Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o predloženim aktima.
Zahvaljujem, predsednice.
Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, predlažem da se odbije ovaj amandman iz sledećeg razloga. Amandman glasi: „U Predlogu zakona o Memorijalnom centru „Staro Sajmište“ naziv predloženog zakona menja se i glasi: Zakon o Memorijalnom centru „Logor Zemun.“
Naziv „Staro Sajmište“ je odomaćen naziv i mislim da malo ko, naročito od nas koji smo malo stariji u Srbiji, nije čuo za logor „Staro Sajmište“. Bilo kakva promena ovog naziva, barem po mom ličnom mišljenju, bi se mogla doživeti kao uvreda za žrtve, jer je to odomaćen naziv i za njihove potomke.
Prema tome, ja se u svoje ime, a verujem i u ime svojih kolega odlučno suprotstavljam promeni ovog imena.
Drugi razlog zašto mislim da ne treba da se menja ime iz „Staro Sajmište“ u „Logor Zemun“ jeste što se ovaj logor nikada nije ni zvao „Logor Zemun“. On se, onda kada je nastao, a to je negde krajem, odnosno na jesen 1941. godine, zvao „Anhaltelager Semlin“ odnosno „Logor za Jevreje Zemun“ i u njemu su bili smešteni beogradski Jevreji, Jevreji iz Srbije, u jednom malom delu Romi, odnosno romska populacija.
Nakon, kako su to nazvali Nemci jedni užasnim nazivom, rešavanja jevrejskog pitanja, on je postao logor za sve one koji su se suprotstavljali nacističkom režimu, ali se ni tada nije zvao logor Zemun, nego se zvao „Anhaltelager Zemun“, odnosno Prihvatni logor Zemun. Dakle, ime logor Zemun nije nikakvo istorijsko ime, jer on je on imao dva imena različita. On je prvenstveno osmišljen kao logor za Jevreje.
Mislim da ime „Staro sajmište“ je jedino moguće i jedino odgovarajuće ime, s obzirom na odomaćen naziv i s obzirom na to da sve žrtve i svi potomci žrtava ovaj logor pamte i znaju pod tim imenom.
Drugu stvar koju bih hteo da kažem, koja mislim da je vrlo važna zbog građana Republike Srbije, jeste da ovaj logor, bez obzira na to što bi neko pogrešno mogao da pomisli zato što se on danas nalazi na teritoriji Beograda, nikakve veze sa Srbijom i Srbima nije imao.
Podsetiću vas da Srbija ni postojala u Drugom svetskom ratu, jer je podeljena na određene okupacione zone, pa su tako Bačka i Baranja bile pod okupacijom Mađarske. Banat je bio pod nekom delimičnom autonomijom Nemačkom, ali u suštini je bio deo nemačke okupacione zone. Jugoistočna Srbija i delovi južne srpske pokrajine su bili pod okupacijom Bugarske. Drugi deo južne srpske pokrajine KiM bio je pod okupacijom Italije. Srem, kome pripada i Zemun, odnosno sve do reke Save se nalazila najveća država koja je stvorena na teritoriji bivše Kraljevine Jugoslavije, a to je NDH. Dakle, ovaj logor se nalazio u NDH.
Zbog blizine Beograda Nemci su tražili od NDH da oni upravljaju ovim logorom. Jedini zahtev, bez obzira što oni baš nisu imali mnogo prava da postavljaju bilo kakve zahteve, koji je stigao sa nemačke strane, bio je da ne bude ni jedan stražar, niti bilo ko zaposlen u tom logoru srpske nacionalnosti. Dakle, ovim logorom je upravljao Gestapo, odnosno nemačka specijalna policija. Jedini Srbi koji su prošli kroz ovaj logor su bili žrtve, odnosno zatvorenici. Apsolutno čitavim procesom su upravljali Nemci. Dakle, od vršenja egzekucija nad Jevrejima, koje su vršene u jednom kamionu smrti, koji se zvao „dušegupka“, a koji su vozili pripadnici SS trupa, do čak toga da su ukop nadgledali pripadnici nemačke policije, odnosno ordnungspolicaj.
Dakle, Srbi i Srbija apsolutno nikakve veze sa ovim logorom nemaju, to naši građani moraju da znaju, bez obzira na to što su on danas nalazi na teritoriji Beograda. Naprotiv, mi smo bili samo žrtve, isto kao i Jevreji, isto kao i Romi, ovog logora.
Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsednice.
Amandman je na naslov Predloga zakona, pa bih ja hteo da kažem nekoliko reči, radi se o Predlogu zakona o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika.
U uvodnom izlaganju u načelnoj raspravi ovlašćeni predstavnik predlagača je rekao da ne postoji, što je tačno, idealan politički sistem, ali kada govorimo o izbornom zakonodavstvu, tome se sigurno najviše približava proporcionalni izborni sistem, i to onaj izborni sistem koji nema preveliki cenzus.
Šta znači preveliki cenzus? Evo, recimo, Turska ima cenzus od 10% i zbog toga je bila predmet kritika nekih ljudi iz Evrope, čak je i završila pred Evropskim sudom za ljudska prava, doduše, taj proces je dobila, ali to nije tema ove naše diskusije.
Cenzus ne treba da bude ni premali, jer kada je premali onda je politička scena previše fragmentirana, pa se onda javljaju raznorazni problemi, odnosno dolazi do određenih političkih konsekvenci, na primer, neke male partije ukoliko postanu tas na vagi mogu da dobiju praktično jedan vrlo veliki ucenjivački potencijal. Zbog toga treba pronaći nekakvo izbalansirano rešenje i ja mislim da mi upravo o tome danas razgovaramo.
Kada se određuje broj poslanika koji će dobiti neka poslanička lista, mi koristimo tzv. Dontovu formulu, koja da tako kažem, pod znacima navoda, favorizuje najjaču političku stranku, a to je u ovom slučaju SNS. Kako ona favorizuje najjaču stranku? Pa tako što se najveći broj tzv. rasutih glasova upravo prelije najjačoj političkoj stranci, pa će ona proporcionalno dobiti više mandata nego što je osvojila glasova na izborima. To nije nešto što je neuobičajeno u modernoj evropskoj demokratskoj praksi. U velikom broju zemalja čak i u ovom veku se dešavalo da stranke na izborima dobiju i ispodpolovičnu većinu, a da nakon izbora, zahvaljujući Dontovoj formuli, dobiju praktično veći broj mandata, odnosno dobiju nadpolovičnu većinu, odnosno više od 50% i da na taj način u suštini dobiju apsolutnu vlast.
Dakle, kada bismo smanjili sada cenzus ne kažem da bismo tu anomaliju u potpunosti uklonili, ali bismo je sasvim sigurno značajno umanjili. Dakle, iz ovoga što sada menjamo jasno je da je najveći gubitnik SNS, a da je najveći dobitnik demokratija, odnosno građani koji će na ovaj način dobiti mogućnost da budu bolje reprezentovani, odnosno da budu reprezentovani u skladu sa svojim preferencijama.
Što se tiče kritike na račun smanjenja cenzusa sa 5% na 3%, hteo bih da ukažem na nekoliko nedoslednosti kada je reč o ovim kritikama. Prvo, kritike mogu biti opravdane za promenu izbornog zakonodavstva, odnosno naročito izbornog zakona neposredno pred izbore ili relativno brzo, da kažem, u relativno kratkom roku pre nego što su izbori, ukoliko su te izborne promene značajne.
Recimo da mi sada menjamo izborni sistem i da pravimo većinski izborni sistem u kome bi vrlo verovatno SNS osvojila preko 200 poslaničkih mesta ili da menjamo sistem tako što povećavamo broj izbornih jedinicama, ali da ih krojimo tako da vladajuća većina sadašnja osvoji više poslaničkih mesta, onda bi te kritike sasvim sigurno bile na mestu. Međutim, u ovom slučaju, onaj koji je predlagač ovog zakona će sasvim sigurno osvojiti manje mesta nego da nije predlagao ovaj zakon, prema tome, rekao bih da ta kritika nije baš na mestu.
Druga stvar o kojoj se govori jeste pojam izborne godine. Izborna godina nije 2020. godina, jer da jeste, onda kada bismo, na primer, raspisali izbore za 1. januar 2020. godine, mogli bismo da menjamo izborne uslove do poslednjeg trenutka i da niko ne može da na spočita da menjamo zakone u izbornoj godini. Izborna godina je period od godinu dana pre izbora, dakle, ona teče od aprila prošle godine. A mi smo, kao što se sećate, menjali zakone u izbornoj godini, i to pre nešto više od mesec dana, i to smo menjali zakone uglavnom na predlog opozicionih stranaka, dakle, išli smo u susret opozicionim strankama i na to je stizala iz Evropske unije, odnosno od predstavnika Evropske unije, uglavnom pozitivna kritika, odnosno dobili smo pozitivnu ocenu tih izmena. Ne vidim zašto bi sada bile kritikovane ove izmene kada, kao što sam već zaključio, te izmene najmanje idu u prilog vladajućoj većini, a posebno ne idu u prilog predlagaču ovog zakona.
Inače, da ne bi bilo nekih nejasnoća i mislim da to građani treba da znaju, izborni cenzus od 3% nije nešto što smo mi izmislili, dakle, mi ne izmišljamo nikakvu toplu vodu, izborni cenzus od 3% postoji u velikom broju zemalja. Ja ću vam navesti samo neke od evropskih zemalja, recimo, Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Grčka, Italija, Gruzija, Španija.
Na kraju da zaključim sa jednom preporukom koja se nalazi u Rezoluciji Parlamentarne skupštine Saveta Evrope 1547 iz 2007. godine, dakle, Parlamentarna skupština Saveta Evrope. O tome treba da razmišljaju, naročito ljudi iz EU kada kritikuju ove izmene koja kaže doslovce – „Cenzus za parlamentarne izbore ne treba da bude veći od 3%“. Zahvaljujem.
Moja vrlo uvažena koleginica, koja me je, doduše, počastila i podučila matematiku, mene, matematičara, ali to je u redu, samo bih hteo da pojasnim ono što sam rekao.
Dakle, ona je rekla da se oni glasovi stranaka koji ostanu ispod cenzusa ne računaju. A šta se dešava s tim glasova? Ti glasovi se, pod znacima navoda, kao što sam i rekao, prelivaju onim strankama koje su prešle cenzus, i to na osnovu rezultata koje su napravili. Matematički - onaj koji je osvojio najviše glasova, njemu će se preliti najviše onih glasova koji su ostali ispod cenzusa. Dakle, on će dobiti najviše dodatnih glasova, tj. dobiće najviše mandata jer je imao najbolji rezultat. I drugi će dobiti više mandata, najverovatnije, u zavisnosti od toga kako će formula u konkretnom slučaju biti primenjena, ali će dobiti manje mandata, jer su dobili manje glasova. I ne znam šta tu nije jasno?
Molio bih samo, kada se govori o matematici, da ne budem ispravljan, naročito ne za one stvari koje sigurno znam prilično dobro. I molim bez dobacivanja.
Nema govora na sednicama odbora.
(Beograd, 08.09.2016.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 96000.00 | RSD | 11.08.2016 - |
| Član Saveta | Akcionarski fond Beograd | Republika | Mesečno | 29700.00 | RSD | 19.02.2015 - |
| Predsednik odbora direktora | PD "Omoljica" Pančevo | Sopstveni | Mesečno | 40000.00 | RSD | 21.07.2015 - |