Gospodine državni sekretare, dame i gospodo narodni poslanici, reći ću par rečenica u ime poslaničke grupe DSS-NS-dr Vojislav Koštunica. Odmah na početku da kažem da će naša poslanička grupa podržati i glasati za dati predlog budžeta, ali to istovremeno ne znači da nemamo neke primedbe i zamerke na njegov koncept, njegov sastav i njegovu strukturu.
Ovaj budžet, kao što znamo, nastao je na osnovu projekcija makroekonomske politike koju Vlada Srbije vodi u ovoj državi. To su oni konstantni parametri i to je okvir koji je pretočen u ovaj dokument koji držim trenutno u ruci.
Ono što se zove raspored sredstava i preraspodela sredstava koja je data ovim predlogom, predstavlja neku varijabilu koja je sigurno mogla i drugačije da se prekomponuje. Nije neispravno i ovako, sa aspekta struke, što je urađeno, ali ovakva kompozicija je zasigurno proizvod političkih viđenja svih činilaca koji čine Vladu Srbije i predstavlja realizaciju politike koju ministri žele da, u resorima koji su im pripali koalicionim dogovorima, ostvare i realizuju.
Kao prilog ovome što sam rekao, da je ovo do jedne dobre mere produkt i političkog dogovora i usaglašenosti među koalicionim partnerima, naveo bih nekoliko stvari koje bih, može se slobodno reći i kritikovao. To je, po mom mišljenju, u pojedinim ministarstvima prisutna velika javna potrošnja i veliki trend zapošljavanja novih radnika u narednoj godini u resorima pojedinih ministarstava.
Naime, ako se zalažemo u 21. veku za implementaciju elektronskog načina poslovanja i uvođenja E-Government-a u sve strukture državne uprave, kako državne tako i lokalne samouprave, ne mogu a da se onda složim sa intencijom da se u ovoj godini predviđa veliki broj zaposlenih, i to uglavnom u onom režijskom, pasivnom radnom osoblju, koje bi trebalo, kako se to nekada ranije zvalo, da vrši i obavlja neke poslove koje su nekada, narodskim rečnikom rečeno, radile ćate.
Vrlo mali broj je stručnog osoblja, visokoškolskog osoblja, koje bi u narednoj godini, godini u kojoj bi se realizovao ovaj budžet, našli svoje zaposlenje, a istovremeno se povećava taj birokratski aparat, što sigurno nije intencija i namera koju od nas zahteva i traži i međunarodna zajednica, u cilju uspostavljanja efikasnije i nadasve jeftinije države i državne uprave.
Osvrnuo bih se na raspodelu ili, bolje rečeno, preraspodelu sredstava koja su vezana za ministarstva, pa bih napravio komparaciju između nekih u odnosu na Ministarstvo saobraćaja, gde je, recimo predviđeno u razdelu 17 da Ministarstvo za infrastrukturu ima subvenciju javnim nefinansijskim preduzećima, u ovom slučaju, konkretno 10,6 milijardi Železnicama Srbije, gde je, kao aproprijacija na klasifikaciji 463 predviđeno 400 miliona za transferna sredstva ostalim nivoima vlasti u Republici.
Naime, šta to znači? Potrebe koje ova država ima u pogledu infrastrukture svih vrsta, tu ne mislimo samo na putnu infrastrukturu, to je samo jedan segment, ako krenete malo niže od Bubanj Potoka, videćete da je stanje u Srbiji kudikamo složenije, i kompleksnije i zahtevnije u pogledu rešavanja svih vrsta problema, pa i infrastrukturnih, kao bazičnih pitanja, no što je to sama situacija u gradu Beogradu, mada i na periferiji grada Beograda, po mom saznanju i po mom viđenju, isto je potrebna intervencija u tom smislu i pogledu.
Spomenuo sam da je za taj transfer predviđeno 400 miliona dinara, a istovremeno, uvažavajući svu potrebu pospešivanja razvoja i rasta privrede, odnosno malih i srednjih preduzeća, kroz različite programe i projekte koji su definisani i klasifikovani u nekoliko grupacija, da li kao pomoć u razvoju malih i srednjih preduzeća u nerazvijenim krajevima, u devastiranim područjima ili kao granska strukovna simbioza preduzeća u određenim privrednim delatnostima, vidim da se ministar Dinkić izborio da se ugostiteljima odvoji, ne znam koliko tamo stoji, čini mi se 1,2 milijarde kao subvenciona sredstva za pospešivanje razvoja ove grane privrede.
Ne umanjujem značaj ove grane, naročito ako znamo da su strateška opredeljenja razvoja privrede u ovoj državi saobraćaj, poljoprivreda i turizam. To su naše komparativne prednosti koje imamo i koje možemo u samom startu da stavimo na pijedestal onoga što želimo i što bi trebalo da pospešujemo i razvijamo.
Ali, istovremeno, moramo imati u vidu da je ugostiteljstvo jedna privredna grana koja stiče dohodak i profit i može sticati i te kako dobar profit. Sada da mi tu intervenišemo poreskim parama, sa ne malim sredstvima od 1,2 milijarde, da pospešujemo ugostiteljstvo, uz istovremeno prisustvo, čini mi se, oko četrdesetak poslovnih banaka na tržištu države Srbije, mislim da je promašaj i mislim da predstavlja jedan politički koncept koji gospodin Dinkić i njegova stranka žele da ostvare i izvrše odgovarajući uticaj u tom pogledu.
Ne bih imao ništa protiv, ali smatram da je potpuno nerealno da odnos između ove dve vrste ulaganja bude 1:3 u korist ugostiteljstva, umesto u korist infrastrukture svih vidova, da li je u pitanju energetska infrastruktura, da li je u pitanju gasna mreža, da li su u pitanju putevi, saobraćajnice, plovni putevi, vazdušni saobraćaj itd. Svejedno, mislim da je promašaj u sagledavanju ili odnos snaga ili navalentnosti u borbi onih koji su se borili da se njihove aproprijacije u što većem obimu nađu u ovom dokumentu koji je pred nas stigao kao predlog.
Mislim da bi trebalo da sagledamo i da Vlada u toku iduće godine što hitnije reši i pitanje, čini mi se da je gospodin Belić već spomenuo pre podne, nije zgoreg podsetiti ponovo, pitanje preregistracije vozila koja nose crnogorske tablice, odnosno gradova koji se danas nalaze u zasebnoj, posebnoj, nezavisnoj državi Crnoj Gori, a koja su naši građani kupili nekada kada smo bili jedna država.
Taksa na preregistraciju tih vozila i dobijanje srpskih tablica u prihvatljivom iznosu za građane od par stotina evra sigurno predstavlja značajnu cifru i dajem predlog da se upotrebi za rešavanje pitanja neobezbeđenih pružnih prelaza, mesta gde se ukrštaju drumski i železnički pravci u istoj ravni, kako bi se sprečile, nećemo govoriti o materijalnim štetama u vidu havarija i havarisanih vozila, ali cena gubitka ljudskih života je sigurno nemerljiva. Uz investiranje u pružne prelaze, gde moramo znati da cena jednog pružnog prelaza je oko 100 do 120 hiljada evra i to je preko potrebno i neophodno, a mislim da bi mogla ta sredstva da se tu što pre i što hitnije upotrebe.
Rečeno je da će se strategija i donošenje odgovarajućih akcionih planova razvoja saobraćaja uraditi u narednoj godini. Akcioni planovi, odnosno strategija do danas nije formalno-pravno doneta, ali već svi znamo šta su strateški koncepti i pravci razvoja saobraćaja u ovoj državi.
Svakako da tu predstavlja drumski i železnički Koridor E10, kao i plovni Koridor 7 i mislim da bi jedno intenzivnije ulaganje u oblast saobraćaja i u par centara, koji bi služili kao robnotransportni i pretovarni centri, gde bi se vršilo kombinovanje železničkog, drumskog i rečnog saobraćaja, sigurno moglo da se i te kako isplati celokupnoj privredi ove države, a ne samo onima koji se bave tim poslom.
Ne bih oduzimao više vremena, poslanici DSS i NS glasaće za ovaj predlog budžeta, ali uz istovremenu molbu ministru finansija da, a imam i uvažavanje i razumevanje, preuzeo je dužnost i funkciju polovinom ove godine, i prethodni zahtevi budžetskih direktnih i indirektnih korisnika za učešćem u budžetu, sigurno nisu u istoj meri bila sagledana prilikom koncipiranja ovog predloga budžeta.
Ali, tokom naredne kalendarske, budžetske godine, svi zahtevi koji budu realni i u skladu sa zakonom o budžetu, koji budu stizali, ministre, kod vas, na vreme ih sagledajte, na vreme ih izanalizirajte i na vreme ih ugradite u koncept za narednu 2009. godinu.
Još jedna molba koju sam izneo i na sednici Odbora, odnosno poslaničkog kluba. Transferna sredstva za lokalne samouprave, koje je vaša direktorka za Trezor, gospođa Ružica, a prezime sam zaboravio, obećala da će prihvatiti za grad Niš, zato što uvodimo jednu novu upravu za saobraćaj, koja do sada u gradu nije postojala za svih ovih 50 godina unazad, po prvi put se formira, i u samim gradskim strukturama ne postoje stručnjaci tog profila, pa moramo zaposliti nove saobraćajne inženjere. Molim vas da odobrite nekih sedam miliona dinara, kako bismo mogli da tu upravu formiramo i da na trajan način rešimo pitanje javnog gradskog prevoza u Gradu Nišu. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici,  imam tu čast da sam poslednji diskutant u ovom setu rasprave o predloženim zakonima. Imam i tu priliku da možda dam neku završnicu dosadašnje rasprave koja je vođena o ovim predloženim zakonima, o kojima smo raspravljali prethodnih dana.
Čuli smo za ovom govornicom oprečne stavove, zavisi ko iz kog političkog tabora dolazi, dakle, od onih afirmativnih diskusija i stavova do onih krajnjih negativnih. Ali i ovi drugi koji su iz tog ugla pristupili analizi ovih zakonskih predloga, siguran sam da su u krajnjoj liniji i u dubini svoje duše zadovoljni što će se na ovaj način omogućiti da se približi i olakša dobijanje viza u postupku izdavanja za naše građane. Sigurno da je ovo prvi korak u vidu davanja ovih olakšica i da predstavlja jedan korak ka daljem davanju i ukidanju, odnosno ostvarivanju bezviznog režima Srbije ka zemljama Evropske unije, a tako i ka svim ostalim zemljama u celokupnom svetu.
Korist od ovog predloženog zakona, odnosno, seta ovih zakona o kojima smo vodili jedinstvenu raspravu, imaće pored svih onih nabrojanih kategorija, koje smo imali prilike da spoznamo u materijalu i tokom same diskusije, naučnici, učenici, studenti i svi ostali, ali sigurno i privreda, odnosno preduzeća koja ostvaruju bilo kakvu komunikaciju sa uvoznim i izvoznim poslovima. Njihovi vozači će, znači, vozači u drumskom i železničkom robnom i putničkom saobraćaju imati prilike da lakše, brže i za kraće vreme dođu do potrebnih viza kako bi omogućili što brži protok ljudi, roba i kapitala u celini.
Napomenuo bih, da se zna, koliko da znaju i poslanici u ovom domu, toliko i zbog građana Srbije koji gledaju i prate ovaj prenos, da je ove godine, u odnosu na prethodnu godinu, robni saobraćaj između Srbije i Rumunije povećan za više od 300 odsto u odnosu na isti period od pre godinu dana. Zamislite sada koliko će to biti olakšanje našim privrednicima koji posluju upravo sa ovom zemljom, koja je od prošle godine i članica EU.
Istovremeno, u ovoj godini je za više od 400 odsto, ili četiri puta, povećana količina robnog prometa sa Italijom, tako da je Italija sada, fakat, ostala drugi spoljnotrgovinski partner naše zemlje, a svi smo svesni šta znači sam taj podatak.
Na kraju, mislim da ne treba posebno reći da je pored ovog sporazuma o viznim olakšicama, koji je Srbija potpisala sa zemljama EU, isto to učinila Albanija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora i da je sigurno naša želja i namera da naša zemlja ne bude izolovano pusto ostrvo na teritoriji jugoistočne Evrope, ili kako smo mi to doskora govorili, na području Balkana.
Mislim da je i današnji događaj koji je vezan za potpisivanje, odnosno parafiranje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa zemljama EU ogroman napredak i pomak i da do njega ne bi došlo da predstavnici EU nisu shvatili da se država Srbija nalazi na ozbiljnom reformskom putu. Jedan od parametara je sigurno i ovaj predlog zakona o kojem smo mi raspravljali prethodna dva dana i o kojem će se Skupština izjasniti, koliko već sutradan.
Poslanici Nove Srbije glasaće za ovaj set predloženih zakona sa velikim zadovoljstvom. Koristim priliku i kao poslednji diskutant na današnjoj raspravi da pozovem sve poslanike ovog doma, bez obzira na stranačku pripadnost, da, takođe, glasaju bez ikakvih ideoloških ili bilo kakvih drugih predrasuda za predložene predloge zakona. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, možda je u ovom trenutku, posle malo duže diskusije gospodina Obradovića, deplasiran razlog zbog koga sam se javio, ali nisam mogao da prećutim i da se pravim da nisam čuo diskusiju gospodina Mihajlovića, pretprošlog diskutanta, koji je sa ove govornice izneo netačne tvrdnje. Nemam nameru da skrećem na jedvite jade započetu raspravu o predloženoj tački dnevnog reda u stranu, ali sam morao, upravo zbog istine koju ste vi, gospodo iz SRS, kroz usta i reči gospodina Mihajlovića izneli sa ove govornice, da se javim i da isto demantujem.
Naime, gospodin Mihajlović je rekao, a smatram da je bilo nekorektno zašto je on izašao, pored živog, zdravog i ovde prisutnog predsednika Odbora za Kosovo i Metohiju, gospodina Vlade Milentijevića, da podnese izveštaj o održanoj sednici Odbora u Gračanici. No, to je na njegovu dušu.
Mislim da nije bilo politički korektno da to on učini, ali njegova teza i tvrdnja da nije učestvovao predstavnik Nove Srbije, staviću u isti koš sa razlozima zbog čega nisu učestvovali predstavnici drugih pomenutih stranaka, ne može se nikako naći u istoj ravni i nije na istoj razini.
Naime, predstavnik Nove Srbije u Odboru za Kosovo i Metohiju, gospodin Markićević je tog dana bio opravdano odsutan zbog bolesti, ali sam ja kao član, kao narodni poslanik, iskoristio svoje poslaničko pravo da idem, što je mogao da učini bilo ko ovde od prisutnih, kao što zna gospodin Mihajlović i ostali prisutni članovi skupštinskog Odbora. Tog dana sam po mom mišljenju imao i po mišljenju ostalih kolega zavidno učešće u radu tog skupštinskog odbora.
Tačna je tvrdnja koju je izneo i evo, završiću, da nas je dočekala velika grupa građana Gračanice. Samo moram spomenuti da je ta grupa koja nas je dočekala imala 90% članova Nove Srbije i da su bili prisutni predstavnici, koordinatori opština na Kosovu i Metohiji, koji su došli tog dana kako bi dali podršku u radu skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju, što je inače jedna lepa činjenica da se taj događaj upravo tamo odigra i što bi trebalo da postane praksa. Zahvaljujem.

Poštovano predsedništvo, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, član 101.
Naime, u prethodnim diskusijama kolega iz LDP-a, koji su za ovom govornicom iznosili niz potpuno netačnih činjenica i interpretacija, prepoznaje se jedna jasna matrica, šta je zapravo cilj njihovog izlaska i obraćanja i ovom domu i uopšte građanima Srbije koji ovog trenutka prate ovaj prenos.
Njihova je namera da dezavuišu rad i ministarstva, i ministra, i Vlade i ovog parlamenta i da jednostavno sve što je sveto u ovoj Srbiji i što je u funkciji razvoja, budućeg razvoja ove države, bace pod noge, a da sebe i svoje nalogodavce predstave kao dominantne političke nosioce, koji bi mogli ovu zemlju da povuku negde u neku drugu stranu, nekim drugim kolosekom i nekim drugim pravcem.
Naprosto, iako kao hrišćanin ne priznajem Darvinovu teoriju, ne mogu se oteti utisku, posmatrajući i slušajući neke prethodne diskutante, da je ipak Darvin do izvesne mere bio u pravu.
No, da pređem sa nečeg opšteg na pojedinačno. Javljam se naročito povodom diskusije kolege Nebojše iz LDP-a, koji dolazi iz Niša i koji je postavio ovde dilemu šta je Železnica Srbije uradila na području Niša.
Moram reći da do ovog trenutka nisu postojale mogućnosti da se bilo šta uradi u Nišu, zbog potrebe promene Generalnog urbanističkog plana.
Izmenama GUP-a grada Niša, uvojenim na nedavno održanoj sednici, stvorene su mogućnosti i pretpostavke da se pristupi izmeštanju trase koridora E10, koji prolazi kroz Niš, tzv. palilulske pruge, i da se izgradnjom obilaznice u nivou stanice Pantele, koja bi se spojila sa stanicom u mestu Prosek, izbegne međunarodni saobraćaj kroz centar grada.
I sami ste svesni da se do pre tri ili četiri godine, dok je intenzitet železničkog saobraćaja bio kudikamo manji, taj problem prolaska međunarodnog koridora kroz samo srce grada i nije primećivao toliko, ali već par godina unazad taj problem je izražen.
Upravo ovim izmeštanjem i izgradnjom obilaznice moći će da se otkloni ono što je ovog trenutka ogroman problem u normalnom odvijanju javnog gradskog prevoza i saobraćaja u gradu Nišu.
Mislim da i elektrifikacija pruge, koja će krenuti odmah u narednom periodu, od stanice Staničenje do Ćele kule ili, u prevodu, ako je lakše razumeti, od Dimitrovgrada do Niša, jeste u funkciji strategije razvoja železnice i železničkog saobraćaja.
Mislim da bi trebalo da se prekine, evo završavam, sa ovim ispraznim i politikantskim diskusijama i da krenemo u raspravu i analizu predloženog seta zakona i sporazuma koje su Vlada i ministarstvo predložili, a odnose se na železnicu. Hvala vam.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo poslanici, ne javljam se za diskusiju o amandmanu već reklamiram povredu Poslovnika na osnovu diskusije gospodina Čedomira Jovanovića, član 104. st. 2. i 3.        
Gospodin Jovanović se u svojoj diskusiji na momente neprimernim rečima izjasnio o direktoru železnice i verovatno pokušao da kroz svoj neki duhoviti ili uvredljivi način izlaganja kaže da je gospodin Šarančić kafedžija. Gospodin Šarančić je magistar ekonomije i kao direktor Javnog preduzeća ''Železnica Srbije'' došao je na osnovu predloga Nove Srbije i vladine komisije koja je dala saglasnost na njegovo imenovanje.
Uostalom, i da je kafedžija, sigurno je gospodin Šarančić moralan čovek i rezultati njegovog rada u prethodne tri godine u potpunosti opravdavaju izbor koji je 2004. godine pao baš na njega.
Sigurno da gospodin Šarančić nikada nije bio u nekim iole mutnim sferama, za razliku od gospodina Jovanovića koji je, to moramo svi priznati, imao prilike da pokaže svoj profesionalni i svoj moralni način poimanja vlasti u periodu kada je bio u ovoj sali od 2000. do 2003. godine predsednik poslaničke grupe svoje tadašnje stranke i kada je bio potpredsednik Vlade.
Naime, svi znamo da su i današnji mediji prepuni pitanja koja čekaju odgovore po pitanju rada gospodina Jovanovića u tom periodu, pa možda bi bilo zanimljivo da gospodin Jovanović sa ove govornice jednom prilikom i zvanično kaže nešto više o tome.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo poslanici, neću dugo govoriti pored onoga što su rekli narodni poslanici poslaničke grupe Nova Srbija - Srpski pokret obnove i uz pomen imena Veselina Mrdaka i Miluna Dragutinovića, dodao bih još jedno ime koje formalno nema nikakve veze sa prethodnom dvojicom, ali je jako bitno ako želimo da postavimo dobar koncept i dobru organizaciju u pravosuđu, a radi se o gospodinu Zogović Zorinu koji je predložen od strane Visokog saveta pravosuđa za javnog tužioca u Zaječaru, te molim Visoki savet pravosuđa da povuče taj predlog za gospodina Zogović Zorina.
Nadam se da će se Skupština sutra izjasniti o ovome i zamolio bih još jednom gospodina ministra Stojkovića, kao predstavnika Visokog saveta pravosuđa na današnjoj sednici Skupštine, da to ime pribeleži. Da ne bih dugo obrazlagao zbog čega, jednostavno on ne zadovoljava, po našem mišljenju, svojim kvalitetima, moralnim i svim ostalim, da obavlja jednu tako značajnu funkciju.