ZOLTAN PEK

Savez vojvođanskih Mađara

Rođen je 1962. godine u Senti.

Osnovnu i srednju školu završio je u Senti. Studirao je na Ekonomskom fakultetu u Subotici i diplomirao kao ekonomista na smeru poslovnih informacionih sistema. Ostale diplome: ovlašćena knjigovođa i revizor.

Član je Saveza vojvođanskih Mađara od 2002. godine. Između 2008-2010. gradonačelnik opštine Senta, od 2010. do 2012. odbornik SVM-a u Skupštini opštine Senta. Od 2012. godine narodni poslanik u republičkom parlamentu, član poslaničke grupe SVM-a i Odbora za finansije Narodne skupštine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016.godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.
Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Oženjen je, otac dvoje dece.
Poslednji put ažurirano: 04.08.2020, 12:37

Osnovne informacije

  • Savez vojvođanskih Mađara
  • Senta
  • Senta
  • 20.12.1962.
  • ekonomista

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveto vanredno zasedanje , 22.07.2021.

Hvala.

Poštovana potpredsednice, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani dame i gospodo narodni poslanici, ja ću govoriti o zakonu o utvrđivanju finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava u otežanim uslovima usled pandemije KOVID-19 izazvane virusom SARS-KoV2.

Ovim zakonom se uređuje dodela kreditnih sredstava privrednim subjektima koji su Fondu za razvoj Republike Srbije podneli zahteve za kredit do 10. decembra 2020. godine. Ovim zakonom se propisuje ko i pod kojim uslovima može dobiti ovaj kredit sa određenom namenom, ko će sprovesti ovaj zakon, ko će i kako će vršiti kontrolu trošenja ovih sredstava dobijenih na osnovu ovog zakona.

Znači, pravo na korišćenje sredstava na osnovu ovog zakona imaju preduzetnici, zadruge, mikro, mali i srednji privredni subjekti koji su u većinskom privatnom ili zadružnom vlasništvu i koji, naravno, obavljaju proizvodnu, uslužnu, trgovinsku i poljoprivrednu delatnost, koji su Fondu za razvoj podneli zahteve za kredit do 10. decembra 2020. godine u skladu sa uredbom i o kojima do dana stupanja na snagu ovog zakona nije još odlučeno.

Sredstva mogu koristiti za nabavku obrtnih sredstava i za održavanje tekuće likvidnosti.

Zakonom se propisuje sredstva za čega se ne mogu koristiti, a to je organizovanje igara na sreću, lutrije i slične delatnosti, promet nafte i naftnih proizvoda, proizvodnju i promet proizvoda ili za aktivnosti koje su u skladu sa propisima Republike Srbije, međunarodnim sporazumima koji se primenjuju u Republici Srbiji ili pravilima Evropske investicione banke zabranjene.

Uslov koji mora da ispuni podnosilac zahteva za kredit, da nad njim nije pokrenut stečajni postupak ili da na snazi nisu mere iz plana reorganizacije, finansijsko restrukturiranje ili postupak likvidacije.

Po zahtevima podnetim u 2020. godini kredit se može odobriti ako je u zvaničnom finansijskom izveštaju privrednog subjekta za 2012. i 2019. godinu iskazan neto gubitak, ali je ostvaren poslovni dobitak. Ovaj uslov se ne primenjuje na preduzetnike koji nemaju obavezu podnošenja finansijskih izveštaja.

Krediti za održavanje tekuće likvidnosti i nabavku obrtnih sredstava odobravaju se pod sledećim uslovima. Rok otplate kredita je 48 meseci, a ima i grejs period, a to je 18 meseci, kamata ili kamatna stopa na ovaj kredit je 1% na godišnjem nivou. Ovo je značajno da se krediti odobravaju i vraćaju u dinarima. Minimalni iznos kredita je određen za jednog korisnika kredita za privredna društva je do milion dinara, a za preduzetnike i zadruge je 200.000 dinara.

Određen je i maksimalni iznos kredita, a to za privrednike ili za preduzetnike i makro pravna lica je do deset miliona dinara, za mala pravna lica do 60 miliona dinara, za srednja pravna lica je 100 miliona dinara. Otplata kredita se vrši u mesečnim anuitetima, a za grejs period kamata se obračunava i pripisuje se glavnom dugu. Najviši iznos odobrenog kredita može biti do 50% ostvarenih poslovnih prihoda po predatom finansijskom izveštaju za 2012-2019. godinu.

Instrumenti obezbeđenja urednog vraćanja kredita su menica, menično ovlašćenje jemca, hipoteka nad nepokretnošću čija je tržišna vrednost jedan u odnosu na jedan u odnosu na visinu odobrenog kredita, zalog na opremu čija je tržišna vrednost jedan u odnosu na jedan u odnosu na visinu kredita. U zavisnosti od iznosa kredita korisnici kredita dostavljaju određena sredstva obezbeđenja.

Za privredne subjekte čija je pretežna delatnost iz oblasti turizma, ugostiteljstva i putničkog saobraćaja prilikom odobravanja kredita primenjuju se sledeći uslovi, posebni uslovi. Rok otpate kredita ovim preduzećima je pet godina, a grejs period je do dve godine. Isto je kamata 1% na godišnjem nivou, isto se krediti odobravaju u dinarima i vraćaju se u dinarima. Minimalni iznos ostaje isti za jednog korisnika kredita do milion dinara, a za preduzetnike i zadruge do 200.000 dinara.

Kod maksimalnog iznosa kredita ima neke razlike. Za preduzetnike i mikro pravna lica je do deset miliona dinara, maksimalan iznos za mala pravna lica je do 70 miliona, a za srednja pravna lica je 110 miliona dinara. Najviši iznos odobrenog kredita može biti 80% ostvarenih poslovnih prihoda po predatom finansijskom izveštaju za 2019. godinu. I ovde ima razlike.

Otplata kredita vršiće se u mesečnim anuitetima, a grejs period, kao što sam rekao, u grejs periodu kamata se obračunava i pripisuje se glavnom dugu. U zavisnosti od kredita korisnici kredita dostavljaju određena sredstva obezbeđenja, kao što je menica, jemstvo, hipoteka prvog reda i naravno zalog na opremu, vozilo itd.

Ministarstvo privrede potpisaće ugovor sa Fondom, ugovor o komisionu, koji se odnosi na sprovođenje ovog zakona, a kojim će na Fond biti prebačena obaveza obrade zahteva privrednih subjekata za ovaj kredit i u skladu sa Uredbom primljeni kod Fonda do 10. decembra 2020. godine. Obaveza zaključivanja ugovora o kreditu je isto sa privrednim subjektima je obaveza Fonda, kao i kontrola namenskog korišćenja ovih kreditnih sredstava.

Ministarstvo će po zaključenju ugovora sa Fondom u skladu sa prenosom sredstava kredita od strane Evropske investicione banke sukcesivno preneti sredstva za sprovođenje ovog zakona.

Upravni odbor Fonda doneće najkasnije do 31. decembra 2021. godine odluke po zahtevima koji su primljene do 10. decembra 2010. godine, a po kojima do dana stupanja ovog zakona nije odlučeno, do visine raspoloživih sredstava predviđenih u skladu sa ovim zakonom.

Po ovom zakonu može se odobriti samo jedan zahtev po privrednom subjektu. Fond će na zahtev ministarstva dostavljati periodične izveštaje o sprovođenju i kontroli sprovođenja ovog zakona do isplate poslednjeg kredita. Fond će godišnje izveštaje o sprovođenju ovog zakona dostaviti ministarstvu, a ministarstvo će izveštaj izraditi i dostaviti Vladi, kako bi Vlada bila informisana o sprovođenju ovog zakona. Fond će sva sredstva primljena u jednom mesecu, po osnovu mesečnih anuiteta otplate kredita po odobrenim kreditima, finansijskim sredstvima iz budžeta Republike Srbije i sa kreditne linije Evropske investicione banke, početkom sledećeg meseca vraćati u budžet Republike Srbije, kao i sva ostala vraćena sredstva od strane korisnika kredita.

Na kraju, poslanička grupa SVM će podržati ove zakone i glasaće za ove zakone u danu za glasanje. Hvala.

Šesto vanredno zasedanje , 24.06.2021.

Hvala.

Poštovana predsednice Vlade, poštovani članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, postavio bih pitanje za ministra zaštite životne sredine. Zagađenje vode utiče na život i na zdravlje ljudi i usudio bih se da kažem da svako zagađenje reka ili voda se kao bumerang vraća ljudima.

Glavni izvor zagađenja reka i ostalih vodnih resursa u Srbiji su industrijska postrojenja, komunalne otpadne vode iz naselja i poljoprivreda, znači, korišćenje i upotreba veštačkih đubriva i pesticida.

Jedna od najzagađenijih voda u Srbiji je nažalost Kanal Dunav-Tisa-Dunav u Vojvodini, posebno deo ovog kanala koji se zove Veliki bački kanal je najzagađeniji. Veliki bački kanal teče centralnim delom Bačke i predstavlja jedan deo hidrosistema DTD kanala i povezuje reku Tisu sa rekom Dunav kod Bezdana i kod Bečeja.

Zbog prevelikog zagađenja koji je u većoj meri počelo šezdesetih godina prošlog veka zovu ga i otvoreni kolektor za otpadne vode sa okolnih farmi svinja iz prehrambene industrije i samih naselja poput Crvenke, Kule i Vrbasa.

Zagađujuće materije iz ovog Velikog bačkog kanala prenose se u Tisu, a naučno je nažalost dokazano da azot i fosfor iz njegove vode preko Dunava iskazan je i Crnom moru. Ipak u Srbiji prevagnu odnosi Borske reke. Ona je jedna od najzagađenijih reka u Srbiji i nažalost u Evropi. Mnogi je prozivaju i nazivaju mrtvom rekom. Kao što sam rekao, glavni uzroci zagađenja naših reka su komunalne i industrijske otpadne vode. Komunalne vode, otpadne vode su iz domaćinstava i dospevaju preko kanalizacije u naše reke, a industrijske otpadne vode nažalost direktno iz fabrika.

Svaka zagađenost reke utiče na njen hemijski režim i menja ga. Znači, nanose se dugoročne posledice ekosistema naših voda, naših reka. Nažalost, svedoci smo da dolazi do nekih izumiranja ribljih vrsta kao što je kečiga, koja voli čistu vodu.

Takođe, zagađenje reka za posledicu ima i zagađenje podvodnih voda jer ovi sistemi su direktno povezani. Podzemne vode učestvuju u hranjenju reka od 30 do 40%. Oni su jako sporo obnovljivi resursi i te su posledice njihovog zagađenja dugoročne.

U Srbiji u sektoru industrije mali procenat fabrika ima prečišćavanje vode. Situacija je kod malih fabrika da nažalost one nemaju dovoljno sredstava, a kod velikih fabrika je došlo do povećanja ili poboljšanja pošto imaju para da ulože u izgradnju prečistača vode.

Dolazim iz Sente, grada pored reke Tisa pa mogu da kažem da vi već više od 30 godina imamo prečistač otpadnih komunalnih voda i svaka nam fabrika koja je locirana pored reke ima svoje prečistače. Krajem prošle godine ratifikovan je Sporazum sa Razvojnom bankom Saveta Evrope kojim su odobrena sredstva za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Moje pitanje je kako stojimo sa ovim programom i koliko prečistača će se izgraditi u narednih godinu, dve, tri? Hvala.

Šesto vanredno zasedanje , 24.06.2021.

Hvala vam na odgovoru.

Moje pitanje drugo je u vezi teme uništavanja prirodnih plavnih šuma, zarad drvne industrije. Plavne šume su one šume koje se nalaze na plavnom području pored reka i u Evropi je ostalo jako malih ovih šuma. Čak 90% njihove celokupne površine je nestalo, a ono što je preostalo često je u kritičnom stanju.

Smatra se da su plavne šume najugroženiji prirodni eko sistemi u Evropi, stoga se u Evropskoj direktivi u staništima označen kao prioritetan tip šumskog staništa.

U izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu iz 2019. godine se navodi da neke evropske reke, među kojima je nažalost i naša Tisa su izgubile skoro 100% nekadašnjeg plavnog područja. Reka Tisa sa pojasom plavnih šuma i sa odbrambenim branama čini ekološki koridor međunarodnog značaja. U Evropi ove plavne šume na mnogim mestima su zamenjene sa plantažama drveća koje se koriste za drvno prerađivačku industriju. Tu su hibridne topole.

Na ovaj način nestaju celi eko sistemi. Retko koja reka u Srbiji je toliko izmenjena kao Tisa, ljudi su oteli plavnu zonu i pretvorili u oranice i u plantaže hibridnih topola. Neke retke vrste ptica su nestale zbog toga, kao što je orao beloperan, crna roda, šumska sova. Oni ne mogu da prave gnezda na topoli, jer nema razgranato granje, kao ove stare vrste drveća. Pčelari isto mogu da nam potvrde da je nekada cvetni prah vrba je bio prva paša pčelama i na vrbi je jačalo pčelarsko društvo pre odlaska na bagrem.

Topolaštvo u Srbiji je počelo intenzivno da se razvija sredinom prošlog veka, zbog potrebe industrije. U Vojvodini hibridne plantaže činile su 40% od šuma. Na području Vojvodine značajan deo plavne šume od prirodnih topola, vrba, hrasta, lužnjaka su u velikoj meri zamenjeni sa hibridnim topolama. Prema podacima Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, prirodne šume vrba i topola pokrivaju samo 7% područja ovog koridora oko reke Tise, dok šuma hrasta, lužnjaka čini samo 0,14%.

Pitanje moje je – ko vodi brigu o održavanju i čuvanju ovih plavnih šuma? Da li Srbija ima neki plan za očuvanje ovog međunarodnog ekološkog koridora?

Šesto vanredno zasedanje , 24.06.2021.

Hvala.

Poštovana predsednice Vlade, poštovani članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, postavio bih pitanje za ministra zaštite životne sredine. Zagađenje vode utiče na život i na zdravlje ljudi i usudio bih se da kažem da svako zagađenje reka ili voda se kao bumerang vraća ljudima.

Glavni izvor zagađenja reka i ostalih vodnih resursa u Srbiji su industrijska postrojenja, komunalne otpadne vode iz naselja i poljoprivreda, znači, korišćenje i upotreba veštačkih đubriva i pesticida.

Jedna od najzagađenijih voda u Srbiji je nažalost Kanal Dunav-Tisa-Dunav u Vojvodini, posebno deo ovog kanala koji se zove Veliki bački kanal je najzagađeniji. Veliki bački kanal teče centralnim delom Bačke i predstavlja jedan deo hidrosistema DTD kanala i povezuje reku Tisu sa rekom Dunav kod Bezdana i kod Bečeja.

Zbog prevelikog zagađenja koji je u većoj meri počelo šezdesetih godina prošlog veka zovu ga i otvoreni kolektor za otpadne vode sa okolnih farmi svinja iz prehrambene industrije i samih naselja poput Crvenke, Kule i Vrbasa.

Zagađujuće materije iz ovog Velikog bačkog kanala prenose se u Tisu, a naučno je nažalost dokazano da azot i fosfor iz njegove vode preko Dunava iskazan je i Crnom moru. Ipak u Srbiji prevagnu odnosi Borske reke. Ona je jedna od najzagađenijih reka u Srbiji i nažalost u Evropi. Mnogi je prozivaju i nazivaju mrtvom rekom. Kao što sam rekao, glavni uzroci zagađenja naših reka su komunalne i industrijske otpadne vode. Komunalne vode, otpadne vode su iz domaćinstava i dospevaju preko kanalizacije u naše reke, a industrijske otpadne vode nažalost direktno iz fabrika.

Svaka zagađenost reke utiče na njen hemijski režim i menja ga. Znači, nanose se dugoročne posledice ekosistema naših voda, naših reka. Nažalost, svedoci smo da dolazi do nekih izumiranja ribljih vrsta kao što je kečiga, koja voli čistu vodu.

Takođe, zagađenje reka za posledicu ima i zagađenje podvodnih voda jer ovi sistemi su direktno povezani. Podzemne vode učestvuju u hranjenju reka od 30 do 40%. Oni su jako sporo obnovljivi resursi i te su posledice njihovog zagađenja dugoročne.

U Srbiji u sektoru industrije mali procenat fabrika ima prečišćavanje vode. Situacija je kod malih fabrika da nažalost one nemaju dovoljno sredstava, a kod velikih fabrika je došlo do povećanja ili poboljšanja pošto imaju para da ulože u izgradnju prečistača vode.

Dolazim iz Sente, grada pored reke Tisa pa mogu da kažem da vi već više od 30 godina imamo prečistač otpadnih komunalnih voda i svaka nam fabrika koja je locirana pored reke ima svoje prečistače. Krajem prošle godine ratifikovan je Sporazum sa Razvojnom bankom Saveta Evrope kojim su odobrena sredstva za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Moje pitanje je kako stojimo sa ovim programom i koliko prečistača će se izgraditi u narednih godinu, dve, tri? Hvala.

Šesto vanredno zasedanje , 24.06.2021.

Hvala vam na odgovoru.

Moje pitanje drugo je u vezi teme uništavanja prirodnih plavnih šuma, zarad drvne industrije. Plavne šume su one šume koje se nalaze na plavnom području pored reka i u Evropi je ostalo jako malih ovih šuma. Čak 90% njihove celokupne površine je nestalo, a ono što je preostalo često je u kritičnom stanju.

Smatra se da su plavne šume najugroženiji prirodni eko sistemi u Evropi, stoga se u Evropskoj direktivi u staništima označen kao prioritetan tip šumskog staništa.

U izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu iz 2019. godine se navodi da neke evropske reke, među kojima je nažalost i naša Tisa su izgubile skoro 100% nekadašnjeg plavnog područja. Reka Tisa sa pojasom plavnih šuma i sa odbrambenim branama čini ekološki koridor međunarodnog značaja. U Evropi ove plavne šume na mnogim mestima su zamenjene sa plantažama drveća koje se koriste za drvno prerađivačku industriju. Tu su hibridne topole.

Na ovaj način nestaju celi eko sistemi. Retko koja reka u Srbiji je toliko izmenjena kao Tisa, ljudi su oteli plavnu zonu i pretvorili u oranice i u plantaže hibridnih topola. Neke retke vrste ptica su nestale zbog toga, kao što je orao beloperan, crna roda, šumska sova. Oni ne mogu da prave gnezda na topoli, jer nema razgranato granje, kao ove stare vrste drveća. Pčelari isto mogu da nam potvrde da je nekada cvetni prah vrba je bio prva paša pčelama i na vrbi je jačalo pčelarsko društvo pre odlaska na bagrem.

Topolaštvo u Srbiji je počelo intenzivno da se razvija sredinom prošlog veka, zbog potrebe industrije. U Vojvodini hibridne plantaže činile su 40% od šuma. Na području Vojvodine značajan deo plavne šume od prirodnih topola, vrba, hrasta, lužnjaka su u velikoj meri zamenjeni sa hibridnim topolama. Prema podacima Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, prirodne šume vrba i topola pokrivaju samo 7% područja ovog koridora oko reke Tise, dok šuma hrasta, lužnjaka čini samo 0,14%.

Pitanje moje je – ko vodi brigu o održavanju i čuvanju ovih plavnih šuma? Da li Srbija ima neki plan za očuvanje ovog međunarodnog ekološkog koridora?

Dvanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.05.2021.

Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovani potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, postavio bih pitanje u ime poslaničke grupe SVM ministru građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, gospodinu Tomislavu Momiroviću.

U okviru programa Republike Srbije i Mađarske u razvoju graničnih prelaza i obezbeđenju lakše komunikacije građana između Republike Srbije i Mađarske 2019. godine je otvoren novi granični prelaz Rabe-Kibekhaza. U cilju ovoj programa je da obezbedi nesmetan prelaz građana obe zemlje iz jedne u drugu zemlju, ostvarivanje najkraće putne veze između velikih urbanih sredina Mađarske i Republike Srbije, odnosno najkraćih putnih veza između velegradova, kao što je Kikinda, Segedin i putnih veza između mađarskih regiona kao što je Čongrad, Bekeš, sa našim okrugom Severnog Banata.

Otvaranjem ovog graničnog prelaza kod Rabea, obezbeđen je kao što sam rekao najkraći put od Kikinde do Segedina, odnosno ostvaruje se veza naših građana sa autoputevima Mađarske i indirektno sa autoputevima EU.

Treba da istaknem da imamo još jedan mali granični prelaz gore na Severu Banata, a to je preko Novog Kneževca kod Đale, Đale-Tisasiget, ali ovaj novi granični prelaz koji je otvoren kod Rabea je dao šansu da naši građani 30km manje putuju da stignu do Mađarske. Znači, ovaj put je kraći od Kneževca, jer preko Kikinde moraju ići u Čoku, pa u Kneževac, pa na Đalu, a ovaj put direktno vodi do Rabea.

Jedini problem je momentalno da u ovom trenutku neadekvatno stanje jedne putne infrastrukture što je između naselja Crna Bara i Banatsko Aranđelovo. Ovo neadekvatno stanje, i to blago rečeno, jer ovaj put izgleda kao poljski put. To je put koji je dužine 17 kilometara koji direktno povezuje Kikindu preko naselja kao što sam rekao Crna Bara, Banatsko Aranđelovo sa Rabejom.

Kao što znamo u budžetu Republike Srbije za ovu godinu predviđeno je dosta para za izgradnju velikih putnih infrastruktura, kao što su autoputevi, obilaznice, ali ima i predviđenih para za rekonstrukciju i obnovu lokalnih puteva.

Moje pitanje – da li je Ministarstvo predvidelo u ovom planu rekonstrukciju ovog puta? Znači, put između Banatskog Aranđelova i Crne Bare.

Kao što znamo, do 5. maja je bila javna rasprava na temu „Nacrt prostornog plana Republike Srbije“ za period od 2021. do 2035. godine.

Poslanička grupa SVM je dala više sugestija i primedbi na Nacrt ovog prostornog plana koji je bio u javnoj raspravi. Uzimajući u obzir činjenično stanje ovog puta, zvani 104/2a, to je kao što sam rekao na relaciji Crna Bara-Banatsko Aranđelovo, jedna od naših sugestija i primedbi se odnosi baš na ovu putnu infrastrukturu.

Tražili smo da se uvrste i aktivnosti na putnom pravcu Rabe, Banatsko Aranđelovo, Crna Bara, Kikinda, kao jedna od veza sa Mađarskom. Kao što sam rekao dužina ovog puta je 17 kilometara otprilike, ulaganje bi iznosilo sedam miliona evra i tehnička dokumentacija izrade ove putne infrastrukture je već u završnoj fazi. Hvala.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.03.2021.

Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovani potpredsednici, narodni poslanici, dame i gospodo, ja bih postavio pitanje u ime poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara ministru omladine i sporta gospodinu Udovičiću. Tema je iz sporta, a odnosi se na izradu nacionalne strategije razvoja sporta.

Prethodna Vlada u avgustu 2019. godine je odlukom formirala jednu radnu grupu koja je imala zadatak da izradi novu sportsku strategiju za našu zemlju za period od 2020. do 2030. godine. Članovi ove radne grupe su, više od 30 članova ima, iz raznih ministarstava i nadležnih institucija, iz međunarodnih organizacija, iz civilne sfere i naravno iz medija.

Zadatak im je bio da se u roku od šest meseci od formiranja ove radne grupe izradi nacionalna strategija razvoja sporta. Ova radna grupa je imala nekoliko sastanaka, ali nažalost nije došlo do toga da se ispuni dati zadatak. Treba znati da nam je poslednja strategija rađena od 2014. do 2018. godine. Znači, rok je četiri godine, period je četiri godine, moglo bi se reći – to je jedan olimpijski ciklus, u vezi roka. Ova nova strategija bi trebalo da se izradi na deset godina. Znači, to je neka novina, pozitivna novina i ovaj period je dva i po olimpijska ciklusa. To je dobro i za sport, za razvoj sporta i za razvoj samih sportista.

Kao što sam rekao, ne znamo dokle se stiglo sa ovim zadatkom. Pitanje je – da li ova radna grupa još radi, da li je formirana nova radna grupa za izradu nacionalne sportske strategije? Ako jeste, onda koji je dati rok za izradu ove strategije i za koji period se radi ova nova sportska strategija?

Zašto je važna izrada nacionalne sportske strategije? Kao što znamo, ovde u ovoj strategiji se daju osnovni prioritetni ciljevi, kao što je razvoj sporta dece i omladine, kao i školskog sporta, onda razvoj rekreativnog sporta, da bi se što više naših građana bavilo sportom, razvoj i unapređenje samog vrhunskog sporta, razvoj i unapređenje sportske infrastrukture. Ova nacionalna ili prethodne nacionalne strategije su osnov za izradu strategija naših nacionalnih sportskih saveza, granskih sportskih saveza, u gradovima i u lokalnim samoupravama.

Lokalne samouprave, po zakonu, nakon donošenja nacionalne sportske strategije moraju doneti svoje strategije za godinu dana. Znači, od završetka objavljene nacionalne sportske strategije godinu dana imaju da je izrade. Jer šta je problem? U lokalnim samoupravama osnova finansiranja samog sporta je sportska strategija te lokalne samouprave.

Treba znati da u Srbiji ima 87 nacionalnih sportskih saveza. Imamo saznanja da su neki sportski savezi počeli da izrađuju svoje strategije na deset godina. To je pozitivno jer u ovome što mi znamo novina je u tome da sada mlađe sportiste imaju u vidu, da ovi mladi, talentovani sportisti od 14 i 15 godina su kao ciljna grupa, jer ovi sportisti za narednih desetak godina će činiti reprezentaciju naše zemlje na međunarodnim takmičenjima, kao što je balkansko prvenstvo, mediteransko prvenstvo, evropsko prvenstvo ili svetsko i naravno i Olimpijske igre.

(Predsednik: Moram samo da vas upozorim da završite.)

Još dve rečenice.

Svaka zemlja je ponosna i svaki sportista je ponosan na medalje koje su osvojene na ovim međunarodnim takmičenjima, kao naravno i na Olimpijadi koja se sada ove godine održava u Tokiju, 2028. godine u Los Anđelesu, a 2032. godine se još ne zna. Hvala.

Imovinska karta

(Senta, 22.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96710.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 109133.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.