Dame i gospodo narodni poslanici, za nas u Socijaldemokratskoj partiji ovaj set zakona koji je danas na dnevnom redu ima posebnu važnost iz jednog veoma jednostavnog razloga: Socijaldemokratska partija i po svom imenu, a još više po svom praktičnom i političkom delovanju i te kako vodi računa o najugroženijim slojevima našeg stanovništva. Složićete se svi sa mnom da penzioneri, nažalost, spadaju u ovu kategoriju.
Javnost Srbije je, kao i u slučaju Naftne industrije Srbije, kada je više od 15.000 radnika zaposlenih u najvećem sistemu naftne industrije bilo zainteresovano za tu temu... 1.300.000 penzionera je i te kako zainteresovano za ovo o čemu mi danas raspravljamo u Skupštini Srbije.
Nažalost, to interesovanje nisu podelili predstavnici najvećeg dela vladajuće koalicije i, što je još interesantnije, ministri u Vladi Republike Srbije, koji su danas ovde pred nama trebali da brane ovaj zakon. Mislim da to dovoljno govori o odnosu Vlade Republike Srbije prema ovom ključnom i veoma važnom pitanju.
Čuli smo obrazloženje od predsednika Skupštine Predraga Markovića da su ministri na razgovorima oko kolektivnih pregovora vezanih za štrajkove u prosveti, a potom smo čuli da je bila i sednica Vlade, a u stvari imamo dokaze, barem kada je ministar Dinkić u pitanju, agencije javljaju da je održao konferenciju za štampu i rekao je, citiram: "Ocenio je da pravosuđe nije njegov resor zbog interesovanja javnosti za slučaj Mirjane Marković i Ministarstvo pravde treba na neki način da bude uključeno u rešavanje problema"; zatim, predstavio je izveštaj druge budžetske inspekcije u Ministarstvu odbrane državne zajednice i najavio je da će saopštiti imena svih vezanih za nabavku vojne opreme.
Dakle, ministar Dinkić, kao što vidimo, radi sve samo ne ono za šta je danas trebalo ovde u Skupštini Srbije da daje obrazloženja, a to su zakoni koji su na dnevnom redu.
Najvažniji sistemski zakoni koji su danas na redu, kako kažu predstavnici Vlade... U pravu su, to jesu važni sistemski zakoni.
Međutim, obrazloženje koje smo čuli od gospodina Dinkića, a govorio je i o kreditima za mlade, govorio je o stipendijama i o nagradama za juniorsku reprezentaciju, dakle govorio je o svemu, samo nije govorio o onome zbog čega je danas ovde bio i pozvan. Najmanje je bilo mesta za rasprave i diskusije na temu literarnog sastava – šta je danas najlepše u Srbiji i sva lepota življenja penzionera u Srbiji.
Čuli smo, i neko bi mogao da izvuče i pogrešan zaključak, slušajući ministra Dinkića i neke od poslanika vladajuće koalicije, da je danas najlepše zanimanje u Srbiji biti penzioner. Odokativno su se oba ministra osvrnula na problem penzija, penzionera, penzionog sistema. Upravo zbog penzija i stanja i položaja penzionera danas u Srbiji, zbog njih samih, a i istine radi, zbog televizijskog prenosa i građana Srbije, dozvolite mi da kažem i nekoliko činjenica o tom stanju.
Naime, od 1992. godine sve promene koje su se desile u oblasti penzionog sistema u stvari su predstavljale restrikciju prava penzionera. Evo vam nekoliko primera: prosečna penzija npr. u decembru 2003. godine trebalo je da bude 11.943 dinara, a bila je 8.481 dinar, u decembru 2004. godine trebalo je da bude prosečna penzija 14.454 dinara, a bila je 10.086 dinara, u decembru ove godine trebalo je da bude 17.459 dinara, a daj bože da bude i 12.000 dinara. Dakle, nominalni rast je bio oko 4,7 procenata, a inflacija od 13,5% najavljivana, a nažalost, izgleda da će premašiti cifru od 17%. To znači da su penzije umanjene realno za preko 10%.
Iz godine u godinu budžet za penzije, a to su i moji prethodnici tokom prepodnevne i popodnevne rasprave govorili, sve više se krnjio i na neki način se smanjivao. U Srbiji 1.063.000 penzionera prima penziju manju od 15.000, zatim, 98.000 njih prima penziju oko 4.200 dinara. Dakle, 2/3 penzionera, a kolega Smiljanić iz SPS-a je izvukao zaključke koristeći se podacima penzionog fonda Vojvodine, prima minimalnu penziju od 11.200 dinara.
Dakle, pri ovakvoj slici i ovakvom stanju mi u Socijaldemokratskoj partiji nismo za ovakvu promenu penzionog sistema, gde će sistem da preživi, a penzioneri da nestanu. Znamo mi da je neophodno i usaglašavanje sa svim najvišim evropskim standardima, ali danas smo čuli od dosta poslanika da npr. Slovenija i Češka to treba da usklade do 2020. ili 2021. godine. Kome se to u Srbiji žuri?
Da li je Srbija spremna, da li je naš penzioni sistem spreman za jednu ovakvu vrstu reforme? Mi u Socijaldemokratskoj partiji mislimo da nije, iz prostog razloga što je penzioni sistem države Srbije pljačkan u poslednje dve decenije. On je čerupan na svaki mogući način. Služio je kao bunar u koji je bivša vlast, a čini mi se i sadašnja, uvek imala priliku da zavuče ruku i da presipa iz jednog u drugi bokal, kako bi se to moglo reći.
Reformu penzionog sistema, po nama iz SDP-a, treba vršiti u paketu sa drugim ekonomskim merama, kako bi se pre svega izvršio pritisak na najveće zlo, a to je zauzdavanje inflacije. Znate, za građane Srbije, a posebno penzionere, najvažnije je da inflacija ne pređe 10%. Sva ova priča o usklađivanju i približavanju najvišim modernim i evropskim standardima za običnog penzionera ne znači ništa ako inflacija bude išla ovim tokom kojim ide, jer ona, nažalost, utiče na sve sfere ekonomskog života.
Pročitao sam zvanične podatke da smo jedina zemlja u Evropi koja ima dvocifrenu inflaciju. Zbog čega se, podsećam još jedanput, teret inflacije prebacuje na leđa najsiromašnijih građana? Oni će opet, a penzioneri posebno, biti najveće žrtve tranzicije.
Plašim se da ovim zakonom Vlada šalje poruku građanima Srbije da će se inflacija povećavati. Hoćemo li u Evropsku uniju da uđemo sa smanjenim penzijama, dok te iste penzionere, kao i ostale građane Srbije, pljačkaju? Da, pljačkaju njihovim parama i parama građana Srbije. Setimo se štete od 42 miliona evra utvrđene u aferi "Knjaz Miloš", a evo, kao što kaže gospodin Dinkić, u poslednjoj aferi vezanoj za prodaju vojne opreme šteta po državu je preko 80 miliona evra. Da li se od tih para mogao isplatiti deo duga penzionerima, pitao bih ministra Dinkića, koga nažalost nema.
Na samom kraju, ako MMF u svemu ima poslednju reč, kako nas to često ubeđuju predstavnici Vlade Republike Srbije, onda nam ne treba ni Socijalno-ekonomski savet, onda nam ne treba ni Vlada, ni Skupština. Jednostavno, predstavnici sindikata, predstavnici poslodavaca mogu direktno da odu da pregovaraju, da se dogovaraju sa MMF-om, a ne da to rade preko institucija, koje očigledno ne rade dobro svoj posao.
I, kada ne zna da odgovori ni na jedno pitanje koje se tiče standarda i života građana, Vlada Republike Srbije daje odgovore i sakriva se uvek iza MMF-a.
Za nas u Socijaldemokratskoj partiji ovakav predlog zakona nije prihvatljiv i stoga ćemo glasati protiv. Zahvaljujem na pažnji.