koji odvodi vodu pored tog atarskog puta.
Ovo govorim da bih ilustrovao ozbiljnost da ćemo prihvatiti sve konkretne predloge. Prihvatićemo sugestije ljudi koji poznaju problematiku. Ne virtuelno, nego suštinski, stvarno. Da vidimo i da čujemo, ići ćemo među građane Srbije, u udaljena sela da vidimo šta je to njihova primedba i šta je to njihova sugestija.
Zadatak tima u narednom periodu jasno će definisati te modele, a od Vlade Srbije, od ove skupštinske većine očekujemo da dobijemo punu podršku. Kad kažem punu podršku – ovo je i nešto oko čega ne smemo i ne možemo da se delimo. Ovaj projekat nema opoziciju.
Mi smo na tom skupu u Sava centru, ovo će se ticati poslanika koji je govorio pre mene, govorio o dijalogu, pokazali da možemo da okupimo ljude različite orjentacije, da im je prioritet opstanak i spas srpskih naselja, a da smo spremni da čujemo njihove primedbe i sugestije.
I tu je predsednik republike definisao jasan stav. Sve ideje koje budu utemeljene dobiće punu podršku Republike Srbije . To je prvi korak onog najavljenog njegovog programa ukupnog preporoda Republike Srbije.
Naravno, ne sumnjam da ćemo napraviti atarske puteve, ne sumnjam da ćemo podići fabrike, da vas obavestim da smo formirali 460 zadruga za nepune dve godine, ne sumnjam u to, ali najteže će biti da menjamo naš mentalitet, da menjamo naše navike i da budemo spremni da se suočimo svi, ali baš svi, sa realnim problemima koji dotiču nas sve.
Zato će ovaj zadatak ovog tima biti nešto što će biti pod lupom javnosti, građana Srbije, ali ja bih rekao uspeh ovog svega zavisi od spremnosti da uzmemo aktivno učešće u svemu tome.
U zaključnom razmatranju, ovo će se ticati gospodina Rističevića posebno, jer je on zemljoradnik po vokaciji, a to je citat akademika Radomira Lukića, koji kaže – može savremena poljoprivreda bez srpskog sela. Veliki posedi zahtevaju mehanizaciju. Nisu im potrebni zemljoradnici i stanovnici sela, ali selu i ljudima koji žive na selu je potrebna poljoprivreda, a to selo je neophodno Srbiji. Ako izgubimo to selo, izgubićemo svoje korene. Ako nemamo korene, nastavićemo sa deobama, a u njima smo duboko.
Epilog, poštovani poslanici, svih deoba su neke buduće seobe. Nažalost, one traju, pa ovo neka bude apel da se nađemo svi sa iste strane stola, spremni da se uhvatimo sa ključnim, jednim da tako kažemo, od ključnih problema Srbije, ali ujedno da damo model kako da rešavamo sve ostale ključne probleme Republike Srbije. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 14.03.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Ministar Republika Srbija Republika Mesečno 88000.00 RSD 11.08.2016 - 30.06.2017.
Ministar bez portfelja Vlada Republike Srbije Republika Mesečno 88000.00 RSD 30.06.2017 -
Ministar bez portfelja Vlada Republike Srbije (Odlukom predsednika Vlade zadužen za praćenje stanja , predlaganje mera i učestvovanje u koordinaciji aktivnosti u oblasti regionalnog razvoja južnog dela Republike Srbije) Republika Mesečno RSD 13.07.2017 -