Hvala.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovana premijerko, poštovani ministri, dame i gospodo poslanici, poštovani građani Srbije, danas je nažalost građanima lakše ponuditi mržnju i podele nego održive i realne politike, a pogotovo širiti laži jer u Srbiji se laž uvek primala bolje nego istina.

Već duže vremena iz dana u dan, iz meseca u mesec, slušamo salve uvreda prema ministrima koji dolaze u Skupštinu, kao da bukvalno ništa nije dobro, a vrlo slično je i sa direktorima javnog preduzeća, pogotovo kada je u pitanju „Telekom“, gde se iznose gnusne laži na račun „Telekoma“, o tome bih mogao da govorim naširoko i nadugačko, ali nažalost nemam vremena.

Činjenica da „Telekom“ danas stoji bolje nego ikada i da vredi više nego ikad, da nema nikakvih problema, da nema štrajkova, a da direktora Vladimira Lučića koji nažalost i ova vlast i ona koja je bila pre nje, nisu prepoznali kao čoveka koji može da vodi na najbolji način ovakav jedan kolektiv. Taj čovek, njega traže bukvalno sve strane telekomunikacijske grupacije da bude njihov direktor, ali je čovek ostao da radi u Srbiji i beleži rezultate bez obzira na okove oko nogu koje mu postavljaju.

Danas bih rekao nešto drugo onima koji prednjače u širenju laži i obmanjivanju građana ovde i zato bih zamolio da mi odgovore na ono što ću učiniti povodom optužbi koje ću izneti, a za koje odgovaram moralno, materijalno, krivično i na svaki drugi način, spreman sam i na poligraf da idem, i zamolio bih MUP, premijerku, pošto nije Ministarstvo pravde ovde i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu da mi odgovore o dva Robin Huda ovog skupštinskog saziva koji uglavnom obmanjuje ljude i skrivaju zlo i svoje prevare koje rade uvek prebacujući to na druge.

Radi se o gospodinu Aleksiću, čoveku koji je jedan od najaktivnijih poslanika ovde u parlamentu, za koje ovo što ću izneti ne znaju ni njegove kolege, a pretpostavljam da neki od ljudi koje poznajem su pošteni ljudi je učinio sledeće.

Kada pravite političku organizaciju potrebno je tri stvari koje su najvažnije da prikupite. Ovo znam samo ja, ovo ne znaju ni ljudi iz SNS, potrebno je, a znam zato što sam se uvek borio za to da se stranka mora izgraditi na pošten način, jer znam koliko je teško skupiti potpise i koliko je teško kad dajete iz svog džepa zbog toga su mi se javili ljudi koji su mi doneli ove nepobitne činjenice o kojima i sada govorim.

Znači, gospodin Aleksić kada je osnivao svoju stranku je trebao da uradi sledeće, da prikupi minimum 10.000 potpisa, zatim da za tih 10.000 potpisa plati državi između 30.000 i 40.000 evra i da onda posle toga. Jesam potrošio vreme?

Vidim da se neki ljudi tamo smeju, ali mislim da nije do smeha. Ako se borite za pošten rad onda trebate da osudite i onoga ko je pored vas. Ja nemam zbog čega da se plašim i uvek sam radio pošteno, a sad ću vam reći šta je gospodin Aleksić uradio.

Znači, gospodin Aleksić je krivotvorio potpise za osnivanje stranke, za ovo imam dokaze, i molim Poverenika za informacije od javnog značaja, da pribavi sledeće podatke o kojima govorim, a podaci su sledeći: da je minimum nekoliko hiljada glasova falsifikovano na način da su dokumenta, papiri, odnosno ono najosnovnije o građanima izvučeno, da li iz nacionalne službe za zapošljavanje ili iz nekih drugih, jer je bilo dosta ljudi iz G17 + prilikom osnivanja te stranke, ali nisu imali brojevi ličnih karata i onda su svojevoljno dopisivali brojeve ličnih karata. Radi se o nekoliko hiljada ljudi u Beogradu 90% ljudi.

Taj čovek danas govori o poštenju, taj čovek govori o osnivanju stranke godinama mi je muka jer znam koliko mi je teško bilo da osnujemo stranku i godinama pričamo o tome kako se razne stranke preuzimaju, poput gospodina Đilasa, to je u stvari jedna zakonita pljačka u današnje vreme. Dođete da pogledate registar stranaka, otmete tu stranku ili je otkupite i to je tako, ali gospodin Aleksić je otišao i korak dalje, on je falsifikovao potpise i to na jedan najbezočniji način, čak i u Trsteniku garantujem, ako proverite, naći ćete ljude, to je vrlo lako samo uzmete spisak Poverenika za informacije, pa pogledate da li ti podaci odgovaraju brojevima ličnih karata tih ljudi, nazovete te ljude i ja vam garantujem da 90%, minimum u Beogradu, su izmišljeni, jer je rekao čovek koji je u tome učestvovao. On mi je doneo podatke.

Smejte se vi! Vi se samo smejte tome.

Dalje, trebalo je da uplati preko 30 do 40 hiljada evra. Znači, oštetio je budžet za taj novac. Ni dinara nije uplaćeno u budžet.

Sledeće što je uradio, što je vrlo licemerno, trebao je da održi u mesec dana izbornu skupštinu. Plašeći se tada kadrova iz G17 plus koji su tada u to vreme bili poprilično popularni, on nije održao izbornu skupštinu, nego je tek kasnije, kada je stranku preimenovao u Narodnu stranku, antidatirao i napravio datum.

Meni je strašno, pored svega ovoga što je to uradio čovek koji se stalno poziva na poštenje, kako je to neko mogao da dozvoli u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Ovo ne može da uradi čovek koji sedi u Skupštini. Ovo može da uradi samo čovek kojem je mesto u drugoj instituciji.

Nažalost, nemam vremena, ali biće prilike da govorim o još nekim poštenjačinama, pošto me je gospodin Đilas prozvao u „Utisku nedelje“. Nemam prilike da mu odgovorim, ali ću zato govoriti o Mariniki Tepić, još kako i o čemu je radila.

Imaću priliku još malo.

Gospođo premijerka, hvala vam na odgovoru, ali ja nisam zadovoljan vašim odgovorom.

Ja mislim da ja nisam ni policajac, a ni sudija, da ovo treba da dokazujem.

Ja sam ove podatke dobio i rekao sam koji je način. Samo treba Poverenik, a i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu da se provere ko su ti ljudi koji su navodno potpisali za stranku i vrlo lako ćete videti.

Kada govorim o Ministarstvu pravde, ja se nadam da ćemo tu konačno ubrzati reforme, jer i na svom ličnom slučaju prilikom raznih ucena i pokušaja diskreditacije, milicija je uradila odlično svoj posao, ali uvek je izostajala pravda i Ministarstvo pravde.

Nažalost, kroz to prolaze mnogi drugi ljudi, kao i ministarka Irena Vujović, koja je imala priliku pre neki dan da bude u Skupštini, gde jednostavno bila osuđivana za neke stvari za koje uopšte nemaju veze sa onim što ona radi.

Ponavljam, spreman sam da odgovaram na svaki mogući način za svaku reč koju sam izgovorio, a i biće prilike, jer sam bio predsednik Sportskog saveza i već u sledećoj godini izabran za najbolji Sportski savez i osvojio Majsku nagradu kada je u pitanju sport u Srbiji, da pričam o tome šta je gospođa Marinika radila kada vladala sportom u Vojvodini. Mogu samo da kažem da su se pare delile, a ja to jako dobro znam i pogledajte samo kako Liga socijaldemorkata Vojvodine, nikada je niko nije optužio, zato što ja znam zašto je otišla. Zašto? Zato što zna kako su pare išle, a za Sportski savez kojim sam ja predsedavao, koji sam ličnim primerom i plivao za Časni krst i radio mnoge druge stvari i zato dobio Majsku nagradu, bez ikakve zaleđine.

Nisam dobio od Marinike ni 330.000 dinara za decu ometenu u razvoju, ali zato se novac delio. Nažalost, neki od vas se ovde smeju, ali ja bih voleo i žalosno je da je neko od vaše dece ili deca vaših prijatelja bili u takvoj poziciji.

O tome ćemo imati prilike da pričamo i nadam se, gospođo premijerka, da će neko drugi preuzeti ovaj posao o kojem sam ja danas govorio.

Hvala.