Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, gospođo Kovač, pre nego što nastavim dalje želeo bih da vam se zahvalim što ste ovde i što predsedavate bez obzira na to što ste sahranili oca pre nepuna dva dana. Mislim da to dokazuje i pokazuje vaš odnos prema Narodnoj skupštini, ovoj državi i generalno prema poslu.
Gospođo potpredsednice Skupštine, gospođe ministarke, članice Vlade Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću da govorim o predlozima zakona iz oblasti pravosuđa, ovih 11 prvih tačaka našeg dnevnog reda. Obično se ističe Predlog zakona o sudijama, Predlog zakona o Javnom tužilaštvu, Predlog zakona u uređenju sudova, Predlog zakona o Visokom savetu sudstva i Predlog zakona o Visokom savetu tužilaštva. Ali, ima tu još nekih predloga zakona zbog potrebe usaglašavanja našeg sistema pravosuđa i generalno državne uprave sa izmenjenim Ustavom.
Ustav je izmenjen 09. februara prošle godine kada je proglašen akt o promeni Ustava u ovoj Narodnoj skupštini, a prethodno su građani na referendumu 16. januara potvrdili te ustavne izmene.
Danas raspravljamo o temi o kojoj se u ovoj Narodnoj skupštini raspravlja otprilike na svakih 15 godina, što znači da nije neka tema koja je svakodnevna, nije neka tema o kojoj se svakodnevno raspravlja u Narodnoj skupštini, a to je dobro što je tako, jer ne bi bilo prirodno, ne bi bilo dobro za pravnu sigurnost, ne bi bilo dobro za funkcionisanje države kada bismo svake godine menjali zakone koji regulišu oblast pravosuđa.
Danas važeći zakoni su doneti 2008. godine, znači nedavno nakon usvajanja Mitrovdanskog ustava krajem 2006. godine i o svemu ovome na ovaj način govorim zbog toga da bi ukazao na to da smo imali reformu pravosuđa 2008. godine. Tada su doneti novi zakoni iz oblasti pravosuđa, svi oni zakoni koji će danas biti izmenjeni, odnosno na čije mesto će doći novi zakon, nakon ustavnih izmena.
Ja se sećam tadašnje rasprave 2008. godine pošto sam bio učesnik i te rasprave u ovoj Narodnoj skupštini, ima tu još poslanika koji su bili tada deo parlamenta pa jedino što smo uloge malo promenili. Oni koji su bili na vlasti su danas u opoziciji, oni su koji su bili u opoziciji danas su na vlasti. Mi iz SVM smo tada bili deo vladajuće većine, ali smo bez obzira na to glasali protiv tih predloga zakona. Ima tu poslanika koji se toga sećaju, a glasali smo protiv pre svega zbog još uvek važećeg, do duše u nekoj meri je izmenjen Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.
Taj zakon se sada ne menja. Taj zakon donet je 2008. godine, a izmenjen 2013. godine i važi i dan danas, a 2008. godine smo glasali protiv seta pravosudnih zakona zbog toga što je tada predložen Zakon o sedištima sudova i javnih tužilaštva u potpunosti bio takav da nije vodio računa o tome da pravda treba da bude dostupna građanima Republike Srbije.
Tada je broj osnovnih sudova, odnosno tadašnjih opštinskih sudova smanjen sa 138 na 34. Ukinuti su sudovi koji su do tada postojali 150, 200 godina unazad, kao što su na primer sudovi u Bečeju, sud u Bačkoj Topoli, u Kanjiži, Senti, Temerinu i mi smo zbog toga glasali protiv tog predloga zakona. Tada je opstalo ili ostalo svega osam osnovnih sudova na teritoriji AP Vojvodina. Nakon toga, nakon promene vlasti 2013. godine, a tada je ministar pravde bio ministar Selaković, uspeli smo da vratimo neke od tih sudova. Na primer sud Bečeju, funkcioniše i dan danas od te 2013. godine, sud u Senti i formirali smo sudsku jedinicu u Bačkoj Topoli osnovnog suda u Subotici.
Ono što nije vraćeno je sud u Temerinu, osnovni sud, nekadašnji opštinski sud u Temerinu i u Kanjiži. Možda će biti prilike i za to u nekoj narednoj izmeni tog Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, ali nakon 2013. godine mislim da je pravda u većoj meri dostupna građanima Srbije nego što je bila dostupna 2008. godine od tadašnje reforme pravosuđa do 2013. godine.
Što se tiče sada predloženih zakona, želim da kažem da je izuzetno dobro što se poštuju rokovi. Ustavnim zakonom za sprovođenje Ustava je predviđeno da će se zakoni iz oblasti pravosuđa uskladiti sa izmenjenim Ustavom u roku od godinu dana od stupanja na snagu izmenjenog Ustava. Taj rok ističe 9. februara i evo danas u subotu, inače što je meni interesantno, tačno 21 godine nakon toga što sam diplomirao na pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu evo počinjemo raspravu o setu pravosudnih zakona.
Ali, nije to bitno. Bitno je što se poštuju rokovi, jer to u ovoj državi nikada nije bila praksa i vrlo retko se dešava da se poštuju neki rokovi koji su predviđeni Ustavom ili Ustavnim zakonom za sprovođenje Ustava.
Siguran sam da ćemo ove zakone usvojiti do 9. februara i da ćemo poštovati taj rok koji smo sebi propisali. Šta je još bitno? Bitno je što smo pre skoro godinu dana Ustav izmenili na način da možemo govoriti o ustavnom kontinuitetu. To se skoro nikad nije desilo u istoriji ove države.
Kada smo raspravljali o promeni Ustava u prošlom sazivu, ja sam nabrajao sve ustave ove države, počev od Sretenjskog pa zaključno do Mitrovdanskog ustava i skoro se nikad ili nikad se nije desilo da se radilo o ustavnom kontinuitetu i da je Ustav izmenjen i u materijalnom i u formalnom smislu na način kako je to bilo predviđeno tada važećim Ustavom. Mi smo to pre skoro godinu dana uspeli da uradimo.
Ono što je sada predviđeno predlozima zakona iz oblasti pravosuđa, to je razrada onoga što sada stoji u Ustavu, što je ova Narodna skupština usvojila pre godinu dana i što su građani potvrdili pre toga na referendumu.
Ono što su dobre strane izmenjenog Ustava, to je u većoj meri garantovanje nezavisnosti sudstva, samostalnosti tužilaštva, ukidanje tzv. probnog mandata za sudije, znači garantovanje stalnosti sudske funkcije i to su neke vrednosti univerzalnog karaktera koji su u temeljima liberalno-demokratske ustavnosti i to je svakako pozitivno.
Ono što sam rekao pre godinu dana kada smo raspravljali o Aktu o promeni Ustava, to bih želeo da kažem i sada. Bez obzira što je Ustav već izmenjen i mi smo glasali zbog ovih vrednosti za promenu tog Ustava, ali ipak u zagradi bih želeo da kažem ono što sam i tada rekao - nisam preterani optimista i nisam siguran da je dobro što Narodna skupština u potpunosti ostaje bez nadležnosti u materiji izbora nosilaca pravosudnih funkcija. Zašto?
Zato što je ustavno načelo suverenosti građana. Naš Ustav kaže – suverenost potiče od građana a građani suverenost vrše pomoću narodne inicijative i referenduma ili preko svojih slobodno izabranih predstavnika. Ti predstavnici se biraju na tajnim, slobodnim, višestranačkim izborima i ti predstavnici nosilaca suverenosti, tj. građana, su narodni poslanici, članovi parlamenta. I dan-danas sudovi, sudska veća, presude donose u ime naroda. Naš Ustav kaže, član 145. – presude se donose u ime naroda.
Presude se donose u ime naroda, a istovremeno predstavnici naroda, predstavnici nosilaca suverenosti se isključuju iz procedure izbora sudija koji presude donose u ime istog tog naroda čiji smo mi predstavnici. One sudije koji će presude donositi u ime naroda neće birati predstavnici naroda, tj. nosilaca suverenosti, već uski krug kolega. Ja, naravno, znam da će u Visokom savetu sudstva i u Visokom savetu tužilaštva i dalje biti istaknuti pravnici, da će te istaknute pravnike birati Narodna skupština, znači ne mogu da kažem da se stopostotno kida nit između nosilaca suverenosti i sudija koje presude donose u ime naroda, ali Narodne skupštine kao predstavnika naroda više u proceduri izbora nosilaca pravosudnih funkcija nema. To je nešto što je od nas očekivala Evropska unija, to je nešto što je od nas očekivala Venecijanska komisija, savetodavno telo Saveta Evrope.
Ova država je na evropskom putu i treba da bude na evropskom putu. Savez vojvođanskih Mađara je stranka koja se zalaže za priključenje Republike Srbije Evropskoj uniji što pre, ali sam imao potrebu da ove stvari kažem, jer bez ovih argumenata, bez ovih činjenica mi ne bismo imali celovitu sliku.
Možemo mi sada da kažemo da politika više neće biti od uticaja na pravosuđe i da će od sutra ili od usvajanja ovog zakona pravosuđe u potpunosti biti nezavisno, ali, znate, to je sa ovom temom isto tako kao što je i sa slobodom medija. Kao što ni na medije, ni na sudije, pritisak ne mogu da vrše samo političari, samo parlament, samo Vlada, već to mogu da čine i tajkuni, to mogu da čine i određeni subjekti privrednog života, to mogu da budu mediji, to mogu da budu neki istaknuti, bogati, neka istaknuta bogata udruženja građana, tzv. „en-dži-o“ itd.
Zbog toga, kada kažemo da će sudski sistem u potpunosti, da će sudije biti u potpunosti nezavisne, daj bože da bude tako. To više neće zavisiti od vas, kao ministra pravde, neće zavisiti od nas kao narodnih poslanika, neće zavisiti od, recimo, predsednika Odbora za pravosuđe, koji je do sada bio po funkciji član Visokog saveta sudstva, ali će zavisiti od nekih drugih.
Određene sudije se i te kako bave politikom, određene sudije se i te kako pojavljuju na medijima i te određene sudije ne dele uvek mišljenje sa predstavnicima poslanika iz vladajuće većine, nego se dešava, bogami, da imaju simpatije prema određenim opozicionim poslanicima. Tako da je to to, da bismo imali celovitu sliku.
Želeo bih da kažem da apsolutno podržavamo one delove predloga svih ovih zakona koji se odnose na prisustvo pripadnika nacionalnih manjina u pravosudnom sistemu. Tu pre svega mislim na javne tužioce, na dosadašnje zamenike javnih tužioca, odnosno sada na tužioce odnosno glavnog javnog tužioca, na sudije i sudije pripravnike.
Predlozima zakona je predviđeno isto ono rešenje koje je bio naš amandman 2008. godine u prethodnoj reformi pravosuđa, a suština tih rešenja je da se prilikom izbora sudija i javnih tužilaca vodi računa o sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju stručne terminologije u sudu. To je jako dobro, ali je dosadašnje vreme u prethodnih 15 godina pokazalo da to nije dovoljno i nije nikakva tajna, taj sastanak je bio javan, mi smo pre nedelju dana imali sastanak sa ministarkom pravde i dogovorili smo se da ćemo raditi na tome da podzakonskim aktima budu predviđeni i određeni mehanizmi za poboljšanje srazmera ili udela pripadnika nacionalnih manjina u pravosuđu.
Ja tu, naravno, ne zastupam ideju tzv. ključa koji je važio za vreme komunizma, ali je jednostavno neprirodno da pripadnike nacionalnih manjina skoro nema u pravosuđu, ni u sudovima ni u javnim tužilaštvima. To nije krivica ove Vlade, nije krivica ni prethodne vlasti, to je zaostavština 90-ih godina i svi mi zajedno moramo da radimo na tome da se poboljša udeo odnosno srazmera pripadnika nacionalnih manjina.
Tu postoje i preporuke OEBS-a, poznate kao preporuke iz Graca, koji baš govore o tome da podzakonskim aktima treba razraditi mehanizme, da bismo imali veći broj pripadnika nacionalnih manjina u sudovima, odnosno javnim tužilaštvima.
Zašto je ovo bitno? To je bitno zbog toga da bi pravda bila u većoj meri dostupna građanima, to je bitno zbog toga da bi građani pripadnici nacionalnih manjina mogli da koriste svoj jezik u sudskim postupcima. Ukoliko pogledate koliko postupaka se vodi na jezicima nacionalnih manjina, bez obzira što su u mnogim sudovima u službenoj upotrebi jezici nacionalnih manjina, onda ćete videti da su ti podaci poražavajući. Ima nešto malo u Subotici, ima nešto malo u Novom Pazaru, ima nešto malo u Nišu i to je to. Ali je to manje od 200 sudskih postupaka ukupno na teritoriji Republike Srbije godišnje. Šta je razlog? Razlog je što nema ljudi koji bi mogli da vode te prvostepene postupke na jezicima nacionalnih manjina. Zbog toga ćemo zajedničkim snagama da radimo na povećanju broja pripadnika nacionalnih manjina i u sudovima i u javnim tužilaštvima.
Da zaključim, veliki posao je odradila i ova Narodna skupština i Ministarstvo pravde, svakako treba da se zahvalimo i gospođi Popović, ministarki pravde, i gospodinu Vinšu koji je kao pomoćnik ministra mnogo radio na ovim predlozima zakona i predsednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine u ove prethodne dve godine. Ja se nadam da ćemo ove predloge zakona usvojiti za nekoliko dana, da ćemo poštovati rok koji smo sebi zadali i ja se nadam da će vreme pokazati da će, bez obzira na sve one rezerve o kojima sam ja govorio, sudski sistem biti nezavisan, na usluzi građanima.
Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara će podržati ove predloge zakona u danu za glasanje. Hvala.
Uvaženi predsedniče Republike, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici srpskog naroda sa Kosova i Metohije, poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara će glasati za ovaj izveštaj, kao što smo i na prethodnim sednicama Narodne skupštine o Kosovu i Metohiji aktivno učestvovali. Zato mi dozvolite da vam iznesem stavove naše poslaničke grupe.
Mi o ovom pitanju, o pitanju Kosova i Metohije govorimo zbog toga što smatramo da ovo nije pitanje…
Mi govorimo o ovom pitanju u Narodnoj skupštini zbog toga što pitanje Kosova i Metohije nije pitanje samo za srpski i albanski narod, nego je pitanje za sve građane Republike Srbije, zbog toga što je, kao što ste i vi rekli, predsedniče Republike, mir i stabilnost na prvom mestu. To treba da bude u interesu svih građana Republike Srbije i zato ovo pitanje, iako je svakako najbolnije za srpski i albanski narod, nikako nije pitanje samo za srpski i albanski narod.
Želeo bih da se zahvalim vama, predsedniče Republike, što ste došli u Narodnu skupštinu i što imamo prilike da razgovaramo o ovoj temi. Možda bi bilo bolje da su poslaničke grupe izrazile spremnost da razgovaraju o konkretnom „non pejperu“ i verovatno bi bilo korisnije da je taj razgovor obavljen bez javnosti, bez kamera, a ne tu svako da drži svoje govore i da juri neke glasove svojih potencijalnih birača, ali pošto za to nije postojala spremnost od strane većine opozicionih poslaničkih grupa, onda je dobro što ste došli ovde u Narodnu skupštinu i što razgovaramo o ovoj temi ponovo u Narodnoj skupštini.
Inače, u prethodnim decenijama, recimo, u prethodnih 16 godina, ovo je već deseti put da ja lično imam prilike da govorim ispred Saveza vojvođanskih Mađara o pitanju Kosova i Metohije. To kažem zbog toga da bih ukazao na to da je dug vremenski period iza nas i bojim se da su ovi predlozi o kojima ste vi govorili na današnjoj sednici i o kom predlogu ste govorili i prethodnih dana za građane Srbije preko medija, da su ovi predlozi svi gori i gori kako vreme prolazi.
Mi smo 2007. godine ovde u Narodnoj skupštini odbacili plan Marti Ahtisarija. Godine 2008. smo poništili protivpravnu odluku o nezavisnosti Kosova. Nakon toga smo imali ukupno 11 deklaracija, rezolucija, dve platforme i uvek treba da govorimo i da razgovaramo o ovoj temi.
Ono što je novina u prethodnih skoro 10 godina u odnosu na neke prethodne periode, to je da predstavnici vlasti i vi, predsedniče republike, i predstavnici Vlade na mnogo iskreniji način govore o ovoj temi. Nema više mitova, nema više praznih obećanja, nema više busanja u grudi, nego se govori iskreno o svim ovim problemima. Vi ste prethodnih dana, kao i danas na sednici Narodne skupštine brutalno iskreno govorili o tome kakvi predlozi postoje od strane EU i SAD i koje mogu da budu posledice prihvatanja ili ne prihvatanja tih predloga.
Opet, sa druge strane, mislim da je suštinsko pitanje i ovo pitanje ću formulisati kao retoričko pitanje i mislim da je bolje, predsedniče Republike da ne pokušate da date odgovor na to pitanje, bolje je za sve nas, da nemamo odgovora na to pitanje, da li EU iskreno želi Srbiju ili ne želi. To kažem zbog toga što je Republika Srbija u prethodnim godinama, pa čak i decenijama, učinila dosta toga što je EU od nje zahtevala.
Ovo govorim kao predstavnik jedne stranke koja je svakako za evropske integracije nijednog jedinog dana nismo dovodili u pitanje to naše suštinsko opredeljenje da učlanjenje u EU treba da bude na prvom mestu i da je to u interesu svih građana Republike Srbije, ali opet kako vreme prolazi, sve više i više se postavlja pitanje, da li uopšte postoji spremnost u evropskim strukturama za to da Republika Srbija postane punopravna članica EU.
To govorim zbog toga što je mnogo toga učinjeno, vode se ovi pregovori godinama. Apsolutno je svima evidentno ne samo u Srbiji, ne samo u regionu, nego svugde da je Republika Srbija, da je Beograd, konstruktivna strana u tim razgovorima. Bez obzira na pretnje, bez obzira na zločine, bez obzira na sve što se događalo i ovih dana i prethodnih nedelja i meseci na Kosovu i Metohiji, bez obzira na sve one incidente koji su učinjeni da upotrebim najblažu reč, mada bi mogao to i drugačije da formulišem, koji su učinjeni protiv srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Ja sam to rekao i u septembru, kada smo poslednji put govorili o ovoj temi u ovoj Narodnoj skupštini, a želeo bih sada da ponovim, da izrazim duboko divljenje predstavnicima srpskog naroda sa Kosova i Metohije ispred SVM što trpe sve ono što trpe.
Svakako ova Narodna skupština bez obzira na političke razlike, bez obzira na razlike što se tiču nacionalnog verskog ili neke druge pripadnosti. Treba da pod pomoćne ljude na Kosovu i Metohiji predstavnike Srpskog naroda sa Kosova i Metohije.
Ono što sam počeo da govorim bez obzira na sve ove pretnje, bez obzira na incidente, bez obzira na najbrutalnije ugrožavanje bezbednosti Srba na Kosovu i Metohiji. Svakog dana na svim mogućim pregovorima i razgovorima je Beograd strana koja je konstruktivna. Bez obzira na sve, niste nijednom ustali i niste nijednom rekli e, mi nećemo više da nastavljamo razgovore, zato što je mir i sigurnost kao i stabilnost na prvom mestu.
Ja ne znam da li su svi građani svesni toga? Da li su svi narodni poslanici svesni toga? Čime se predstavnici Srpskog naroda na Kosovu i Metohiji suočavaju svakodnevno.
Mi ovde na drugim područjima Srbije smo ostavili davno iza nas praksu kada ste, ili kada smo pustili dete u školu nismo mogli da budemo 100% sigurni u to da će živo i zdravo to dete da se vrati iz te škole. Oni žive u takvim okolnostima i to treba svakako javno da se kaže i to je najbitnije da se osigura, da se obezbedi mir, sigurnost za sve.
Govorio sam i o tome i prošli put želeo bih sada da ponovim. Pre deset godina u ovoj Narodnoj skupštini je postignuto istorijsko pomirenje između Srpskog i Mađarskog naroda. Doneta je deklaracija o osudi akata protiv civilnog Mađarskog stanovništva 1944. i 1945. godine.
Tadašnji predsednik Republike, tadašnji predsednik Republike Mađarske se izvinio za zločine koji su učinjeni 1941. i 1942. godine u Novom Sadu i drugim područjima Vojvodine. Došlo je do polaganja zajedničkog venca, zajedničkih venaca u Čurugu.
Mislim da to istorijsko pomirenje donosi rezultate ne samo za Mađare i Srbe, bez obzira da li živeli u Mađarskoj ili u Srbiji, nego za sve građane Republike Srbije, zbog toga što između te dve države poslednjih deset godina može da se razgovara o privredi, infrastrukturi, energetici, zajedničkim projektima i od toga svi imaju koristi.
Ali zašto o ovome govorim kada je tema Izveštaj o Kosovu i Metohiji, zato što želim i ovom prilikom da ukažem na to da to je to istorijsko pomirenje mađarski narod mogao da postigne baš sa srpskim narodom, i to što je srpski narod, predstavnici srpskog naroda, što su bili spremni i hrabri, odlučni za takvo istorijsko pomirenje sa mađarskim narodom, govori o tome da problem nije u srpskom narodu, kao što problem nije bio ni u mađarskom narodu.
Mislim da ovo može da posluži kao presedan i za neke druge relacije. Pošto ste vi konstruktivni u svim tim razgovorima i pregovorima svih ovih godina, ja se nadam, nisam optimista, ali se nadam da će do takvog kompromisnog rešenja doći.
Dobro je što ste pitanje KiM, vratili u žižu javnosti, ne samo u Srbiji, regionu, nego i šire. Dakle, 2008. godine, 2010. godine, 2011. godine se o toj temi govorilo na način da je tu sve završeno. Opet, polazeći od ovog non pejpera koji vam je uručen, vidi se da se ne govori o potrebi međusobnog priznanja i kompromis je svakako moguć.
Da bi se do kompromisa došlo, obe strane moraju da poštuju ono što su prihvatili, ono što je postignuto na tim razgovorima i na tim pregovorima. Prištinska strana je pre skoro 10 godina, prihvatila obavezu da se formira zajednica srpskih opština.
Mislim da bez formiranja zajednice srpskih opština, bez poštovanja do sada postignutih dogovora, jednostavno do takvog kompromisa ne može doći i ja se nadam da su svi svesni toga i da će imati instrumente, da će imati odlučnost da traže od Prištinske strane da poštuje ono što je prihvatila pre 10 godina.
To bi bio jedan dobar signal, to bi značilo da se ovi pregovori i razgovori vode sa ciljem da bi se do rezultata došlo. U međuvremenu Srbija, Vlada Republike Srbije, treba da podržava Srbe sa KiM. Ja sam rekao i prošli put, a reći ću i sada, nama apsolutno ne smeta što Srbija pomaže u finansijskom i u svakom drugom smislu Srbe sa KiM, kao što nam ne smeta ni to kada vi to činite sa srpskim narodom u BiH, ili u Mađarskoj, ili bilo gde drugde gde Srbi žive.
Vi ste danas rekli podatak, prošli put sam vas to pitao, sada ste rekli odmah na početku, skoro 900 miliona evra Republika Srbija daje na KiM, i mi sa tim nemamo problem i reći ću zbog čega.
Mi sa tim nemamo problem zbog toga, što i Mađarska pomaže Mađare u Vojvodini, u Srbiji i vi sa tim nikada niste imali problem. Evo baš sada je u toku ceremonija potpisivanja ugovora sa privrednim društvima iz Vojvodine, a radi se o podršci države Mađarske preko Fondacije Prosperitati, tu je u Republici Srbiji, znate vrlo dobro zamenik ministra spoljnih poslova Mađarske i upravo je sada u toku u Senti potpisivanje tih ugovora.
Ti ljudi, ta privredna društva će zapošljavati ljude tu u Srbiji, onda su domaća privredna društva osnovana ovde u Republici Srbiji i tu će da plaćaju ovaj porez. Srbija je uvek, predstavnici Srbije su uvek i vi lično gledali sa razumevanjem na tu činjenicu. Ako je to tako bilo, a tako je bilo od prvog trenutka, ne znam zašto bismo imali problem mi sa tim što Srbija daje 900 miliona evra godišnje za Srbe na području KiM.
Reći ću i to da iz istorijskih razloga, razumemo i to koliko znači KiM za srpski narod i ne postoji nijedna država u svetu, nijedna koja bi dobrovoljno, pa čak ni pod bilo kakvom pretnjom, priznala nezavisnost dela svoje teritorije. Takve države nema, takve državne vlasti nema, i to je jednostavno nemoguće. Mi apsolutno razumemo, mi vojvođanski Mađari apsolutno razumemo šta to znači, jer je Trijanonskim mirovnim diktatom iz 1920. godine, tadašnja Mađarska izgubila dve trećine teritorije i preko noći 3,3 miliona Mađara se probudilo u nekoj drugoj državi. Iz istorijskih razloga znamo i to kroz šta prolaze predstavnici srpskog naroda na KiM, jer smo imali vrlo sličnu situaciju dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, za vreme kralja Petra i kralja Aleksandra, ukidane su i škole i bilo je i onemogućeno i korišćenje jezika za Mađare u tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, a kasnije i Kraljevini Jugoslaviji, ali govorimo o periodu od pre blizu 100 godina.
Sada važe neki drugačiji međunarodni standardi. Sada je značaj i međunarodnog prava drugačiji nego što je bio pre stotinak godina i upravo zbog toga, bez obzira što nemam nekih iluzija, svi treba da poštuju međunarodno pravo i apsolutno je evidentno u ovom konfliktu ili u ovoj situaciji na čijoj strani je međunarodno pravo.
Ja bih želeo da zamolim i predsednika Republike i Vladu i sve koji su u mogućnosti da razgovaraju, da vode te pregovore, da budu odlučni, da budu strpljivi, bez obzira šta sve treba da trpe na tim razgovorima i da svakako obezbede za sve građane Republike Srbije i mir, i sigurnost, i stabilnost, i ekonomski prosperitet i mogućnost evropske budućnosti.
Suviše ovo dugo traje. Od bombardovanja 1999. godine je proteklo 24 godine. Oni koji su se rodili te godine završili su fakultet, možda su se oženili, možda su se udali, možda su dobili dete, decu. Suviše dugo ovo traje, ali razumemo pozicije i predsednika Republike i Vlade i želimo da budete istrajni i da svakako mir, sigurnost, stabilnost i evropska perspektiva budu na prvom mestu, kao što je to bilo i do sada. Za tu borbu, za ta stremljena mi u Savezu vojvođanskih Mađara vama svakako pružamo podršku, kao što smo to činili i prethodnih godina.
Hvala vam.
Zahvaljujem.
Gospodine predsedniče Narodne skupštine, gospođo predsednice Vlade, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ja bi imao nekoliko pitanja, životna pitanja, ne radi se o visokoj politici ovog puta, nego o životnim problemima građan.
Prvo pitanje bi bilo za predsednicu Vlade - kada će se ponovo otvoriti taj tzv. malogranični prelazi? Zaista nema razloga da oni i dalje ne rade, da budu zatvoreni. Pre svega, govorim u relaciji Srbija - Mađarska, ali naravno, to se odnosi i na sve druge susedne zemlje, odnosno na naše granične prelaze sa njima.
Što se tiče granične linije između Republike Srbije i Mađarske, trenutno radi granični prelaz Horgoš 1 i granični prelaz Kelebija, dvokratno od 07.00 do 10.00 časova, i od 17.00 do 19.00 časova radi granični prelaz Bački Breg i granični prelaz Bački Vinogradi, a uopšte nisu u funkciji granični prelazi Rastina, Bajmok, Horgoš 2, Đala i Rabe.
Iz ovoga proizilazi da na području Banata nema nijednog graničnog prelaza koji bi bio u funkciji i naši građani moraju jako puno da putuju da bi prešli granicu.
Vi znate, ali zbog javnosti bih rekao da tu se ne radi, u našem slučaju, o turističkim putovanjima, već su ljudi tamo zaposleni, putuju svakog dana. I rodbinske veze su u pitanju. Ljudi su željni i inače, da govorim i o ostalim građanima, putovanja. Imunizacija je na takvom nivou da je to sada već posle više meseci i više od godinu dana moguća.
Ja znam da odgovor na ovo pitanje ne zavisi samo od Republike Srbije, već i od Mađarske, ali bih vas zamolio da zaista učinimo sve u interesu toga da ovi granični prelazi bukvalno odmah budu otvoreni, jer nema razloga da to bude drugačije.
Drugo pitanje je srodno. Nakon otvaranja ovih graničnih prelaza, kada se može očekivati da neke od njih rade od 00.00 do 24.00 časova? O ovome već godinama govorimo, pre svega za granični prelaz Horgoš 2 ili za granični prelaz Đala ili za granični prelaz Bajmok.
Za nekoliko dana će se održati 11. zasedanje Zajedničke komisije za ekonomsku saradnju Srbija i Mađarska. Da li će ovo biti tema tog sastanka, odnosno te sednice?
Treće pitanje u vezi graničnih prelaza za vas, gospođo predsednice, a možda i za ministra Momirovića - kada će započeti aktivnosti na rekonstrukciji i dogradnji graničnog prelaza Horgoš?
U našem budžetu su obezbeđena sredstva u visini od 520 miliona dinara. Građani očekuju da ti radovi započnu, jer, kao što znamo, u letnjim mesecima i preko 200 hiljada putnika pređe granični prelaz Horgoš 1 za jedan vikend, a kamioni čekaju i duže od 20 sati, tako da bih očekivao odgovor na ovo pitanja.
Hvala vam najlepše.
Hvala, gospođo predsednice.
Ja ću u svom trećem obraćanju malo da govorim o podacima u vezi ekonomske saradnje Republike Srbije i Mađarske, jer to građani treba da čuju. Mislim da su ti podaci za svaku pohvalu.
Sada bih postavio dva pitanja. Ohrabruje nas ovo što ste rekli u vezi graničnih prelaza. Zaista bi bilo bitno da se oni u prvom koraku otvore, a u drugom koraku da produžimo radno vreme onih graničnih prelaza koji u „mironodopskim“ uslovima rade od 7 do 19 sati, kako što je bitno i to da radimo i na poboljšanju putne infrastrukture onih puteva koji vode do tih graničnih prelaza. Mi smo već i o tome razgovarali. Ja bih spomenuo samo put između Bačke Topole i Bajmoka. Tako bi taj granični prelaz bio povezan kvalitetnim putem sa auto-putem Horgoš - Beograd i to je isto jako bitno za građane.
Dva pitanja koja bih postavio su sledeća. Prvo pitanje, i vi ste malopre spomenuli, odnosilo bi se na rekonstrukciju pruge Subotica – Segedin, a u drugom koraku Subotica – Baja. Pitanje je – dokle se stiglo u realizaciji tog projekta, jer kada je saradnja tako intenzivna između Srbije i Mađarske i naših građana i građana Republike Mađarske, onda treba da investiramo i u železničku infrastrukturu, a ne samo u putnu?
Kada se završi ovaj projekat rekonstrukcije pruge Segedin – Subotica, onda ćemo moći da kažemo da Segedin u poslednjih sto godina nikada nije bio bliži Subotici nego što će biti nakon završetka toga projekta.
Drugo pitanje se odnosi na to da li Vlada Republike Srbije razmišlja da intenzivira saradnju i to ne samo ekonomsku saradnju, već i političku, sa tzv. Višegradskom grupom, sa Mađarskom, Češkom i Slovačkom?
Ja bih vas samo podsetio i vas i javnost na izjave od pre nekoliko dana predsednika Češke Republike gospodina Zemana. Znamo da su odlični odnosi i sa Slovačkom, i ekonomski odnosi i politički. O odnosima sa Mađarskom smo već govorili i sa Poljskom.
Mene i kao člana Grupe prijateljstva sa Republikom Poljskom raduje onaj potez koji je Vlada povukla, odnosno ministar Selaković u vezi opoziva našeg ambasadora iz Varšave i to pokazuje kako su odlični odnosi između naše Vlade i Vlade Republike Poljske.
Ja mislim i mi smatramo da bi Republika Srbija trebala da intenzivira saradnju sa višegradskom grupom. Bilo je takvih inicijativa i od gospodina Zemana i od gospodina Orbana i to, naravno, nije protiv bilo koga. Treba da sarađujemo sa svima, ali mislim da bi najtešnje mogli i trebali da sarađujemo da sarađujemo sa te četiri zemlje, osim ovih drugih zemalja koje su nam susedi.
Hvala vam.
Gospodine predsedniče Narodne skupštine, gospođo predsednice Vlade, dame i gospodo, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, imao bi dve grupacije pitanja za predsednicu Vlade i pokrenuću obe dve grupacije odmah u prvom obraćanju da bismo imali vremena i mogućnosti da raspravimo obe teme. Te dve teme nisu u korelaciji, ali se u ovom trenutku najbitnije za građane koje mi iz Saveza za vojvođanskih Mađara zastupamo ovde u Narodnoj skupštini.
Prva grupacija pitanje se odnosi na postupanju u vezi ilegalnih migranata. Šta država čini da bi garantovala bezbednost stanovnika Republike Srbije, malo kasnije ću izneti konkretne podatke i slučajeve, a druga grupacija pitanja se odnosi na ulaz u Republiku Srbiju sa teritorije Mađarske?
Što se tiče prve grupacije pitanja i u vezi konkretnog pitanja, šta Republika Srbija čini da bi garantovala bezbednost građana Republike Srbije, želim da kažem da je situacija alarmantna na određenim područjima Republike Srbije. Želim da spomenem dva naseljena mesta Majdan, Irabe na području opštine Novi Kneževac u severno-banatskom okrugu. To su sela od 200 ljudi. Radi se o staračkim domaćinstvima, a u tim selima se pojavljuje i konstantno boravi više od 500 migranata.
Ti ilegalni migranti ulaze ne samo u prazne kuće, nego i u kuće gde građani žive, spaljuju iz nehata te kuće, naši građani su preplašeni. Te ljude dovode tamo taksisti i mislim da država treba da postupi po tom pitanju, jer bezbednost naših građana treba da bude na prvom mestu.
Slična je situacija i na području opštine Kanjiža, na području grada Subotice i u naseljenim mestima u Zapadnobačkom okrugu.
Drugo pitanje u vezi ulaska sa teritorije Mađarske - zašto je i dalje potreban PCR test za ulazak iz Mađarske, ako to nije potrebno za ljude koji ulaze sa teritorije Severne Makedonije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Bugarske, koja je isto tako članica EU, kao što je i Mađarska?
Zahvaljujem.
(Subotica, 07.09.2020.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (predsednik poslaničke grupe) | Republika | Mesečno | 85110.00 | RSD | 03.08.2020 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (paušal) | Republika | Mesečno | 33148.00 | RSD | 03.08.2020 - |
| Predsednik Skupštine Grada | Grad Subotica (odbornička naknada) | Grad | Mesečno | 16570.00 | RSD | 21.08.2020 - |
| Predsednik Skupštine Grada | Grad Subotica (naknada za vršenje funkcije predsednika Skupštine grada) | Grad | Mesečno | 29802.00 | RSD | 21.08.2020 - |
| Predsednik upravnog odbora | Grad Subotica (Fondacija "Subotička sinagoga") | Grad | Mesečno | 0.00 | RSD | 21.08.2020 - |