Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, verujem da su, kako građeni, tako i zaposleni u pravosuđu željno iščekivali setove ovih zakona, posebno Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.
Pre svega, iz razloga da bi videli koja će rešenja biti ponuđena i da se mnogi od njih vratili kućama u mesta svojih prebivališta i da ne bi morali na posao svakodnevno da putuju što je bilo prouzrokovano prethodnim rešenjem. Mislim da je njihov entuzijazam naglo opao kada su videli rešenja koja ste ponudili, posebno u ovom zakonu o područjima sudova popularno nazvanim zakonom o mreži sudova, a mi iz Lige socijaldemokrata Vojvodina smo se zaista nadali da će rešenja biti malo drugačija. Imali smo nadu nismo imali prevelika očekivanja pošto je i prethodni predlog koji ste povukli iz procedure nije bilo srećno rešenje za nas.
Nažalost, imamo priliku da po mom mišljenju vidimo najgore rešenje mreže sudova do sada. Vidimo jedno slobodno mogu da kažem - smišljeno razbijanje utvrđenih sedišta sudova na teritoriji AP Vojvodine iz razliku od naših kolega iz SMV, mi iz Lige socijaldemokrata, Vojvodinu smatramo da je upravo to ključno pitanje i da je upravo najveći problem to što se pojedini sudovi i sudske jedinice, odnosno pojedini viši sudovi usmeravaju ka apelacijama u Beogradu, a određene sudske jedinice naslanjaju se na neke druge osnovne sudove što do sada nije bio slučaj. Upravo iz tog razloga mi iz Lige socijaldemokrata smatramo da nije dobro to što je predlagač ovog zakona Vlada Republike Srbije i da nije dobro što se o ovom zakonu raspravlja ovde u Skupštini Republike Srbije, kada se radi o sudovima sa teritorije AP Vojvodine.
Mnogo bi bolje rešenje bilo da je predlagač tog zakona Vlada Vojvodine i da se o tom zakonu raspravlja u Skupštini AP Vojvodine, kao o zakonodavnom telu u odnosu na sudove, koji se nalaze na teritoriji AP Vojvodine. Vidim da se predsedavajući smeška, ali moram da vas podsetim, to je rešenje koje je nekada postojalo i Vojvodina je nekada imala te nadležnosti, imala je nadležnosti da uređuje mrežu sudova na svojoj teritoriji. Takođe, je imala i Ustavni sud i želeo bih odmah da razoružam ove teoretičare zavere, Vojvodina je tada kao i sada bila sastavni deo Republike Srbije i tu sastavno treba i da ostane, ali sa ovim nadležnostima. Zašto ovo govorim?
Ovo govorim iz razloga što se tada ne bi dogodilo da Kovin bude sudska jedinica Smedereva, ne bi se dogodilo da za Viši sud u Pančevu, da apelacija bude u Beogradu, a ne u Novom Sadu, kao što je to do sada bilo.
Jasno je koje su namere ovde iskazane, jasno je da se ponovo teži ka centralizmu Beograda koji treba da odlučuje o tome kako ćemo svi mi da živimo i mi u Vojvodini, oni u Nišu i u Novom Sadu, u Subotici.
To je bila namera ovakvim predlogom zakona o mreži sudova. Mi iz LSV vrlo jasno vidimo koje su vaše namere i smatramo da to nije put ka EU, da to nije put kojim nas vi kao Vlada navodno vodite, pošto o tome pričate, pošto EU ne poznaje centralizam ni ovog niti bilo kojeg drugog tipa, tako da vas upozoravam i molim da to ne radite.
Vojvodina ima određene specifičnosti, specifičnosti koje su opredeljene tradicijom, istorijskim nasleđem, specifičnosti koje se neguju vekovima, neguju se i od posle Drugog svetskog rata i upravo iz tih razloga jeste ta AP.
Još jednom vas molim nemojte to da radite, da mi kažete da vi možete bolje od nas koji živimo u Vojvodini da znate da li je Kanjiži potreban osnovni sud ili ne, da li je Kanjiži potrebna sudska jedinica ili nije, da li Kovin treba da bude sudska jedinica Pančeva ili da bude sudska jedinica Smedereva.
Da li Bačka Topola treba da ima osnovni sud? Mi jako dobro znamo da Bačka Topola treba da ima osnovni sud i 150 godina je duga tradicija Osnovnog suda u Bačkoj Topoli? Zašto je sada odjednom Bačka Topola sudska jedinica i zašto Kula nema osnovni sud? To je pitanje. Vodili ste se brojem predmeta, koji se rešavaju u pojedinim sudovima, vodili ste se u udaljenosti određenih sudskih jedinica, pretpostavljam da će to biti odgovor i za Pančevo, pošto gospodin ministar nije o tome pričao kada je pričao o razlozima zašto je Pančevo, Višem sudu u Pančevu, apelacija u Beogradu. Pretpostavljam da će odgovor biti da je to udaljenost Pančeva koja je bliža Beogradu, nego Novom Sadu. Isto tako, Novi Kneževac je bliže Kanjiži.
Ada i Čoka su bliže Senti, a gravitiraju prema Kikindi. Da li je to bio kriterijum? Mislim da kriterijum nije bilo to, mislim da su kriterijumi bili druge prirode.
Ono što je takođe vrlo značajno, bez obzira što postoji individualno pravo na upotrebu tumača u sudskim postupcima, kolektivno je pravo, na upotrebu jezika.
Jedan odbornik SNS u Skupštini Grada Subotice, odakle sam ja, izašao je za govornicu i rekao – u upotrebi je u Srbiji ćirilično pismo i srpski jezik i to je tačno, ali je takođe u gradovima, u Vojvodini je u upotrebi šest službenih jezika. U gradovima u upotrebi različiti jezici.
Konkretno u Smederevu, u službenoj upotrebi nije mađarski jezik, a u Kovinu jeste. Nije u upotrebi ni rumunski jezik, a u Kovinu jeste.
Mi iz LSV svakako ćemo se obratiti međunarodnim institucijama da zaštite upotrebu jezika i pisma u vezi ovog zakona.
Takođe se priča o finansijskim sredstvima koja su neophodna za konstituisanje mreže sudova, pa imamo 66 osnovnih sudova u Republici Srbiji.
Da AP Vojvodina ima izvorne prihode, kao što se LSV zalaže, da li mislite da bi bio problem da Bačka Topola dobije osnovni sud? Naravno da ne bi bio.
Da li mislite da možemo da odlučimo o tome da li bi Vojvodina imala policijsku upravu? Imala bi i to.
Upravo iz tog razloga, mi nikada nećemo odustati od toga, od našeg programa, od toga da Vojvodina ima zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast i izvorne prihode i imovinu. Tada ćemo sami moći da uredimo mrežu sudova i sve ostalo na način kako mi smatramo da je potrebno, kako smatramo da je najbolje za građane Vojvodine.
Da niste imali baš najbolje namere prilikom predlaganja ova četiri zakona i njihovih izmena i dopuna, takođe se vidi i iz zakona o javnom tužilaštvu. Ono što sam ja primetio jeste da ste proširili, prilično ste proširili šta znači ukidanje javnog tužilaštva, pa se onda smatra ukinutim i javno tužilaštvo koje menja teritoriju na kojoj postupa, pa onda sledstveno tome, javni tužioci iz tih tužilaštava, nastavljaju da vrše funkciju zamenika.
Zašto se javno tužilaštvo smatra ukinutim, ukoliko nastavlja da postoji u sedištu u kojem postoji do tada, na teritoriji tog tužilaštva se osniva novo i tu je neophodno imenovati novog javnog tužioca, a ne zamenika, da biste doveli one, za koje vi mislite da su podobni. To takođe nije dobro rešenje.
Da zaokružim, kao osnovni zakon jeste zakon o sedištima i područjima sudova koji je za nas vrlo značajan i smatramo da je to osnovno političko pitanje cele ove grupe zakona.
Mi smo uložili amandmane i upozoravamo vas da usvojite naše amandmane i da odreagujete na vreme, da sprečite centralizam koji nam se, ja vidim, ponovo smeši. Znamo dokle nas je to dovelo, dokle nas je dovelo centralizovanje Srbije na ovaj način.
Sprečite to na vreme. Hvala.

Potrudiću se da budem kratak.
Nisam rekao ništa po pitanju Višeg suda u Šapcu i apelacije u Novom sada. Takođe, mislim da to nije dobro rešenje.
Mislim da ste me vi vrlo dobro razumeli kada sam pričao o relativizaciji autonomije Vojvodine. Tako je, prošlost je ono što je bilo, a budućnost je ono što nas čeka, ali to ne znači da ne treba da promenimo ono što smo u jednom trenutku, naše sada već istorije, mislim na tu 1988, 1989, godinu, promenili, praktično, ustavnim pučem, to ne znači da AP Vojvodini ne treba vratiti zakonodavnu nadležnost koju je imala, to ne znači da Skupština Vojvodine ne bi na bolji način rešila mrežu sudova na teritoriji AP Vojvodine.
Mislim da dolazimo do onoga na šta sam sumnjao, da kažem. Rekli ste u jednom delu svog izlaganja da se ide ka tome da se gradovi spajaju. Pomenuli ste u jednom trenutku da Pančevo teži ka tome da postane sastavni deo Beograda, pretpostavljam da treba da postane opština Beograda. Ne znam šta građani Pančeva o tome misle.
Možemo da uzimamo i dobre i loše primere. Možemo da kažemo da je neka država manje ili više centralizovana. Možemo da kažemo da su neka prava nekada postojala, a više ih nema, a neka će možda postojati u budućnosti. Možda će neka Vlada imati više razumevanja koja dođe posle vas za potrebe građana Vojvodine. Postoje izuzeci koji potvrđuju pravilo, ali zašto baš ti izuzeci? Zašto baš Kanjiža? Zašto baš Kula?
Objasnili ste. Ima smisla. Ne želim da budem zajedljiv. Ne želim da kažem da…
(Predsedavajući: Vreme.)
… su suštinski vaše namere loše. Samo sam ukazao na neke stvari koje smo mi primetili i za koje smatramo da treba da budu drugačije.
Iz tog razloga poslanici LSV neće podržati ovaj zakon u ovom obliku. Da li će naši amandmani biti usvojeni, videćemo. Hvala.

Poštovani predsedniče, gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, u vreme kada se u zemljama EU odlučuje o tome da li je potrebno legalizovati istopolne brakove, dok je u mnogim državama EU ovo pitanje već rešeno, naravno, pozitivno ili negativno, dok smo svedoci da ova vlada nije sposobna da obezbedi ostvarenje osnovnih ljudskih prava zagarantovanih Ustavom pojedincima i zabranjuje tzv. „Paradu ponosa“, mi ovde raspravljamo o Zakonu o legalizaciji objekata. Ovaj zakon, nažalost, potreban je samo u Srbiji, s obzirom da bespravna gradnja kao pojam u uređenim državama ne postoji.
Poslanička grupa LSV smatra da ovaj zakon ima niz manjkavosti, na šta smo mi i ukazali podnošenjem amandmana, podneli smo četiri amandmana na ovaj zakon, ali sve manjkavosti ovog zakona ne ogledaju se samo u tome. Pre svega, krenuo bih kroz analizu pojedinih članova zakona za koje smatramo da nisu dorečeni i da stvarno stvaraju niz nejasnoća koje će dovesti do problema prilikom tumačenja i upotrebe ovog zakona kada ga budete usvojili.
U članu 3. navodi se za koje objekte ne može naknadno da se izda građevinska dozvola, pa se tu naglašava da ova dozvola ne može da se izda ukoliko su objekti izgrađeni na zemljištima koja su nepovoljna za gradnju, ukoliko objekti nisu izgrađeni od materijala koji je zadovoljavajućeg kvaliteta ili ukoliko trajnost ovog materijala nije zadovoljavajuća. Ono što ste propustili da navedete u ovom članu jeste – ko uopšte utvrđuje takav status zemljišta, ko utvrđuje kvalitet materijala i ko utvrđuje trajnost materijala?
U istom ovom članom navodite nadalje da ne može naknadno da se izda građevinska dozvola ni za objekte koji su izgrađeni, odnosno rekonstruisani u pogledu namene i spratnosti objekta, protivno uslovima propisani planskim dokumentom ili odredbama Pravilnika o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju. Smatram da ukoliko je objekat izgrađen u skladu sa planskim dokumentom, on onda i nije nelegalan. Moramo da ukažemo na činjenicu da najveći broj bespravnih graditelja i legalizuje objekte upravo iz razloga što odstupaju od planskih dokumenata. Ovo je posebno slučaj upravo kada se radi o spratnosti objekta. Koliko shvatam, ova odredba se odnosi samo na objekte koji nemaju potrebne dozvole, a građeni su u skladu sa planskom dokumentacijom.
Nadalje, u članu 5. u stavu 1. ne rešava se problem bespravnih objekata izgrađenih ili rekonstruisanih posle 11.09.2009. godine, a ovih objekata, svi smo toga svesni, ima poprilično. Postavljamo pitanje – da li će to, po ko zna koji put, biti regulisano nekim novim po ko zna koji put donetim zakonom o legalizaciji, ili kako će se već taj zakon zvati, pošto u obrazloženju zakona na strani sedam sudbina tih nelegalnih objekata ostaje nejasna?
U članu 6. navodite da organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole utvrđuje da li objekat ispunjava propisane uslove za građenje i korišćenje. Smatram da je ovo neophodno preciznije definisati i da ste to morali da učinite, pošto propisani uslovi za građenje i korišćenje zaista predstavljaju nešto što je vrlo bitno. Ovakva formulacija koja je ovako široko postavljena daje više nego velike mogućnosti za kreativnosti nadležnog organa u pravcu tumačenja ovih uslova, a preterana kreativnost po pravilu vodi u selektivnu primenu zakona i daje mogućnost različitih vrsta zloupotreba. Da budem precizniji, otvara mogućnost korupcije.
Takođe, smatramo da bi možda bilo praktično da ste u odredbama člana 15. zahtevali, pored projektnog zadatka, osnova karakterističnih preseka, objekata, tehničkog izveštaja itd, što već navodite, i prilaganje fotografija sa svih strana, pošto jedino na taj način mogu da se uporede priloženi dokumenti sa izgrađenim objektom na terenu, pored već ovih propisanih grafičkih priloga.
Ono što takođe ostaje nejasno, jeste zašto se posebna vrsta projekta izvedenog objekta za potrebe legalizacije izrađuje za porodične stambene objekte do 300 metara kvadratnih bruto razvijene građevinske površine, kako to navodite u članu 14, pa razrađujete u čl. 15. i 16. zakona, a ne izrađuje se za porodične stambene objekte preko 300 metara kvadratnih bruto razvijene građevinske površine, nego samo za stambene objekte bruto razvijene građevinske površine preko 300 metara, dok se porodični objekti izostavljaju? Zašto se izostavljaju ovi porodični stambeni objekti preko 300 metara kvadratnih? Sasvim je jasno da porodični stambeni objekti mogu biti i preko 300 metara kvadratnih bruto razvijene građevinske površine. Ostaje pitanje koga to želite da lišite zadovoljstva da izradi posebnu vrstu projekta izvedenog objekta za potrebe legalizacije?
Takođe, u članu 31. propisujete dužnost lokalne samouprave da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona donese opšti akt kojim će bliže urediti merila za određivanje visine naknade, uslove pod kojima se može ostvariti pravo na umanjenje naknade, kao i uslove i način plaćanja naknade. Ovo pitanje je za nas posebno značajno. Pošto se lokalnim samouprava ostavlja ovako dugačak rok, to znači da dok se ne donese ovaj opšti akt legalizacija i ne može da se sprovede. Samim tim, mi poslanici LSV postavljamo pitanje – zašto se onda ovaj zakon donosi po hitnom postupku? Za hitan postupak nije bilo nikakvog razloga, ukoliko se lokalnim samouprava ostavlja ovako dugačak rok za donošenje ovog opšteg akta.
Takođe, kao i u svakom zakonu koji reguliše određena prava i obaveze, postoje i kaznene odredbe. Ono što je interesantno jeste da nigde nema kaznenih odredbi za građevinske inspektore. Postavljam pitanje – ko donosi rešenja? Donose ih građevinski inspektori. Ko je najveći krivac za bespravnu gradnju? Ko nije postupao u slučajevima bespravne gradnje? Nisu postupali upravno građevinski inspektori. Zašto onda nisu propisane kazne za njihovo nepostupanje?
Naposletku, po mom mišljenju, najsporniji član ovog zakona jeste član 38, iz više razloga. Pre svega iz razloga što direktno utiče na prava pojedinaca koja su već ostvarena. U ovom članu se navodi da postupci za legalizaciju započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona, po zahtevima koji su podneti do 11. marta 2010. godine, a koji nisu okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona, treba da se okončaju po odredbama ovog zakona. Naime, od 11.03.2010. godine građani su postupali po već podnetim zahtevima, a po onome što su im naložili organi koji su po ovim zahtevima postupali. Prilagali su dokumentaciju, dostavljali su je.
Postojao je veliki broj predmeta. Mnogi od tih postupaka nisu okončani. Najčešće to nije krivica onih koji su ove zahteve podnosili. Tehnička dokumentacija koja se traži po novom zakonu ne razlikuje se mnogo od dokumentacija koja je predavana po prethodnom zakonu ali svakako njena dorada predstavlja za investitore i za građane dodatne troškove. Smatramo da je racionalno da se dokumentacija predata u skladu sa starim zakonom prihvati kao kompletirana i reši po odredbama starog zakona, osim ukoliko podnosilac zahteva ne odluči drugačije, što smo mi predložili i amandmanom na ovaj član. Oni dokumenti koji se predaju nakon usvajanja ovog zakona i zahtevi koji se predaju nakon usvajanja ovog zakona, logično je da se rešavaju po odredbama ovog zakona.
Smatramo da niko ne treba da trpi mimo svoje krivice to što administracija, državna administracija nije na adekvatan način radila svoj posao, a to je da pribavlja nove dokumente koji su slični sa već pribavljenim dokumentima i da zbog toga ima troškove.
Na kraju bih rekao da LSV jeste svakako stava da legalizacija objekata u Srbiji mora da se napokon sprovede do kraja i da se okonča. Ono što je svakako poražavajuće jeste činjenica da kroz legalizaciju treba amnestirati nečija krivična dela na koje se nije blagovremeno reagovalo.
U Republici Srbiji legalizacija traje već 20 godina, rezultati su negativni. Imamo što je apsurdno više nelegalnih objekata sada nego kada je ova problematika počela da se stavlja u zakonske okvire. Nesprovođenjem postupka legalizacije na adekvatan način oštećeni su kako i država tako i oni građani koji su postupali po zakonu i ispunjavali svoje obaveze. Smatramo da treba pojednostaviti i pojeftiniti proceduru za legalizaciju i uknjižbu legalnog objekta i obezbediti sprovođenje zakona ali takođe smatramo da treba oštro sankcionisati one koji zakone krše. Ako želimo da živimo u uređenoj državi ovo je svakako početak koji iako je zakasneo Republici Srbiji treba.
Naposletku želim da kažem da će poslanici LSV doneti odluku da li će ovaj zakon podržati, a što će umnogome zavisiti od toga da li će biti usvojeni amandmani koje smo na ovaj zakon podneli. Hvala.

Poštovani predsedniče, gospodine ministre, predstavnici Ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, ispred nas nalazi se zakon o prekršajima, za koji bih mogao da kažem da je prilično obogaćen. U njemu su sadržani neki novi instituti za koje smatram da su generalno dobri i ukoliko se usvoji par amandmana, koje je između ostalog podnela i poslanička grupa LSV, smatram da ćemo naposletku dobiti jedan dobar zakon o prekršajima.
S obzirom na to da je zakon prilično obiman, a da je vremena malo, ja ću se osvrnuti samo na par detalja koji su se meni učinili interesantni, kako pravno, tako i politički, pa bih pre svega krenuo od odredbi koje se tiču odgovornosti za prekršaj u kojima se navodi da su za prekršaj odgovorna fizička lica, pravna lica, odgovorna lica u pravnom licu i preduzetnici, a da za prekršaj ne mogu biti odgovorni Republika Srbija, teritorijalna autonomija i jedinice lokalne samouprave, što je i logično.
Moje pitanje bi bilo čisto terminološke prirode, a odnosi se na teritorijalne autonomije, pošto, koliko sam ja upoznat, u Republici Srbiji postoje dve teritorijalne autonomije - AP Vojvodina i AP Kosovo i Metohija i s obzirom da se po sporazumu, koliko sam upoznat, koji je Republika Srbija potpisala, propisi Republike Srbije ne primenjuju na teritoriji AP Kosovo i Metohija, ostaje nam AP Vojvodina. Te bi stoga moje pitanje bilo – iz kojeg razloga u zakonu nije precizirano da se radi o AP Vojvodini, ili možda imate nameru da osnivate neku drugu teritorijalnu autonomiju, pa da nas o tome upoznate. Toliko o tom delu.
Kao novu oblast uočio sam da uvodite prekršajnu odgovornost pravnih lica za šta smatram da je dobro, ali kao osnov za uvođenje navodite da bi se putem ovih izmena onemogućilo da se u izmenama statusa pravnih lica onemogući da izbegnu prekršajnu odgovornost. Mislim da, koliko sam se barem susretao u praksi, pravna lica koja uđu u prekršajnu odgovornost sa novčanim kaznama koje su najčešće u prilično velikim iznosima opredeljene, najčešće prestaju da postoje kroz postupak stečaja i likvidacije, tako da su statusne promene manje verovatne. S obzirom na to da nova pravna lica mogu da se osnuju za svega par hiljada dinara, smatram da je interes učinilaca prekršaja da pravno lice prestane da postoji pošto je jeftinije osnovati novo. U svakom slučaju je dobro da ove odredbe u zakonu postoje.
Takođe bih se osvrnuo i na odredbe gde se teret dokazivanja obeležja prekršaja i odgovornosti prenosi na podnosioca zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, a više ne predstavlja obavezu suda, što je nekako i logično rešenje sledstveno novom ZKP. Međutim, smatram da je trebalo imati u vidu i samu prirodu prekršaja kao dela koja predstavljaju manji stepen društvene opasnosti od krivičnih dela, pa je sledstveno tome po mom mišljenju bilo potrebno analizirati zainteresovanost podnosilaca zahteva da u prekršajnom postupku učestvuju aktivno, s obzirom na iskustva iz praske, gde se neretko događa da se u samim prekršajnim postupcima podnosioci zahteva ni ne pojavljuju, ili se pojave nakon višestrukog pozivanja od strane suda. Tako da, smatram da je s obzirom na društvenu opasnost koju prekršaj sa sobom nosi, bez obzira što najveći broj građana Srbije najčešće učestvuje u prekršajnim postupcima, mislim da je trebalo imati ovo u vidu i možda biti malo obazriv prilikom donošenja ovakve vrste rešenja, gde podnosioci zahteva treba aktivno da učestvuju u prekršajnim postupcima, pošto praksa nije pokazala da se to i događa.
Ovo smatram iz razloga što je najčešće problematično za podnosioce zahteva, da podnesu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka koji je pravno utemeljen. Tako se dovodi u pitanje uopšte i mogućnost njegovog procesuiranja kroz sam postupak i na taj način smatram da ugrožavamo efikasnost u vođenju ovih postupaka, naravno i stručnost od strane pojedinih podnosilaca zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.
Sledstveno ovome nadovezao bih se i na odredbe o zastarelosti. Smatram da je dobro da je definisana zastarelost vođenja postupka i izvršenja krivične sankcije, što u postojećem zakonskom rešenju nije bio slučaj. Ovde je to mnogo preciznije definisano i to je u redu. ali, po mom mišljenju, neosnovano ste produžili rok zastarelosti na dve, odnosno četiri godine kada se radi o apsolutnoj zastarelosti, pošto smatram da to može da dovode do inertnosti kako podnosilaca zahteva, za rokove podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka, a i samih sudova koji te postupke vode, jer će biti prilično lagodni po pitanju vremena u kojem postupak treba da se započne i okonča. Mislim da će se sama svrha prekršajnih sankcija u tom smislu razvodniti i postupci će trajati neosnovano dugo. Smatram da je trebalo više usmeriti pažnju na odgovornost samih podnosilaca zahteva uz skraćivanje roka za podnošenje zahteva i možda poradi na nekoj disciplinskoj odgovornosti onih koji neosnovano prolongiraju kako podnošenja zahteva, tako i sam tok prekršajnog postupka, gde mislim na podnosioce sa jedne strane i na prekršajne sudije sa druge strane.
U ovom novom zakonskom rešenju uvodi se novi institut. Radi se o prekršajnom nalogu, kojim je omogućeno da učinilac prekršaja uplati polovinu kazne koja je propisana u fiksnom iznosu, čime će se povećati efekat naplate, kako navodite, i na ovaj način se smanjuje mogućnost korupcije policijskih i inspekcijskih organa.
Svakako sam mišljenja da je ovaj nalog dobro rešenje. Međutim, smatram da je malo nesrećno obrazložen razlog za njegovo uvođenje, pošto stepen korupcije kako policijskih službenika, tako i inspekcijskih organa, po mom mišljenju, na ovaj način ne može da se smanji, nego može da se smanji povećanjem zarada policijskih službenika i inspektora. U suprotnom, ukoliko kazna nije opredeljenja u fiksnom iznosu, navodite da tu postoji obaveza podnošenja zahteva, odnosno potreba individualizacije prekršajne sankcije, ukoliko se radi o nekim drugim vrstama prekršaja, odnosno prekršajnih sankcija.
Naime, rekao bih da je individualizacija bitna za svaki prekršaj, kako za onaj gde je kazna određena u fiksnom iznosu, tako i za onaj gde postoji raspon određivanja kazne, odnosno gde je određena druga prekršajna sankcija i smatram da će učinioci prekršaja kojima se na osnovu prekršajnog naloga opredeljuje prekršajna sankcija takođe imate interes da ne budu zavedeni u evidenciju prekršajnih sankcija i izdatih prekršajnih naloga koje navodite, pošto je, naravno, za neki budući prekršaj koji mogu da učine to svakako jedan od osnova za opredeljivanje individualizacije, odnosno izbora vrste i mere prekršajne kazne koja će im biti izrečena u nekom narednom postupku.
Iz tog razloga, smatram da je svakako, pre svega, neophodno učiniti nezavisnim policijske i inspekcijske organe i na taj način im povećati zarade i na taj način ih učiniti nezavisnim, a takođe, isto to mislim i za sudije i za tužioce.
Takođe, vidim da posebno ističete preciznije uređenje mere rada u javnom interesu. Ono što moramo da napomenemo jeste svrha ove mere. Neretko je u praksi da se upravo ova mera koristi kao zamena za novčanu kaznu, što je svakako dobro rešenje, imajući u vidu ekonomski položaj građana Srbije, koji je veoma loš.
Nadam se da namera nije bila kompenzacija zamene novčanih kazni sa kaznom, odnosno merom rada u javnom interesu, iz razloga što je upravo ekonomska situacija građana Srbije gorući problem. Nadam se da nije to bio razlog da uvodite ovu vrstu mere, da bi se onda neko ko učini neki prekršaj, pa nije u mogućnosti, pošto nema posao da plati novčanu kaznu, njemu dala mogućnost da za državu uradi nešto besplatno, odnosno za lokalnu samoupravu, kako je naveo kolega i kako je to zakonskim rešenjem opredeljeno. Mislim da postoji drugi način da građani imaju mogućnost da plate novčane kazne, a to je da imaju mogućnost da se zaposle. Nadam se da će se ova Vlada baviti malo i tim pitanjem, pošto je već vreme. Prošlo je više od godinu dana, a po tom pitanju ništa nije urađeno.
Na posletku bih se svakako osvrnuo na odredbe o maloletnicima. Smatram da je dobro što su one na ovaj malo opširniji način rešene, nego što je to ranije bio slučaj. Ono što bi bila zamerka, koja je možda sitna, ali po mom mišljenju bi bilo dobro da su ove odredbe objedinjene u jednoj glavi, a ne da su u dve glave, pošto su u glavi 6. navedene odredbe o maloletnicima, odnosno njihovom položaj u prekršajnom postupku, a zatim je u glavi 23. uređen postupak prema maloletnicima. Lično sam mišljenja da bi bilo bolje da je sve to u jednoj glavi, da su objedinjene te odredbe o maloletnicima, ali suštinski je sve to dobro.
Ono što takođe smatram, mislim da je neko od kolega i podneo amandman po pitanju nečega sličnoga, jeste maloletnički zatvor, za šta smatram da u prekršajnom postupku to predstavlja jednu prilično strogu sankciju prema maloletniku, ali dobro.
Na posletku bih se samo osvrnuo i rekao bih da će poslanička grupa LSV verovatno glasati za ovaj zakon, što će takođe biti opredeljeno time da li ćete usvojiti amandman na član 94. koji smo mi podneli. Koliko sam juče čuo, na isti član amandman je podnela i poslanička grupa SVM. Radi se o tome da je sudu data mogućnost da sam opredeljuje da li će se u postupku primenjivati jezik nacionalne manjine, odnosno jezik koji je u upotrebi na određenoj teritoriji ili ne.
Smatram da je to veoma široko ovlašćenje za sud. To je pravo koje je ustanovljeno i Ustavom. Mislim da ne treba uopšte da bude kalkulacija oko toga da li će ovo pravo moći da se primenjuje ili ne. Ne znam ko je konkretno učestvovao u pisanju ovog zakona, ali svakako je nama u Vojvodini, gde je u službenoj upotrebi šest jezika, ovo dosta značajno polje. Mislimo da bi trebalo da bude precizno uređeno, bez mogućnosti različitih tumačenja. Hvala.

Hvala gospodine predsedniče, gospodine ministre, predstavnici ministarstva, mi iz  LSV ovaj amandman smo podneli u dva pravca.
Prvo ću se osvrnuti na ovaj, kako bih rekao prvi deo, s obzirom na to da Vlada nije ni obrazložila razloge zašto ovaj amandman nije prihvatila.
Naime, radi se o tome da smo mi u ovom amandmanu predložili da se zakon primenjuje na učinioce koji su prema maloletnim licima izvršili sledeća krivična dela, pa smo naveli da se radi o krivičnom delu silovanje i obljube nad nemoćnim licem u celosti.
U Predlogu zakona stoji da se ovaj zakon primenjuje, isključivo ukoliko su ispunjeni kvalifikatorne okolnosti, odnosno da je nastupila teška telesna povreda lica, koja se svakako pripisuje nehatu učinioca, odnosno da je delo izvršeno od strane više lice ili na naročito svirep ili naročito ponižavajući način ili prema maloletniku itd, odnosno u stavu 4. je propisano ukoliko je nastupila smrt.
Takođe se, isto to odnosi na obljubu nad nemoćnim licem, gde se izostavlja, po našem mišljenju neopravdano stav 1, kao što je to u slučaju silovanja, gde se izostavlja stav 1, odnosno stav 2.
Po našem mišljenju ove kvalifikatorne okolnosti, s obzirom na to da je izvršenje ovih krivičnih dela pripisano nameri učinioca mogu da predstavljaju samo otežavajuće okolnosti, ali nema apsolutno nikakvih razloga da se prema učiniocima krivičnih dela silovanja i obljube nad nemoćnim licem uopšte primenjuje ovaj zakon. To je što se tiče ovog prvog dela.
Predložili smo da se ovaj zakonik primenjuje i prema učiniocima krivičnog dela roda skrnavljenje, što smo kada smo razgovarali o Predlogu zakona u načelu isticali. Naime, bez obzira što se radi o krivičnim delima koji ne spadaju u grupu ovih krivičnih dela, nego u grupu krivičnih dela protiv braka i porodice, zaštitni objekti od takođe maloletno lice. Po našem stanovištu još je opasnije kada se radi o srodniku u pravoj liniji. Tako da smatramo da ima mesta da se ovaj zakon primeni i prema učiniocima ovog krivičnog dela, bez obzira što je iz različite grupe. Toliko, hvala.

 Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, predstavnici ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, mi iz Lige socijaldemokrata Vojvodine uvek smo bili za to da se izvršioci krivičnih dela izvedu pred lice pravde i da se po zakonu kazne, i kada se radilo o onima koji su kao huligani bili implementirani u navijačke grupe, i kada su paljene inostrane ambasade, pa samim tim smo za to i kada se radi o izvršiocima krivičnih dela prema maloletnim licima, naročito kada se radi o grupi ovako teških krivičnih dela.
Naime, ne bih kao neki od mojih kolega prethodnika čitao odredbe ovih zakona koji su predloženi, potrudio bih se samo da, u skladu sa pojedinim amandmanima koje smo mi kao poslanička grupa predložili i o kojima će svakako biti reči naknadno, ukažem na par činjenica. Pre svega mislim da nema dileme oko toga da ovaj i ovakav zakon treba usvojiti, da li u tekstu koji je predložen ili sa izvesnim izmenama, to ćemo da vidimo.
Ono što mi smatramo, što smo amandmanom i predložili, jeste da je u članu 5. ovog zakona, koji se odnosi na pravne posledice osude, predviđeno, kao i u članu 3, da se radi i o krivičnom delu rodoskrvljenja, da bi mogla da se primeni i mera zabrane vršenja roditeljskog prava. Bez obzira što se radi o jednoj grupi krivičnih dela, smatramo da je bilo neophodno da se i ovo krivično delo nađe kao krivično delo na koje bi se ovaj zakon primenio.
Svakako smo usvojili Lanzarot konvenciju i implementirali smo odredbe te konvencije i u ovaj zakon, što je svakako dobro. Međutim, takođe smatramo da je neophodno i samu kaznenu politiku u odnosu na ova krivična dela pooštriti, s obzirom na to da sada imamo situaciju da za pojedina krivična dela može da se izrekne i novčana kazna, odnosno uslovna osuda. Mislimo da je to put kojim u budućnosti treba ići i nadamo se da ćete to imati u vidu u budućnosti kada budete ozbiljnije prišli ovoj temi koja je zaista veoma ozbiljna, s obzirom na to da je porast ovih krivičnih dela, kao što su pojedine moje kolege i rekle u svom izlaganju, i to je evidentna činjenica, povrat kod ovih krivičnih dela je gotovo sto posto. Tako da, smatram da bi kaznenu politiku pre svega trebalo pooštriti, a mi ćemo ovaj zakon u svakom slučaju podržati.
U odnosu na druge zakone koji su u ovoj objedinjenoj raspravi, osvrnuo bih se na izmene Zakonika o krivičnom postupku. Vi ste, gospodine ministre, pomenuli da se sprema ozbiljnija izmena Zakonika o krivičnom postupku, i da su iz tog razloga ovo neke, da ih tako nazovem, kozmetičke izmene. Pre svega bih pohvalio izmenu ovog člana 73, pošto znam da je pokrenuta inicijativa za ocenu ustavnosti ovog člana. Ne znam da li je Ustavni sud doneo odluku u ovom slučaju. Ukoliko nije, vi ste preduhitrili Ustavni sud, što je u svakom slučaju pozitivno, imajući u vidu da ste se kod smene predsednice Vrhovnog kasacionog suda pozivali na odluku Ustavnog suda, koja se na to nije odnosila, ali nećemo sada o tome.
Dakle, svakako je to bilo ograničavanje, kako prava na rad zagarantovanog Ustavom, u odnosu na jedan broj mojih kolega advokata, tako i u odnosu na slobodan izbor branioca od strane onoga ko je u krivičnom postupku osumnjičen, tako da je to u svakom slučaju za pohvalu.
U odnosu na odredbu o pritvoru, odnosno na odredbu člana 425a, kako ste ga nazvali, koji se odnosi na određivanje, odnosno produženje pritvora nakon izricanja prvostepene odluke, morao bih da kažem da smatram da je to jedna odredba koja jeste predstavljala pravnu prazninu, ali je svakako u odredbama o pritvoru to bilo na kakav-takav način rešeno, tako da mislim da ste to mogli da ostvarite i za tu izmenu koju planirate u budućnosti, za koju ćemo videti kakva će da bude.
U odnosu na ova druga dva zakona, na Predlog zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela i Predlog zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela, ono što bih mogao da primetim jeste da ste tu, naravno, usklađivanjem propisa ubacili i krivično delo zloupotrebe službenog položaja. Ali, postoji jedan poseban odnos i EU prema ovom krivičnom delu, s obzirom na to da je u Izveštaju o proširenju za Srbiju Evropskog parlamenta 29. marta 2012. godine doneta jedna preporuka da se ova vrsta krivičnih dela u budućnosti ne optužuje, odnosno da se odustane od optuženja upravo iz razloga što je dolazilo do izvesnih sumnji u smislu ograničavanja raspolaganja imovinom onih koji su ovim krivičnim delima optuženi, odnosno da upravo pritvor prema izvršiocima ovih krivičnih dela nesrazmerno dugo traje.
To bi bila jedna sugestija. Očekivao sam da će to da bude prilikom izmena Krivičnog zakonika na neki srećniji način rešeno, ali to se nažalost nije dogodilo. Eto, to je čisto jedna sugestija, ako već idemo tim evropskim putem, onda da malo i te preporuke koje nam Evropski parlament šalje usvajamo. Hvala lepo.

Na izlaganje ministra, replika.

Zahvaljujem.
Hvala vam na ovoj informaciji. Vi ste zasigurno mnogo bolje u sve to upućeni. Ja sam na ovo ukazao iz razloga kada se radi o privatnoj imovini koja je obuhvaćena inkriminacijom ovog krivičnog dela. Dakle, apsolutno je nesporno kada se radi o imovini koja je državna. Verujem da je tu došlo do određenog pravnog vakuma, ali mislim da je ova preporuka bila u suštini veoma jasna. U praksi je veoma čest slučaj da se vlasnici i privatnih firmi optužuju i osuđuju, što je po mom mišljenju nedopustivo, za oba krivična dela, ali razumeo sam šta ste želeli da kažete. Samo sam ovoliko hteo da dopunim. Hvala.

Poštovani predsedniče, gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, pre svega želim da kažem da će LSV glasati protiv ove odluke, ne iz razloga što ima bilo koju vrstu simpatija prema sadašnjem predsedniku Vrhovnog kasacionog suda, prema nekome ko je to u prošlosti bio ili prema nekome ko će to u budućnosti postati. Jednostavno smatramo da je razlog za ovakvu našu odluku to što je ovo značajna institucija sistema i moraju jasno da budu opredeljeni razlozi za smer nosioca ovako odgovorne funkcije, odgovorne pre svega što je predsednik Vrhovnog kasacionog suda ujedno i predsednik Visokog saveta sudstva, a Visoki savet sudstva ima značajnu ulogu u izboru i razrešenju nosilaca pravosudnih funkcija.

Lično smatram da je upravo ovo razlog za smenu gospođe Mesarović, da biste mogli da uspostavite kontrolu nad ovim telom. Ova moja sumnja razvila se pre dva dana potpuno kada je gospodin Selaković u Briselu, pored ostalih stvari koje je rekao, naveo i da će pored odluke Ustavnog suda o vraćanju sudija na posao morati da se ova odluka preispita kroz određivanje disciplinske odgovornosti pojedinaca. Pretpostavljam da su to podobni, odnosno nepodobni pojedinci. Pre toga je potrebno uspostaviti vlast nad Vrhovnim savetom sudstva. Kada budete imali čoveka koji će moći da sprovede ovu vašu odluku, pretpostavljam da ćete tada krenuti u razračunavanje sa onima koji su po vašem mišljenju nepodobni.

Dakle, kada je u pitanju odluka Ustavnog suda po pitanju Nate Mesarović onda je sve vrlo jasno, odluka je sasvim jasna, a kada su u pitanju odluke o vraćanju sudija na posao nije jasna i vi ćete da je razrešite kroz disciplinsku odgovornost nepodobnih pojedinaca. Što se mene tiče, ovi motivi su vrlo jasni.

Takođe smatram da razlozi za smenu koji se odnose na odluku Ustavnog suda, na koju se pozivate, kojom je utvrđeno da odredba člana 102. stav 5. Zakona o sudovima nije u saglasnosti sa Ustavom, nije pravi motiv za ovu vašu inicijativu koju ste podneli Vrhovnom savetu sudstva radi smene predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Nije prvi put od kada ste formirali Vladu da menjate zakone radi zadovoljenja ličnih ambicija pojedinaca. To ste učinili prilikom izbora guvernera NBS. Ostaje da vidimo čije se ambicija ovog puta zadovoljava. Doduše, ovoga puta niste menjali zakon, samo niste mogli da pronađete zakonski osnov za ovakvu vašu inicijativu.

Razlozi za prestanak funkcije su jasni. To je razrešenje na zahtev sudije, odnosno nastupanjem zakonom propisanih uslova. Odluka Ustavnog suda Srbije to definitivno nije. Ono što je vrlo važno napomenuti jeste da ni jedan od ovih osnova nije opravdan u smislu ovog predloga za donošenje odluke o prestanku funkcije. Znate, ono što ste zaboravili da napišete je zakonski osnov za smenu. To niste napisali, zato što po mom mišljenju pravi osnov i motiv kojima se vodite nije propisan u zakonu ili Ustavu. To što pojedini funkcioneri vaše stranke imaju potrebu da se putem medija, iz njima poznatih razloga, razračunavaju sa predsednicom Vrhovnog kasacionog suda, prozivajući je da je korumpirana, nikako ne predstavlja zakonske osnove na koje se pozivate. Vi ste započeli borbu protiv korupcije, koju mi iz LSV apsolutno podržavamo.

Imate vlast, imate institucije sistema. Mislim da biste trebali tu borbu da institucionalizujete. Ako imate dokaze, pokrenite postupke. Mediji nisu mesto da se iznose takve stvari. Po mom mišljenju, pored nečijih ličnih ambicija kada dođe na ovu funkciju, verujem da bi vaši razlozi mogli da budu i vezani za lošu reformu pravosuđa, koju pominjete, takođe isti ovaj član vaše stranke, smatrajući da je gospođa Mesarović najodgovornija za njen neuspeh, ali taj osnov ne postoji u zakonu pa ste morali da napravite, da se izrazim slobodnije, gimnastiku da biste sproveli svoje zamisli u delo. Šta da radimo što Ustavom Srbije to nije propisano? Šta da radimo što nije propisano ni zakonima?

Ako želite da menjate Ustav i da propišete razloge za prestanak sudijske funkcije šire ili preciznije, mi iz LSV ćemo sigurno podržati inicijativu za promenu Ustava pre svega iz razloga što znate da ovaj ustav mi nismo ni podržali. Ovaj ustav u Vojvodini nije ni prošao. Bili smo protiv ovog ustava i ovakvog sve vreme. Razlozi za našu podršku promeni Ustava pre svega su sadržani u mogućnosti da ovim postupkom AP Vojvodini napokon bude vraćeno sve ono što joj je oteto 1989. godine, a pre svega mislim na zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, i izvorne prihode i imovinu. Apsolutno nemojte da sumnjate da ćemo kada se to dogodi jako dobro znati da pravnim aktima AP Vojvodine, pre svega Ustavom i zakonima, propišemo sve što se na Vojvodinu odnosu, pa i u odnosu na sudijske funkcije sudija u pokrajini. Uostalom, dok je postojala sudska vlast u Vojvodini odluke sudova u Vojvodini bile su primer stručnosti i pravičnosti.

Da se vratim na temu, ako je razlog za ovu vašu inicijativu loša reforma pravosuđa, ja kao neko ko se susreće sa time svaki dan mogu da vam kažem da reforma zaista nije postigla očekivane rezultate i da je mogla da se sprovede mnogo bolje. Evidentno je da su sudovi udaljeni od građana, da su sudije, kao i cela sudska administracija opterećeni ovakvom reformom. Evidentno je i da nešto treba promeniti, ali onda to treba da propišete Ustavom i zakonom, te razloge za smenu onih ljudi koji nisu zadovoljili očekivanja prilikom sprovođenja reforme pravosuđa. Po vašem mišljenju u ovom konkretnom slučaju – Nate Mesarović, a ne da neosnovano koristite ove razloge koje ste naveli.

Uzmimo u obzir i samu odluku Ustavnog suda koju navodite. U obrazloženju ove odluke navodi se da je Zakon o sudijama stupio na pravnu snagu 30. decembra 2008. godine, ali da je počeo da se primenjuje 1. januara 2010. godine, osim pojedinih odredbi koje se primenjuju po formiranju Visokog saveta sudstva. To definitivno nije odredba člana 102. Zakona o sudijama. Ako nadalje uzmemo da je odluka o izboru Nate Mesarović na mesto predsednika Vrhovnog kasacionog suda doneta 30. novembra 2009. godine, proističe da navedeni Zakon o sudijama i nije bio u primeni. Naime, predsednica Vrhovnog kasacionog suda izabrana je na osnovu člana 144. stav 1. Ustava. Zakon o sudijama još uvek nije bio u primeni. Ustavni sud je proglasio neustavnom odredbu člana 102. stav 5. Zakona o sudijama, pa sada ostaje nejasno – kako to može da bude osnov za predlog za njenu smenu kada nije bio ni osnov za njen izbor? Da li se to zakon primenjuje retroaktivno? Vi ste ministar, recite mi. Ja tvrdim da se ne primenjuje. Ako grešim, vi me ispravite.

Ne bih sumnjao u vaše dobre namere da želite da ispravite neusklađenost zakona sa Ustavom, pa hoćete da ispravite tako, kao što ste naveli u inicijativi koju ste podneli, o stavljanju van snage odluku o izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda zbog narušenog jedinstva pravnog poretka, utvrđenog odredbom člana 4. Ustava.

Kada biste bez menjanja osobe koja je na toj funkciji opet izabrali istu osobu, tada bi se radilo o uspostavljanju jedinstva pravnog poretka i to bi bila dobra namera usmerena prema svim građanima Srbije, vas kao savesnog ministra pravde. Ovako smatram da vaše namere nisu usmerene ka interesima građana Srbije, nego isključivo ka interesima vaše stranke.

Upravo iz tih razloga, mi iz Lige Socijaldemokrata Vojvodine, ne postavljamo pitanje zakonskog osnova za smenu, pre svega pitanje zaštite institucije predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednika Visokog saveta sudstva.

Da li to znači da kada god smislite da nešto treba da promenite, vi podneste inicijativu, pa predlog, pa menjate zakone, donosite odluke i praktično radite šta hoćete. Vidite, to nije pravna država, to nije sigurnost, to nije Srbija kakvu mi iz Lige Socijaldemokrata želimo.

Želimo državu u kojoj će se odluke donositi u skladu sa Ustavom i zakonom, pa tako i one koje se odnose na izbor guvernera Narodne banke, na izbor i smenu predsednika Vrhovnog kasacionog suda, a isto tako i one koje se odnose na 7% republičkog budžeta koje pripadaju Autonomnoj Pokrajini Vojvodini. Naravno, dok ne dobijemo izvorne prihode, koji će sigurno biti nemerljivo veći. Sve to vi ne prilagođavate Ustavu i zakonu, nego ste prilagodili stranačkim interesima.

Naravno, u ovom delu koji se odnosi na 7% budžeta uz pomoć osobe, čiji je prugasti dres sa brojem jedan vaš predsednik stranke pokazivao u ovoj skupštini do skoro, valjda kao poslednju liniju odbrane za bolji ekonomski položaj građana Srbije, pa ga je zamenio uniformom člana vaše Vlade. U redu, slažem se.

Izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda, potrebno je mišljenje opšte sednice ovog suda, pored ostalih uslova naravno. Ono što se Ustavom i zakonom navodi jeste kakvo to mišljenje treba da bude. Da li treba da je pisano mišljenje, da li treba da bude pozitivno ili negativno, da li je ova sednica dužna da da ovo mišljenje i koje su konsekvence ako ga ne da? Da li je u konkretnom slučaju mišljenje recimo i dato naknadno, ali usmeno? Ne piše kako treba da bude.

Šta ako izostane ovo mišljenje? Da li to znači da nećemo ni imati predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednika Vrhovnog saveta sudstva zato što Skupština neće moći da ih izabere? To naravno ne znači to. Sve su to pitanja koja su nedorečena i nerešena.

Razumem da je vama potpuno otežano da sprovedete ovu političku odluku o ovoj smeni, mogu slobodno da kažem smeni po Ustavu i zakonu, ali nemojte to da radite na ovaj način. Nemojte da uvodite protivzakonito postupanje u pravni sistem Republike Srbije. Građani to nisu zaslužili. Nama ne treba samovolja koju hoćete da sprovedete. Nama treba pravna država, a vi udarate na njene temelje sve češće i ozbiljnije.

Na posletku, ne mogu da ne istaknem da je gospođa Mesarović osudila dugogodišnje zatvorske kazne osobe koje su bile optužene za ubistvo premijera, s obzirom na vaša politička ubeđenja, koja ste javno negovali 20 godina unazad, pre nego što ste se maskirali u evropejce, s obzirom na izjavu vašeg tadašnjeg potpredsednika stranke, da je i Tito imao problema sa nogom pre smrti. Pitam se, da li je ovo neka vrsta revanšizma i kazne za odluke koje je Nata Mesarević, moram da kažem, vrlo hrabro donela, kao predsednik sudećeg veća. Iskreno se nadam da to nije tako.

Dakle, mislim da su jasni motivi i razlozi zašto će poslanici Lige Socijaldemokrata Vojvodine glasati protiv ove odluke. Hvala.

Hvala vam, gospodine Selakoviću, što me upućujete da treba da pročitam odluku Ustavnog suda. Verujte, pažljivo sam je pročitao.

Da ste vi mene pažljivo slušali, onda biste čuli da sam rekao kada je zakon stupio na pravnu snagu, i to jeste tada kada ste vi rekli. Takođe sam rekao i kada je počeo da se primenjuje, a to je 1. januar 2010. godine. Hvala.