Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, slušajući poslednjih meseci najavu donošenja ovog zakona, zatim čitajući sam tekst Predloga zakona, setio sam se jedne narodne izreke koja glasi – tresla se gora, rodio se miš.

Ovaj zakon je još jedan u nizu populističkih poteza koji su postali manir ove vlasti i ove vlade. Plasiraju se našem narodu velike priče, valjda da ne bi naši građani razmišljali da svakog dana sve lošije žive, da je sve više nezaposlenih, da za svoj novac mogu da kupe sve manje hrane, da naša deca piju mleko koje po odluci Vlade ima najviše toksina u Evropi.

Mesecima slušamo priče o zakonu kojim će naši građani moći besplatno da legalizuju svoje bespravno izgrađene objekte, da bi zatim preko priče o katastarskoj legalizaciji došli do Predloga zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole. Od sve priče o besplatnoj legalizaciji, dobismo da naši sugrađani koji su do sada bili držaoci na bespravno izgrađenim objektima, sada imaju pravo imovine na i dalje bespravno izgrađenim objektima, kao i na zemljištu na kome je objekat izgrađen.

Sva stručna javnost koja se bavi problemom legalizacije, upisa bespravnih objekata, katastrom i upisima prava na nepokretnostima, jednoglasna je da predloženi zakon ne rešava suštinski ništa, odnosno da od dugo najavljivanog zakona kojim će vlasnici bespravno sagrađenih objekata brzo i jednostavno rešiti problem, nema ni traga.

U analizi efekata ovog zakona stoji da se upisom prava svojine na bespravno sagrađenom objektu, katastarski operat stiče pravna sigurnost vlasnika, sigurnost u prometu nepokretnosti i obezbeđenju hipotekarnih kredita. Ovo naprosto nije tačno, a evo i zašto? Upisom prava svojine na objektu koji je izgrađen bez dozvole u geo listu, lista nepokretnosti na objektu, stoji teret da je izgrađen bez građevinske dozvole, zabeležba da je pravo svojine na objektu otpisana na osnovu ovog zakona, zabeležba da je neizmirena naknada za građevinsko zemljište ispod objekta.

Svaki ovaj teret je ograničavajući kada je u pitanju svaki promet, procena vrednosti objekta, kao i mogućnosti da se objekat stavi pod hipoteku. Koja će to banka proceniti pravu vrednost ovakvog objekta i overiti založnu izjavu po povoljnim uslovima za vlasnika objekta?

Kada je u pitanju promet objekta i do sada je investitor objekta, kao upisani držalac, mogao da proda objekat, jer je promet državine dozvoljen i po važećim zakonima. Tvrdnja da je smanjena procedura i troškovi, takođe ne stoji jer su oni isti kao i po do sada važećim zakonima. Snimanje objekta od strane geodetske organizacije je negde oko 100 evra, sprovođenje promene kod nadležne službe za katastar oko 80 evra. Jedino se ovim postupkom rešava pitanje upisa prava svojine na objektu i zemljištu ispod njega. Vlasnika i dalje čeka postupak legalizacije kod nadležnih organa, lokalnih samouprava, dobijanje građevinske i upotrebne dozvole, plaćanje nadoknade za uređenje građevinskog zemljišta, rešavanje problema parcele.

Naravno, ukoliko donošenje jednog ovakvog zakona ne stimuliše građane da nastave postupak legalizacije svojih objekata, što bi zbog neplaćanja naknade za uređenje građevinskog zemljišta, neminovno dovelo do devastacije celog sistema, uređenja gređevinskog zemljišta, jer na nivou lokalnih samouprava neće biti sredstava za komunalne i infrastrukturne projekte u nelegalnim naseljima.

Prema tome donošenjem ovog i ovakvih zakona vlasnici bespravno izgrađenih objekata su u zabludi da su nešto rešili, a u stvari nisu. Prednost imaju jedino građani u gradovima u kojima je izvršena obnova premera i na osnovu nje usvojen katastar nepokretnosti, kao što je to, na primer, u Užicu i Novom Pazaru, gde su svi objekti snimljeni i upisani u katastar i time su građani oslobođeni naknade za snimanje i za upis ovih objekata. Ostaje im, kao i svima ostalima, postupak legalizacije.

Sam tekst zakona je toliko loš da se pitam da li ga je uopšte amandmanima moguće privesti svrsi? Tekst zakona je pun nelogičnosti. Na primer, u članu 1. stav 1. zakona u isti kontekst su stavljeni objekti bez građevinske dozvole koji su predmet ovog zakona i objekti koji nemaju upotrebnu dozvolu, koji su izgrađeni na osnovu uredno izdate građevinske dozvole te ne mogu biti predmet ovoga zakona. Valjda se podrazumeva da ako se na objektu koji nema građevinsku dozvolu upisuje pravo svojine, to isto pravo može dobiti i objekat koji ima građevinsku dozvolu?

Iz istog razloga i postojanje člana 6. zakona je potpuni nonsens. Uostalom, pravo svojine na objektima koji su urađeni prema urednoj građevinskoj dozvoli i upisivani i do sada prema važećem Zakonu o državnom premeru i katastru na osnovu člana 97.

Zbog nedovoljno definisanosti objekata koji podležu ovom zakonu otvorena su vrata koruptivnom delovanju. Na primer, objekat za zanatsku delatnost može ima i više hiljada kvadrata.

Zakon sadrži i brojne druge rizike za nastanak korupcije, u vezi čega se izjasnila i Agencija za borbu protiv korupcije.

Zakon promoviše interese lica čiji se objekti nalazi na površinama javne namene u zaštićenim zonama tako što će pod posebnim uslovima biti dozvoljen upis prava vlasništva na ovim objektima, a iz kog razloga smo tražili kroz amandmane brisanje četvrtog stava u članu 1. zakona.

U članu 4. zakona stav 1. dozvoljava se upis prava svojine na građevinskom zemljištu u korist vlasnika bespravno izgrađenog objekta ako je ovaj objekat izgrađen na zemljištu koji je u svojini ili je na njemu upisano pravo korišćenja u korist nekog trećeg lica, fizičko ili pravno lice ili jedinice lokalne samouprave, AP ili Republika. Na ovaj način direktno se krši Ustavom zagarantovano pravo svojine pojedinca, član 58 Ustava, jer daje prioritet bespravnim graditeljima, odnosno na vlasnike zemljišta, a takođe se promovišu privatni interesi, suprotno javnom interesu.

Ovim zakonom biće takođe ugroženo i pravo onih naših građana koji kroz proces restitucije pokušavaju da dođu do svoje ranije oduzete imovine.

Ovim zakonom takođe se narušava i Ustavom zagarantovano pravo jednakosti građana, jer se dovode u neravnopravan položaj građani koji su platili naknadu za uređivanje građevinskog zemljišta, kako u redovnom postupku, tako i u svim prethodnim postupcima legalizacije.

Prema tome, ciljevi i očekivani efekti donošenja ovog zakona nisu ohrabrujući obzirom da se ovim predlogom zakona ne rešavaju suštinski problemi legalizacije. Legalizacija treba da podrazumeva sveobuhvatna rešenja koja podrazumeva rešavanje problema parcele, obnovu premera, izlaganje na javni uvid, rešavanje imovinsko-pravnih odnosa prodavac-kupac, legalizaciju objekta i upisa u javne knjige.

Umesto ovog i ovakvog zakona, moglo se jednostavno pristupiti izmeni Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o državnom premeru i katastru, promeniti nekoliko članova i efekat bi bio isti. Ovako, od toliko najavljivane besplatne legalizacije, stigosmo samo do upisa prava svojine na i dalje bespravno izgrađenim objektima, gde je ispunjena samo forma, a suštinski se ništa ne menja.

Iskreno se nadam da će Vlada, prihvatajući amandmane DS, upodobiti zakon onome što bi trebalo da bude njegov osnovni cilj, a to je evidentiranje objekata izgrađenih bez građevinske dozvole i upis prava svojine na njima, a u cilju dalje legalizacije objekata na celoj teritoriji Republike Srbije i masovne registracije imovine. Hvala.