ZOLTAN PEK

Savez vojvođanskih Mađara

Rođen je 1962. godine u Senti.

Osnovnu i srednju školu završio je u Senti. Studirao je na Ekonomskom fakultetu u Subotici i diplomirao kao ekonomista na smeru poslovnih informacionih sistema. Ostale diplome: ovlašćena knjigovođa i revizor.

Član je Saveza vojvođanskih Mađara od 2002. godine. Između 2008-2010. gradonačelnik opštine Senta, od 2010. do 2012. odbornik SVM-a u Skupštini opštine Senta. Od 2012. godine narodni poslanik u republičkom parlamentu, član poslaničke grupe SVM-a i Odbora za finansije Narodne skupštine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016.godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Oženjen je, otac dvoje dece.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:04

Osnovne informacije

  • Savez vojvođanskih Mađara
  • Senta
  • Senta
  • 20.12.1962.
  • ekonomista

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 20.11.2019.

Hvala.

Poštovani potpredsedniče, poštovani predsedniče Vlade, poštovani članovi Vlade, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, ja ću izneti stav poslaničke grupe SVM o Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu.

Predlogom zakona predviđaju se ukupni prihodi od 1.314 milijardi dinara, povećano od 1,7% na iznos predviđen rebalansom za 2019. godinu i rashodi u visini od 1.334 milijardi dinara, što daje deficit od 20,2 milijarde dinara, odnosno 0,3% BDP.

Projektovan je realan rast privrede od 4%. Projekcija javnog duga je 50,3% BDP-a. Prihodovana i rashodovana strana budžeta je konzervativno i realno planirana.

Treba istaći da u poslednjih tri godine kod ostvarenja budžeta imamo suficit. Pošto su i prihodi i rashodi za 2020. godinu realno planirani, očekujemo da ćemo u sledećoj godini isto kod ostvarenja imati suficita.

Jedna od ključnih karakteristika budžetske politike u 2020. godini je ravnomerna raspodela fiskalnog prostora za povećanje životnog standarda na osnovu povećanja plata i penzija za oko 1,3% BDP-a, a na osnovu povećanja minimalne cene rada.

U predlogu budžeta izdvojeno je 247 milijardi dinara za plate, kao i 158 milijardi dinara na penzije. Penzije će prema takozvanoj švajcarskoj formuli sledeće godine rasti za 5,4%. Planirano je povećanje neoporezivanog dela bruto zarade na 16.300 dinara i istovremeno, smanjene su stope PIO doprinosa na teret poslodavca sa 12% na 11,5%.

Gubitak prihoda države po osnovu ovih mera u 2020. godini procenjuje se na oko 13 milijardi dinara, dok će efekat na fiskalni rezultat iznositi 10 milijardi dinara, što s obzirom da će masa zarada na nivo opšte države po ovom osnovu biti manje za tri milijarde dinara.

Druga ključna karakteristika je podsticaj ekonomskog rasta ovog budžeta. To se postiže kod povećanja javnih investicija i kroz rasterećenje privrede sa smanjenja opterećenja na zarade.

Ukida se regulativa kojom je dosad bilo određeno da lokalne samouprave i javna preduzeća uplaćuju deo fonda zarade u budžet Republike Srbije.

Kod javnih investicija Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za kapitalna ulaganja izdvaja oko 70 milijardi dinara, najviše na kapitalne projekte izgradnje autoputeva i železničke infrastrukture.

Kada je reč o infrastrukturi, izdvojena su sredstva za Moravski koridor, za Fruškogorski koridor, za izgradnju autoputa Beograd–Sarajevo, za izgradnju saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica, za deonicu Obrenovac-Ljig, za deonice Surčin-Obrenovac, Novi Sad-Surčin, za beogradsku obilaznicu, za brzu saobraćajnicu Novi Sad-Ruma, za projekat mađarsko-srpske železnice, kao i za rekonstrukciju železničke pruge Niš–Dimitrovgrad.

U okviru kapitalnih ulaganja imamo 13 novih projekata za koja su izdvojena oko 525 miliona dinara.

Treba istaći, u pozitivnom smislu reći da je došlo do povećanja sredstava za Ministarstvo zaštite životne sredine, i to na 7,9 milijardi dinara, a to je povećanje od 27,6%. Najveći deo sredstava u iznosu od 4,3 milijarde dinara je u zelenom fondu, od toga 3,1 milijardu dinara je za subvencije za ponovnu upotrebu i iskorišćavanje otpada.

Pozitivno ocenjujemo da je došlo i do povećanja sredstava Ministarstvu za zdravlje. Ovde bih istakao da je povećan iznos sredstava za lečenje retkih bolesti na 2,4 milijarde dinara.

Povećana su i sredstva za ulaganja u obrazovanje i inovacije. Kao podršku razvoju nauke, udvostručena su sredstva za Fond za nauku na milijardu dinara. Za razvoj inovacione strukture su obezbeđena sredstva završetak Data centra u Kragujevcu, kao i sredstva za završetak naučno-tehnoloških parkova u Nišu i u Novom Sadu.

Što se tiče poljoprivrede, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede predviđeno je oko 52 milijarde dinara, što čini oko 46% od ukupnih poreskih prihoda Republike Srbije. Za subvencije su izdvojene 4,5 milijardi dinara.

Za sredstva AP Vojvodine su u ovom budžetu izdvojene 76,5 milijardi dinara. Transferi za povremene poslove su 47 milijardi, a sredstva namenjena za kapitalne izdatke su 29 milijardi dinara.

Poslanička grupa SVM analizira predlog budžeta Republike Srbije za 2020. godinu kroz dve perspektive – jedna su budžetske stavke, sume opredeljene za konkretne projekte za narednu godinu, a druga perspektiva je četvorogodišnji kontekst, dakle, analiza postignuća u određenim oblastima za period od 2016. do 2020. godine.

Ne možemo razumeti predlog budžeta za narednu godinu bez analize prethodno urađenog, imajući u vidu kompleksne ekonomske, socijalne i političke okolnosti u kojima su se realizovali ovi projekti. Otuda poslanička grupa SVM analizira predlog budžeta, prateći napredak koji je ostvaren, a posebno u oblastima koje su definisane koalicionim sporazumom između SVM i SNS iz avgusta 2016. godine.

Za poslaničku grupu SVM je ključna reč kontinuitet u saradnji i podršci realizacije vojvođanskih kapitalnih projekata. U smislu kako je 28. oktobra 2016. godine u Narodnoj skupštini najavio tadašnji predsednik Vlade Aleksandar Vučić da će Vlada uložiti u 118 objekata u Vojvodini 1.790.000.000 dinara. Vreme je pokazalo, a brojke i potvrđuju, da se u prethodnih tri i po godine kroz budžetske stavke kontinuirano izdvajalo za regionalni razvoj, unapređenje infrastrukture i kapitalna ulaganja u AP Vojvodina.

Podsećamo da su pojedine kapitalne investicije i razvojni projekti koji prevazilaze lokalni značaj uvršteni su među prioritete Vlade Republike Srbije. Na primer, za projekat mađarsko-srpske železnice u 2020. godini planirano je 15 milijardi. Projekcija za 2021. godinu je 23 milijarde, a za 2022. godinu je 31 milijardu dinara.

Podsećamo da je u 2019. godini za projekat mađarsko-srpske železnice izdvojeno devet milijardi dinara, u 2018. godini osam milijardi, što je bilo skoro deset puta više od 850 miliona dinara, koliko je bilo predviđeno u 2017. godini.

Takođe, u nacionalnom programu javne železničke infrastrukture za period od 2017. do 2021. godine uvršteni su i rekonstrukcija i modernizacija pruga Subotica-Segedin-Baja, kao što sam rekao, Budimpešta-Beograd i Subotica-Pančevo.

Za rekonstrukciju i modernizaciju železničke pruge Subotica-Segedin u budžetu je predviđeno oko milion dinara, a još važnije je da je za naredne godine planirano za 2021. godinu 902 miliona, za 2022. godinu 178 miliona dinara.

U Vojvodini za poslednjih godinu i po dana od 2018. godine rekonstruisano 129 kilometara regionalnih pruga. U toku je rekonstrukcija još 67 kilometra, a do kraja godine očekuje se remont dodatnih 15,5 kilometara. Vrednost ovih radova je oko 92 miliona evra.

Moram se osvrnuti na granične prelaze. Od 2016. godine su tri granična prelaza otvorena. Jedan je Rastina – Bačsentđerđ, otvoren 3. aprila 2018. godine, drugi je otvoren rekonstruisan prelaz kod Bajmoka, Bačalmaš, 7. februara ove godine i treći je kod Rabe - Kibekhaza, otvoren je 11. oktobra ove godine.

Za poslaničku grupu SVM je od posebnog značaja da će Vlada Srbije nastaviti u narednoj godini da finansira dva najveća subotička kapitalna ulaganja izgradnju Narodnog pozorišta i obilaznice granični prelaz Kelebija, petlja Subotica-jug poznato kao „Y krak“.

To je više decenijski projekat poznat kao „Y krak“, treba da bude završen na kraju ove godine. Predlogom budžeta za 2020. godinu planirano je 500 miliona dinara za izgradnju dva nadvožnjaka.

Treba istaći da u ovoj godini, 2019. godini, izdvojeno milijardu i 400 miliona dinara, a sa rebalansom je dodato još 330 miliona dinara, što je ukupno u ovoj godini milijardu i 730 miliona dinara.

Kao što sam rekao, za sledeću godinu, budžet za 2020. godinu, je planirano još dodatnih 500 miliona. Od ovih para će biti izgrađena dva nadvožnjaka koja su obećana poljoprivrednicima, a da bi oni mogli što lakše da dođu do svojih njiva. Jedan nadvožnjak će biti na Pačirskom putu, a drugi nadvožnjak će biti na Kelebijskom Mejkuckom putu.

Što se tiče projekta Narodnog pozorišta, za dalju izgradnju Narodnog pozorišta predviđeno je u budžetu za 2020. godinu 400 miliona. Najbitnije je da se projekat nastavlja sa finansiranjem. Za ovih 400 miliona i sa ovim 400 miliona… U poslednje četiri godine za ovaj projekat je obezbeđeno 8,9 miliona evra. Očekivalo se da bi u prvoj polovini 2020. godine trebalo da bude završen ovaj projekat, ali među zvaničnim informacijama je istaknuto da Ministarstvo za odobreni novac traži da se u narednoj godini završi bar jedna faza, jedna funkcionalna celina u Narodnom pozorištu. To bi značilo da može da se koristi bar jedan od projektovane tri sale.

Još bih izdvojio i jedan projekat, a to je Palić – Akva park. Za razvoj Palića, kao turističke destinacije, kontinuirano su obezbeđena sredstva za finansiranje projekata predviđenih Strategijom razvoja turizma Republike Srbije i pratećim akcionim planom. Za 2020. godinu u budžetu je planirano 10 miliona dinara. Ista suma je bila opredeljena 2017, 2018. i 2019. godine.

Pored ovih kapitalnih investicija, treba da istaknem još nekoliko značajnih investicija koje su predviđena u AP Vojvodina, kao što su brze saobraćajnice prvog B reda Novi Sad – Ruma, to je oko 200 miliona dinara, onda izgradnja postrojenja za prečišćavanje pijaće vode u Kikindi od 60 miliona dinara, kao i novi projekat za unapređenje uslova za prevođenje brodova u okviru brane na Tisi kod Novog Bečeja. Isto je ovde predviđeno 60 miliona dinara, kao što je predviđeno za novi program rekonstrukcija i dogradnja graničnog prelaza kod Horgoša. Naravno, treba istaći izgradnju autoputa deonice Beograd – Zrenjanin.

Na kraju sam ostavio poljoprivredu. Što se tiče poljoprivede, kao što sam rekao, Ministarstvo ima 52 milijarde dinara, od toga su 4,5 milijardi dinara subvencije, a iznos subvencije za AP Vojvodinu je devet milijardi dinara.

U danu za glasanje poslanička grupa SVM će glasati za ovaj Predlog zakona. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.10.2019.

Hvala.

Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću izneti stavove poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara za dva zakona, i to Zakon o budžetskom sistemu i Zakon o budžetu, ili tzv. rebalansu.

Prvo ću početi sa Zakonom o budžetskom sistemu.

U samom zakonu u članu 2. važećeg zakona vrši se dopuna definicije evidencionog računa. Ova definicija nije bila stavljena u važećem zakonu, a sada je stavljena i ova definicija evidencionog računa koji se otvara u okviru sistema izvršenja budžeta lokalnih vlasti.

Druga je novina – dato je ovlašćenje ministru finansija da kod dospeća obveznica Republike Srbije emitovanih na međunarodnom finansijskom tržištu daje instrukcije za konverziju dinara u valute. To je isto novina.

Onda se precizira procedura donošenja same finansijske strategije. Do sada je tako bilo da je ova finansijska strategija došla u ovaj plenum, a sad prvo ide na odbor Narodne skupštine, i to na Odbor za finansije, tamo se razmatra i posle se usvaja ovde u ovom domu.

Produženi su rokovi, i to na 2021. godinu. Produžen je rok za primenu odredaba ovog zakona, Zakona o budžetskom sistemu, do 2021. godine koji se odnosi na programske budžete, i to na programske budžete zdravstvenih ustanova i apotekarskih ustanova. Isto je pomeren rok do 2021. godine za uvođenje rodno odgovornog budžetiranja za sve korisnike budžetskih sredstava na svim nivoima vlasti. Znači, kod ova dva mesta je produžen rok za 2021. godinu.

Jedna od najbitnijih promena je, što je i ministar izneo, povećanje plata u javnom sektoru i ovo povećanje plata od 8 do 15% je razmak, u proseku je to 9,6%, i odnosi se na novembarsku platu, koja se isplaćuje u decembru.

Naveo bih taksativno koja su povećanja. Za radnike MUP-a, BIA i Ministarstva odbrane je 9% povećano. Za radnike Ustavnog suda, sudova, tužilaštva i Zavoda za izvršenje krivičnih sankcija isto 9%. U visokoškolskim ustanovama radnici osnovnog i srednjeg obrazovanja i ustanova učeničkog standarda i studentskog standarda za 9%. Istraživačima za 10%. Radnicima ustanova kulture za 10%. Radnicima predškolskih ustanova za 9%. Za radnike ustanova socijalne zaštite, osim zdravstvenih radnika, za 9%. Kod ostalih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije za 8%. Za korisnike sredstava budžeta lokalnih vlasti za 8%. Za radnike organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, osim Fonda za socijalno osiguranje vojnih obveznika za 8%. Radnicima zdravstvenih ustanova, lekarima za 10%, medicinskim sestrama za 15%, a ostalom nemedicinskom osoblju za 8%.

Što se tiče još značajnih promena u ovom zakonu, još jedna važna promena što ovde nije naglašena - produžen je rok još za godinu dana, znači za decembar 2020. godine, zabrana zapošljavanja kod korisnika javnih sredstava.

Još jedna značajna promena u ovom zakonu je da se predlaže brisanje posebnog fiskalnog pravila koje se odnosi na indeksaciju penzija. S obzirom na to da 2020. godine penzije će se usklađivati na način propisan zakonom kojim se uređuje penzijsko-invalidsko osiguranje.

Sad bih prešao na drugi zakon, Zakon o budžetu i tzv. rebalansu. Ovde, kao što je i gospodin ministar već istakao da pričamo o pozitivnom rebalansu budžeta. Planirani prihodi su bili 1.246 milijardi dinara. Sa ovim rebalansom je ovaj iznos revidiran na više i to za 3,7%, ako pričamo u dinarima, to je, kao što je gospodin ministar rekao, 46,6 milijardi dinara. Znači, otprilike 50 milijardi dinara je povećana prihodovna strana našeg budžeta.

Ako gledamo samu strukturu ovih prihoda, poreski prihodi iznose 1.092 milijarde dinara. To je ukupno oko 84,5% prihoda. Ne poreski prihodi su 185 milijardi dinara, što je 14,3% od ukupnih prihoda, a ostalo čine donacije u iznosu od 14,8 milijardi dinara, što je 1,1% od ukupnih prihoda.

Treba da kažem da je naš budžet uravnotežen. Rashodi su pod kontrolom. To je jedna tendencija koja u poslednjih četiri godine karakteriše naš finansijski sistem i naš budžet. To je za pohvalu svakako. Mi mislimo da ovaj trend treba i dalje da održimo.

Ovim rebalansom trošimo samo ono što smo zaradili i ništa više. To je isto novi trend u našim finansijskim planovima, do sad prethodno što je bilo nije nažalost tako ispalo. Znači, trošimo ono što smo zaradili i ovo je oko 50 milijardi dinara, a sa ovih 50 milijardi dinara povećao rashodovanu stranu našeg budžeta.

Trinaest milijardi dinara povećao je infrastrukturne projekte u okviru ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture. Rast infrastrukturnih ulaganja je za pohvalu. Savremena i moderna infrastruktura je osnovni stub našeg privrednog razvoja. Dobri putevi savremena, moderna železnička pruga, železnička infrastruktura će povući nove investitore i otvaraće se nova radna mesta.

Ovim rebalansom je u Ministarstvu građevine i saobraćaja kod nekih stavki je smanjen rashod, a kod nekih stavki je povećan.

Smanjen je rashod, i to mislimo da je pozitivno kod projekta mađarsko- srpske železnice, jer vidi se da će do kraja godine ovaj planirani iznos za ovaj deo posla neće se izvršiti, pa mislimo da ne treba da tamo stoje pare, nek se premeštaju u druge svrhe gde se to može iskoristiti.

Rebalansom je isto predviđeno povećanje sredstava za izvođenje dela radova u izgradnji autoputa E-75, to je deonica graničnog prelaza „Kelebija“ – petlja „Subotica Jug“ u iznosu od 330 miliona dinara.

Povećan je obim sredstava na realizaciji izgradnje autoputa E – 673, deonica Obrenovac – Ljig. Za izgradnju autoputa E – 761, deonice Pojate –Preljina. I, za izgradnju autoputa, kao što je i gospodin ministar rekao, Beograd – Sarajevo.

Dodatnih 10 milijardi dinara je dodato za nabavku opreme u sektoru bezbednosti. Dodatnih devet milijardi dinara je dato za rešavanje problema kredita u švajcarskim francima na osnovu zakona što smo doneli u aprilu ove godine, Zakona o konverziji kredita švajcarskim francima, mislimo da je to dobra stvar. Oko devet milijardi dinara je dato za jednokratnu pomoć penzionerima u iznosu od 5.000,00 dinara. Dodatnih devet milijardi dinara je dato za kamate koje se isplate prevremeno od otplate starih kredita, mislim da je i to isto za pohvalu.

Svakako, treba da se rešimo onih kredita koji su uzeti za velike kamate sa nedovoljnim ili sa ne baš najboljim uslovima i to moramo da zatvorimo, te kreditne linije, što pre tim bolje. Mislimo da je to pozitivno u ovom rebalansu.

Na kraju, dodatnih dve milijarde dinara je predviđeno za povećanja plata u javnom sektoru, kao što sam i pre detaljno izneo, ko, gde, koliko će imati povećanja plata.

Nažalost, došli smo u takvu situaciju da stručna radna snaga odlazi iz javnog sektora u privatni sektor, ali mogu i da kažem, nažalost, ne samo u privatni sektor je ovaj odliv nego je i odliv i inostranstvo.

Znači, momentalno imamo tržište rada kao jedno međunarodno tržište rada, bar se to odnosi na sever Vojvodine. Mladi stručnjaci nam odlaze i došli smo do toga da ne samo mladi, nego i srednja generacija stručnjaka odlazi u inostranstvo.

Već godinama se odlaže uvođenje platnih razreda u javni sektor. Možda bi to bio neki princip ili nekakav pozitivan efekat, možda bi doneo kod odliva radne snage iz javnog sektora u privatni sektor.

U neku ruku to smo i videli i ovaj princip je možda ustanovljen kod povećanja plata u zdravstvenim ustanovama. Znači, lekari dobijaju 10%, medicinske sestre 15%, ostalo osoblje 8%. To je u neku ruku princip platnih razreda.

Na kraju bi rekao da poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara će glasati za ove zakone u danu za glasanje. Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 16.05.2019.

Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću da govorim o Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit povlašćenog kupca za Projekat modernizacije i rekonstrukcije mađarsko-srpske železničke veze na teritoriji Republike Srbije za deonicu Novi Sad - Subotica - državna granica, Kelebija.

Na Petoj zajedničkoj sednici Vlade Srbije i Mađarske 15. aprila ove godine, u Subotici je potpisano niz sporazuma, 11 sporazuma. Na toj sednici je potpredsednica Vlade i ministarka građevine, saobraćaja i infrastrukture, Zorana Mihajlović vodila razgovore sa mađarskim ministrom za inovaciju i tehnologiju, sa Laslom Palkovićem, o zajedničkim projektima dve zemlje u oblasti infrastrukture i saobraćaja.

Jedna od tema je bila i modernizacija i rekonstrukcija pruge Beograd – Budimpešta. U tom razgovoru je bio u načelu dogovor da će Srbija uskoro potpisati jedan finansijski ugovor za ovaj deo od Novog Sada do Subotice, a Mađarska će potpisati ugovor za izvođenje radova cele pruge od Budimpešte do Beograda.

Što se tiče Ugovora o izvođenju radova, 25. aprila ove godine je tender završen u Mađarskoj i biće potpisan do 25. maja ove godine. Celokupna investicija će trajati oko pet godina. Pred nama je ugovor sa kojim, ako dajemo ovlašćenje za potpis, Srbija će izvršiti svoj deo posla.

Što se tiče cele pruge Budimpešta – Beograd, u Koridoru 10, koji prelazi preko naše zemlje, ovaj deo je dužine oko 185 kilometara i to iznosi 21% cele železničke pruge Koridora 10 koji prelazi u Srbiju. Važan deo ove pruge je od Novog Sada do Subotice i do granice, a ovaj deo pruge je dužine oko 97,5 kilometara.

Što se tiče cele pruge, na ovoj pruzi idu vozovi, na ovoj relaciji sa brzinom od 37, 38 kilometra na čas i ceo put od Novog Sada do Subotice traje oko dva, dva i po sata.

Treba istaći da je ova pruga 1883. godine prvi put predata, znači pre 136 godina. Znači, dosta je stara pruga.

Kakav je međunarodni značaj cele pruge od Budimpešte do Beograda, znači, ceo Koridor 10B, to je deo tradicionalnog železničkog transporta koridora za vezu Evrope, mogu kazati cele zapadne i centralne Evrope sa Grčkom, sa Turskom i sa Bliskim istokom. Znači, dosta je velikog značaja ova pruga.

Što se tiče nacionalnog programa za javne železničke infrastrukture za period od 2017. do 2021. godine, u ovom programu je isto naveden ovaj projekat modernizacije pruge od Novog Sada do Subotice i do mađarske granice. Predmet projekta je modernizacija postojeće jednokolosečne dotrajale železničke pruge Koridora 10B u savremenu dvokolosečnu prugu za mešoviti putnički i teretni saobraćaj, i to sa brzinom vozova do 200 kilometara na sat. Rekonstrukcija ove pruge od Beograda do državne granice do Mađarske, nakon ove rekonstrukcije će se vozovi kretati do 200 kilometara na sat, kao što sam rekao, i biće završena po planu do 2023. godine.

Cela modernizacija ove pruge je jedno od najznačajnih infrastrukturnih ulaganja u naš region od strane Narodne Republike Kine.

Kao što istorija pokazuje, bez železnice nema ekonomskog razvoja. Treba znati da je prva komercijalna pruga u svetu otvorena 1830. godine u Velikoj Britaniji. Do 1850. godine u zapadnoj Evropi je bilo izgrađeno oko 40 kilometara pruge, a istovremeno u Aziji, u Africi i u Latinskoj Americi je samo 4.000 kilometara pruge bilo izgrađeno, znači, 10 puta manje pruge, zato je razvijenost ovih zapadnih zemalja bila veća od ostalih u svetu.

Projekat modernizacije i rekonstrukcije pruge Beograd – Budimpešta, kao što sam rekao, je jedan od najznačajnijih infrastrukturnih projekata u Republici Srbiji, čija je zajednička realizacija dogovorena na nivou predsednika vlada Republike Srbije, Kine i Mađarske.

Na Sedmom samitu šefova Vlade Narodne Republike Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope, 6. jula 2018. godine zaključen je komercijalni ugovor između Vlade Republike Srbije i kineskog izvođača. Prihvaćen je ugovor o radovima od milijardu i 162 miliona dolara. Ovaj komercijalni ugovor obuhvata usluge, nabavku, izgradnju, isporuku i ugradnje svih neophodnih elemenata za rekonstrukciju deonica železničke pruge između Novog Sada i Subotice i od Subotice do Mađarske granice, u dužini od 108 kilometara.

Sa ovim ugovorom i sa ovom izgradnjom, ako se završava do 2023. godine, dobijamo jednu takvu prugu koja ispunjava sve uslove osnovnog koridora transevropske transportne mreže.

Kakav je ovaj ugovor? Koje elemente ima ovaj ugovor? Pod kojim finansijskim uslovima je ovaj ugovor sačinjen? Iznos od 988 miliona dolara je za kredit, što je 85% od vrednosti celog komercijalnog ugovora i ima Republika Srbija tzv. učešće ili sopstveni deo od 15%, što je u dolarima 174 miliona dolara. Ugovor se potpisuje na 20 godina i po fiksnoj kamatnoj stopi od 2% godišnje.

Poslanici SVM misle da je ovo jako, veoma značajni projekat što se tiče modernizacije cele železničke infrastrukture u Srbiji i zato će glasati u danu za glasanje za ovaj zakon.

Imovinska karta

(Senta, 22.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96710.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 109133.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.