Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovana gospođo predsednice Narodne skupštine, poštovani gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, poštovana guvernerko Narodne banke Srbije, ja bih ispred SVM da govorim o tri tačke dnevnog reda. Imamo ih ukupno 60.
Ja bih da govorim o tri predloga koji se nalaze na dnevnom redu današnje sednice. To je Deklaracija o zaštiti nacionalnih političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, to je ratifikacija Sporazuma o unapređenoj strateškoj saradnji u oblasti odbrane između Mađarske i Republike Srbije i to je izbor guvernera Narodne banke Srbije.
Dozvolite mi da krenem ovim redom koji se nalaze ove tačke na dnevnom redu današnje sednice Narodne skupštine. Prvo o Deklaraciji Svesrpskog sabora ili o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda.
Ova sednica traje tri i po sata i za ova tri i po sata ovu deklaraciju, osim predsednika Vlade Republike Srbije i gospodina Starčevića, narodnog poslanika niko ni pomenuo nije.
Mislim da su pripadnici srpskog naroda koji žive u Banjaluci, Vukovaru, Segedinu, Temišvaru, Beranama izuzetno razočarani i mislim da su u pravu što su razočarani, jer je ovde Narodna skupština, mislim na predstavnike srpskog naroda u Narodnoj skupštini trebali da pokažu neko nacionalno jedinstvo, da ovi ljudi pripadnici srpskog naroda koji žive van granica Republike Srbije vide da imaju podršku ovde u Narodnoj skupštini u liku narodnih poslanika, predstavnika srpskog naroda.
Evo ja kao pripadnik mađarske nacionalne manjine, koji zna kako je biti pripadnik nacionalne manjine moram da vam kažem da su ovi ljudi izuzetno razočarani. Znam da je tako, ali ćete vi naravno, odlučite na koji način ćete zastupati i te građane zahvaljujući …
(Aleksandar Jovanović dobacuje.)
Na mene možete da urlate, da vičete, nije nikakav problem.
Znači, ti ljudi su izuzetno razočarani i verujte mi da je tako i vi ćete naravno odlučiti kako će te zastupati te ljude i sve one ljude zahvaljujući kojima sedite ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Tako da bih ja posle gospodina Starčevića želeo malo da govorim o ovoj deklaraciji i možda se na prvi pogled čini da je ova deklaracija srpsko pitanje, da je ova deklaracija deklaracija koja se tiče samo srpskog naroda. Pa naravno da se tiče srpskog naroda, ali se tiče i svih građana Republike Srbije.
Zašto tako mislim? Pa mislim tako zbog toga što sarađivati mogu predstavnici naroda ili nacija koji su svesniji svojih vrednosti i koji gaje dobre odnose …
(Aleksandar Jovanović dobacuje.)
Nije nikakav problem da dobacujete. Nije nikakav problem. To govori o vama. Nije nikakav problem.
Znači, možemo sarađivati, ne sa vama nego naravno sa ovom drugom stranom sale, možemo sarađivati. Sarađivati mogu one nacije koje su svesne svojih vrednosti i koje gaje odnose i sa onim pripadnicima tih određenih nacija koje žive van granica određenih država. U ovom slučaju, Republike Srbije.
Zbog toga želim da kažem da ćemo mi glasati, iako smo pripadnici mađarskog naroda, za ovu deklaraciju jer mislim da u ovoj deklaraciji nema ničega što bi bilo protiv bilo koje nacije, protiv bilo kog pripadnika neke druge nacije, a nije ništa ni novo. Znači, ovakve deklaracije i ovakvu nacionalnu politiku imaju još mnoge države u Evropi.
Ne treba ići daleko, treba otići samo do Mađarske i mislim da Mađarska vodi brigu o pripadnicima svoje nacionalne manjine na način na koji će i Republika Srbija da vodi računa o pripadnicima svoje nacionalne manjine, a ova deklaracija je u skladu i sa međunarodnim pravom.
Ja bih spomenuo tu samo nekoliko akata međunarodnog prava. Recimo, to je član 18. Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina. Ova Okvirna konvencija je doneta ili prihvaćena, usvojena pre 30 godina tačno. Onda imamo izveštaj Venecijanske komisije o povlašćenom tretmanu pripadnika nacionalnih manjina od strane matične države. Imamo preporuke Visokog komesara za nacionalne manjine OEBS iz 2008. godine. To su preporuke iz Bocana.
Svi ovi međunarodni akti govore o tome da svaka država ima pravo da vodi računa o svojim nacionalnim manjinama. I nama je drago što i Republika Srbija vodi takvu politiku. Zbog čega? Zato što je to i ustavna obaveza. Zato što tu ima dve obaveze, a te dve obaveze su dve strane iste medalje. Jedna strana medalje je zaštita pripadnika nacionalnih manjina koji su građani Srbije i koji žive u Republici Srbiji, a druga strana medalje je zaštita pripadnika srpskog naroda koji žive u inostranstvu. To su dve strane iste medalje i zbog toga ćemo mi da glasamo za ovu deklaraciju.
Formiraće se Svesrpski sabor. Nešto slično u Mađarskoj postoji duže od dve decenije. Zove se Forum mađarskih poslanika Karpatskog basena gde su poslanici iz Ukrajine, Slovačke, Rumunije, Srbije, Hrvatske i Slovenije. Znači, iz onih država gde pripadnici mađarskog naroda žive tradicionalno kao pripadnici nacionalnih manjina i taj forum mađarskih poslanika Karpatskog basena se sastaje svake godine. Koliko vidim, Svesrpski sabor će se sastajati svake druge godine, ali su to već neke sitnice i tehnički detalji.
Bitno je da ti ljudi u dijaspori, u okruženju osećaju brigu Republike Srbije i funkcionera Republike Srbije.
Mislim da mi imamo pravo da govorimo o ovim stvarima zato što imamo najveći benefit od one nacionalne politike koju vodi Vlada Viktora Orbana u Mađarskoj i imamo najveći benefit i od izuzetno dobrih odnosa između Srbije i Mađarske. Oni koji još imaju benefit od toga osim svih građana iz Srbije i Mađarske, to su Srbi u Mađarskoj i nije mi teško da kažem i javno, gospodin Vučević zna jer smo mi o tome razgovarali, ali želim da kažem i javno, tu je i ministar Mali, pa će možda da obrati pažnju i možda će nekako pomoći stvari. Postoji srpska škola u Segedinu koja se gradi.
Evo mi kao pripadnici mađarske nacionalne manjine u Republici Srbiji smo apsolutno za to da osim sredstava koje daje Vlada Mađarske, ta sredstva da i Vlada Republike Srbije da to bude zajednički projekat i apsolutno nemamo bilo šta protiv toga da Vlada Republike Srbije finansira institucije srpskog naroda u Mađarskoj ili u bilo kojoj državi zato što i naše institucije finansija Vlada Viktora Orbana iz Mađarske.
Ukoliko bismo mi imali drugačije stavove, mi bismo bili licemeri, ali ovo je apsolutno u redu i jedino ovako možemo da gradimo budućnost i jedino ovako možemo da sarađujemo.
Juče je bila jedna godišnjica, 568. godišnjica bitke kod Beograda, gde su Srbi i Mađari zajedno se borili protiv trupa ili vojske Osmanskog carstva i zaustavili zajedno Srbi i Mađari najezdu ili ekspanziju Osmanlijskog carstva. Mi vojskovođu zovemo Hunjadi Janoš, vi vojskovođu zovete Sibinjanin Janko, ali se radi o istoj osobi. I mi, i Mađari i Srbi, smo se zajednički borili tada za čitavu Evropu. Nismo se borili jedino za sebe ili za drugi narod, borili smo se zajedno za čitavu Evropu. Nakon toga u 16. i 17. veku je došlo do procvata u ekonomskom i kulturnom smislu na zapadnoj strani Evrope. Zašto je do toga moglo da dođe? Zato što smo mi zaustavili kod Beograda trupe Osmanskog carstva. Znači, mi smo se borili za čitavu Evropu.
Sada se dešava nešto vrlo slično. Zbog toga je izuzetno značajno da se zajednički borimo za mir, sigurnost, bezbednost naših građana. Zbog toga je vrlo značajno što je na dnevnom redu i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o strateškoj saradnji u oblasti odbrane između Mađarske i Republike Srbije. Taj sporazum je potpisan 20. juna prošle godine na Paliću. Taj sporazum je, ako se ne varam, potpisao gospodin Vučević, tada još kao potpredsednik Vlade i ministar odbrane. Tog dana je potpisano više desetina sporazuma između Republike Srbije i Mađarske.
Na toj sednici, pošto je to bila sednica Strateškog saveta Republike Srbije i Mađarske, a želim sve da podsetim da je Mađarska jedina država sa kojom Srbija ima takav strateški savet, i na toj sednici je predsednik Vučić baš ovaj sporazum istakao kao možda najznačajniji. Zbog čega? Ko je mogao da pomisli pre 15 godina, da ne idemo dalje u budućnost, ko je mogao da pomisli pre 15 godina da će se sklopiti Sporazum o unapređenoj strateškoj saradnji između Srbije i Mađarske?
To govori najviše o tome šta smo mi zajednički postigli u prethodnih 11 godina, kada je postignuto u ovoj Narodnoj skupštini istorijsko pomirenje između srpskog i mađarskog naroda. Puno puta sam o tome govorio i u ovoj Narodnoj skupštini i tada smo stvorili osnove za to da danas možemo da pričamo o zajedničkim infrastrukturnim projektima, o razvoju železnice, o proširivanju kapaciteta na drumskim graničnim prelazima, o zajedničkim ekonomskim ulaganjima, o mešovitim preduzećima, pa i o saradnji u oblasti odbrane. Ovaj sporazum se tiče 32 teme ili oblasti vezano za tematiku odbrane i mislim da najviše govori o tome kakvi su odnosi između Srbije i Mađarske.
Što se tiče deklaracije, još jedna rečenica o Deklaraciji o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, tu se govori i o harmonizaciji planova i programa u školama. To je nešto što je apsolutno prihvatljivo za nas. Zbog čega? Zato što je doneta odluka, donet je zakon u prošlom sazivu o uvođenju nacionalne čitanke. Mislim da je to sasvim u redu i da je to za svaku pohvalu.
Zašto to mogu da kažem? Mogu da kažem zbog toga što smo se mi dogovorili i naravno prirodno je da je tako, da se nacionalna čitanka odnosi na učenike koji idu u srpska odeljenja. Nacionalne manjine imaju pravo da uče po svojim programima i planovima i te programe i planove definišu nacionalni saveti nacionalnih manjina. Znači, u ovoj temi se vidi da se radi o dve strane iste medalje. Znači, zaštita pripadnika nacionalnih manjina u Srbiji sa jedne strane i sa druge strane saradnja sa pripadnicima srpskog naroda koji žive u inostranstvu. Zbog toga mi možemo da glasamo za ovu deklaraciju.
Na kraju, još da kažem da podržavamo izbor gospođe Jorgovanke Tabaković za funkciju guvernera. Znam da više voli da se kaže guverner, a ne guvernerka. I meni je lakše da ne koristim taj rodno senzitivan jezik, pošto u mađarskom nema rodova gramatički, mi smo ovako tradicionalni, kao što znate. Apsolutno podržavamo izbor gospođe Jorgovanke Tabaković za guvernera Narodne banke.
Nekad sam i sam bio u Odboru za finansije Narodne skupštine, pa sam i tamo diskutovao o njenom prvom izboru, evo sada na treći mandatni period biramo gospođu Tabaković. Mislim da podaci i cifre najbolje govore o njenim rezultatima rada. Još jedino ima da pretekne Đorđa Vajferta i to je to. Opet da kažem, evo vidite najbolji guverneri su uvek iz Vojvodine.
Što se tiče ostalih tačaka dnevnog reda, i za te tačke će glasati narodni poslanici Saveza vojvođanskih Mađara. Hvala lepo.
Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo, budući članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanici SVM će glasati za izbor Vlade gospodina Miloša Vučevića. Želeo bih da obrazložim zašto smo doneli takav stav. Prvo bih govorio o ekspozeu, o samom ekspozeu. Posle bih da govorim o kandidatu za predsednika Vlade. Nakon toga o pojedinim članovima buduće Vlade i nakon toga o nekim našim očekivanjima od buduće Vlade Republike Srbije.
Mnogi su već hvalili u toku današnjeg dana vaš ekspoze, ali mislim da niko nije rekao precizno zašto je ovaj ekspoze bio dobar. Ja bih vrlo jezgrovito jednom rečju rekao da je ovaj ekspoze hrabar ekspoze zbog toga što ste govorili o svemu, o svakoj sferi društvenog života i razvoja Republike Srbije i govorili ste i nekim težim ili teškim temama.
Apsolutno niste izbegavali da date potencijalan odgovor na svaki problem koji se može pojaviti u sledećim godinama ili problemi sa kojima se suočavamo duži niz godina i zbog toga je vaš ekspoze bio hrabar. Hrabar je bio zbog toga što ste govorili o nekim pitanjima i o nekim temama o kojima se u ovoj Narodnoj skupštini ili nije govorili ili se govorilo mnogo manje. Pre svega mislim o susedskoj politici Narodnoj skupštini ranije ili nije govorili ili se govorilo mnogo manje. Pre svega mislim o susedskoj politici Republike Srbije. Vi ste o svakom susedu, o svakoj susednoj državi Republike Srbije govorili i to u veoma pozitivnom i afirmativnom tonu, što smatram veoma pozitivnim iskorakom i drago mi je što ste, nisam iznenađen i ne mogu da kaže da nije zasluženo, ali drago mi je što ste na prvom mestu Mađarsku spomenuli sa kojom država Srbija zaista gradi već duže od deset godina strateško partnerstvo. U ovom odnosu se ne radi o susedstvu, ne radi se o prijateljstvu, nego se radi o strateškom partnerstvu.
O tome najbolje govori činjenica da Republika Srbija trenutno ima osam potpisanih sporazuma o strateškoj saradnji sa različitim zemljama sveta, ali Mađarska je jedina zemlja sa kojom Srbija ima ne samo sporazum o strateškom partnerstvu, već i savet o strateškom partnerstvu koji se redovno sastaje, koji se sastoji od predsednika republika, vlada i članova vlada, pa čak i od pojedinih narodnih poslanika iz jedne i iz druge države i o veoma konkretnim infrastrukturnim i privrednim temama se govori na sednicama tog strateškog saveta.
Posebno bih želeo da vam zahvalim što ste ne samo spomenuli, već i citirali Ištvana Pastora u vašem ekspozeu. Juče je bilo tačno šest meseci od kada je on preminuo i veoma mi je bilo drago što ste ga spomenuli i što ste ga citirali. Čini mi se da je on jedini političar ili jedina osoba koju ste citirali u vašem ekspozeu i to je velika čast.
Želeo bih da govorim i o tome da je jako pozitivno što ste detaljno govorili o demografiji, o pitanjima demografije. To je svakako među najznačajnijim temama, ne samo u Republici Srbiji, već i u okruženju, pa čak i u čitavoj Evropi. Drago mi je što se i prethodnih godina, a i sada iz ekspozea se vidi da se oslanjamo na neka dokazana rešenja iz Mađarske. Mislim da ne treba izmišljati nešto što već funkcioniše. Drago mi je što je to jedan od rezultata konkretne saradnje između te dve države. Veoma je pozitivno što ste vi govorili o veoma konkretnim infrastrukturnim projektima i ne samo projektima od strateškog značaja ili od regionalnog značaja, već i o projektima koji su značajni za određene pojedine lokalne sredine u Republici Srbiji. Vi ste tu spomenuli najmanje tridesetak jedinica lokalne samouprave, opštine i gradove Srbije i mislim da je dobro što su se svi mogli prepoznati u ovom vašem ekspozeu i da ovo nije bilo neko apstraktno štivo nego ste govorili o konkretnim problemima i nudili ste konkretne projekte i konkretna rešenja.
Sada bih govorio nešto malo o vama. Konkretno, gospodine Vučeviću, mislim da je najprirodnije da predsednik najjače političke stranke bude predsednik Vlade Republike Srbije. Pored toga, raduje nas što ste vi iz AP Vojvodine, iz Novog Sada, što ste tri puta bili birani za gradonačelnika Novog Sada. Vi ste jedini u istoriji Novog Sada koji je tri puta biran za gradonačelnika tog vojvođanskog grada i dokazali ste se i na toj poziciji.
Ja bih želeo da spomenem samo nekoliko konkretnih realizovanih projekata koji su za nas iz SVM-a veoma bitni. Ne radi se samo o projektima koji su značajni za novosadske Mađare ili Novosađane već za sve nas.
Kao prvo, za vreme vašeg mandata je renoviran mađarski kulturni centar „Petefi Šandor“ i uloženo je milion evra u taj mađarski kulturni centar i uvršten je u mrežu ustanova kulture Novog Sada nakon nekoliko decenija.
Pored toga, završeno je i obnavljanje crkve Svete Elizabete, katoličke crkve u Novom Sadu. I spoljašnja i unutrašnja instrukcija je završena. Postavljeno je i osvetljenje i crkveni sat.
Kao treći projekat za vreme vašeg mandata kao gradonačelnika Novog Sada bih želeo da izdvojim novosadsko pozorište, da je obezbeđen stabilna budžet. Za one koji ne znaju, novosadsko pozorište je pozorište na mađarskom jeziku u Novom Sadu, ali ono što je interesantno, to je možda tema za razmišljanje za sadašnje čelnike Novog Sada, da je to jedina ustanova kulture u Novom Sadu koji nosi ime Novoga Sada, koja ima ime Novi Sad u svom nazivu.
Za vreme vašeg mandata kao gradonačelnika je završena izgradnja Studentskog doma „Evropa“ koja je veoma značajna institucija za vojvođanske Mađare.
Želeo bih da spomenem još jednu rečenicu, odnosno da vas citiram, ne bih ulazio u detalje, mi znamo o čemu se radi, ali bih želeo da vas citiram i da vam kažem, zbog toga vas vojvođanski Mađari, ne samo novosadski Mađari, izuzetno poštuju i da vas citiram da je bila i samo jedna nevina žrtva zaslužuje obeležje i smatram da je to pravi patriotizam. Hvala vam, gospodine Vučeviću, za te reči i zahvalni smo vam zbog toga.
Kompletno je renovirana zgrada i MZ Budisava i nazivi određenih naseljenih mesta su ispisani, od kada ste vi bili gradonačelnik Novog Sada, i na mađarskom jeziku kao i nazivi pojedinih ulica. Ni to se nikada nije dogodilo ranije.
Možda bi neko mogao da kaže da ovo nije u sklopu teme o kojoj razgovaramo, ali ja mislim da i te kako jeste zbog toga što mi, Narodna skupština, narodni poslanici se izjašnjavamo i o programu Vlade, ali i o sastavu Vlade i ovi su bili argumenti za zašto mi smatramo da ste vi u ovom trenutku najbolji kandidat za predsednika buduće Vlade Republike Srbije.
Kada govorimo o sastavu vaše buduće Vlade, neću, niti mislim da je potrebno da spomenem svakog budućeg ministra u Vladi, ima tu i novih lica koji će se tek sada dokazivati, ima i onih koji su promenili resor, pa će se dokazivati u nekom drugom resoru, ali ono što treba da se kaže neki bi možda to prećutali, ali mislim da je značajno, nije da brojimo krvna zrnca, ali vi ćete imati i trojicu pripadnika nacionalnih manjina u vašoj Vladi, dvojicu iz bošnjačke nacionalne zajednice i jednog člana hrvatske nacionalne zajednice i mislim da je to za svaku pohvalu i želim i njima puno uspeha u budućem radu i da reprezentuju ne samo Bošnjake i Hrvate, nego i sve ostale nacionalne zajednice koji žive na teritoriji Republike Srbije.
Kao što znate, gospodine Vučeviću, sada već svi znaju, mi, Mađarska nacionalna zajednica, nećemo imati člana Vlade, ali je to stav koji mi imamo 10 godina, koji nije od uticaja na našu podršku na Vladu i na našu saradnju.
Mi smo se videli prošle nedelje, dogovorili smo se otprilike za 25 sekundi. Mi ćemo i sada, kao i u prethodnim Vladama u poslednjih 10 godina, i u Vladi gospodina Vučića i u Vladi gospođe Brnabić, imati državne sekretare koji neće biti državni sekretari koji će se baviti samo onim temama koje su bitne za našu nacionalnu zajednicu, za vojvođanske Mađare, nego koji će se baviti svim onim temama koji spadaju u nadležnost onih ministarstava u kojima će raditi, a imaćemo ukupno osam državnih sekretara i u narednom periodu ćemo potpisati i koalicioni sporazum. To nije bitno zbog toga što smatramo da je to neophodno da bismo sarađivali i bez toga bismo sarađivali i držali bismo reč i vi i mi, ali je to bitno, da ljudi, da građani vide o čemu smo se dogovorili i na kraju mandata da vide šta je od toga realizovano.
Mi smo tako radili 2014. godine i 2016, 2020. i 2022. godine i jako puno toga je urađeno u ovim prethodnim mandatima i neki bi rekli da je to tako transparentno, a ja bih više voleo da kažem da je to tako javno i da je značajno da građani u svakom trenutku, pošto mi te sporazume objavljujemo i na srpskom i na mađarskom jeziku, da ljudi u svakom trenutku mogu da vide šta se od toga realizovalo.
Ono što još želim da kažem, što je u vezi funkcionisanja prethodne Vlade, ali pošto ste vi bili potpredsednik Vlade i ministar odbrane, niste vi jedini kome to treba da zahvalim, treba da zahvalim i predsedniku Vučiću, treba da zahvalim i ministru Gašiću, treba da zahvalim i bivšoj predsednici Vlade, sada predsednici Narodne skupštine gospođi Brnabić, ono što ste učinili u interesu garantovanja bezbednosti građana Republike Srbije.
Mi smo od 2015. godine kontinuirano govorili o opasnostima koje nosi u sebi migrantska kriza, koju nose ilegalni migranti. Mi smo jako puno o tome govorili, da je zadatak države svih oružanih snaga da obezbede mir i sigurnost svim građanima Republike Srbije i od oktobra 2023. godine, znači sada već pola godine, nema ilegalnih migranata na ulicama Republike Srbije. Nema ni na trgovima, nema ni u šumama, ni u šumskim područjima i građani Republike Srbije se na svakom području naše zemlje osećaju sigurno.
Ono što bih vas ja zamolio da ove mere održimo i u budućnosti. Znam da je to izuzetno skupo. Policija je non-stop na terenu. Znam da je to izuzetno skupo, ali mislim da građani to zaslužuju. Hvala vam još jedanput što je to tako i što će tako biti siguran sam i u budućnosti.
Želeo bih da kažem nekoliko rečenica o nekim značajnim infrastrukturnim projektima koji su se ili realizovali ili su na putu realizacije. Tu je i gospodin Vesić, koji nije promenio resor, zbog čega mi je drago, jer ne moramo ispočetka počinjati, nego možemo tamo nastaviti gde smo juče stavili zarez.
To što je ponovo uspostavljen saobraćaj, železnički saobraćaj između Subotice i Segedina je značajno, ne samo za Suboticu, ne samo za okolna mesta, ne samo za vojvođanske Mađare, nego za čitav region, za sve građane Republike Srbije i dokazalo se da je taj projekat takav da se u potpunosti susreo sa očekivanjima naših građana.
Samo jedan podatak, u prva tri meseca tim vozom je putovalo više od 20.000 građana, mislim da je to pravi podatak. Jako nas raduje i to što već vidimo svetlo na kraju tunela što se tiče izgradnje pruge između Beograda i Budimpešte, sada konkretno između Novog Sada i Subotice, odnosno državne granice. I gospodinu Momiroviću želim da se zahvalim, jer je on bio ministar infrastrukture kada je taj projekat započet, ministar Vesić je to nastavio.
Tu svakako najveću zahvalnost dugujemo predsedniku Republike gospodinu Vučiću i zbog toga što je ubrzao te radove. Živim u Subotici, pa vidim koliko su to koraci od sedam milja i koliko se gradi i kako se gradi i kako se radi, ali mislim da ćemo ubrzo videti kako je to značajan projekat ne samo za Srbiju, ne samo za Mađarsku, nego za čitav naš region i za privredu ovog našeg regiona.
Želeo bih da govorim i o nekoliko projekata iz sfere putne infrastrukture. I predsedniku Vučiću sam rekao, ima tu nekoliko projekata za koje se nadam da se mogu realizovati u ovom mandatu, kao što je rekonstrukcija puta između Bačke Topole i Bečeja, kao što je izgradnja određenih možda lokalnih ili međuopštinskih puteva o kojima bi se na prvu loptu možda moglo reći da su to samo od nekog lokalnog značaja, ali mislim da je zadatak svih i ministara i narodnih poslanika da realizujemo one projekte koji su značajni za naše građane, pa bih spomenuo, recimo, put koji bismo mi izgradili, koji želimo da izgradimo između Čantavira i Oroma.
Orom je na teritoriji opštine Kanjiža. Znam, ministre Većiću, da vi znate, ali neki ne znaju, koji prate ovaj prenos. Čantavir je na području grada Subotice. Tako bih mogao da kažem, recimo, i za rekonstrukciju i proširenje puta između Ade i Utrina u okviru opštine Ada itd, itd.
U Vojvodini trenutno ima 17 kapitalnih infrastrukturnih projekata koji su uvršteni u budžet Republike Srbije za 2024. godinu i to je dovoljan podatak da se vidi koliko se gradi na području AP Vojvodine, a ne samo na drugim područjima Republike Srbije ili, recimo, pitanje novog carinskog pristaništa na reci Tisi kod Kanjiže. To je jako značajano i za privredu i za sve naše građane.
Značajno je da preraste tzv. Ipsilon krak u auto-put punog profila i o tome smo razgovarali ranije, kao što to mogu da kažem i za projekat „Čista Srbija“, a u tom projektu je i Subotica i gradiće se kanalizaciona mreža ne samo u samoj Subotici, nego i na Paliću i u Čantaviru i u Bajmoku i prečistači će se isto graditi itd.
Ministru Martinoviću hteo bih da poželim puno sreće i uspeha u novom resoru. Neće biti lako, toga ste i vi svesni. Vi znate o čemu smo mi najviše govorili ovde u Narodnoj skupštini u prethodnih pa sada ima već 10 godina, možda i duže. Nadam se da će se taj problem baš u vreme vašeg ministrovanja rešiti, a radi se o problemu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednih proizvođača.
To je jedan problem koji nije rešen od 1986. godine. Mi se zalažemo za to i to je jedno međuresorno pitanje. Naravno, mi se zalažemo za to da poljoprivredni proizvođači, naravno, ne samo u Vojvodini nego svugde u Srbiji, te doprinose koje treba da plaćaju i treba da plaćaju, plaćaju u srazmeri sa visinom prihoda koji se ostvaruju od bavljenja poljoprivredom i veličine poseda.
To trenutno nije tako i mislim da apsolutno nije pravično da isti doprinos plaća i onaj koji poljoprivrednu proizvodnju vrši na dva hektara i onaj koji vrši na 200 hektara ili 2.000 hektara, tako da je to jedan vrlo komplikovan problem, ali se nadam da ćemo se zajednički uspeti izboriti za rešenje i tog problema.
Puno sreće želim i ministru Selakoviću u novom resoru, kao i svim budućim članovima Republike Srbije i predsedniku Vlade i potpredsednicima i da kažem na poslanike SVM, kao i do sada, i u budućnosti možete da računate.
Tako je kako ste citirali Ištvana Pastora – mi nismo partneri Republike Srbije, mi smo građani Republike Srbije i životno smo zainteresovani za to da Republika Srbija, čiji smo državljani, bude jedna uspešna, prosperitetna zemlja.
Hvala lepo.
Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih zamolio cenjene kolege iz opozicionih stranaka da ne pokušavaju da uvuku…
Replika, nije Poslovnik, replika.
Kao prvo moram, molim vas da ne dobacujete, nisam ni ja dobacivao. S druge strane molim vas da ne pokušavate da nas uvučete u neki nepostojeći konflikt.
Nas ne zanima ko je i šta govorio pre 10, 15, 20 ili 30 godina. Kad bismo se time bavili mogli bismo i o vama da kažemo što šta, ali se mi bavimo sadašnjošću i budućnošću.
Ono što je značajno, saradnja između SNS i SVM je donelo jako puno dobrog i vojvođanskim Mađarima i Srbima iz Mađarske. Postignuto je političko pomirenje, nacionalno pomirenje, istorijsko pomirenje pre 10 godina. O tome smo razgovarali, govorilo u ovoj Narodnoj skupštini u prošlom sazivu i ako treba da ponovimo ponovo ćemo da ponovimo.
Srpska napredna stranka je bila spremna na neke korake na koje vi iz kukavičluka nikada niste bili spremni kada ste bili u mogućnosti da budete spremni na te korake kada ste bili na vlasti i kada smo i vas molili da stavimo van snage neke uredbe iz 1945. godine kojima je celokupna mađarska zajednica bila žigosana kao fašistička nacija i Vlada Aleksandra Vučića je 2014. godine te uredbe stavila van pravne snage i nakon toga smo se mogli skoncentrisati na zajedničke projekte, na razvoj infrastrukture.
Za razliku od vas da vam kažem čime se mi bavimo. Ja sam u Subotici juče primio čelnike Srba iz Mađarske. Mi razgovaramo o tome šta možemo zajednički uz pomoć Vlade Srbije i Vlade Mađarske da uradimo da bi bila što bolja pozicija i Srba u Mađarskoj i Mađara u Srbiji i to je što nas interesuje, a ne ono šta je bilo pre 10, 15 ili 20 godina. Hvala.
Zahvaljujem.
Gospodine predsedniče Narodne skupštine, gospođo predsednice Vlade, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ja bi imao nekoliko pitanja, životna pitanja, ne radi se o visokoj politici ovog puta, nego o životnim problemima građan.
Prvo pitanje bi bilo za predsednicu Vlade - kada će se ponovo otvoriti taj tzv. malogranični prelazi? Zaista nema razloga da oni i dalje ne rade, da budu zatvoreni. Pre svega, govorim u relaciji Srbija - Mađarska, ali naravno, to se odnosi i na sve druge susedne zemlje, odnosno na naše granične prelaze sa njima.
Što se tiče granične linije između Republike Srbije i Mađarske, trenutno radi granični prelaz Horgoš 1 i granični prelaz Kelebija, dvokratno od 07.00 do 10.00 časova, i od 17.00 do 19.00 časova radi granični prelaz Bački Breg i granični prelaz Bački Vinogradi, a uopšte nisu u funkciji granični prelazi Rastina, Bajmok, Horgoš 2, Đala i Rabe.
Iz ovoga proizilazi da na području Banata nema nijednog graničnog prelaza koji bi bio u funkciji i naši građani moraju jako puno da putuju da bi prešli granicu.
Vi znate, ali zbog javnosti bih rekao da tu se ne radi, u našem slučaju, o turističkim putovanjima, već su ljudi tamo zaposleni, putuju svakog dana. I rodbinske veze su u pitanju. Ljudi su željni i inače, da govorim i o ostalim građanima, putovanja. Imunizacija je na takvom nivou da je to sada već posle više meseci i više od godinu dana moguća.
Ja znam da odgovor na ovo pitanje ne zavisi samo od Republike Srbije, već i od Mađarske, ali bih vas zamolio da zaista učinimo sve u interesu toga da ovi granični prelazi bukvalno odmah budu otvoreni, jer nema razloga da to bude drugačije.
Drugo pitanje je srodno. Nakon otvaranja ovih graničnih prelaza, kada se može očekivati da neke od njih rade od 00.00 do 24.00 časova? O ovome već godinama govorimo, pre svega za granični prelaz Horgoš 2 ili za granični prelaz Đala ili za granični prelaz Bajmok.
Za nekoliko dana će se održati 11. zasedanje Zajedničke komisije za ekonomsku saradnju Srbija i Mađarska. Da li će ovo biti tema tog sastanka, odnosno te sednice?
Treće pitanje u vezi graničnih prelaza za vas, gospođo predsednice, a možda i za ministra Momirovića - kada će započeti aktivnosti na rekonstrukciji i dogradnji graničnog prelaza Horgoš?
U našem budžetu su obezbeđena sredstva u visini od 520 miliona dinara. Građani očekuju da ti radovi započnu, jer, kao što znamo, u letnjim mesecima i preko 200 hiljada putnika pređe granični prelaz Horgoš 1 za jedan vikend, a kamioni čekaju i duže od 20 sati, tako da bih očekivao odgovor na ovo pitanja.
Hvala vam najlepše.
Hvala, gospođo predsednice.
Ja ću u svom trećem obraćanju malo da govorim o podacima u vezi ekonomske saradnje Republike Srbije i Mađarske, jer to građani treba da čuju. Mislim da su ti podaci za svaku pohvalu.
Sada bih postavio dva pitanja. Ohrabruje nas ovo što ste rekli u vezi graničnih prelaza. Zaista bi bilo bitno da se oni u prvom koraku otvore, a u drugom koraku da produžimo radno vreme onih graničnih prelaza koji u „mironodopskim“ uslovima rade od 7 do 19 sati, kako što je bitno i to da radimo i na poboljšanju putne infrastrukture onih puteva koji vode do tih graničnih prelaza. Mi smo već i o tome razgovarali. Ja bih spomenuo samo put između Bačke Topole i Bajmoka. Tako bi taj granični prelaz bio povezan kvalitetnim putem sa auto-putem Horgoš - Beograd i to je isto jako bitno za građane.
Dva pitanja koja bih postavio su sledeća. Prvo pitanje, i vi ste malopre spomenuli, odnosilo bi se na rekonstrukciju pruge Subotica – Segedin, a u drugom koraku Subotica – Baja. Pitanje je – dokle se stiglo u realizaciji tog projekta, jer kada je saradnja tako intenzivna između Srbije i Mađarske i naših građana i građana Republike Mađarske, onda treba da investiramo i u železničku infrastrukturu, a ne samo u putnu?
Kada se završi ovaj projekat rekonstrukcije pruge Segedin – Subotica, onda ćemo moći da kažemo da Segedin u poslednjih sto godina nikada nije bio bliži Subotici nego što će biti nakon završetka toga projekta.
Drugo pitanje se odnosi na to da li Vlada Republike Srbije razmišlja da intenzivira saradnju i to ne samo ekonomsku saradnju, već i političku, sa tzv. Višegradskom grupom, sa Mađarskom, Češkom i Slovačkom?
Ja bih vas samo podsetio i vas i javnost na izjave od pre nekoliko dana predsednika Češke Republike gospodina Zemana. Znamo da su odlični odnosi i sa Slovačkom, i ekonomski odnosi i politički. O odnosima sa Mađarskom smo već govorili i sa Poljskom.
Mene i kao člana Grupe prijateljstva sa Republikom Poljskom raduje onaj potez koji je Vlada povukla, odnosno ministar Selaković u vezi opoziva našeg ambasadora iz Varšave i to pokazuje kako su odlični odnosi između naše Vlade i Vlade Republike Poljske.
Ja mislim i mi smatramo da bi Republika Srbija trebala da intenzivira saradnju sa višegradskom grupom. Bilo je takvih inicijativa i od gospodina Zemana i od gospodina Orbana i to, naravno, nije protiv bilo koga. Treba da sarađujemo sa svima, ali mislim da bi najtešnje mogli i trebali da sarađujemo da sarađujemo sa te četiri zemlje, osim ovih drugih zemalja koje su nam susedi.
Hvala vam.
Gospodine predsedniče Narodne skupštine, gospođo predsednice Vlade, dame i gospodo, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, imao bi dve grupacije pitanja za predsednicu Vlade i pokrenuću obe dve grupacije odmah u prvom obraćanju da bismo imali vremena i mogućnosti da raspravimo obe teme. Te dve teme nisu u korelaciji, ali se u ovom trenutku najbitnije za građane koje mi iz Saveza za vojvođanskih Mađara zastupamo ovde u Narodnoj skupštini.
Prva grupacija pitanje se odnosi na postupanju u vezi ilegalnih migranata. Šta država čini da bi garantovala bezbednost stanovnika Republike Srbije, malo kasnije ću izneti konkretne podatke i slučajeve, a druga grupacija pitanja se odnosi na ulaz u Republiku Srbiju sa teritorije Mađarske?
Što se tiče prve grupacije pitanja i u vezi konkretnog pitanja, šta Republika Srbija čini da bi garantovala bezbednost građana Republike Srbije, želim da kažem da je situacija alarmantna na određenim područjima Republike Srbije. Želim da spomenem dva naseljena mesta Majdan, Irabe na području opštine Novi Kneževac u severno-banatskom okrugu. To su sela od 200 ljudi. Radi se o staračkim domaćinstvima, a u tim selima se pojavljuje i konstantno boravi više od 500 migranata.
Ti ilegalni migranti ulaze ne samo u prazne kuće, nego i u kuće gde građani žive, spaljuju iz nehata te kuće, naši građani su preplašeni. Te ljude dovode tamo taksisti i mislim da država treba da postupi po tom pitanju, jer bezbednost naših građana treba da bude na prvom mestu.
Slična je situacija i na području opštine Kanjiža, na području grada Subotice i u naseljenim mestima u Zapadnobačkom okrugu.
Drugo pitanje u vezi ulaska sa teritorije Mađarske - zašto je i dalje potreban PCR test za ulazak iz Mađarske, ako to nije potrebno za ljude koji ulaze sa teritorije Severne Makedonije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Bugarske, koja je isto tako članica EU, kao što je i Mađarska?
Zahvaljujem.
(Subotica, 07.09.2020.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (predsednik poslaničke grupe) | Republika | Mesečno | 85110.00 | RSD | 03.08.2020 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (paušal) | Republika | Mesečno | 33148.00 | RSD | 03.08.2020 - |
| Predsednik Skupštine Grada | Grad Subotica (odbornička naknada) | Grad | Mesečno | 16570.00 | RSD | 21.08.2020 - |
| Predsednik Skupštine Grada | Grad Subotica (naknada za vršenje funkcije predsednika Skupštine grada) | Grad | Mesečno | 29802.00 | RSD | 21.08.2020 - |
| Predsednik upravnog odbora | Grad Subotica (Fondacija "Subotička sinagoga") | Grad | Mesečno | 0.00 | RSD | 21.08.2020 - |