IVAN BAUER

Socijaldemokratska partija Srbije

Ivan Bauer je rođen 1967. godine u Beogradu.

Završio je Matematičku gimnaziju u Beogradu, a potom i Elektrotehnički fakultet u Beogradu, smer Računarska tehnika i informatika. Svoje obrazovanje nastavlja na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (Fefa), na kome stiče prvo zvanje magistra ekonomskih nauka, kao najbolji student magistarskih studija Fefa do tog momenta, sa prosečnom ocenom 10,0, a potom i zvanje doktora ekonomskih nauka.
Magistrirao je na temu: „Monetarna politika: Evropska centralna banka i Narodna banka Srbije (put konvergencije)“.
Doktorirao je na temu: „Digitalne marketing tehnike i perspektiva njihove primene u Srbiji“.

U medijima je prisutan još od studentskih dana, kada je vodio, u to vreme, najpopularniji kviz „Muzička slagalica“ (danas TV slagalica) na Radio Televiziji Srbije. Oprobao se i u drugim televizijskim formama, ali se ipak, 2002. godine, vratio onome što na televiziji najbolje radi – vođenju kvizova. U narednim godinama vodi najgledaniji kviz u Srbiji u tom periodu – „Sam protiv svih“.

U međuvremenu, radio je i druge poslove povezane sa medijima, marketingom i komuniciranjem. Bio je regionalni direktor internacionalne agencije „Look models“ za Jugoistočnu Evropu i član njenog borda direktora. Radio je kao savetnik za marketing i PR brojnih domaćih i stranih kompanija i marketinških agencija. Bio je član Organizacionog odbora (ekonomskih) konferencija. Držao je seminare na temu komunikacije, liderstva i javnog nastupa.

Od 2008. godine zaposlen je na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju gde studente podučava veštinama komuniciranja i marketingu.

Pisao je članke iz oblasti ekonomije za časopise Ekonomist i GM.
Objavljivao je kolumne sa političkom konotacijom za više dnevnih listova u Srbiji: Press, Politiku i Glas javnosti.
Koautor je „Rečnika kompjuterskih termina“, koji je doživeo sedam izdanja.

Tečno govori i piše na engleskom i italijanskom jeziku, a služi se španskim.

Član je Socijaldemokratske partije Srbije od 2010. godine. Pre toga nikada nije bio član nijedne stranke.

Bio je narodni poslanik od 2012. godine, sve do 03. juna 2016. godine. U XI sazivu opet vraća u poslaničke klupe u avgustu 2016. godine.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:19

Osnovne informacije

  • Socijaldemokratska partija Srbije
  • Beograd
  • Beograd
  • 28.11.1967.
  • profesor univerziteta

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 20.11.2019.

Zahvaljujem uvaženi potpredsedniče, cenjeni ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije će, naravno, u danu za glasanje podržati Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godine.

Pojedinci nam često spočitavaju kada govorimo o ekonomskim uspesima u poslednjih pet, šest godina od kada je premijer postao Aleksandar Vučić da iznosimo floskule. Ja bih danas želeo da govorim upravo o tim floskulama, da demistifikujem ovakve optužbe i da pokažem koliko su naši makroekonomski pokazatelji bolji danas nego što su bili pre samo pet godina.

Isto tako, hoću da pokažem i da smo lider u regionu i to ne samo u apsolutnim brojkama, već što je mnogo važnije i u relativnim brojkama.

Zašto naglašavam relativne brojke? Zato što bi verovatno dežurni kritičari odmah rekli – pa, naravno Srbija ima najbolje rezultate pošto je najveća zemlja u regionu. Ne, mi imamo najbolje rezultate zato što smo najviše radili na sebi i zato što smo imali hrabrosti da sprovedemo najteže, najbolnije i najnepopularnije mere.

Da krenemo redom. Od 2005. do 2012. godine, budžetski deficit je konstantno rastao. Tek od 2014. godine, primenom mera fiskalne konsolidacije ta putanja se preokreće i već nakon tri godine mi imamo suficit u budžete. Naredne godine ćemo imati mali deficit, ali će to i dalje biti najbolji rezultat u regionu, a rekao bih i šire.

Učešće spoljnog duga, odnosno javnog duga u BDP-u je konstantno rastao u periodu 2008. do 2012. godine, što nije ništa čudno, s obzirom na neodgovornu fiskalnu politiku koja je vođena u tom periodu.

Ja ću vam dati samo dva ilustrativna primera, a ima ih mnogo više, koja će pokazati zbog čega nam je učešće javnog duga u BDP-u tako brzo rasla u tom periodu i zašto je nastavila da raste po inerciji i u narednim godinama. Deficit tekućih transakcija ili deficit tekućeg računa u 2007. godini, bio je 17,3 %, a u 2008. godini je bio 20% BDP-a. U poslednjih nekoliko godina, ovaj deficit se kreće u rasponu od 3% do 5%, a naredne godine, odnosno ove godine se očekuje da on bude nešto malo veći, ali i dalje manji od 6%. Već nam stižu kritike kako je opasno što taj deficit raste.

Zamislite kakvu opasnost predstavlja deficit tekućeg računa od 20% BDP-a, što je jedna petina svega onoga što država Srbija proizvede u jednoj godini, odnosno svega onoga što je država Srbija proizvela u toj godini.

Plate su u 2007. godini realno rasle 19,5 %, a u 2008. godinu su penzije rasle 14,2%, ponovo realno, U nominalnim iznosima taj rast plata i penzija je bio 26% i za jedne i za druge. Dakle, rast plata 26% u 2007. godini, rast penzija nominalno 26% u 2008. godini.

Mi ove godine povećavamo plate u proseku za manje od 10% nominalno i Fiskalni savet nas kritikuje da time ugrožavamo makroekonomsku stabilnost. Zamislite kako smo ugrozili finansijsku stabilnost Srbije kada smo povećavali plate i penzije za 26%, a pri tom, da za to nismo imali nikakvo realno utemeljenje, odnosno utemeljenje u javnim prihodima, za razliku od sadašnjeg povećanja, to se vidi iz našeg fiskalnog rezultata i te kako ima utemeljenje u javnim prihodima.

Ova putanja rasta učešća javnog duga u BDP-u je promenjena tek negde od 2015. godine, jer kada je u pitanju javni dug te mere, odnosno njihovo dejstvo je malo odloženo, ali se nakon toga konstantno smanjivala. I danas imamo situaciju da nam učešće javnog duga u BDP-u konvergira ka vrednostima koje su propisane Zakonom o budžetskom sistemu. U ovom trenutku jedino BiH ima manje učešće javnog duga u BDP-u.

Kada govorimo o stopi nezaposlenosti, ona je od 2008-2012. godine konstantno rasla, a istovremeno, naravno, stopa zaposlenosti je opadala. Već 2013. godine ta putanja je preokrenuta, stopa nezaposlenosti opada i danas možemo da kažemo da se stopa nezaposlenosti nalazi na istorijskom minimumu, odnosno prema poslednjim raspoloživim podacima ona iznosi 10,3%, a najverovatnije će pasti u trećem kvartalu i ispod 10%. Ne treba da kažem da Srbija ima najnižu stopu nezaposlenosti u regionu zapadnog Balkana.

Istovremeno, stopa zaposlenosti nam je kontinuirano rasla, o čemu svedoči podatak da u poslednjih pet godina imamo 250 hiljada novozaposlenih, ili ako hoćete, formalno novozaposlenih, jer, naravno, jedan deo tih jeste oni koji su prešli iz sive zone u belu zonu. Ali, ja mislim da je i to, i te kako, rezultat za respekt. Jer, zašto neki drugi nisu uradili reformu svih inspekcija i pojačali rad inspekcijskih organa, pa imali veći priliv u budžet po tom osnovu?

Ne radi se ovde, kada govorimo o stopi nezaposlenosti, ni o kakvim promenama metodologije u računanju stope nezaposlenosti, niti se radi o smanjenju stope nezaposlenosti na osnovu iseljavanja iz Srbije. Naravno da iseljavanje iz Srbije delimično tome doprinosi, ali u manjoj meri. I o tome svedoči podatak, i to Svetske banke, dakle, ne naš podatak. Svetska banka kaže da iseljavanje iz Srbije u poslednjih nekoliko godina se smanjuje i takođe kaže da se očekuje da će taj trend nastaviti da opada, dakle, da će nastaviti da se smanjuje broj ljudi koji se iseljavaju iz Srbije.

Kada govorimo o zaposlenosti, ako neko ne veruje u podatke Republičkog zavoda za statistiku i za njihov način merenja zaposlenosti, ja mislim da ne postoji bolji način da se proveri da li zaposlenost raste nego da pogledate u Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja. Tu najbolje vidite na osnovu uplaćenih doprinosa da li zaposlenost raste, a ona i te kako raste.

Strane direktne investicije ove godine očekuju se da dostignu nivo od 3,7 i 3,8 milijarde evra, što je najbolje zabeleženi rezultat u regionu. Nalazimo se samo na korak od tzv. investicionog rejtinga. Šta to znači za nas? Taj dobar kreditni rejting koji imamo se preslikao na našu emisiju državnih evro-obveznica koja je bila sa prinosom od 1,5%. Primera radi, u poslednjih godinu dana, još tri zemlje iz regiona su emitovale evro-obveznice - Severna Makedonija, Albanija i Crna Gora. Njihove stope prinosa su bile između 3% i 3,5%. Dakle, ima li boljeg pokazatelja od toga da se ove tri zemlje zadužuju po više od dva puta većim stopama nego mi? Pokazatelji kako investitori gledaju na nas.

Kada je reč o pokrivenosti uvoza izvozom, on do 2012. godine nikad nije stigao ni do 60%, a 2004. godine je bio samo 32,8%. Nakon promene vlasti, već 2013. godine, zahvaljujući snažnom rastu izvoza za 25,8%, ta pokrivenost uvoza izvozom je prešla 70% i nastavila je da raste i u narednom periodu. U ovom trenutku je naša pokrivenost uvoza izvozom otprilike oko 75%. Podatke uporedive sa našim u regionu ima samo Makedonija. Recimo, Hrvatska je na 60%, a Crna Gora samo na 15% kada je reč o pokrivenosti uvoza izvozom.

Na "Duing biznis listi" Svetske banke smo napredovali ove godine, kao i prethodnih godina, i nalazimo se sada na 44. mestu. Nije bitno samo na kom se mestu nalazimo, bitno je i ko je iza nas. A iza nas su takve velesile kada je u pitanju bruto domaći proizvod ili bruto domaći proizvod po glavi stanovnika kakve su Belgija, Italija i Luksemburg, ali, isto tako i zemlje regiona, od Hrvatske, preko Mađarske, Rumunije, Bugarske, Grčke, Albanije, Crne Gore do Bosne i Hercegovine.

Na kraju, nešto što je vrlo važno za nas, socijaldemokrate, a to je da se u poslednjih pet godina, odnosno od 2014. godine naovamo konstantno, opet prema podacima Svetske banke, smanjuje stopa siromaštva.

Ovakav nivo makroekonomske stabilnosti i ovakvi rezultati koje smo postigli nam daju mogućnost da smanjimo restriktivnost fiskalne politike, odnosno da povećamo ekspanzivnost fiskalne politike u narednom periodu. I zahvaljujući tome, mi ćemo u budžetu za 2020. godinu, odnosno već smo to usvojili ali će to početi da se primenjuje od kraja ove godine, dakle, mi povećavamo penzije i plate u značajnom iznosu, bez obzira na kritike Fiskalnog saveta, a rekao bih da je to povećanje potpuno opravdano i povećavamo minimalnu cenu rada, čime radimo na daljem poboljšanju životnog standarda građana. Takođe, ulazimo u proces postepenog poreskog rasterećenja rada, što je veoma važno za naše poslodavce, ali pri tom vodimo računa o tome da ni na koji način ne ugrozimo rezultate koje smo postigli teškim merama fiskalne konsolidacije. Kad kažem "teške", mislim da su bile teške prevashodno za građane Republike Srbije.

Dakle, šaljemo dobar signal investitorima kroz ovo smanjenje da u narednom periodu mogu više da investiraju, mogu da povećavaju zaposlenost i, u krajnjem slučaju, mogu da povećavaju plate u privatnom sektoru.

I da zaključim. Nakon perioda od pet godina, teških za građane, na prvom mestu, mera fiskalne konsolidacije, ja mislim da možemo da kažemo da smo taj proces konačno zaokružili. U narednim godinama, naši budžeti mogu da budu razvojni, a ne kao do sada, manje ili više restriktivni.

Naravno da ćemo i nadalje, u saradnji sa MMF, a zarad očuvanja kredibiliteta naše makroekonomske politike i ugleda, odnosno naše međunarodne pozicije, nastaviti da vodimo odgovornu fiskalnu politiku, ne bismo li dalje poboljšavali naš kreditni rejting i ne bismo li i dalje napredovali na svim referentnim listama koje mere ekonomsku uspešnost zemalja, ali, isto tako, ne bismo li i dalje ostali lider u regionu kada je u pitanju stopa nezaposlenosti, privlačenje investicija, rast BDP i svi ostali pokazatelji o kojima sam govorio.

I da ponovim još jednom, naravno, poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije će podržati Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu. Zahvaljujem.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.10.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicama, koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, poslanička grupa SDPS podržaće sve zakone koji se nalaze na dnevnom redu sednice.

Ja ću svoj fokus staviti na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2019. godinu, odnosno na rebalans budžeta.

Kada se govori o rebalansu budžeta, on se najčešće posmatra kroz prizmu nečeg negativnog jer je u prošlosti rebalans bio sinonim za loše projektovanje budžeta, odnosno za manje ostvarenje prihoda od onoga što je očekivano, odnosno projektovano u budžetu ili za prekomerno trošenje budžetskih sredstava, a najčešće za oba.

Ovog puta, kao što je to uobičajeno, ovo nije iznuđena mera, već je ovo mera koja je posledica povećanja prihoda koje želimo što pre da stavimo u produktivnu funkciju. Radi se o značajnim sredstvima.

Kao što ste rekli, ministre, na kraju avgusta meseca imali smo budžetski suficit otprilike 46,5 milijardi dinara, što je za 60 milijardi više od onoga što je projektovano. Ovakav suficit i suficit u poslednjim godinama je posledica vođenja odgovorne fiskalne politike u poslednjih sedam godina, a rekao bih najpre od 2014. godine na ovamo.

Da se podsetimo, mi smo 2014. godine, kada je Aleksandar Vučić postao premijer, imali javni dug koji je bio preko 70% BDP. On je 2008. godine imao jednu konstantnu trajektoriju rasta. Od 2008. do 2012. godine je duplirana, a nakon 2012. godine je nastavila da raste po inerciji jer su se povećavala izdvajanja za kamate, s obzirom da su uzimani jako skupi krediti. Ta trajektorija je ozbiljnim fiskalnim merama, odnosno merama fiskalne konsolidacije zaustavljena, odnosno njena putanja je preokrenuta i mi danas imamo rezultat da nam je javni dug jednak 51,9% BDP, što je u okvirima mastrihta i ima dalju tendenciju smanjenja, odnosno kreće se, tj. konvergira prema onim vrednostima koje su propisane Zakonom o budžetskom sistemu.

Jedan od razloga zašto smo imali tako visok stepen odnosno procenat javnog duga u odnosu na BDP jesu i visoki budžetski deficiti koje smo beležili sve do 2012. godine, što je kulminiralo budžetskim deficitom od gotovo 7% u 2012. godini. Mi smo to sada preokrenuli, poslednjih nekoliko godina imamo suficit u budžetu. Imali bismo ga naravno i ove godine da nismo odlučili da taj višak sredstava iskoristimo na neki najproduktivniji mogući način.

Nezaposlenost, kao što ste rekli, 2012. i 2013. godine bila je 25,9%, a mi smo to promenili zahvaljujući merama zapošljavanja, zahvaljujući snažnom investiranju, koje je posledica podsticaja i zahvaljujući smanjenju sive zone i mi danas u drugom kvartalu 2019. godine imamo stopu nezaposlenosti od 10,3%.

Vi ste najavili da će sledeće godine ta stopa pasti ispod 10%, a ja sam malo analizirao trendove u poslednjih pet godina koji kažu da je najniža stopa nezaposlenosti u trećem, odnosno u ovom kvartalu i usudiću se da budem veći optimista od vas i da očekujem da već u sledećem izveštaju Republičkog zavoda za statistiku zabeležimo jednocifrenu stopu nezaposlenosti. Ja se ne sećam kada je to zabeleženo.

Inflacija u 2012. godini bila je 12,2%. Sada je prema podacima NBS međugodišnja stopa inflacije 1,3%. Imamo stabilan kurs dinara. Imamo rastuće devizne rezerve i da ne nabrajam dalje, a ima još što šta da se nabroji. Dakle radi se o vrlo respektabilnim rezultatima koji nam daju za pravo da razmišljamo o ozbiljnom relaksiranju fiskalne politike. Sada, neko bi mogao da postavi pitanje, doduše, čini mi se neopravdano, zašto je bilo važno ići na rebalans budžeta kada smo mogli da sačekamo mesec i po dana da stigne Predlog budžeta za 2020. godinu i da onda ta sredstva opredelimo u budžetu za 2020. godinu, ali zašto nije dobro da bude tako, mislim da će najjasnije odgovore i najpreciznije dati jedna mala analiza koja pokazuje na koji način trošimo sredstva koja smo u 2019. godini uštedeli.

Na prvom mestu ih trošimo na kapitalne investicije, što će svakako povećati rast BDP već u 2019. godini. Zatim ih trošimo na povećanje rashoda po osnovu otplate loših kredita, odnosno skupih kredita, što utiče na smanjenje javnog duga, ali utiče i na smanjenje izdvajanja za kamate u narednim godinama, čime u narednim godinama otvaramo prostor za produktivno iskorišćenje viška sredstava koje ćemo na taj način ostvariti. Imamo jednokratnu pomoć penzionerima, povećanje plata. To doprinosi rastu agregatne tražnje, odnosno ponovo rastu BDP u ovoj godini. Na kraju, rešavamo pitanje koje traje već godinama, a to je pitanje kredita u švajcarskim francima i alociramo dodatna sredstva za finansijsku podršku porodicama sa decom, što su mere koje mogu, kao i svaka druga mera da se ekonomski kvantifikuju, ali ja ih ne bih kvantifikovao ekonomski jer mislim da je suština ovih mera pokazivanje socijalne odgovornosti države, a mi kao socijaldemokrate takve mere podržavamo.

Dakle, mogli smo da sačekamo 2020. godinu, pa da ovaj višak sredstava tada iskoristimo, ali tada bismo izgubili najmanje dva i po meseca, jer ćemo ovo da usvojimo za nekih desetak dana, a budžet za 2020. godinu važi od 1. januara.

Da ne govorimo o tome da infrastrukturni projekti, ako bi za njih alocirali sredstva tek u sledećem budžetu, oni bi praktično … izgubili bismo šest meseci, jer mi možemo sada da ih nastavimo, a onako bismo morali da sačekamo da prođe zima jer se zimi ne radi, pa da tek počnemo od proleća. Dakle, gubitak vremena je veliki. Samim tim, opravdanost budžeta je više nego jasna.

Hteo bih da se osvrnem i sa nekoliko reči i mojih nekih razmišljanja vezano za određene kritike koje su se pojavile u javnosti, odnosno mišljenja pojedinih ekonomista koji smatraju da je mera jednokratne pomoći penzionerima neopravdana i da su povećanje plata i penzija prevelika. Naravno, ja se ne slažem sa ovim iz mnogo razloga. Prvo bih hteo da naglasim da je pozicija kritičara u odnosu na poziciju donosioca odluka dramatično različita. Daleko je „komfornije“ u svojoj kancelariji vršiti neka makroekonomska razmatranja mera koje neko predlaže, praviti nekakve ekonomske modele koji mogu a ne moraju da budu stoprocentno tačni, a potpuno je drugačija pozicija nekoga ko ima odgovornost.

Podsetimo se da je 2014. godine, odnosno pred izbore 2014. godine tadašnji kandidat za premijera tražio podršku od građana za mere fiskalne konsolidacije koje će pogoditi te građane. Tu podršku je dobio i te mere je sproveo. Dakle, odgovornost sadašnjeg predsednika, a tadašnjeg premijera Vučića, odgovornost Vlade sadašnje i odgovornost nas narodnih poslanika je velika, jer najveći teret fiskalne konsolidacije su podneli upravo građani. Ti građani imaju nekakva očekivanja. Oni očekuju neko svetlo na kraju tunela koje smo mi obećali. Oni očekuju boljitak za sebe i to našu poziciju daleko složenijom od pozicije za koju mogu da kažem da je udobna u kojoj ti kritikuješ iz drugog plana.

Nije lako pogledati u oči ljudima kojima si nešto obećao i reći – znate, ono što smo vam rekli da će životni standard porasti, to je bila bajka, mi smo se malo šalili, nemojte da nam zamerite. Dakle, ovde se ne radi samo o preuzetoj obavezi, radi se i o preuzetoj moralnoj obavezi da se odužimo građanima koji su bili trpeljivi i strpljivi svih ovih godina.

Ako govorimo o ekonomskom aspektu ovih mera, ja ne mogu da se složim ni da postoji ekonomsko utemeljenje za ove mere, jer oni koji nas kritikuju za ove mere najčešće nas kritikuju i da imamo nedovoljan rast BDP, odnosno da postoji prostor za veći rast BDP. Evo, kako da mi ostvarimo veći rast BDP u zadatim objektivnim globalnim uslovima, da se razumemo, i kakve to veze ima sa povećanjem plata, a ima?

Da bismo odgovorili na to pitanje, pogledajmo koji su to generatori rasta bruto domaćeg proizvoda - investicije, državna, odnosno javna potrošnja, neto izvoz i privatna, odnosno lična potrošnja.

Investicije u 2019. godini su ostvarene u prvih osam meseci u vrednosti od 2,4 milijarde evra. Dakle, za 43% više nego u prvih osam meseci 2018. godine, što predstavlja izvanredan rezultat, naročito s obzirom na to kad uzmemo u razmatranje činjenicu da je najveći izvor naših stranih direktnih investicija EU, koja se nalazi na pragu recesije. I budimo sigurni da investitori iz EU barem dva puta razmisle u takvim uslovima da li će da investiraju, a posebno da li će da investiraju u zemlju koja nije članica EU.

Ovako snažan rast investicija ima mnogobrojne pozitivne efekte, od porasta zapošljavanja, odnosno smanjenja stope nezaposlenosti, do porasta potrošnje, do porasta izvoza, jer se ovde najčešće radi o izvozno orijentisanim kompanijama. Dakle, snažan rast investicija znači ubrzani rast BDP.

Mi u ovom rebalansu budžeta predlažemo 20 milijardi dinara više za kapitalne investicije države. Ministar je najavio da će u narednoj godini nivo kapitalnih investicija države dostići 4,4%. Dakle, time, povećanjem nivoa kapitalnih investicija, odnosno njihovog učešća u BDP, mi ubrzavamo rast BDP, kako u ovoj godini, tako i u narednim godinama.

Kada je reč o neto izvozu, tu ove godine beležimo nešto lošiji rezultat, odnosno imamo rast negativnog salda, kada je u pitanju spoljno-trgovinski bilans i bilans tekućeg računa, koji su doduše u potpunosti pokriveni stranim direktnim investicijama. To je posledica, s jedne strane, snažnijeg uvoza repromaterijala, investicionih dobara, što će, očekuje se i verujem da će tako i biti, rezultovati budućim rastom izvoza, čime ćemo kompenzovati taj rast uvoza, a s druge strane mnogobrojnim međunarodnim faktorima na koje mi ne možemo ni na koji način da utičemo. Na primer, smanjenje rasta, odnosno usporavanje rasta u evro-zoni. I to što je po nas još gore, vođeno smanjenjem privatne potrošnje. Dakle, ono što nas zanima. Privatna potrošnja pada u EU. I što je još gore od svega toga, najveći pad BDP, vođen smanjenjem lične potrošnje, imaju naša dva glavna spoljno-trgovinska partnera u EU, a to su Nemačka i Italija.

Kada uzmemo u obzir činjenicu da je dve trećine naše spoljno-trgovinske razmene sa EU, jasno je da ovi uslovi, vrlo nepovoljni uslovi, na koje mi nemamo uticaja, su se negativno odrazili na naš izvoz, odnosno usporili su njegov rast.

Nadalje, imali smo jedan šok na koji nismo mogli da utičemo, a to je jedna potpuno iracionalna odluka privremenih vlasti u Prištini da uvedu takse koje su praktično isto što i zabrana izvoza naših proizvoda na tržište Kosova i Metohije, suprotno svim mogućim međunarodnim sporazumima, što se, naravno, negativno odrazilo na naš izvoz, jer je on drastično smanjen zbog toga.

Imamo rast cena nafte na svetskom tržištu, što je opet suprotno projekcijama MMF, koji je za ovu godinu predvideo da će cene nafte pasti za otprilike nekih 4%, a desilo se suprotno od toga. Kad na to dodamo povećanu domaću tražnju za našim glavnim uvoznim proizvodima, a to su nafta i naftni derivati, jasno je da je vrednost uvoza u prva dva kvartala porastao.

Dakle, mi imamo veliki broj međunarodnih faktora na koje ne možemo ni na koji način da utičemo, koji su smanjili, odnosno usporili rast našeg izvoza, a samim tim i uticali negativno na nas, našeg BDP. Kako to da kompenzujemo?

Jedan od načina jeste da stimulišemo domaće tržište, domaću proizvodnju, da na taj način povećamo potrošnju, odnosno da povećamo BDP. I tu sada dolazimo do poente, da ovo povećanje plata i penzija nema samo moralnu i socijalnu komponentu, nego ima, naprotiv, i ekonomsku komponentu, jer to povećanje plata i penzija treba da se preslika na povećanje potrošnje, odnosno na povećanje BDP.

Da ostavimo sada po strani na jedan trenutak ekonomsku logiku i da se okrenemo zdravoj logici. Šta kaže zdrava logika? Srbija nije bogata zemlja i naši građani nisu bogati kao, na primer, Amerikanci. Ništa pežorativno, da se razumemo. Dakle, nije za očekivati da će ovaj višak sredstava u svojim prihodima od nekih 5% koliko se očekuje da će biti povećanje penzija do 15% koliko su povećane plate medicinskim sestrama, dakle, nije za očekivati da će oni ta sredstva da iskoriste tako što će da uzmu kredite, pa će da kupuju kola, jahte ili neke, kako se to modernim jezikom kaže - gedžete, odnosno skupe uvozne proizvode. Oni koji to kupuju, njih ova rasprava i njih generalno povećanje plata i penzija apsolutno ne zanima. To zanima obične građane, a njih vrlo zanima ta tema i oni, verujem, sada gledaju ovu raspravu. I oni, sasvim sam siguran, da će taj višak sredstava u svojim prihodima koji će ostvariti na osnovu povećanja plata i penzija, će iskoristiti da se pripreme za zimu, da spreme zimnicu, da kupe ogrev i da kupe zimsku odeću.

Kada sam ja poslednji put proveravao, sve od nabrojanog se proizvodilo u Srbiji. Prema tome, povećanje plata i penzija mora da se preslika na povećanje potrošnje, odnosno na povećanje proizvodnje, odnosno na povećanje BDP.

Naravno, ekonomska logika i zdrava logika nisu uvek baš potpuno identične. Ekonomska logika je nekad mnogo surovija od zdrave logike, ali mislim da bez obzira na to ne postoji nijedan opravdan razlog da mi odustanemo od ovih mera, kojima zasluženo, ponoviću još jednom - zasluženo, povećavamo plate zaposlenima i povećavamo, odnosno za sada dajemo jednokratnu pomoć ali od 1. januara ćemo povećati penzije najstarijim građanima u Republici Srbiji.

Dakle, još jedanput, SDPS će podržati sve predložene zakone, a ja vam svima zahvaljujem na pažnji.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 10.09.2019.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, cenjene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije podržaće sve zakone koji se nalaze na dnevnom redu ove sednice.

Ja bih hteo da govorim malo o zakonu o kojem smo, čini mi se, nešto manje govorili danas. Radi se o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti topografije poluprovodničkih proizvoda.

Poluprovodnička tehnologija i tehnologija integrisanih kola su, rekao bih, od suštinskog značaja za razvoj jedne zemlje i, čini mi se da mogu sa sigurnošću da kažem, verovatno jedan od najvažnijih razloga zbog su danas najrazvijenije zemlje sveta toliko daleko odmakle od zemalja u razvoju kada je reč o sveukupnom tehnološkom razvoju i ekonomskom prosperitetu.

Rekao bih da danas ne možete da zamislite gotovo nijedan elektronski uređaj u kome nije primenjena jedna od ove dve tehnologije, a ako i postoji neki uređaj koji ne sadrži neko integrisano kolo ili neki deo koji je baziran na poluprovodnicima danas, onda ćete ga sasvim sigurno imati već koliko sutra.

Ono što je problem jeste da razvoj ovih topografija, odnosno topografija poluprovodničkih proizvoda ili topografija integrisanih kola iziskuje velika finansijska ulaganja koja ne bi bilo moguće vratiti ukoliko bi došlo do njihovog neovlašćenog korišćenja, odnosno njihove neovlašćene upotrebe odnosno stavljanja u komercijalnu upotrebu. Zato je u okviru prava industrijske svojine koja je podskup prava intelektualne svojine prepoznata jedna posebna oblast, potpuno drugačija, rekao bih, a to je oblast zaštite topografije poluprovodničkih proizvoda odnosno topografije integrisanih kola i ona je potom uređena nizom multilateralnih i bilateralnih međunarodnih sporazuma i, naravno, kroz nacionalna zakonodavstva najvećeg broja zemalja. Mada to nije baš za očekivati.

Srbija je jedan od pionira u zaštiti intelektualne svojine u svetu. Naime, Kraljevina Srbija je bila jedna od 11 zemalja potpisnica tzv. Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine iz 1883. godine, odnosno jedan od osnivača tzv. Pariske unije. Naravno, pitanje, odnosno materija zaštite topografije poluprovodničkih proizvoda integrisanih kola, čipova, kako god hoćete, je nešto što je daleko mlađe od zaštite intelektualne svojine i ova materija je počela da se uređuje tek nekih vek kasnije, kada su, naravno, ko drugi nego ona zemalja koja je najviše zainteresovana za ovu materiju, SAD, donele tzv. Chip protection act 1984. godine.

Srbija može da se pohvali i time da je bila jedna od samo osam zemalja koje su potpisale tzv. ugovor o intelektualnoj svojini u vezi sa integrisanim kolima, a koji je potpisan 1989. godine u Vašingtonu u okviru Svetske organizacije za intelektualnu svojinu, doduše, tada je Srbija bila u okviru SFRJ, ali i tada smo bili jedan od pionira, jedna od zemalja koja je prepoznala koliko je ova materija važna. Nažalost, ovaj ugovor nikad nije zaživeo zato što ga nije ratifikovao dovoljan broj država članica koje očigledno nisu imale sluha za ovu materiju.

Prvi zakon koji reguliše pitanje zaštite topografije integrisanih kola donet je 1988. godine u Saveznoj Republici Jugoslaviji, potom 2004. godine u Srbiji i Crnoj Gori, a aktuelno rešenje je iz 2013. godine.

Mi smo u našem procesu međunarodnih integracija, odnosno približavanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji i Evropskoj uniji krenuli u bržu harmonizaciju našeg zakonodavstva sa odgovarajućim direktivama Evropske unije i, naravno, sporazumima koji postoje u okviru Svetske trgovinske organizacije. U tom smislu, pitanje zaštite topografije poluprovodničkih proizvoda uređeno je kroz harmonizaciju našeg zakonodavstva sa Direktivom 87/54 iz 1986. godine, Direktivom Evropske unije, i tzv. TRIPS sporazumom Svetske trgovinske organizacije iz 1994. godine.

U tom kontekstu, predložene izmene i dopune zakona pokušavaju u stvari da dodatno harmonizuju naše zakonodavstvo sa ovom pomenutom direktivom, odnosno sa okvirom koji ona postavlja, jer ona daje prostor nama da se u okviru nacionalnih zakonodavstava uvaže sve specifičnosti konkretne zemlje i naravno sa ovim TRIPS sporazumom, ali pokušavamo da unapredimo ovo zakonsko rešenje i da otklonimo neke nedostatke koji su uočeni kroz njegovu primenu u praksi.

Kanonizacija našeg zakonodavstva, kada je reč o zaštiti topografije poluprovodničkih proizvoda sa najrazvijenijim zemljama sveta koje su lideri, rekao bih, u svetu kada je reč o projektovanju, testiranju, izradi i komercijalnoj upotrebi integrisanih kola ili poluprovodničkih proizvoda, kako hoćete, treba da donese brojne koristi Srbiji. Na prvom mestu, naravno, najvažniji benefit jeste stvaranje preduslova za davanje podsticaja našim inovatorima, odnosno razvoju domaće topografije poluprovodničkih proizvoda, odnosno razvoju inovacionog preduzetništva u Srbiji. Takođe, vrlo važno je to što se stvaraju uslovi za transfer stranih najsavremenijih tehnologija, a u nekoj perspektivi, naravno, i njihovo buduće razvijanje na tlu Srbije. Takođe, rekao bih da je vrlo važno, ništa manje važno od ovog prethodnog što sam naveo, to što dajemo podstrek našim mladim naučnim istraživačima da razvijaju topografije poluprovodničkih proizvoda bez straha da će ih neko neovlašćeno koristiti.

S obzirom na unikatan karakter ove materije u smislu brzine razvoja tehnologije i stepena inovativnosti, sasvim sam siguran da ćemo se sa novim izmenama i dopunama ovog zakona sresti vrlo brzo, ne zato što zakon ne valja, nego zato što je ova materija izuzetno dinamična i fluidna i sasvim sam siguran da će praksa pokazati da ćemo morati vrlo brzo opet da ga menjamo.

U tom smislu bih hteo da ukažem na jedan potencijalni nedostatak ovog zakona, a radi se o obuhvatu njegovom, odnosno o oblasti koja reguliše ovaj zakon, odnosno promeni definicije iz nekadašnjeg integrisana kola, odnosno, topografija integrisanih kola u današnje topografija poluprovodničkih proizvoda. Evo o čemu se radi. Naravno, kao i obično, kada se ovakve promene prave one uvek imaju dobre i loše strane. Dobra strana promene iz integrisanih kola u poluprovodničke proizvode jeste to što sada ovaj zakon proširuje svoj obuhvat, pa osim integrisanih kola mi obuhvatamo i tzv. diskretne komponente zasnovane na poluprovodničkoj tehnologiji. Ono što jeste problem, jeste što integrisana kola koja nisu zasnovana na poluprovodnicima, a koja su bila prepoznata u onom prethodnom rešenju, odnosno kako se prethodno zvao ovaj zakon, danas nisu kroz ovaj zakon prepoznata. Ne kažem da kroz neki drugi zakon ne može da ih prepozna.

O čemu konkretno govorim? Govorim o integrisanim kolima zasnovanim na nanotehnologijama koja u ovom trenutku nisu nešto što možemo mi da primenimo u Srbiji, ali to ne znači da to ne treba da imamo u zakonu, jer nikad se ne zna da li će nekog dana neki strani investitor poželeti da investira u ovu oblast u Srbiji. Radi se o tzv. integrisanim kolima zasnovanim na mensovima, odnosno mikro-elektromehaničkim senzorima. Reč je takođe, i o tzv. senzorskim kolima koja su integrisanim senzorskim kolima koja nisu zasnovana na poluprovodničkoj tehnologiji, a koja moram da vam kažem da se rade i kod nas. Dakle, ljudi koji kod nas projektuju senzorska kola koja nisu zasnovana na poluprovodničkoj tehnologiji, kroz ovaj zakon jednostavno nisu prepoznati.

Dakle, mislim da je ovo nešto o čemu bi mogli da razmislimo u nekoj budućnosti, da prosto uključimo integrisana kola i poluprovodničke proizvode kao dve oblasti koje na prvi pogled su identične, ali u suštini nisu, velika su preklapanja ova dva skupa, ali ta dva skupa nisu identični.

Ponavljam još jednom poslanička grupa SDPS se naravno podržati sve zakone koji su na dnevnom redu današnje sednice. Zahvaljujem.

Deveto vanredno zasedanje , 17.07.2018.

Zahvaljujem, predsednice.

Zatražio bih obaveštenje od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i predsednice Vlade, a u vezi sa nedavnim uspehom đaka beogradske Matematičke gimnazije i Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ iz Novog Sada.

Naime, na 59. Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi, održanoj u Rumuniji, koja se završila pre nekoliko dana, tim iz Srbije je u konkurenciji preko 100 država osvojio šest medalja za našu zemlju, dve zlatne, dve srebrne i dve bronzane, što je uspeh kakav nismo postizali ni u vreme SFRJ, koja je bila tri puta veća država po broju stanovnika.

Ono što mene interesuje jeste ukoliko našim sportistima za osvajanje najsjajnijih odličja na najvećem svetskim takmičenjima dodeljujemo nacionalnu penziju, da li postoji ideja da se predloži da i ovoj deci dodelimo ovakvo priznanje za ništa manje vredne uspehe? Ako ne postoji, ja bih želeo da kandidujem ovu ideju kao temu za razmišljanje.

Naravno, ovaj predlog se ne odnosi samo na uspeh iz matematike, već i na uspehe ovog ranga iz svih mogućih naučnih disciplina, jer smatram da bismo na ovaj način dali motiv našoj deci, odnosno našim mladim talentima da ostanu u Srbiji. Siguran sam da će biti i onih koji će reći – pa, oni su već odlučili da odu, zašto bismo im dodelili nacionalnu penziju, pa pih ja te pitao – a šta znači nacionalna penzija, recimo, nekom vrhunskom sportisti iz unosnog sporta, kome je ta suma novca u njegovim ukupnim prihodima statistička greška? Pa, ne znači mu ništa, ali nije poenta nacionalnog priznanja u novcu, poenta nacionalnog priznanja je u simbolu, u signalu, u znaku da cenimo uspeh i da cenimo nečiji trud i rad.

Da ne govorim o tome da vrlo često u poslednje vreme, sa punim pravom, govorimo o digitalizaciji kao prioritetu broj 1 države Srbije, o IT sektoru kao vrlo važnom sektoru danas, verovatno još važnijem sektoru u budućnosti Srbije, i da ulažemo mnogo u IT sektor kroz različite podsticaje koje dajemo kako domaćim tako i stranim firmama, e onda treba da zadržimo, odnosno da nađemo načina da zadržimo mlade IT stručnjake u Srbiji.

Kada kažem da nađemo način, mislim da nađemo bukvalno svaki mogući način, a mislim da je ovo jedan od načina da ih zadržimo, odnosno da ih demotivišemo da nakon srednje škole odu u inostranstvo da studiraju, da se više nikada ne vrate, jer zašto bi naša deca nakon škole odlazila da studiraju na Kembridžu, na Oksfordu, na MIT-u, na Berkliju ili na Stendfordu ili zašto bi, recimo, jedan Kembridž imao motiv ili koji je njihov motiv da svake godine dodeljuju stipendije đacima matematičke gimnazije kada oni neće ostati na tom Kembridžu zauvek, zato što će oni jednog dana biti promoteri Kembridža kao njegovi bivši studenti. Ta deca su promoteri Srbije zahvaljujući tim uspesima koje oni postižu.

Kada već govorim o matematičkoj gimnaziji, želeo bih da vas podsetim da je još 2007. godine Vlada Republike Srbije ovu školu proglasila školom od posebnog nacionalnog značaja i to ne bez razloga, jer je ova škola od svog osnivanja do danas osvojila za Srbiju gotovo 500 medalja na različitim naučnim olimpijadama.

Ukoliko razvijamo društvo znanja, a siguran sam da želimo i da radimo na tome da ga razvijamo, onda moramo znanje da cenimo i nagrađujemo i zato bih zamolio i nadležnog ministra i premijerku da razmotre ovu moju inicijativu i da mi u pisanom obliku na nju odgovore.

Iskoristio bih ovu priliku da zatražim još jedno obaveštenje od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a tiče se izrade zakona o Matematičkoj gimnaziji, o čemu smo već razgovarali i načelno se složili da je potrebno doneti ovaj zakon, kao i o izradi posebnog pravilnika koji bi uredio rad ove specifične ustanove od posebnog značaja za Republiku Srbiju, dok se takav zakon ne donese.

Sa ovim pravilnikom se dosta kasni i ja bih molio ministra Šarčevića da svoj autoritet iskoristi da se ovaj pravilnik donese, jer je ova škola specifična. Ona mora da angažuje poseban naučno-nastavni kadar, ona ima posebne potrebe, u pežorativnom smislu, za ove đake, jer oni moraju da rade više nego neka druga deca i ta deca vrlo često putuju, zbog čega ova škola ima vrlo specifične potrebe i zbog toga je potrebno doneti poseban pravilnik. Zahvaljujem.

Peto vanredno zasedanje , 21.09.2017.

Zahvaljujem predsedavajući, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, ja bih zatražio obaveštenje od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a tiče se Matematičke gimnazije i plana njenog unapređenja, odnosno daljeg unapređenja njenog rada.

Pre nekoliko dana, u utorak, Matematička gimnazija je proslavila 51 godinu postojanja, dakle 19. septembra 1966. godine, seli su prvi đaci u klupe Matematičke gimnazije. Nekih četiri decenije kasnije, 5. maja 2007. godine, Vlada Republike Srbije odlučila je, odnosno proglasila je jednom odlukom matematičku gimnaziju školom od posebnog nacionalnog značaja.

Verujem da većina građana zna da je Matematička gimnazija značajna, ali ja bih hteo kroz nekoliko ilustrativnih primera da pokažem i mojim kolegama, narodnim poslanicima, ali i građanima Republike Srbije, zbog čega je Matematička gimnazija toliko značajna za Srbiju.

Evo, jedan primer. Ove godine čuveni britanski Univerzitet Oksford, dodelio je ukupno pet stipendija za ceo svet van EU, od tih pet stipendija, tri stipendije su dobili đaci iz Matematičke gimnazije. Svake godine na drugi, čuveni britanski Univerzitet Kembridž, pazite, radi se o dva univerziteta koji spadaju u top pet najvećih univerziteta na svetu, upiše se otprilike oko šest, sedam đaka iz Matematičke gimnazije. Jedna velika ekonomska sila je obrazovna kakva je Švedska, otprilike u proseku u 10 godina upiše po jednog đaka na Kembridž, da ne govorimo o dobijanju stipendija naših đaka na Kembridžu.

Još jedan primer, grad Moskva već tradicionalno održava jedno ekipno takmičenje, koje se naziva Turnir metropola, na kome učestvuju, osim, naravno Moskve, gradovi kakvi su Peking, Šangaj, Berlin, Milano, Varšava i mnogi drugi veliki gradovi.

Prošle godine Matematička gimnazija koja predstavlja Beograd, osvojila je prvo mesto. Ove godine osvojila je drugo mesto. Da vam kažem odmah, takmičenje se održava u znanju iz matematike, fizike, informatike i hemije, najpre zbog toga smo bili drugi zato što Matematička gimnazija manje stavlja fokus na hemiju, a više na fiziku, naročito na matematiku i informatiku.

Nadalje, evo jednog zanimljivog podatka vezano za temu koja je interesantna svuda u svetu, pa i kod nas, radi se o rodnoj ravnopravnosti. Nekada se govorilo da nema dovoljno žena u IT sektoru i zbog toga je Univerzitet Kembridž, pre nekih pet godina, pokrenuo Matematičku olimpijadu za devojke. Na toj Matematičkoj olimpijadi, 2013. godine, devojke iz naše Matematičke gimnazije su bile prve, 2015. godine su bile druge.

Da sumiram, do današnjeg dana, đaci matematičke gimnazije su na Naučnim olimpijadama osvojili 420 medalja za Srbiju, a samo ove godine 16 medalja. Da li shvatate kakav je to podatak? Hajde da uzmemo da prebrojimo koliko su medalja osvojili naši sportisti na sportskim olimpijadama, koji se održavaju već treći vek ove moderne Olimpijske igre, pa čak da uzmemo i staru Jugoslaviju, mislim da ne bi bilo toliko medalja koliko je osvojila Matematička gimnazija u Beogradu.

Najveći broj naših najvećih IT stručnjaka, i u zemlji, a i u svetu dolazi iz Matematičke gimnazije, a znamo koliko je IT sektor važan za naš izvoz. Uostalom, doskorašnji premijer, a sadašnji predsednik Vučić je hiljadu puta istakao da je IT sektor naša najvažnija strateška grana razvoja naše privrede.

Zašto vam sve ovo govorim? Matematičku gimnaziju svuda u svetu prepoznaju kao izuzetno važnu instituciju. Pre nekoliko dana, u ponedeljak u poseti Matematičkoj gimnaziji bila je delegacija grada Pekinga. Bio je sekretar za obrazovanje grada Pekinga, to će reći gradski ministar grada Pekinga o Matematičkoj gimnaziji, grada koji ima više stanovnika nego cela Srbija, to je kao da naš ministar ode u posetu nekoj školi, u nekoj državi, jer su zainteresovani za saradnju njihovih škola sa Matematičkom gimnazijom.

Iz Makedonije su dolazili kod nas, da uče od nas. Iz Angole su dolazili u našu Matematičku gimnaziju da uče od nas. Iz Makedonije su došli i rekli – mi ćemo da napravimo poseban zakon o Matematičkoj gimnaziji, a onda ćemo 2019. godine da je osnujemo i da počnemo da upisujemo đake.

To je ono što ja želim da sugerišem i da pitam naše Ministarstvo – da li se planira da se donese poseban zakon o Matematičkoj gimnaziji? Ako se ne planira, mislim da bi trebalo, jer mislim da je važno. Onda bi trebalo da donesemo jedan poseban pravilnik kojim će se regulisati specifičan, odnosno specijalan status ove škole, posebno važne za Republiku Srbiju. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 08.09.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96000.00 RSD 11.08.2016 -
Član Saveta Akcionarski fond Beograd Republika Mesečno 29700.00 RSD 19.02.2015 -
Predsednik odbora direktora PD "Omoljica" Pančevo Sopstveni Mesečno 40000.00 RSD 21.07.2015 -