ZOLTAN PEK

Savez vojvođanskih Mađara

Rođen je 1962. godine u Senti.

Osnovnu i srednju školu završio je u Senti. Studirao je na Ekonomskom fakultetu u Subotici i diplomirao kao ekonomista na smeru poslovnih informacionih sistema. Ostale diplome: ovlašćena knjigovođa i revizor.

Član je Saveza vojvođanskih Mađara od 2002. godine. Između 2008-2010. gradonačelnik opštine Senta, od 2010. do 2012. odbornik SVM-a u Skupštini opštine Senta. Od 2012. godine narodni poslanik u republičkom parlamentu, član poslaničke grupe SVM-a i Odbora za finansije Narodne skupštine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016.godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.
Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Oženjen je, otac dvoje dece.
Poslednji put ažurirano: 04.08.2020, 12:37

Osnovne informacije

  • Savez vojvođanskih Mađara
  • Senta
  • Senta
  • 20.12.1962.
  • ekonomista

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.11.2021.

Hvala.

Poštovani članovi Vlade, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, pred nama je najvažniji zakon za sledeću 2022. godinu, a to je Zakon o budžetu za 2022. godinu.

U 2022. godini se očekuje nastavak privrednog razvoja kroz ulaganja u kapitalne investicije i podizanje životnog standarda građana. To se vidi u usmerenom povećanju penzija i plata u javnom sektoru sa poreskim rasterećenjem privrede, tako da se ne ugrozi stabilnost javnih finansija. Prihodi i rashodi budžeta za 2022. godinu su kredibilno planirani, uz veliku dozu konzervativnosti i na realnim osnovama.

Predlog budžeta za 2022. godinu predviđa nastavak postepenog smanjenja fiskalnog deficita u odnosu na prethodne godine. predviđeni fiskalni deficit u 2022. godini iznosi oko 1,7 milijardi evra, što je 3% od bruto društvenog proizvoda.

Najvažniji pojedinačni elementi budžeta definisani su uglavnom fiskalno odgovorno i ekonomski dobro. Penzije i plate u javnom sektoru, koje predstavljaju ubedljivo najveći budžetski izdatak, ostale su pod kontrolom, kao što smo čuli. Povećanje penzija je od 5,5% definisano objektivnom švajcarskom formulom, što je ekonomski načelno u redu. Predviđeni rast plata u javnom sektoru, koji je u proseku od 7,3%, isto je u skladu sa očekivanim privrednim rastom. Izdvajanja države za izgradnju infrastrukture u 2022. godini zadržana su na visokom nivou. Izdvajanja za kapitalne investicije su 485 milijardi dinara, što je 7,3% bruto društvenog proizvoda. Uz sve ovo, važno je pomenuti da se u 2022. godini nastavlja sa dobrom praksom postepenog fiskalnog rasterećenja zarade. Predviđeno je smanjenje stope penzijskog doprinosa za 0,5 procentnih poena.

Predloženi budžet Republike Srbije za 2022. godinu predviđa smanjenje fiskalnog deficita na 3% bruto društvenog proizvoda, koji iznosi 200 milijardi dinara. U 2022. godini očekuje se pad relativne zaduženosti zemlje, prema procenama, do nivoa 55-56% bruto društvenog proizvoda, ali kako smo čuli u izlaganju premijerke, to će biti za oko 53% bruto društvenog proizvoda.

Prihodi u Predlogu zakona o budžetu za sledeću godinu konzervativno su projektovani. Predlogom budžeta Republike Srbije za 2022. godinu planiraju se prihodi u iznosu od 1.517 milijardi dinara, što je skoro 30 milijardi dinara više u odnosu na poslednji rebalans u 2021. godini. Procenjuje se ukupni poreski prihodi u 2022. godini će zabeležiti rast, približno 40 milijardi dinara, to je oko 3% i dostići nivo od 1.318 milijardi dinara, usled rasta svih poreskih kategorija, osim poreza na dobit preduzeća.

Porez na dohodak građana projektuje se na nivo od 87,7 milijardi dinara, što je povećanje za preko šest milijardi dinara u odnosu na prihvaćeni rebalans u oktobru mesecu. Veći deo ovih prihoda čini porez na zarade koji se predviđa rast od 8,5%.

Pored toga, za 2022. godinu planira se nastavak poreskog rasterećenja zarada. Neporezivi iznos zarada biće povećan sa 18.300, na 19.300 dinara. Budžetom za 2022. godinu planiraju se prihodi od PDV u iznosu od 684 milijarde dinara, povećavaju se i prihodi od akcize, carine i kao ostali poreski prihodi.

Što se tiče rashoda, ukupni rashodi Republike u 2022. godini planirani su na nivou 1.717 milijardi dinara, i znatno su niži u odnosu na 2021. godinu. Ukupni budžetski rashodi smanjuju se sa nivoa od 1.793 milijarde oktobarskog rebalansa na 1.717 milijardi dinara u 2022. godini, što je pad preko 75 milijardi dinara, tj. smanjenje za 4,23% u odnosu na prihvaćeni rebalans u oktobru mesecu.

Gledajući strukturu rashoda, vidimo da imamo smanjenje na subvencijama, ostalim tekućim rashodima, imamo i pad u okviru transfera različitih donacija i budžetskih pozajmica. To su sve uštede, ali sa druge strane imamo i veća izdvajanja za plate u javnom sektoru, i naravno, kao što smo čuli, veće investicije imamo. Pojedinačno, najveći porast u 2022. godini beleže rashodi za zaposlene, što je posledica uvećanja plata u javnom sektoru.

Izmenama Zakona o budžetskom sistemu, koji je u Skupštini podnet u isto vreme sa budžetom za 2022. godinu, definisana su uvećanja zarada po ministarstvima i drugim budžetskim korisnicima za sledeću godinu. Predviđeno je da za 8% porastu plate zaposlenima u odbrani, zdravstvu i ustanovama socijalne zaštite, dok je povećanje od 7% opredeljeno za ostale sisteme, prosveta, policija, administracija itd.

Mi svakako podržavamo ove promene koje se odnose na socijalnu politiku, što poboljšava životni standard građana. Takođe, od 1. januara 2022. godine očekuje se povećanje minimalne zarade za 9,4%, pa će minimalna zarada biti 35.022 dinara, ka što smo čuli od premijerke.

Što se tiče penzija, ukupni rashod za PIO fond, će u 2022. godini porasti za preko 63 milijarde dinara u odnosu na 2021. godinu, a osnovi su indeksacija penzije od 5,5% u skladu sa švajcarskom formulom i odluke Vlade da svim penzionerima ćemo isplatiti novčanu pomoć po 20 hiljada dinara. Kao što sam prethodno rekao, poslanici SVM podržavaju predviđeno povećanje plata i penzija, i smatramo da su ove mere socijalne politike svakako za pohvalu.

Ocenjujemo da investicije za infrastrukturu su isto za pohvalu. Ulaganje u zdravstvo, naročito u zdravstvenu infrastrukturu se i dalje nastavlja, ukupno 442 milijarde dinara se ulaže u izgradnju i opremanje opštih bolnica, domova zdravlja, gerontoloških cenata i kliničkih centara. Znači, završavaju se započeti projekti u zdravstvu i počinju novi projekti.

Najveći rast infrastrukturnih investicija planira se u domenu saobraćajne infrastrukture. Smatramo da investicije u saobraćajnu infrastrukturu su najbolja budžetska tendencija. Saobraćajna infrastruktura prevshodno drumska, železnička, mada su u planu i nešto veća ulaganja i u oblasti vodnog saobraćaja, predstavljaju stub politike javnih investicija u sledećoj godini što je nastavak trenda započetog pre nekoliko godina i to pohvaljujem.

Započeti projekti u 2021. godini se nastavljaju i u 2022. godini, kao što su ulaganja u Moravski i Fruškogorski koridor, kao što je pruga između Subotice i Segedina, kao što je pruga srpske i mađarske železnice i nekoliko luka koje će se graditi u četiri grada naše zemlje. Ima i određenih broj novih projekata kao što su auto-put između Niša i Pločnika, auto-put između Beograda i Zrenjanina, most preko Save, pruga između Niša i Dimitrovgrada.

Takođe, postoje i projekti u okviru kojih se ulaganja za sledeću godinu smanjuju u odnosu na 2021. godinu, a to su brza pruga Beograd – Novi Sad – Subotica, autoput Beograd – Sarajevo, ali se nastavljaju i ove investicije, i to je za pohvalu.

Ovde mislim da treba istaći i izgradnju Nacionalnog fudbalskog stadiona sa pratećom sadržinom. Rast ulaganja u oblasti zaštite životne sredine i iznose ukupno 27,4 milijardi dinara. Pozitivno ocenjujemo ova ulaganja.

Ovo je nesumnjivo pozitivan pomak budući da se radi o ulaganjima kao što je izgradnja regionalnih centara za upravljanje otpadom, projekat daljinskog grejanja u Kragujevcu, komunalne i vodovodne mreže u nekoliko desetina gradova i opština širom naše zemlje.

Isto pozitivno ocenjujemo da sredstva namenjena za poljoprivredu su u rastu od 10 milijardi dinara, kao što smo čuli. Ukupni izdvojeni iznos za poljoprivredu je 62 milijardi dinara, najveće povećanje unutar Ministarstva za poljoprivredu, šumarstva i vodoprivredu je kod sredstava za podsticaj poljoprivrednicima. I to pozitivno ocenjujemo.

Na kraju bih rekao nekoliko reči i o sredstvima koji su namenjeni AP Vojvodina u transferima ostalim nivoima vlasti. Ova sredstva za AP Vojvodinu su u ukupnom iznosu od 134 milijardi dinara. Od ovog iznosa transferi za proverene poslove namenska i nenamenska transferna sredstva iznose 51 milijardu dinara, dok namenski i kapitalni transferi za projekte koje je utvrdila Vlada su u iznosu od 83 milijardi dinara.

Značajna finansijska sredstva obezbeđena u prethodnim godinama omogućila su realizaciju iz značajnih kapitalnih projekata na teritoriji AP Vojvodine. Predloženim budžetom za 2022. godinu sredstva u iznosu od 83 milijardi dinara omogućavaju nastavak finansiranja započetih i novih kapitalnih ulaganja kao što su brza saobraćajnica prvog reda između Novog Sada i Rume što iznosi 17,5 milijardi dinara, projekat mađarske – srpske železnice 20 milijardi dinara, izvođenje delova radova na izgradnji radova auto-puta E75, deonica granični prelaz Kelebija –petlja Subotica 57 miliona dinara, izgradnja postrojenja za prečišćavanje voda je u Kikindi 200 miliona, proširenje luke u Sremskoj Mitrovici milijardu i 100 miliona, unapređenje uslova za prevođenje brodova u okviru brane na Tisi kod Novog Bečeja 100 miliona dinara. Takođe, još jedna luka se proširuje kod Bogojeva za milijardu i 500 miliona dinara. Ovde treba istaći i rekonstrukciju i dogradnju graničnog prelaza Horgoš, to je milijardu dinara. Predviđen je i projekat za rekonstrukciju i modernizaciju železničke pruge između Subotice i Segedina, u iznosu od 10 milijardi i 200 miliona dinara. Onda, novi program izgradnje auto-puta između Beograda i Zrenjanina za dve milijarde i 360 miliona dinara. Izgradnja mosta i obilaznice oko Novog Sada, sa pristupnim saobraćajnicama je u iznosu od 100 miliona. Isto jedan važan projekat, izgradnja brze saobraćajnice Bački Breg – Kikinda, dve milijarde i 360 miliona dinara.

Imamo još dosta projekata. Ja bih još izdvojio samo nekoliko.

Što se tiče sredstva za subvenciju poljoprivrede u Vojvodini će iznositi devet milijardi dinara. Izgradnja sistema za navodnjavanje, prva faza, to je 547 miliona dinara, rekonstrukcija Kliničkog centra u Novom Sadu, u Vojvodini, 865 miliona dinara, itd.

Pored značajnih sredstava, predviđeno za kapitalne projekte, poslanička grupa SVM, ukazuje na važnost rekonstrukcije lokalnih puteva i u cilju poboljšanja uslova životnog standarda stanovnika u naseljenim mestima na područjima lokalnih samouprava AP Vojvodine.

To je jedan od programskih prioriteta SVM, obuhvaćen je koalicijskim sporazumom, potpisanim između SNS i SVM, izgradnja lokalnih puteva i ulica u lokalnim samoupravama i pojačano održavanje rekonstrukcija državnih puteva prvog i drugog reda na teritoriji AP Vojvodina.

U skladu sa tim, SVM će nastaviti sa aktivnostima usmerenim na obezbeđenju sredstava za ostvarivanjem programskih prioriteta pored već realizovanih.

Na kraju, ponovo da potvrdim da će poslanička grupa SVM glasati za budžet, tj. za Zakon o budžetu za 2022. godinu. Hvala vam.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.11.2021.

Hvala.

Ispred poslaničke grupe SVM postaviću pitanje Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, gospodinu Branislavu Nedimoviću.

Moje pitanje se odnosi na temu zakupa poljoprivrednog zemljišta. U Zakonu o poljoprivrednom zemljištu se tačno i precizno određuje kakvo zemljište se može izdati u zakup i pod kojim uslovima.

Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini se može izdati u zakup i poljoprivredno zemljište koje je u skladu sa posebnim zakonom određeno kao građevinsko zemljište do privođenja nameni, planiranoj nameni i koristi se za poljoprivrednu proizvodnju. Znači, ova zemljišta se mogu izdati.

Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini i zemljište iz člana 3. Zakona o poljoprivrednom zemljištu se može izdati u zakup ako je godišnjim programom zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta jedinice lokalne samouprave predviđeno za davanje u zakup. Poljoprivredno zemljište se daje u zakup javnim nadmetanjem u dva kruga, osim kod prava prvenstva zakupa i prava prečeg zakupa. Odluku o raspisivanju javnog oglasa donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi poljoprivredno zemljište u državnoj svojini u roku u 60 dana od dana donošenja godišnjeg programa uz saglasnost ministarstva.

Odluku o izdavanju u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini nadležni organ jedinice lokalne samouprave dužan je da donese najkasnije do 1. juna tekuće godine, uz saglasnost ministarstva.

U autonomnoj pokrajini sredstva ostvarena od davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u visini od 30% prihod su budžeta Republike Srbije, u visini od 30% prihod su budžeta autonomne pokrajine i 40% prihod su budžeta jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi poljoprivredno zemljište koje je izdato.

Jedinice lokalne samouprave dužne su da ministarstvu dostave izveštaj o uplati sredstava ostvarenih od davanja zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini najkasnije do 10. novembra tekuće godine, kao i godišnji izveštaj o korišćenju sredstava za realizaciju programa za tekuću godinu do 31. januara naredne godine.

Znači, u Zakonu o poljoprivrednom zemljištu precizno je određen ceo postupak davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Moje pitanje se odnosi - šta raditi i kako postupiti ako je poljoprivredno zemljište, koje je u skladu sa posebnim zakonom određeno kao građevinsko zemljište, u trenutku izdavanja zakupa već bio priveden nameni?

Znači, zemljište je izdato u zakup. Možda je u pitanju loše tumačenje zakona. Ugovor je sklopljen sa zakupcem i na osnovu tog ugovora zakupac koristi parcelu ili poljoprivredno zemljište.

Radi se o zemljištu koje je u planu generalne regulacije naselja Senta naznačeno kao vodozahvat. Ovo zemljište je izdato u zakup, ali na njemu su bunari za pijaću vodu i snabdevaju naselje sa pijaćom vodom. Znači, zemljište je privedeno nameni. Namena mu je regulisana kao vodozahvat u planu generalne regulacije naselja. Šta raditi, kako postupiti? To je moje pitanje. Hvala vam.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.10.2021.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani ministre sa saradnikom, dame i gospodo, pred nama je drugi rebalans budžeta za 2021. godinu. Prvi rebalans smo izglasali u aprilu mesecu ove godine.

U ovom drugom rebalansu budžeta za 2021. godinu ukupni prihodi i primanja su 1.488 milijardi dinara, što je za 132 milijarde dinara više u odnosu na iznos prihoda planiranih prvom rebalansom budžeta za ovu godinu, dok je povećanje znatno veće u odnosu na planirane prihode u inicijalnom budžetu za 2021. godinu, a to je u iznosu od 152 milijarde dinara.

Predviđeni rashodi i izdaci su ovim drugim rebalansom u iznosu od 1.793 milijardi dinara, a to je 24,5 milijardi više u odnosu na planirani iznos od prvog rebalansa budžeta.

Ukupni deficit je 305 milijardi dinara, što je 107 milijardi dinara manje nego što je bilo predviđeno sa rebalansom u aprilu mesecu. To je u najvećoj meri zbog značajno bolje naplate prihoda.

Na nivou opšte države planirani fiskalni deficit je u iznosu od 4,9% BDP, što je 2% manje nego što je bilo predviđeno rebalansom budžeta u aprilu mesecu.

Prošle godine, kod planiranja budžeta za 2021. godinu, rekli smo da su prihodi konzervativno planirani. I pored takvog konzervativnog planiranja, imali smo rast prihoda i u prvom i u drugom i u trećem kvartalu ove godine. I sada možemo kazati da je planiranje prihoda u ovom rebalansu konzervativno.

Poreski prihodi planirani su u iznosu od 1.279 milijardi dinara, što je povećanje od 111 milijardi dinara za prethodni budžet, a neporeski prihodi u iznosu od 192 milijarde dinara su povećani oko 21 milijardu dinara.

U novoj projekciji prihoda, skoro sve kategorije prihoda beleže rast u odnosu na prethodnu projekciju, dok najveće pozitivne promene beleže porez na dobit pravnih lica i porez na dodatnu vrednost.

Faktori koji su doveli do izmene u strukturi budžetskih prihoda su ubrzanje ekonomske aktivnosti, odnosno revizija stope realnog rasta BDP naviše sa 6% na 7%, povoljna kretanja na tržištu rada, uplate prvobitno neplaniranih neporeskih prihoda, pozitivan uticaj programa ekonomskih mera na ličnu potrošnju. Naravno, kao što sam rekao konzervativan pristup u planiranju određenih kategorija poreskih prihoda, kao što je porez na dobit, PDV.

Rashode smo znatno povećali u prethodnom rebalansu koji je usvojen u aprilu mesecu. Povećali smo zbog trećeg paketa za podršku privredi i građanima, zbog povećanja kapitalnih investicija u saobraćaju, u zdravstvu. Kod nas država snosi sav teret ove krize koju je prouzrokovala pandemija korona virusa. Nijedna zemlja nije dala toliko podsticaja za svoju privredu kao naša. Nijedna zemlja u okruženju, a ni u Evropi nije dala toliko pomoći ni svojim građana kao što je naša zemlja.

Država je dala pomoć preduzetnicima, mikro, malim, srednjim, velikim privrednicima da bi opstali u krizi, što je prouzrokovala pandemija. Država je dala pomoć svojim građanima, penzionerima, radnicima, nezaposlenima. Davanja ovih pomoći još traje.

Kao što smo čuli, od 1. novembra biće isplaćeno 30 evra novčane podrške svim punoletnim građanima Srbije koji su se za tu vrstu pomoći već prijavili. Penzioneri će dobiti 1. novembra, a 2. i 3. novembra ostali građani. Ta novčana podrška se sprovodi u okviru trećeg paketa ekonomske podrške privredi i građanima radi ublažavanja posledica pandemije korona virusa.

Od 15. novembra počinje i prijava za dodatnih 20 evra pomoći za one građane koji se nisu prijavili za paket 30 plus 30 evra, a ispunjavaju potrebne uslove, znači punoletnost, oni koji su u međuvremenu postali punoletni građani. Penzioneri i svi koji su se već prijavili za 30 plus 30 evra dodatne pomoći, za 20 evra ne treba da se prijavljuju, jer će to dobiti automatski i biće im isplaćeno u decembru mesecu.

Do sada, kao što je i ministar rekao, gospodin ministar, za dobijanje novčane pomoći prijavilo se oko šest miliona naših sugrađana. Ukupni rashodi i izdaci su u iznosu od 1.793 milijardi dinara povećani za iznos od 24,5 milijardi dinara. U strukturi ukupnih rashoda i izdataka tekući rashodi iznose 1.378 milijardi dinara, izdaci za nefinansijsku imovinu iznose 388 milijardi dinara od ukupnih rashoda i izdataka. Ostatak čine izdaci za otplatu glavnice u cilju sprovođenja javnih politika u iznosu od 8,32 milijarde dinara, a izdaci za nabavku finansijske imovine u iznosu od 18,7 milijardi dinara od ukupnih rashoda.

Rebalansom su stvoreni uslove za nastavak finansiranja borbe za očuvanje zdravlja i života ljudi i umanjenja negativnih posledica po privredu i građane koji su izazvani pandemijom virusa Kovid 19.

Država, kao što sam rekao, nosi sav teret ove krize pošto daje puno pomoći privredi i stanovništvu, ali i ovako očekujemo rast privrede od 7% BDP.

Pozitivno ocenjujemo da se nastavljaju ulaganja u kapitalne investicije. U putne infrastrukture koje su započete i planirane od prvog rebalansa isto se nastavljaju.

Svako ulaganje u infrastrukturu podstiče rast ekonomije, zapošljava privredu, održava i otvara nova radna mesta. Zato će poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara podržati ovaj rebalans i, naravno, glasati za rebalans budžeta.

Ulaganje u kapitalne investicije na nivou države su 7,8% BDP, što je veoma veliki procenat ako pogledamo i upredimo sa zemljama u okruženju ili možemo i sa zemljama u Evropi.

Momentalno u Srbiji se grade četiri auto-puta i započete su radovi na Moravskom koridoru i na Dunavskoj magistrali.

Pozitivno ocenjujemo da su ostala kapitalne ulaganja u putne infrastrukture, kao što su auto-put na deonici Beograd- Zrenjanin, auto-put na deonici Surčin – Beograd, gradiće se Fruškogorski koridor i obilaznice oko Novog Sada i Gornjeg Milanovca.

Za poslaničku grupu Savez vojvođanskih Mađara je veoma važno da su započete kapitalne investicije u železničkoj infrastrukturi ostale, kao što izdvajamo projekta srpsko-mađarske železnice na relaciji Beograd – Budimpešta.

Radovi su počeli i na realizaciji projekta modernizacije i rekonstrukcije železničke pruge Subotica – Segedin. Uskoro ćemo moći da iz Subotice do Segedina stignemo za 40 minuta brzim vozom.

Pozitivno ocenjujemo da nastavljaju i ostali projekti koji su veoma značajni za severnu Vojvodinu. Ovde se radi o sledećim projektima: projekat izgradnje nadvožnjaka na auto-putu E75 na deonici graničnog prelaza Kelebija petlja – Subotica jug, onda izgradnja brze saobraćajnice prvog B reda između Novog Sada i Rume, kao što je projekat i dogradnja graničnog prelaza kog Horgoša, nastavlja se i projekat na reci Tisa kod Novog Bečeja za unapređenje uslova za prevođenje brodova kod te brane, nastavlja se izgradnja Naučno-tehničkog parka u Novom Sadu, izgradnja i opremanje Kovid bolnice u Novom Sadu, idu i nastavljaju se dalje rekonstrukcije kliničkih centara Kragujevac, Niš, Novi Sad, gradi se još, kao što smo videli u ovom rebalansu, prečistač vode u Kikindi.

Zbog ovih investicija kao što sam rekao da se nastavljaju investicije putne infrastrukture ili uobičajeno u infrastrukturu, da li je to putna ili zdravstvena infrastruktura, poslanička grupa Saveta vojvođanskih Mađara će glasati za ovaj rebalans budžeta.

Hvala.

Šesto vanredno zasedanje , 24.06.2021.

Hvala.

Poštovana predsednice Vlade, poštovani članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, postavio bih pitanje za ministra zaštite životne sredine. Zagađenje vode utiče na život i na zdravlje ljudi i usudio bih se da kažem da svako zagađenje reka ili voda se kao bumerang vraća ljudima.

Glavni izvor zagađenja reka i ostalih vodnih resursa u Srbiji su industrijska postrojenja, komunalne otpadne vode iz naselja i poljoprivreda, znači, korišćenje i upotreba veštačkih đubriva i pesticida.

Jedna od najzagađenijih voda u Srbiji je nažalost Kanal Dunav-Tisa-Dunav u Vojvodini, posebno deo ovog kanala koji se zove Veliki bački kanal je najzagađeniji. Veliki bački kanal teče centralnim delom Bačke i predstavlja jedan deo hidrosistema DTD kanala i povezuje reku Tisu sa rekom Dunav kod Bezdana i kod Bečeja.

Zbog prevelikog zagađenja koji je u većoj meri počelo šezdesetih godina prošlog veka zovu ga i otvoreni kolektor za otpadne vode sa okolnih farmi svinja iz prehrambene industrije i samih naselja poput Crvenke, Kule i Vrbasa.

Zagađujuće materije iz ovog Velikog bačkog kanala prenose se u Tisu, a naučno je nažalost dokazano da azot i fosfor iz njegove vode preko Dunava iskazan je i Crnom moru. Ipak u Srbiji prevagnu odnosi Borske reke. Ona je jedna od najzagađenijih reka u Srbiji i nažalost u Evropi. Mnogi je prozivaju i nazivaju mrtvom rekom. Kao što sam rekao, glavni uzroci zagađenja naših reka su komunalne i industrijske otpadne vode. Komunalne vode, otpadne vode su iz domaćinstava i dospevaju preko kanalizacije u naše reke, a industrijske otpadne vode nažalost direktno iz fabrika.

Svaka zagađenost reke utiče na njen hemijski režim i menja ga. Znači, nanose se dugoročne posledice ekosistema naših voda, naših reka. Nažalost, svedoci smo da dolazi do nekih izumiranja ribljih vrsta kao što je kečiga, koja voli čistu vodu.

Takođe, zagađenje reka za posledicu ima i zagađenje podvodnih voda jer ovi sistemi su direktno povezani. Podzemne vode učestvuju u hranjenju reka od 30 do 40%. Oni su jako sporo obnovljivi resursi i te su posledice njihovog zagađenja dugoročne.

U Srbiji u sektoru industrije mali procenat fabrika ima prečišćavanje vode. Situacija je kod malih fabrika da nažalost one nemaju dovoljno sredstava, a kod velikih fabrika je došlo do povećanja ili poboljšanja pošto imaju para da ulože u izgradnju prečistača vode.

Dolazim iz Sente, grada pored reke Tisa pa mogu da kažem da vi već više od 30 godina imamo prečistač otpadnih komunalnih voda i svaka nam fabrika koja je locirana pored reke ima svoje prečistače. Krajem prošle godine ratifikovan je Sporazum sa Razvojnom bankom Saveta Evrope kojim su odobrena sredstva za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Moje pitanje je kako stojimo sa ovim programom i koliko prečistača će se izgraditi u narednih godinu, dve, tri? Hvala.

Šesto vanredno zasedanje , 24.06.2021.

Hvala vam na odgovoru.

Moje pitanje drugo je u vezi teme uništavanja prirodnih plavnih šuma, zarad drvne industrije. Plavne šume su one šume koje se nalaze na plavnom području pored reka i u Evropi je ostalo jako malih ovih šuma. Čak 90% njihove celokupne površine je nestalo, a ono što je preostalo često je u kritičnom stanju.

Smatra se da su plavne šume najugroženiji prirodni eko sistemi u Evropi, stoga se u Evropskoj direktivi u staništima označen kao prioritetan tip šumskog staništa.

U izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu iz 2019. godine se navodi da neke evropske reke, među kojima je nažalost i naša Tisa su izgubile skoro 100% nekadašnjeg plavnog područja. Reka Tisa sa pojasom plavnih šuma i sa odbrambenim branama čini ekološki koridor međunarodnog značaja. U Evropi ove plavne šume na mnogim mestima su zamenjene sa plantažama drveća koje se koriste za drvno prerađivačku industriju. Tu su hibridne topole.

Na ovaj način nestaju celi eko sistemi. Retko koja reka u Srbiji je toliko izmenjena kao Tisa, ljudi su oteli plavnu zonu i pretvorili u oranice i u plantaže hibridnih topola. Neke retke vrste ptica su nestale zbog toga, kao što je orao beloperan, crna roda, šumska sova. Oni ne mogu da prave gnezda na topoli, jer nema razgranato granje, kao ove stare vrste drveća. Pčelari isto mogu da nam potvrde da je nekada cvetni prah vrba je bio prva paša pčelama i na vrbi je jačalo pčelarsko društvo pre odlaska na bagrem.

Topolaštvo u Srbiji je počelo intenzivno da se razvija sredinom prošlog veka, zbog potrebe industrije. U Vojvodini hibridne plantaže činile su 40% od šuma. Na području Vojvodine značajan deo plavne šume od prirodnih topola, vrba, hrasta, lužnjaka su u velikoj meri zamenjeni sa hibridnim topolama. Prema podacima Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, prirodne šume vrba i topola pokrivaju samo 7% područja ovog koridora oko reke Tise, dok šuma hrasta, lužnjaka čini samo 0,14%.

Pitanje moje je – ko vodi brigu o održavanju i čuvanju ovih plavnih šuma? Da li Srbija ima neki plan za očuvanje ovog međunarodnog ekološkog koridora?

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.11.2021.

Hvala.

Ispred poslaničke grupe SVM postaviću pitanje Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, gospodinu Branislavu Nedimoviću.

Moje pitanje se odnosi na temu zakupa poljoprivrednog zemljišta. U Zakonu o poljoprivrednom zemljištu se tačno i precizno određuje kakvo zemljište se može izdati u zakup i pod kojim uslovima.

Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini se može izdati u zakup i poljoprivredno zemljište koje je u skladu sa posebnim zakonom određeno kao građevinsko zemljište do privođenja nameni, planiranoj nameni i koristi se za poljoprivrednu proizvodnju. Znači, ova zemljišta se mogu izdati.

Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini i zemljište iz člana 3. Zakona o poljoprivrednom zemljištu se može izdati u zakup ako je godišnjim programom zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta jedinice lokalne samouprave predviđeno za davanje u zakup. Poljoprivredno zemljište se daje u zakup javnim nadmetanjem u dva kruga, osim kod prava prvenstva zakupa i prava prečeg zakupa. Odluku o raspisivanju javnog oglasa donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi poljoprivredno zemljište u državnoj svojini u roku u 60 dana od dana donošenja godišnjeg programa uz saglasnost ministarstva.

Odluku o izdavanju u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini nadležni organ jedinice lokalne samouprave dužan je da donese najkasnije do 1. juna tekuće godine, uz saglasnost ministarstva.

U autonomnoj pokrajini sredstva ostvarena od davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u visini od 30% prihod su budžeta Republike Srbije, u visini od 30% prihod su budžeta autonomne pokrajine i 40% prihod su budžeta jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi poljoprivredno zemljište koje je izdato.

Jedinice lokalne samouprave dužne su da ministarstvu dostave izveštaj o uplati sredstava ostvarenih od davanja zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini najkasnije do 10. novembra tekuće godine, kao i godišnji izveštaj o korišćenju sredstava za realizaciju programa za tekuću godinu do 31. januara naredne godine.

Znači, u Zakonu o poljoprivrednom zemljištu precizno je određen ceo postupak davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Moje pitanje se odnosi - šta raditi i kako postupiti ako je poljoprivredno zemljište, koje je u skladu sa posebnim zakonom određeno kao građevinsko zemljište, u trenutku izdavanja zakupa već bio priveden nameni?

Znači, zemljište je izdato u zakup. Možda je u pitanju loše tumačenje zakona. Ugovor je sklopljen sa zakupcem i na osnovu tog ugovora zakupac koristi parcelu ili poljoprivredno zemljište.

Radi se o zemljištu koje je u planu generalne regulacije naselja Senta naznačeno kao vodozahvat. Ovo zemljište je izdato u zakup, ali na njemu su bunari za pijaću vodu i snabdevaju naselje sa pijaćom vodom. Znači, zemljište je privedeno nameni. Namena mu je regulisana kao vodozahvat u planu generalne regulacije naselja. Šta raditi, kako postupiti? To je moje pitanje. Hvala vam.

Dvanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.05.2021.

Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovani potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, postavio bih pitanje u ime poslaničke grupe SVM ministru građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, gospodinu Tomislavu Momiroviću.

U okviru programa Republike Srbije i Mađarske u razvoju graničnih prelaza i obezbeđenju lakše komunikacije građana između Republike Srbije i Mađarske 2019. godine je otvoren novi granični prelaz Rabe-Kibekhaza. U cilju ovoj programa je da obezbedi nesmetan prelaz građana obe zemlje iz jedne u drugu zemlju, ostvarivanje najkraće putne veze između velikih urbanih sredina Mađarske i Republike Srbije, odnosno najkraćih putnih veza između velegradova, kao što je Kikinda, Segedin i putnih veza između mađarskih regiona kao što je Čongrad, Bekeš, sa našim okrugom Severnog Banata.

Otvaranjem ovog graničnog prelaza kod Rabea, obezbeđen je kao što sam rekao najkraći put od Kikinde do Segedina, odnosno ostvaruje se veza naših građana sa autoputevima Mađarske i indirektno sa autoputevima EU.

Treba da istaknem da imamo još jedan mali granični prelaz gore na Severu Banata, a to je preko Novog Kneževca kod Đale, Đale-Tisasiget, ali ovaj novi granični prelaz koji je otvoren kod Rabea je dao šansu da naši građani 30km manje putuju da stignu do Mađarske. Znači, ovaj put je kraći od Kneževca, jer preko Kikinde moraju ići u Čoku, pa u Kneževac, pa na Đalu, a ovaj put direktno vodi do Rabea.

Jedini problem je momentalno da u ovom trenutku neadekvatno stanje jedne putne infrastrukture što je između naselja Crna Bara i Banatsko Aranđelovo. Ovo neadekvatno stanje, i to blago rečeno, jer ovaj put izgleda kao poljski put. To je put koji je dužine 17 kilometara koji direktno povezuje Kikindu preko naselja kao što sam rekao Crna Bara, Banatsko Aranđelovo sa Rabejom.

Kao što znamo u budžetu Republike Srbije za ovu godinu predviđeno je dosta para za izgradnju velikih putnih infrastruktura, kao što su autoputevi, obilaznice, ali ima i predviđenih para za rekonstrukciju i obnovu lokalnih puteva.

Moje pitanje – da li je Ministarstvo predvidelo u ovom planu rekonstrukciju ovog puta? Znači, put između Banatskog Aranđelova i Crne Bare.

Kao što znamo, do 5. maja je bila javna rasprava na temu „Nacrt prostornog plana Republike Srbije“ za period od 2021. do 2035. godine.

Poslanička grupa SVM je dala više sugestija i primedbi na Nacrt ovog prostornog plana koji je bio u javnoj raspravi. Uzimajući u obzir činjenično stanje ovog puta, zvani 104/2a, to je kao što sam rekao na relaciji Crna Bara-Banatsko Aranđelovo, jedna od naših sugestija i primedbi se odnosi baš na ovu putnu infrastrukturu.

Tražili smo da se uvrste i aktivnosti na putnom pravcu Rabe, Banatsko Aranđelovo, Crna Bara, Kikinda, kao jedna od veza sa Mađarskom. Kao što sam rekao dužina ovog puta je 17 kilometara otprilike, ulaganje bi iznosilo sedam miliona evra i tehnička dokumentacija izrade ove putne infrastrukture je već u završnoj fazi. Hvala.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.03.2021.

Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovani potpredsednici, narodni poslanici, dame i gospodo, ja bih postavio pitanje u ime poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara ministru omladine i sporta gospodinu Udovičiću. Tema je iz sporta, a odnosi se na izradu nacionalne strategije razvoja sporta.

Prethodna Vlada u avgustu 2019. godine je odlukom formirala jednu radnu grupu koja je imala zadatak da izradi novu sportsku strategiju za našu zemlju za period od 2020. do 2030. godine. Članovi ove radne grupe su, više od 30 članova ima, iz raznih ministarstava i nadležnih institucija, iz međunarodnih organizacija, iz civilne sfere i naravno iz medija.

Zadatak im je bio da se u roku od šest meseci od formiranja ove radne grupe izradi nacionalna strategija razvoja sporta. Ova radna grupa je imala nekoliko sastanaka, ali nažalost nije došlo do toga da se ispuni dati zadatak. Treba znati da nam je poslednja strategija rađena od 2014. do 2018. godine. Znači, rok je četiri godine, period je četiri godine, moglo bi se reći – to je jedan olimpijski ciklus, u vezi roka. Ova nova strategija bi trebalo da se izradi na deset godina. Znači, to je neka novina, pozitivna novina i ovaj period je dva i po olimpijska ciklusa. To je dobro i za sport, za razvoj sporta i za razvoj samih sportista.

Kao što sam rekao, ne znamo dokle se stiglo sa ovim zadatkom. Pitanje je – da li ova radna grupa još radi, da li je formirana nova radna grupa za izradu nacionalne sportske strategije? Ako jeste, onda koji je dati rok za izradu ove strategije i za koji period se radi ova nova sportska strategija?

Zašto je važna izrada nacionalne sportske strategije? Kao što znamo, ovde u ovoj strategiji se daju osnovni prioritetni ciljevi, kao što je razvoj sporta dece i omladine, kao i školskog sporta, onda razvoj rekreativnog sporta, da bi se što više naših građana bavilo sportom, razvoj i unapređenje samog vrhunskog sporta, razvoj i unapređenje sportske infrastrukture. Ova nacionalna ili prethodne nacionalne strategije su osnov za izradu strategija naših nacionalnih sportskih saveza, granskih sportskih saveza, u gradovima i u lokalnim samoupravama.

Lokalne samouprave, po zakonu, nakon donošenja nacionalne sportske strategije moraju doneti svoje strategije za godinu dana. Znači, od završetka objavljene nacionalne sportske strategije godinu dana imaju da je izrade. Jer šta je problem? U lokalnim samoupravama osnova finansiranja samog sporta je sportska strategija te lokalne samouprave.

Treba znati da u Srbiji ima 87 nacionalnih sportskih saveza. Imamo saznanja da su neki sportski savezi počeli da izrađuju svoje strategije na deset godina. To je pozitivno jer u ovome što mi znamo novina je u tome da sada mlađe sportiste imaju u vidu, da ovi mladi, talentovani sportisti od 14 i 15 godina su kao ciljna grupa, jer ovi sportisti za narednih desetak godina će činiti reprezentaciju naše zemlje na međunarodnim takmičenjima, kao što je balkansko prvenstvo, mediteransko prvenstvo, evropsko prvenstvo ili svetsko i naravno i Olimpijske igre.

(Predsednik: Moram samo da vas upozorim da završite.)

Još dve rečenice.

Svaka zemlja je ponosna i svaki sportista je ponosan na medalje koje su osvojene na ovim međunarodnim takmičenjima, kao naravno i na Olimpijadi koja se sada ove godine održava u Tokiju, 2028. godine u Los Anđelesu, a 2032. godine se još ne zna. Hvala.

Imovinska karta

(Senta, 22.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96710.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 109133.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.