ĐORĐE STOJŠIĆ

Liga socijaldemokrata Vojvodine

Đorđe Stojšić je rođen 8. jula 1977. godine u Beogradu.

Osnovnu školu završio je u Sremskoj Mitrovici. Srednju školu je završio u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je i diplomirao na Državnom Univerzitetu u Vičiti (Wichita State University), osnovni smer Finansije (Bachelor of Business Administration), a drugostepeni Filozofija (decembar 2000 godine). Tokom studija, izuzuzetna dostugnuće postigao je u više predmeta: Poslovno računovodstvo, Finansijski modeling, Međunarodne finansije, Finansijski derivati, Tržišta kapitala, Novac i bankarsko poslovanje, Poslovno pravo, I & II Računovodstvo.

U profesionalnoj karijeri Đorđe Stojšić je radio više ozbiljnih poslova, pa je tako od februara 2003. do maja 2004. godine bio član Upravnog odbora Vojvođanske banke, a od jula 2007. do danas je član Upravnog odbora Blok 67 Associates (Belville). Pored toga, radio je i u kompaniji Deloitte&Touche Centralna Evropa, Deloitte&Touche Vojvodina doo Novi Sad, gde je bio direktor, a zatim i u Kinsley& Reed doo Beograd, u kojoj je bio rukovodeći patner.

Aktivista Lige socijaldemokrata Vojvodine u Sremskoj Mitrovici bio je od njenog osnivanja, a aktivan je bio i kao član Omladine LSV sve do kraja 1995. godine, kada odlazi na školovanje u Ameriku. Nakon povratka iz SAD, od 2001. godine Stojšić se nalazio na funkcijama člana Izvršnog odbora Glavnog odbora LSV i člana Ekonomskog saveta Lige. Trenutno je zamenik predsednika Ekonomskog saveta Lige socijaldemokrata Vojvodine. Kako kaže, za angažman u LSV se odlučio odmah nakon njenog osnivanja pošto se prepoznao u idejama i stavovima koje je propagirala, kao i zbog toga što je u to vreme LSV bila oaza ljudi koji nisu bili inficirani nacionalizmom.

Bio je narodni poslanik u X sazivu do juna 2016. godine.

Govori engleski jezik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja, 28.12.2015.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Pridružio bih se gospodinu Pastoru u ocenama koje je izneo. Smatramo, takođe, da preciznije se mora urediti odnos između Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva finansija. Kada se govori o posledicama, ukoliko neko ne donese program u lokalnoj samoupravi, nažalost, bilo je slučajeva, takođe, da su postojali propusti i od strane ministarstva pri odobravanju programa lokalnih samouprava. Tako da ovim putem bi želeo da apelujem i na vas iz ministarstva da unutar vaših službi, takođe, koliko je to moguće, kadrovski osposobite ljude koji se, odnosno sektore koji se time bave, jer jedan od razloga zašto je deo zemljišta ostao van upotrebe, odnosno nije iznet je iz razloga što su nekad programi sporo odobravani, odnosno nisu odobravani i tu su postojali određeni problemi na relaciji Ministarstva poljoprivrede i nekih lokalnih samouprava.
Vi sigurno bolje znate zbog čega je do toga dolazilo, ali kada govorimo o krivici ljudi po opštinama, takođe, smatram da tamo sede kompetentni ljudi i nije tačno da većina ljudi u opštinama ne zna kako treba upravljati poljoprivrednim zemljištem, kao važnim državnim resursom, pogotovo što dobar deo prihoda lokalnih samouprava upravo potiče iz izdavanja državnog zemljišta. Hvala vam.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja, 28.12.2015.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Mislim da je ovaj amandman, iako ne dolazi od predstavnika vladajuće većine, mogao biti prihvaćen upravo iz razloga koje ja naveo gospodin Bogaroški, a to je da dobar deo zemljišta ostaje van upotrebe isključivo iz tog razloga kako se formira početna cena pri izdavanju.
Drugi problem je što se žalbe koje upućuju oni koji učestvuju na tim licitacijama odbacuju isključivo iz razloga što su istekli rokovi za podnošenje žalbi. U tom pravcu je bio amandman, da se rokovi računaju od dana objave na oglasnoj tabli. Mislim da je to jedna tehnička ispravka, koja bi u mnogome doprinela da se ljudima omogući jednak tretman, i onima koji licitiraju i onima koji se kasnije žale na taj proces.
Formiranje početne cene u drugom krugu. Ne vidim zašto Vlada, odnosno zašto niste usvojili ovaj amandman, zato što 80%, odnosno 50% od prosečne postignute cene je sasvim razuman iznos ako bi se išlo u drugi krug. Naročito u smislu toga da kada se daje po pravu prečeg zakupa potpuno drugi aršini važe, odnosno cena tada ne može biti veća od prosečne cene postignute na celoj teritoriji Republike Srbije, što je značajno niže u odnosu na ono što licitiraju poljoprivrednici na aukcijama koje organizuje lokalna samouprava. Hvala.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja, 28.12.2015.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih se složio sa nekim ocenama koje smo ovde čuli od strane ljudi iz Ministarstva da produktivnost se upravo nalazila u velikim sistemima koji su, prevashodno 90-ih godina uništeni. Prethodni zakon nije bio dobar zato što, ako želite da se bavite semenskom proizvodnjom, ako želite da se bavite nekim višim stepenom obrade u poljoprivredi, to nije moguće ukoliko nemate organizovane sisteme poput nekadašnjih PIK-ova, koje smo imali u neko vreme, koje se danas često spominje.
Konkretno kod mene u opštini Sremska Mitrovica, postojao je PIK Sirmijum, koji je bio jedan od većih poljoprivrednih kombinat. Znate za PIK Bečej, koji je platio veliku cenu prošlog Zakona o zemljištu, i mi smo se borili i protiv prošlog Zakona o poljoprivrednom zemljištu, jer smo smatrali da on neće doneti ništa dobro.
Kada pričamo o dugoročnom zakupu možemo se složiti da veliki deo zemljišta treba da se daje u dugoročni zakup. Ono gde se ne možemo složiti je način na koji se do toga dolazi. Ono što je za nas najspornije to je, zbog čega se ne dopusti upravo onima koji zakupljuju to zemljište da sami naprave analizu, investicioni plan, pa neka na licitaciji izlicitiraju, koliko žele da plate za to zemljište, što bi bio potpuno transparentan način da dođemo, praktično do istog rezultata.
Druga stvar, mi smatramo da postoje osnovi da, recimo, Ustavni sud sutra ospori ovaj zakon. Vi kažete – potrebne su investicije. Strani investitor kada dolazi u Srbiju jedna od prvih stvari koju će uraditi je pravni, finansijski i poreski „dju dilidžens“, proces, na osnovu koga su oni apsolutno sigurni da njihova investicija sutra neće biti u problemu iz nekih pravnih razloga.
Ukoliko postoji i minimalna sumnja da Ustavni sud može da kaže – ne možete da dajete dobra od opšteg interesa u dugoročni zakup na bazi podzakonskih akata, kao što je predviđeno sada ovim zakonom, može da se desi da zakon padne pred Ustavnim sudom. U tom slučaju i sami investitori koji treba da dođu će se sigurno osećati nelagodno, odnosno povući će tu investiciju.
Mislim da ima prostora da se ne isključuju fizička lica iz tog postupka, da budu i pravna i fizička, mi smo to predložili. Nema potrebe da bude samo jedno pravno lice, može da bude nekoliko investitora, i ne znam zbog čega se insistira na cifri od 30%. Taj procenat je mogao biti mnogo manji, gde bi se onda našim poljoprivrednicima dala šansa da na duže vreme zakupe to zemljište. Tu pre svega mislim na domaće stočare i ljude koji su i do sada po važećem zakonu imali neko prvenstvo zakupa.
To su sve stvari koje smo mi predvideli u našem amandmanu, i mislim da je bilo prostora da se naprave neki kompromisi. Ne znam zbog čega je tako tvrd stav Ministarstva, da se insistira na rešenju da komisija na bazi nekakvog investicionog plana sama odlučuje o tome da li će nekom dati zemljište na 30 godina, jer postoji niz problema koji mogu nastati u jednom takvom netransparentnom procesu. Zahvaljujem.

Poslednji put ažurirano: 13.09.2016, 07:39