ZOLTAN PEK

Savez vojvođanskih Mađara

Rođen je 1962. godine u Senti.

Osnovnu i srednju školu završio je u Senti. Studirao je na Ekonomskom fakultetu u Subotici i diplomirao kao ekonomista na smeru poslovnih informacionih sistema. Ostale diplome: ovlašćena knjigovođa i revizor.

Član je Saveza vojvođanskih Mađara od 2002. godine. Između 2008-2010. gradonačelnik opštine Senta, od 2010. do 2012. odbornik SVM-a u Skupštini opštine Senta. Od 2012. godine narodni poslanik u republičkom parlamentu, član poslaničke grupe SVM-a i Odbora za finansije Narodne skupštine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016.godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.
Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Oženjen je, otac dvoje dece.
Poslednji put ažurirano: 04.08.2020, 12:37

Osnovne informacije

  • Savez vojvođanskih Mađara
  • Senta
  • Senta
  • 20.12.1962.
  • ekonomista

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 21.04.2021.

Hvala.

Poštovane potpredsednice Narodne skupštine, poštovani ministre sa saradnikom, poštovani narodni poslanici, u prošloj godini smo sačuvali rast privrede i dali puno pomoći našim građanima. Sada sa ovim rebalansom budžeta nastojaćemo da ovu tendenciju dalje nastavimo.

Rebalansom budžeta za 2021. godinu ukupno je planirano kod prihoda 1.356,2 milijarde dinara, što je 19,9 milijardi dinara više u odnosu na iznos prihoda planiranih inicijalnim budžetom za ovu godinu. Predviđeni rashodi su u iznosu od 1.768,4 milijarde, što je 254 milijarde više u odnosu na planirani iznos, što je bilo u inicijalnom budžetu. Ukupni deficit nam je sad po rebalansu 412 milijardi dinara.

Kod planiranja budžeta za ovu 2021. godinu rekli smo da su nam prihodi konzervativno planirani. I pored tako konzervativnog planiranja imali smo rast prihoda u prvom kvartalu ove godine. Sada možemo kazati da je planiranje ili rebalansom su konzervativno planirani naši prihodi. Što se tiče rashoda, znatno su sad uvećani. To je zbog trećeg paketa mera za podršku privrede i građanima, zbog povećanja kapitalnih investicija u saobraćajnu infrastrukturu i u zdravstvenu infrastrukturu.

Kod nas država nosi sav teret ove krize što je prouzrokovala pandemija korona virusa. Nijedna zemlja u okolini nije podsticala ili dala toliko podsticaja za svoju privredu kao što je naša. Možemo da pogledamo okružne zemlje, možemo da gledamo i zemlje u celoj Evropi, nijedna od tih država nije dala toliko pomoći kao mi.

Ovde možemo da kažemo da i naša država ne samo privredi, nego i građanima daje punu pomoć. Isto ako gledamo i okruženje i Evropu, nijedna zemlja toliko pomoći nije dala svojim državljanima. Bilo gde da žive u našoj zemlji, da li žive na severu ili na jugu zemlje, ako gledamo privredu, da li su to mikro, mali, srednji preduzetnici ili velika preduzeća, znači, cela privreda dobija pomoć i stanovništvo naše zemlje.

Zbog ovoga Savez vojvođanskih Mađara ili poslanici Saveza vojvođanskih Mađara će podržati rebalans budžeta i glasaće za ovaj rebalans.

Iako će država nositi sav teret ove krize i daće, kao što sam rekao, punu pomoć privredi i građanima, očekuje se rast privrede od 6% BDP-a. Javni dug neće nam biti veći od 60% BDP-a. Kao što je rekao gospodin ministar, u ovom rebalansu vidimo puno i velika ulaganja u kapitalne investicije. Ovde treba izdvojiti ili znamo da svako ulaganje u infrastrukturu podstiče rast privrede ili ekonomije, zapošljava celu privredu, održava radna mesta i još i otvara nova radna mesta.

Ulaganje u kapitalne investicije na nivou država će biti, kao što smo čuli, 7,2% BDP-a, što je u dinarima 430 milijardi dinara koje će biti uložene u infrastrukturu. Momentalno, kao što smo čuli, grade se četiri auto-puta u našoj zemlji, a u ovom rebalansu predviđena je gradnja još četiri auto-puta, kao što su: deonica Beograd-Zrenjanin, onda deonica auto-puta od Surčina do Novog Beograda, gradiće se Fruškogorski koridor, obilaznica oko Novog Sada, obilaznica oko Gornjeg Milanovca. Ovde ne treba da zanemarimo jedan veliki projekat, a to je početak izgradnje metroa u Beogradu.

Poslanici Saveza vojvođanskih Mađara veoma cene da investicije, kapitalne investicije koje su započete neće stati, nego će biti novih investicija. Nama je važno da projekat mađarsko-srpske železnice dalje ide kao projekat modernizacije i rekonstrukcija železničke pruge Subotica-Segedin, izgradnja nove brze saobraćajnice između Novog Sada i Rume, onda dalje teče projekat rekonstrukcije i dogradnje graničnog prelaza kod Horgoša, nastavlja se projekat na reci Tisi kod Novog Bečeja da bi unapredili uslove za prevođenje brodova kod te brane.

Rebalansom budžeta je previđeno ulaganje oko pet milijardi dinara u tzv. zdravstvenu infrastrukturu. Čuli smo da je prošle godine završena izgradnja dve kovid-bolnice, a kod rebalansa su predviđene pare za izgradnju nove kovid-bolnice u Novom Sadu, predviđeno je da se završi Klinički centar u Beogradu i počinje rekonstrukcija Kliničkog centra u Novom Sadu. Pored ovih ulaganja, predviđene su pare za opremanje Doma zdravlja u Borči i puno para je predviđeno za završetak rekonstrukcija opštih bolnica širom naše zemlje. Da ne zaboravimo da će se graditi i fabrika za proizvodnju vakcine, ako smo dobro čuli, to će biti ruska vakcina, a možda će biti i kineske, to ćemo posle saznati.

Pored ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu predviđena su dodatna sredstva za zdravstvenu zaštitu građana. A šta to znači? Ovde se misli na kupovinu opreme u bolnicama, kupovinu lekova, kupovinu vakcine, koji će za dalju borbu protiv pandemije izazvane korona virusom biti efektivnija. Za ove namene je predviđeno oko 20 milijardi dinara.

Sada bih nekoliko reči rekao o državnoj pomoći privredi koja država daje naših privrednicima, kao što sam rekao, da li su mikro, mala ili srednja preduzeća, kao i velika preduzeća. Prvih 50% minimalne zarade je isplaćeno za 1.140.000 zaposlenih, a druge dve isplate će biti u maju i u junu mesecu. Kao što smo čuli, turistički vodiči, turistički pratioci dobijaju pomoć u iznosu od dve minimalne zarade, a to je oko 30.000 ili 31.000 dinara. Te isplate minimalnih zarada će biti u mesecu julu i avgustu. Pomoć će dobiti i zaposleni u ugostiteljstvu, isto toliko, dve minimalne zarade, i dodeljuje se svakom zaposlenom za koga je privredni subjekat isplatio zaradu za mesec decembar 2020. godine i podneo, naravno, odgovarajuću poresku prijavu.

Kao što smo čuli od gospodina ministra da je konkurs za pomoć prevoznicima završen, a kojim će dobiti pomoć prevoznici u narednih šest meseci u iznosu od 600 evra po autobusu. Čuli smo da i domaći hoteli isto dobijaju 150 evra pomoći po sobi i 350 evra po krevetu.

Novina je da oni građani koji samostalno obavljaju umetničku delatnost ili drugu delatnost u kulturi daju im se bespovratna sredstva i to dve minimalne zarade, što je ukupno na nivou države 230 miliona dinara. Reč je više od 3.000 samostalnih umetnika. Ove isplate minimalaca je predviđeno u julu i avgustu mesecu.

Država je mislila i na nezaposlena lica. I oni će dobiti pomoć države. Pomoć u visini od 60 evra po dinarskoj vrednosti i biće isplaćena svim državljanima Republike Srbije koji se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Nacionalna služba pre početka isplate sačiniće izvod iz službene evidencije koja lica mogu dobiti ovu pomoć i dostaviti određenoj banci koja će ovu pomoć da isplati. Isplata ove pomoći počinje od 1. juna.

Treba istaći da naši sugrađani koji žive na teritorije KiM isto dobijaju pomoć od države. Deca i svi punoletni građani 100 evra u dinarskoj protivvrednosti, odnosno 200 evra dinarske protivvrednosti dobijaju ona lica koja su nezaposlena. Ta pomoć će biti isplaćena u maju mesecu. Isto pomoć od 30 plus 30 evra koju dobijaju svi punoletni državljani Srbije. Prvi 30 evra poče će isplata u maju mesecu, a prijava počinje od 28. aprila i isplata druge rate ili drugih 30 evra će biti u novembru mesecu. Ne treba da zaboravimo naše penzionere koji će dobiti plus 50 evra i to mogu da očekuju u septembru mesecu.

Kao što je gospodin ministar pokazao grafikon ili tabelu da svakog meseca će biti neka isplata u vidu pomoći države, da li privredi, da li građanima, ali svakog meseca će biti.

Mi moramo istaći da u ovom rebalansu poljoprivreda dobija još 5,5 milijardi dinara. Mi svaki dinar što je dat poljoprivredi podržavamo. Od ovih 5,5 milijardi dinara 4,9 milijardi će biti usmereno u Upravu za agrarna plaćanja na ime subvencije poljoprivrednim proizvođačima. Ovim dodatnim sredstvima kao što smo čuli Ministarstvo poljoprivrede će dobiti 5% od budžeta Republike Srbije. Mislimo da je jako važno i mi poslanici SVM podržavamo ovu tendenciju, kao što i podržavamo da Ministarstvo zaštite životne sredine dodatnih 4 milijardi dinara dobija. Sa ovim se najbolje dokazuje da ekologija i zaštita životne sredine je jedan od prioriteta naše države.

Iz ovih dodatnih para opština i gradovi mogu sanirati svoje divlje deponije na svojim teritorijama. Naravno, iz ovih para mogu se dograditi ili izgraditi kapitalni projekti, kao što su prečistaći otpadnih voda, mogu se izgraditi kanalizaciona mreža u više od 20 lokalnih samouprava Srbije.

Pozitivno ocenjujemo da Ministarstvo omladine i sporta dobija još dodatnih 1,9 milijardi dinara. Iz ovih sredstava 660 miliona dinara će biti u nameni da se organizuju velika međunarodna takmičenja u našoj zemlji, kao što je evropsko prvenstvo u odbojci za žene, svetsko prvenstvo u boksu, kvalifikacioni turnir košarke za muškarce i kao što je gospodin ministar rekao, ne ove godine, nego sledeće godine svetsko prvenstvo u atletici u dvorani.

Na kraju da zaključim poslanici poslaničke grupe SVM će podržati rebalans i glasati u danu glasanja na ovaj zakon. Hvala.

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.04.2021.

Hvala.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, sada je pred nama set zakona o energetici i poslanici SVM su stava da će ovi energetski izbori u 2021. godini odrediti gde će biti naša deca u 2030. godini, a naši unuci u 2050. godini.

Prihvatanjem ovih zakona što su pred nama napravićemo veliki korak ka zelenoj Srbiji, što nam je i dugoročni cilj.

S obzirom na zatečeno stanje da naša zemlja troši dva puta više energije, nego zemlje u okruženju, čak četiri puta više nego zemlje u EU, zato naša zemlja ne može toliko ambiciozan plan da stavi ispred sebe, kao što je Španija stavila. U Španiji je pre desetak dana donet novi Zakon o energetici gde se predviđa da će 2050. godine u toj zemlji 97% energije biti proizvedeno iz obnovljivih izvora energije.

Mi smo isto postavili jako ambiciozan cilj, plan da ćemo za isto vreme, za 2050. godinu, proizvoditi električnu energiju, minimum 50%, iz obnovljivih izvora energije.

Moramo polako preći kod proizvodnje električne energije sa fosilnih na obnovljive izvore, kao što su sunčeva energije, energija vetrova, biogas, biomasa. Čuli smo i o tome. Znači, ima dosta obnovljivih izvora.

Ja bih nekoliko rečenica rekao o novinama u Zakonu o korišćenju obnovljivih izvora. Jako cenimo da što se u zakonu zabranjuje izgradnja malih hidroelektrana u nacionalnim parkovima i zaštićenim područjima. Izuzetak je ovde izgradnja srednjih i velikih hidroelektrana, kao što je Đerdap III, što je od nacionalnog značaja.

Jedna novina za koju mislimo da je pozitivna u ovom zakonu, a to je da se uvodi institut kupac-proizvođač.

Znači, kupci električne energije, da li su to fizička lica ili pravna lica koja imaju ili će postaviti postrojenja solarnih panela na krovovima njihovih objekata, moći će da energiju koju proizvode da troše i višak energije da po istim cenama kao što kupuju da stave u električnu mrežu naše zemlje.

Mislimo da treba dati podsticaj i građanima i pravnim licima koja će sa sanacijom njihovih objekata postaviti ove panoe ili kod novih ulaganja, kod novih izgradnji objekata da postave ove solarne panele. Imamo podatak da u našoj zemlji postoji oko 600 kvadratnih kilometara neiskorišćenih krovnih površina i ako bi iskoristili samo jednu trećinu od ovih kvadratnih kilometara sigurno bi mogli da zamenimo bar jednu elektranu koja sada momentalno radi na lignit, na ugalj. Za solarne panele treba dati i podsticaj da se postavljaju na objektima koji su u javnim svojinama, kao što su škole, obdaništa, domovi zdravlja, bolnice i tako dalje.

I drugi novi zakon takođe pozitivno ocenjujemo. Kod Zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije je obaveza da zgrade ili delove zgrada u javnoj svojini sa korisnom površinom od 250 kvadratnih metara moraju da imaju sertifikat o energetskim svojstvima tih zgrada.

Ova odredba Predloga zakona ima odloženo dejstvo, odnosno stupiće na snagu tek 2025. godine. Ovaj zakon predviđa između ostalog i formiranje Uprave za finansiranje i podsticaj energetske efikasnosti u okviru Ministarstva rudarstva i energetike, umesto budžetskog Fonda za unapređenje energetske efikasnosti.

U tom smislu formiranje ove uprave će omogućiti da iz sopstvenih izvora i iz izvora koji se mogu povući iz evropskih fondova ili eventualno iz međunarodnih finansijskih institucija će biti dostupni i građanima. Tako da u poslednjih nekoliko dana jako veliku pažnju građanima privukla je ova nova odredba koja će dati građanima subvencije za obnovu fasada u njihovim stanovima ili u kućama ili eventualno da promene prozore i vrata ili eventualno, ako misle da promene staru peć za loženje, što je u kućama, i da pređu na neke nove modele pravljenja toplotne energije.

Iz ličnog iskustva mogu da kažem da izolacija stana ili izolacija kuće sigurno donosi uštedu od oko 20 – 25% toplotne energije. Ako se zamene još i prozori i vrata na tim objektima još možemo dodati 10 – 15% ušteda, a da ne govorimo o novim sistemima grejanja.

Postoji jedna projekcija da za ove radove možemo u građevinarstvu oko 100.000 ljudi da zaposlimo, znači novozaposlene, da bi odradili ove izolacije na kućama. Kao što smo čuli, već nekoliko puta u junu mesecu će biti javni poziv za lokalne samouprave od strane uprave koji će prihvatiti uslove za ovaj tender koji će biti ispisan građanima. To znači da od predračuna koji će građani predati ovim tenderima 50% će građani plaćati ovaj deo predračuna, a 25% će opština ili lokalne samouprave, a 25% će uprava.

Dolazim iz …

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.04.2021.

Dolazim iz Sente koja je između onih gradova u kojima će se obnoviti deo gradskog toplovoda od kredita koji je dobijen od nemačke banke „Frankfurt na Majni“. Imamo dobre zakone koje treba da prihvatimo i Poslanička grupa SVM će glasati za ove zakone.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.03.2021.

Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovani potpredsednici, narodni poslanici, dame i gospodo, ja bih postavio pitanje u ime poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara ministru omladine i sporta gospodinu Udovičiću. Tema je iz sporta, a odnosi se na izradu nacionalne strategije razvoja sporta.

Prethodna Vlada u avgustu 2019. godine je odlukom formirala jednu radnu grupu koja je imala zadatak da izradi novu sportsku strategiju za našu zemlju za period od 2020. do 2030. godine. Članovi ove radne grupe su, više od 30 članova ima, iz raznih ministarstava i nadležnih institucija, iz međunarodnih organizacija, iz civilne sfere i naravno iz medija.

Zadatak im je bio da se u roku od šest meseci od formiranja ove radne grupe izradi nacionalna strategija razvoja sporta. Ova radna grupa je imala nekoliko sastanaka, ali nažalost nije došlo do toga da se ispuni dati zadatak. Treba znati da nam je poslednja strategija rađena od 2014. do 2018. godine. Znači, rok je četiri godine, period je četiri godine, moglo bi se reći – to je jedan olimpijski ciklus, u vezi roka. Ova nova strategija bi trebalo da se izradi na deset godina. Znači, to je neka novina, pozitivna novina i ovaj period je dva i po olimpijska ciklusa. To je dobro i za sport, za razvoj sporta i za razvoj samih sportista.

Kao što sam rekao, ne znamo dokle se stiglo sa ovim zadatkom. Pitanje je – da li ova radna grupa još radi, da li je formirana nova radna grupa za izradu nacionalne sportske strategije? Ako jeste, onda koji je dati rok za izradu ove strategije i za koji period se radi ova nova sportska strategija?

Zašto je važna izrada nacionalne sportske strategije? Kao što znamo, ovde u ovoj strategiji se daju osnovni prioritetni ciljevi, kao što je razvoj sporta dece i omladine, kao i školskog sporta, onda razvoj rekreativnog sporta, da bi se što više naših građana bavilo sportom, razvoj i unapređenje samog vrhunskog sporta, razvoj i unapređenje sportske infrastrukture. Ova nacionalna ili prethodne nacionalne strategije su osnov za izradu strategija naših nacionalnih sportskih saveza, granskih sportskih saveza, u gradovima i u lokalnim samoupravama.

Lokalne samouprave, po zakonu, nakon donošenja nacionalne sportske strategije moraju doneti svoje strategije za godinu dana. Znači, od završetka objavljene nacionalne sportske strategije godinu dana imaju da je izrade. Jer šta je problem? U lokalnim samoupravama osnova finansiranja samog sporta je sportska strategija te lokalne samouprave.

Treba znati da u Srbiji ima 87 nacionalnih sportskih saveza. Imamo saznanja da su neki sportski savezi počeli da izrađuju svoje strategije na deset godina. To je pozitivno jer u ovome što mi znamo novina je u tome da sada mlađe sportiste imaju u vidu, da ovi mladi, talentovani sportisti od 14 i 15 godina su kao ciljna grupa, jer ovi sportisti za narednih desetak godina će činiti reprezentaciju naše zemlje na međunarodnim takmičenjima, kao što je balkansko prvenstvo, mediteransko prvenstvo, evropsko prvenstvo ili svetsko i naravno i Olimpijske igre.

(Predsednik: Moram samo da vas upozorim da završite.)

Još dve rečenice.

Svaka zemlja je ponosna i svaki sportista je ponosan na medalje koje su osvojene na ovim međunarodnim takmičenjima, kao naravno i na Olimpijadi koja se sada ove godine održava u Tokiju, 2028. godine u Los Anđelesu, a 2032. godine se još ne zna. Hvala.

Imovinska karta

(Senta, 22.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96710.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 109133.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.