GORDANA ČOMIĆ

Demokratska stranka

Rođena je 1958. godine u Novom Sadu.

Po zanimanju je diplomirani fizičar. Radila je kao asistent na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu (1984-1999). Nakon toga bila je zaposlena u JP SRC “Vojvodina” u Novom Sadu (1999-2004).

Bila je članica Gradskog odbora DS Novi Sad (1992), portparol Gradskog odbora i Pokrajinskog odbora DS za Vojvodinu. Predsednica Izbornog štaba Gradskog odbora DS Novi Sad (1996). Predsednica Pokrajinskog odbora DS za Vojvodinu (1998-2001). Potpredsednica Demokratske stranke (2001-2004).

Aktivistkinja ženskog pokreta i “Ženske političke mreže” od 2000. godine. Od 2006. je predsednica Foruma žena DS i članica Predsedništva DS. U skupštinskom sazivu od 2008. bila je potpredsednica Narodne skupštine i članica poslaničkih grupa prijateljstva sa Izraelom (predsednik), Indonezijom, Portugalijom, Sjedinjenim Američkim Državama i Suverenim Malteškim Redom. Narodna poslanica i potpredsednica Skupštine i u sazivima 2012-2014. i 2014-2016.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24.aprila 2016.godine ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Udata, majka četvoro dece. Hobi joj je pecanje. Govori engleski, nemački i francuski jezik
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:30

Osnovne informacije

  • Demokratska stranka
  • Novi Sad
  • Novi Sad
  • 16.06.1958.
  • drugo

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslaniče, predlog za izmene i dopune Zakona o nacionalnim savetima podneće nakon dijaloga koji će biti organizovan u okviru Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, a na inicijativu samih nacionalnih saveta.
Na sastanku održanom sa svim predstavnicima svih nacionalnih saveta u Republici Srbiji tako je dogovoreno. Nije Vlada ta koja treba da kaže pripadnicima nacionalnih manjina šta je za njih dobro, nego je obrnuto. Na nacionalne manjine kroz dijalog u eks-post analizi, a na osnovu Zakona o planskom sistemu o primeni Zakona o nacionalnim savetima u saradnji sa civilnim društvom, sa predstavnicima akademske zajednice, sa predstavnicima Vlade, na kojoj se direktno odnose primedbe koje imate, da se formiraju predlozi izmena i dopuna o kojima onda razgovaramo kada budemo pripremali konačnu verziju nacrta, odnosno Predloga izmena i dopuna.
Predstavnici nacionalnih saveta saglasili su se da je to jedini način da zaista primenjujemo ono što je zapisano u zakonima koji štite ljudska i manjinska prava, kao i da će u okviru svojih nadležnosti, a zbog popisa koji će biti održan sledeće godine dati predloge na koji način da učestvuju i predstavnici nacionalnih saveta u procesu popisa da sve bude usklađeno sa okvirnom konvencijom o pravima manjina i poslednja, a možda ne i poslednja, a važna stvar je, da se uz Predlog u izmene i dopune zakona o popisu da čujemo i njihove stavove o tome na koji način su pripadnici nacionalnih manjina pretrpeli i šta su pretrpeli od pandemije koja nas je pogodila sve, ali da li ima nešto specifično.
Bilo je govora i o tome kako se upotrebljava i službeni jezik i pismo i simboli i nije to jedini problem koji postoji ima dosta primedbi na službenu upotrebu jezika i pisma od strane predstavnika raznih nacionalnih manjina i to će biti tema dijaloga.
To je zaključak sa sastanka do 15. decembra biće održan još jedan i ja na takav sastanak pozivam ne samo vas kao uvaženog narodnog poslanika, nego i druge narodne poslanike zainteresovane da direktno od izabranih predstavnika nacionalnih manjina u dijalogu čuju šta su njihovi zahtevi, šta su njihove potrebe, šta su njihove primedbe i da se čujemo i da se saslušamo i da jedni drugima pružimo dobrobit sumnje da zajedno radimo za bolje stanje ljudskih i manjinskih prava u Srbiji. To uključuje i teme koje ste imali u članu zakona u kojem se opisuje upotreba simbola nacionalnih, kao i kasnije upotreba jezika. Ja bih volela da način na koji ćemo dalje voditi dijalog bude da budemo fokusirani na zaštitu svojih prava, jer vi imate prava na sve ono što je zapisano u Ustavu i zakonu bez obzira da li bilo ko, bilo gde na planeti ima neka prava.
Država Srbija garantuje prava manjinama na osnovu onoga što je zapisano i ima obavezu da sluša manjine ako ono što je zapisano niko neće da primenjuje ili želi da zanemari tako da čekamo Ministarstvo i vas i sve druge zainteresovane da zajedno radimo na zaštiti prava nacionalnih manjina.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 10.05.2020.

Zahvaljujem.

Kalendar izbora će biti pretočen u uputstvo koje će RIK najverovatnije tokom sutrašnjeg dana, na osnovu svojih ovlašćenja, podeliti sa svima nama, izbora predviđenih za 21. jun i to će biti veoma neobično uputstvo. Na pisanje tog uputstva i na pridržavanje odredaba iz rešenja koje će RIK doneti smo obavezni svi mi učesnici izbora, ali i svi drugi koji nisu neposredni učesnici, ali jesu glasanjem, jesu svojim zanimanjem da čuju nekoga od nas ko na izbore izlazi. Praktično, to znači da je sada izborna kampanja.

Najlakše je, i to jeste jedna vrsta iskušenja, optužiti vladajuću koaliciju za puno kršenje Ustava i za menjanje izbornih zakona u toku izborne kampanje. Koliko god to bilo lagano, a tačno, i u razgovoru sa pravnicima se može do toga, to je neproduktivno. Koliko god ja mislila da su izborna pravila najosetljiviji, najdelikatniji i najvažniji deo zakonodavstva o kome ljudi u nekom društvu pričaju, jer opisuje temeljne slobode koje zapisane u zakonu kažu kako ćemo birati one koji će nas voditi. Zato su strašno važni slobodni izbori, kao i slobodni mediji. To su dva stuba vladavine prava koju svi mi kojima je do vladavine prava i do demokratije stalo vrlo pažljivo uzimamo u razmatranje.

Dakle, umesto da ne odolim ili da odolim pa da kritikujem vlast za postupke nakon ukidanja vanrednog stanja, ja sam podnela amandman kojim bi trebalo da se doprinese jednakosti učesnicima u izbornom procesu u sledećim danima. O čemu se radi? Šesti jun ove godine je poslednji dan kada će biti zatvoreno primanje svih izbornih lista. U trenutku kada je doneta Odluka o vanrednom stanju, ostalo je još 25 dana da svi oni koji žele da učestvuju u izbornom procesu sakupe potpise i da u odgovarajućem roku, tada do 10. aprila, predaju svoje izborne liste RIK-u. Sada se taj kalendar izborni, kako će pisati i u uputstvu koje će RIK dati sutra, pomera pa je 6. jun neki datum kada će zbirne izborne liste biti zatvorene.

Šta su poslovi koji treba da se obave u sledećih 25 dana? Skupljanje potpisa za one koji nisu skupili potpise i nisu predali liste, bez obzira da li su taj posao započeli, da li je on prekinut odlučivanjem o vanrednom stanju ili će tek sada odlučiti.

Kao što umem da odolim da ne upotrebljavam klasičnu kritiku – menjamo izborne zakone tokom izborne kampanje, jer je to neproduktivno i od toga niko nema koristi, tako umem i da odolim da kažem – baš me briga, jer je lista na kojoj sam, lista Ujedinjene demokratske Srbije, predata i proglašena važećom listom za izbore tada 26. aprila. Dakle, s te tačke gledišta, šta me briga. Mi smo taj deo posla obavili.

Ako se bavite javnim poslom, ne može da bude – šta vas briga. Ako hoćete da ozbiljno razgovaramo o izbornim zakonima i o medijskim slobodama tokom izborne kampanje, ne možemo pričati o tome da postoje zakoni koji su dobri za opoziciju ili loši za opoziciju, a dobri za vlast. Mi ne razumemo koncept zakona koji se donose. Zakoni ili valjaju ili ne valjaju.

U demokratskim društvima niko nikom ne poklanja zakone. U demokratskim društvima ljudi, kroz institucionalni dijalog, odlučuju šta je najbolje za društvo u kome će biti održani izbori, u kome će biti slobodnih medija, u kome će biti slobode i prava za koje će neko garantovati. To je ogromno jedno nerazumevanje koje, ja vrlo često čujem, kao što se ne razume koncept dijaloga, možda sam ja pogrešno interpretirala, ovde se ljudi jedni drugima izvinjavaju zato što učestvuju u dijalogu. Mi ne razumemo koncept demokratije, ne razumemo šta je dijalog. Dijalog je proces u koji stupaš dobrovoljno sa ljudima koji te ne podnose i koje ti ne podnosiš i radije bi bio na nekoj drugoj planeti, a ne u sobi u kojoj se dijalog odvija. Ja sam ovde, ja mislim, sasvim tačno čula da se ljudi izvinjavaju zašto su u dijalogu sa evropskim poslanicima, zašto su u dijalogu sa opozicijom. Ja sam ovde čula da neko treba da zasluži da bi bio u dijalogu. Neće ništa valjati posle ovih izbora, kako god ko od nas zaslužio poverenje, koliko kog broja birača, ako ne budemo počeli da razmišljamo koliko je to pogrešno.

Moj amandman je upravo zato kada već imamo jednu posebnu situaciju posle pandemije, kada već imamo prekinut izborni proces, pa onda neminovno odlukom RIK-a nastavljan, da idemo do kraja u stavu – neobične su potpuno okolnosti i zahtevaju se potpuno neobične mere, i da ostavimo ljudima ne da biraju između javnog beležnika i jedne institucije tamo gde javnih beležnika ima, nego da biraju u svim gradovima i opštinama gde će podneti potpise na overu, bez obzira da li javnih beležnika ima ili nema. To je za ovu situaciju, ja mislim, bolje rešenje.

Da li ćemo ove izborne zakone menjati kada izbori 21. juna prođu i s kojim obrazloženjem? Da li ćemo se vraćati na to da samo beležnici mogu? Ovi izborni zakoni moraće biti predmet rasprave posle izbora, pa ako ćete već imati nekakav dijalog, kog se ja nada niko neće stideti i izvinjavati se što je pristao da priča s nekim iz opozicije.

Digresija - da žene u ovoj Skupštini nikada se nisu izvinjavale što su jedne sa drugima bile u dijalogu. Koliko god vi mislili da žene ne umeju da se ne podnose, jako grešite. Ali, smo imale svest o tome da je cilj institucionalnog dijaloga da se promene neke stvari u društvu na bolje. Svi treba da se učimo tom procesu.

Dakle, ako ćemo već menjati, a hoćemo, onda pustite sada ministre neka tamo i gde ima beležnika neka overavaju i u opštini i gde god hoće. Ja znam zašto ste se vi odlučili za ovakvo rešenje, ali amandman koji vam predlažem je politička poruka. Kao što bih ja volela da u ovoj sali čujem političke poruke o tome da stvarno verujemo u dijalog i da stvarno hoćemo i slobodne medije i fer i demokratske izbore i da se ne izvinjavamo zato što sa nekim iz opozicije pričamo o dijalogu.

Postoji jedno stanje u društvu koje istraživači imaju ime, da ne spominjem, kada ljudi imaju neodoljivo potrebu da pričaju o ljudima koji nisu prisutni. To je isto stanje kao kad ljudi pričaju o sebi u trećem licu. To se ne radi. Mi očigledno uživamo u tome i mi ovde u sali i oni koji su tamo napolju. Od toga dobra nikome neće biti.

Ovi izbori će se završiti po ovakvim ili onakvim pravilima, videćemo uputstvo. Ono što neće biti rešeno 22. ujutru je činjenica da imate jedan prilično veliki broj ljudi koji ima iskrenu i čvrstu podršku za vladajuću stranku ili vladajuće koalicije. Oni istovremeno gaje neverovatnu netrpeljivost prema bilo kome iz opozicije, do mržnje. I niste sa podrškom u riziku, to je jednostavno zasluga načina na koji oni koji vode stranke vladajuće većine komuniciraju sa svojim biračima. To je sve i legalno i legitimno.

Sa ove druge strane imate ljude koji kažu – nemam za koga da glasam. Ali, energija kojom gaje netrpeljivost prema vladajućoj je identična. Naša odgovornost je da bar pokušamo da napravimo alternativu koja je politički artikulisati to koliko su netrpeljivi. Vi s tim nemate ništa. Ako ne uspemo, za to ćemo biti odgovorni samo mi sami, ali će problem ostati.

Pokušavala sam o tome da vam govorim da to što nemate sa strane opozicionog biračkog tela jasnu političku artikulaciju, to jeste naša greška i naša odgovornost, ali je šteta zajednička. Iako mi dobacujete da nemam mozga dok govorim ili bilo ko da nema mozga dok govorim onda utvrđujete rovove u kojem za Srbiju nema demokratije. Uzdržite se od toga da ljudima kažete da nemaju mozga.

Ako hoćete da sa mnom razgovarate dobacujući o bilo kom od lidera Saveza za promene ja vam stoji na raspolaganju u holu, uz kafu, uz piše sa sve maskom i rukavicama, zato što se to ne radi u skupštinskoj sali. To se radi u hodnicima i u kafeterijama. Ali, to ja ne mogu nikoga da naučim šta se radi ovde, šta se radi po kafanama. Kafanu smo uneli ovde. I to će biti zajednička šteta. Kako god da se izbori 21. juna završili.

Zašto smatram da ministar ipak treba da razmisli da ova jednokratna promena Izbornog zakona bude tako da biraju gde hoće da overe potpise. Zašto sam odustala od toga da tvrdim što je svima nama ovde nesporno, tačno, šta rade oni, menjaju Izborni zakon usled izborne kampanje? Zato što smo ušli u promene izbornih pravila pre godinu dana? Zato što je opozicija s pravom imala proteste, primedbe, zahteve i sve ono što su kazali i na ulici i što su kazali u institucijama, zato što smo od decembra prošle godine već menjali izborne zakone.

Tri plus dva izborna zakona i funkcionersku kampanju i Zakon o borbi protiv korupcije i način na koji se bira REM i na kraju zato što smo u februaru na moj predlog, zato što je bio dobar, ali uz odgovornost i predsednice Skupštine i predsednika Srbije menjali izborne zakone uvodeći kvote od 40% za manje zastupljen pol. To je bio februar. Znači, dva meseca pre raspisivanja izbora mi smo jedan deo izbornog zakonodavstva menjali. To može da bude obrazloženje zašto odolevam iskušenja da sa lakoćom samo kritikujem kako to u izbornoj kampanji da menjamo način prikupljanja potpisa.

Ako bih bila neko ko odustaje od poverenja u moći Srbije, ja bih ovo svoje obraćanje vama potpuno drugačije koncipirala, ali ja duboko i iskreno verujem u moć Srbije da osvojene slobode i prava, da osvojeni stepen demokratije, da nedostatke vladavine prava, da nedostatke u institucijama, da sve to izgradi. Da bi se to izgradilo mora biti dijaloga. Dijalog nije, ne pričaj s njim, nabodi ga, kao što urla stadion kada sudija pokušava nekog igrača da dovede redu. Ne možete pričate hoću dijalog, a u stvari deliti, ne pričaj s njim, nabodi ga.

Pred nama su jako teška vremena. Ja sam optimistična osoba po prirodi i zato sam i podnela amandman s nadom da će ga ministar prihvatiti. To je lepo kad ti prihvate amandman. Dakle, teška vremena zato što je pandemija koja je sa nama tu da ostane sve dok se ne pronađe vakcina. Ekonomija čiji smo deo, to je prvenstveno EU, ali i planetarno je u recesiji i u padu i to se neće zaustaviti za nedelju dana, čak i da Srbija funkcioniše dobro, čak i da nemamo problem sa likvidnošću, čak i da uspemo da održimo nivo investicija, mi sa nekim moramo da trgujemo. Taj neko i u EU gde ćete imate procenjenu recesiju.

Nova su vremena pred nama. Nova normalnost je pred nama i pred nama je izbor. Možemo da kažemo, dobro nam ide, ovo, nemamo mi šta da pričamo sa opozicijom, nabodi ih, vidiš kakvi su u ostalom, ne moraš nešto ni da ih grdiš sami ti prave korist, samo treba malo to da pokažeš ili možemo da kažemo, ajde da utemeljimo dijalog, pošto smo dužni ljudima u Srbiji odgovor na to od čega će živeti ako i preživimo zaraze i sačuvamo najveći deo stanovništva u Srbiji.

To će biti pitanje i za izbornu kampanju, a pogotovo će biti pitanje posle izbora. Zbog toga molim ministra da razmisli i da amandman kojim sam predložila gde ne izdvajamo gradove i opštine sa javnim beležnicima prihvati ili neka vam odbor stavi, jer nije meni do imena, i drugi amandman koji se odnosi na Zakon o lokalnim izborima takođe iz iste teme.

S nadom da ću imati vremena da obrazlažem i drugi amandman želim sa vama podelim jednu vrstu zadovoljstva što sam sa mnogima od vas dobro sarađivala i što smo, ako ćete pošteno gledati, neke stvari uradili dobro, ali na žalost mnogo propustili da uradimo kao institucija, kao poruku i kao nadu da će sledeći saziv Skupštine posle izbora videti listu onoga što smo propustili i da će nadoknaditi. Hvala vam.

Dvadeset drugo vanredno zasedanje , 08.02.2020.

Zahvaljujem.

Amandman koji je narodni poslanik Sreto Perić predložio ne prihvatam. Samo opaske o argumentaciji za amandman.

Da bih razvejala svaku sumnju šta znači osnovna odredba data u Predlogu zakona o izmeni Zakona o izboru narodnih poslanika. Kada nekome kažete 40% i kad kažete u deset mora biti četiri, kao i malopre narodni poslanik koji obrazlaže svoj amandman, kojim traži da se i ta odredba briše, kaže – ali onda će prvih šest biti muškarci.

A, što? Šta je problem ako prvih šest budu žene? Onda su muškarci manje zastupljeni pol. I to je argumentacija koju smo slušali, sasvim ispravna, na jednu stranu otkrivanjem hipokrizije kada je u pitanju rečenica – mi želimo žene u politici, u drugu stranu uglavnom narodnih poslanica članica Ženske parlamentarne mreže, koje su suočene sa realnošću da će bez obzira na sve propise u svim političkim strankama i svugde biti volje za njihovu eliminaciju, kazale – mani se ti, oni će se namestiti.

Znam ja kako se u politici namešta, ali znam da to nije dobro ni za političke stranke, ni za Srbiju, a da je dijalog u kojem smo razmenili sve te stavove jako dobar i za političke stranke i za Srbiju i za buduće sastave lokalnih skupština, o čemu ćemo govoriti u tački 4. a pogotovo za sastav Narodne skupštine.

Zašto je jezik čudo kada se govori o svakoj temi, čak i kad se govori o ljudima? Ali, na to smo navikli. Mi smo društvo koje hoće da govori o ljudima i da ogovara probleme i društvo koje se vrlo retko i vrlo nerado suočava sa realnošću. Realnost je da je otpor prema prisustvu žena u politici ogroman i kod žena i kod muškaraca. Realnost je, takođe, da to morate da ispravite zakonskim propisom.

Šta je dobra realnost? Naučili smo nešto iz godina iza nas gde su se mnogi muškarci i mnoge žene borili da se to promeni. Ova rasprava je primer. Moje je bilo da podnesem predlog zakona, ali je na predsednici Skupštine bila odluka da uz saglasnost predsednika njene stranke on zaista bude u raspravi. I to bi bilo dobro da zapamtimo za sve buduće teme koje su u suštini teške za društvo, kojim menjate uvrežene socijalne veze, u ovom slučaju rodne veze, o tome da neko zna gde je ženi mesto.

To vidite u prvoj reakciji, ako napišeš u prvih deset je četiri manje zastupljen pol, onda svi znaju da su prvih šest muškarci. Nije dobro po muškarce, nije dobro ni po žene.

Dijalog je ono što nam je donelo bolje rešenje kojim se uklanja svaka sumnja o redosledu na listi. I tog boljeg rešenja ne bi bilo da se za to nisu borile članice i Ženske parlamentarne mreže i mnogi kolege muškarci koji odobravaju. Neki još uvek kad te sretnu, pa kažu – ja to podržavam, ali nemoj da ja to javno, a drugi, hrabriji, svesniji sebe i manje uplašeni od sopstvenog muškog identiteta kažu to javno i zaslužuju poštovanje.

Tako da, kada dođe na red, ja ću kazati o prihvatanju amandmana kojim ta odredba postaje da na svakih pet mesta imamo dva manje zastupljenog pola. To je jasno, bez ikakve sumnje i ne proizvodi ili proizvodi manje konflikata oko toga gde ću ja kao muškarac biti na listi.

Dijalog u kome učestvuju žene i muškarci sa pitanjem - gde je meni mesto, ja pratim kroz nekoliko komentara tokom moje borbe za kvote, razne. Prva je bila samo da bude 25%, neobaveznih, druga je bila 2010. godine, da bude na svakom trećem mestu manje zastupljeni pol i treća je ova sada. Nadam se da ću navijati za neku od vas koja će ovaj član zakona menjati izmenom zakona za 50-50 posto. Tu je redosled prirodan. I to vam je dokaz da je kvota od 50% jedina prirodna kvota. Majka priroda nas je uredila da nas bude 50% muškaraca a 50% žena.

Ali, prve reakcije kada pokušavate da promenite uvreženo u društvu što proizvodi nepravde po žene je bila vrlo česta kod mnogih muškaraca naših prijatelja u političkim strankama koji su imali reakciju - ona zauzima moje mesto. A ko je tebi, prijatelju, dao to mesto? Kako je to tvoje mesto? Kaže - prirodno je da ja budem na listi, da ja budem odbornik, da ja budem poslanik. Nije prirodno, to je društveni dogovor koji je proizvodnja nepravdi.

Zato je važno da se kroz dijalog u ovoj Skupštini na sednici u načelnom pretresu desilo mnogo toga što se može nazvati dekonstrukcijom gneva, kada je u pitanju nepravda koju žene doživljavaju i kad je u pitanju ogroman otpor da se ta nepravda koja se lako ispravlja zaista i ispravi.

Razlog zašto ne prihvatam amandman je i što argumentacija amandmana stoji uz to kako gledamo na moć u društvu.

Ovi amandmani i predlozi zakona koji podrazumevaju veće učešće žena u politici rade jednu čudesnu stvar sa moći. Može da bude moć nad nekim i može da bude moć za nešto. Moć nad nekim je moć muškarca jer je fizički jači od žene. Moć nad nekim je moć vlasti nad opozicijom. Moć nad nekim je moć roditelja, jer je autoritet i fizički jači, nad detetom. Kad god koristite moć da bude moć nad nekim, proizvodite neke nepravde.

Mi smo u načelnoj raspravi već uradili jednu veliku promenu. Svu svoju moć koju imamo pojedinačno kao narodni poslanici, institucionalnu moć koju ima vladajuća koalicija, upotrebili smo u moć za nešto, a ne u moć nad nekim. Ta moć pozicije koju imate nadležnosti, koju imate integriteta koji posedujete, upotrebljena je u volju za dijalog kojim se menja postojeća odredba, u volju za dijalog kojim se prihvata amandman i u volju za dijalog kojim će ovaj zakon kada stupi na snagu i kada bude primenjen za izbore ove godine u ovu salu uvesti najmanje 100 žena narodnih poslanica.

Ako bude razuma, možda će biti i 110, možda i 120, možda će biti 100 muškaraca. Na nama zajedno je bilo da stvorimo prostor, zakonski, jasan, u kojem to može da se dogodi. I to je suštinski razlog zašto ja ovaj amandman ne prihvatam, jer on zadržava postojeću formu, a postojeća forma je samo korak, kao i kvota od 40% za budući paritet, za 50% žena i 50% muškaraca na svim mestima odlučivanja, jer 50% budućnosti pripada i ženama i 50% budućnosti Srbije pripada i muškarcima.

Nerazumno je ne koristiti resurs znanja, volje i želje da se daje doprinos u institucijama koje žene u Srbiji predstavljaju. Nerazumno je zato što su žene za to spremne.

Naša zajednička poruka korišćenja moći za nešto, za promenu koja će promeniti društvo kroz institucije, je i poruka da treba da dobro promislimo i da treba da šaljemo žene da se bave politikom, jer je politika i ženski posao.

Ne znam kako će personalno izgledati sastav buduće Skupštine Srbije, ali znam da neće biti 250 nijansi sive, crne, nego da će biti boje. I u tom smislu ostajem pri stavu da amandman narodnog poslanika Srete Perića ne prihvatam.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.10.2018.

Zahvaljujem.

Dva pitanja za ministra kulture i informisanja, Vladana Vukosavljevića. Prvo je – u kojoj fazi je izrada Predloga za finansiranje javnih medijskih servisa RTS i RTV, odnosno u kojoj fazi su izmene i dopune Zakona kojima se definiše finansiranje javnih servisa?

Zašto ovo pitanje? Pre nepune dve godine ministar je uneo Predlog zakona o produženju roka za RTV i RTS, za godinu dana ja sam podnela amandmane i razumno, ministar je prihvatio oba moja amandmana, tako da je 2016. godine, rok za sadašnji način finansiranja produžen na dve godine i taj rok ističe za koji mesec.

Ako nema definitivnog predloga, onda bi bilo dobro da nas ministar o tome obavesti da mi pripremimo amandmane da bi znali ljudi koji rade u javnim medijskim servisima na koji način će biti ove dve kuće, čije finansiranje bi trebalo da bude definisano zakonom, kako biti definisano od 1. januara 2019. godine.

Drugo pitanje isto za ministra Vukosavljevića, tiče se informacije koju zahtevam od njega za postupanje u primeni Zakona o elektronskim medijima, i primeni Zakona o informisanju. Naime, ministar je prijatno iznenadio, pošto je jedan od retkih ministara koji čita zakone za koje je nadležan, i u zakonima za koje je nadležan jasno stoji uloga, karakter i način na koji elektronski mediji moraju da rade i odatle potiče izjava i stav ministra informisanja o vremenskom rasponu u kome u Srbiji mogu biti emitovani rijaliti programi.

Na moje razočaranje i iznenađenje predsednica Vlade ne čita zakone za koje je nadležna, pa je imala opasku da su to privatni mediji, pa se na njih ne odnosi Zakon o elektronskim medijima. Na još veće moje razočaranje je članica REM-a pokazala da ne čita zakone za koje je nadležna kao nezavisno regulatorno telo. Bilo bi jako dobro da i drugi ministri osim ministra kulture i informisanja pročitaju zakone za koje su nadležni i zbog toga zahtevam od ministra informaciju u kojoj fazi i kako postupanje je počeo da sprovodi u Ministarstvu, a na osnovu nadležnosti koje ima po zakonu kojim se definiše rad elektronskih medija kao i informisanja .

Za medijsku sferu u jednoj zemlji neobično je važno da se ne rugamo vladavini prava, a još je važnije da oni koji legalno dobiju pravo da upravljaju javnim poslovima da se ne rugaju tom svom pravu i da razumeju da legitimitet za obavljanje svog posla, bez obzira da li je predsednica Vlade ili ministri koji ne čitaju zakone, ne crpu iz legaliteta, odnosno izbornog rezultata nego iz kvaliteta obavljanja poslova iz svojih nadlženosti.

S nadom da će me ministar obvestiti o završenom predlogu za finansiranje RTV i RTS i sa nadom da je pokrenuo postupke iz svoje nadležnosti, zahtevam da mi se u poslovničkom roku odgovori i na pitanje i na zahtev. Hvala vam.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.05.2018.

Zahvaljujem.

Zahtev za informacijom od predsednice Vlade, Ane Brnabić, o planu rada, njenim aktivnostima i zaduženjima Vlade od 1. juna do 31. decembra 2018. godine, kada su u pitanju poslovi EU integracija.

Šta je i kada i kako pripremljeno za junski samit 2018. godine, decembarski samit 2018. godine i šta su obaveze koje ona i cela Vlada preuzima na sebe kada su evropske integracije u pitanju?

Možda vam ovaj zahtev za informacijom deluje jako opšte, ali kada bi malo više svi čitali o evropskim integracijama, on je uobičajen u parlamentima zemalja koje pristupaju EU i uobičajeno je da predsednik ili predsednica Vlade saopštava svoj plan rada, uključujući i susrete i teze koje su pripremljene za evropske sastanke kada je zemlja koja pristupa u pitanju, a Srbiji je to neophodno, koliko god je u zemljama velikog proširenja, zemljama proširenja od 2013, 20078. godine bilo potpuno uobičajeno.

Zašto je neophodno? Zato što se u javnosti tema evropskih reformi koristi za propagandu. Koristi se da se ili sklone sa teme dnevnog reda obaveze iz evropskih integracija ili se koristi za razvijanje netrpeljivosti prema evropskim integracijama. Možda je to sve legalno, ali nije legitimno, ako to rade članovi Vlade predsednice Ane Brnabić, pogotovo nije legitimno ako to rade političke stranke koje inače rutinski izgovaraju da podržavaju evropske integracije Srbije.

Suština i srž evropske integracije je da reči pretvaramo u dela reformama o kojima se dogovaramo. Zbog toga zahtevam informaciju od Ane Brnabić - o kojim će se to reformama, u kojim rokovima dogovoriti na svim sastancima na kojima, po poziciji, učestvuje kada je EU u pitanju od 1. juna do 31. decembra?

Kao komentar i argumentaciju za potrebu da mi se dostavi ovakva informacija, mogu samo da dam preporuku Vladi da jednu svoju sednicu sa aktuelnom temom posveti evropskim integracijama, njihovom toku, preprekama, okolnostima u kojima se obavljaju, planovima i odgovornosti zašto se rokovi probijaju, zašto prvi put u izveštajima o napretku Srbije imamo problem sa ljudskim kapacitetima. To znači da je Vlada razjurila stručnjake sa mesta na kojima se donose odluke i na kojima bi trebalo da sede ljudi koji razgovaraju sa partnerima u EU.

Vlada je jedino mesto, odnosno predsednica Ana Brnabić, koja može da nas obavesti i o toku normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Pošto to nije deo evropskih integracija, nije u nadležnosti ministarke za evropske integracije, nije u nadležnosti komesara Johanesa Hana, nego je u sektoru spoljnih poslova za koje je Vlada takođe nadležna. Kao dodatni deo o ukupnim planovima i stavovima i poslovima koje će, nadam se, odgovorno obaviti do kraja 2018. godine, molim i da mi dostavi u skladu sa rukovanjem poverljivim podacima, ako je to potrebno za neke delove, i izveštaj o dosadašnjem toku preuzetih obaveza sa rokovima, a kada je u pitanju Poglavlje 35, odnosno 2018. godina za primenu preuzetih obaveza.

S nadom da ćemo se i predsednica Vlade i mi u Skupštini razumeti da je ovakav zahtev bilo kog poslanika rutinska stvar, kada su u pitanju evropske integracije, a da nije rutinska stvar da sa temama evropskih reformi, sa odlukama politike Srbije i sa stavovima koje inače delimo se igramo i predomišljamo, plasirajući propagandu o tome da možemo mi da odustanemo.

Ako predsednica Vlade hoće da odustane od evropskih integracija, onda takođe mora doći u ovu Skupštinu i to jasno kazati. Ako dobije većinu odustaće se, ali je dužna da kaže koja je cena. Ja to ne tražim od nje i ne verujem da će se desiti, ali izveštaj o radu do kraja 2018. godine tražim. Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 17.05.2018.

Zahvaljujem.

Zahtev za potpunom informacijom ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Sadržaj informacije čije dostavljanje zahtevam tiče se štrajka u „Kajzenu“, koji se dogodio nedavno i informacija koju zahtevam od ministra je da mi odgovori na pitanje - šta je iz delokruga svoje nadležnosti uradio ministar, odnosno nadležni u Ministarstvu i šta je u postupanju učinjeno tokom štrajka u „Kajzenu“?

Verujem da svi znamo šta se dogodilo za poslednjih nedelju dana. U „Kajzenu“ su radnice stupili u štrajk sa zahtevom za isplatu zaostalih zarada, prekovremenog rada i sa zahtevom za poboljšanje rada, uobičajeni sindikalni zahtev u svim normalnim državama. Ono što nije uobičajeno, i to treba da bude sadržaj informacije koju zahtevam od ministra, je reakcija poslodavca i izostanak reakcije bilo koga od nadležnih.

Dakle, poslodavac se javnosti obratio da je nedavni štrajk u našoj kompaniji, da je bio bez osnova, da nije bio organizovan u skladu sa zakonom, da štrajk nije bio najavljen, pri čemu informacija od radnica u štrajku je da on zabranjuje sindikalno organizovanje, što je takođe povreda Zakona o štrajku i nadležnost Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

U drugoj fazi ovog arogantnog, nezakonitog i nadasve štetnog po sve u Srbiji javljanja poslodavca „Kajzena“ je da im nije bila data mogućnost da odgovore na zahteve zaposlenih, da pokušaju da postignu dogovor, a da je obustava proizvodnje ugrozila ispunjenje obaveza našim internacionalnim klijentima i prouzrokovala veliku reputacionu i finansijsku štetu za „Kajzen“.

Moja poruka i ovaj deo mog zahteva za informacijom nije upućena ministru, upućena je poslodavcu, odnosno ljudima koji vode „Kajzen“. Vaša reputaciona šteta je sramota da držite žene 12 sati na radu, da im ne date sindikalno organizovanje i da ih tretirate kao roblje. To je poslovodstva reputaciona, finansijska i svaka druga sramota i šteta.

Moje pitanje je zašto je to uopšte moguće da se dešava u Srbiji? Odgovor na to pitanje je dosta lako naći. Znate, ta iluzija i neprekidno ponavljanje da mi treba da pravimo poslove, da kreiramo radna mesta, da posla nema, jedna od najstrašnijih i najtragičnijih zabluda po elementarna prava svakog čoveka, žene i muškarca koji žive u Srbiji. Posla ima, i robovi su imali posla. Žene imaju posla svaki dan, vasceli dan, od rana jutra do noći. Zarade su problem.

Da ljudi u Srbiji kažu poslodavcima, a u ime ljubavi, da će raditi džabe, svi bi imali posao. Ovakvo postupanje poslovodstva je, osim što je nezakonito po propisima koje je ova Skupština donela, ja mislim, dobar početak da se otvori dijalog odakle nam prava da uskraćujemo radnicima ono što je u tim propisima zapisano? Odakle vam prava da govorite – ćuti, za 22 ili 25 hiljada, jer može da bude i gore? Odakle vam prava da zabranjujete sindikalno organizovanje radnika i da u isto vreme isti ministar od koga zahtevam potpunu informaciju o postupanju u slučaju „Kajzen“ govori o tome da se mi menjamo po receptu evropskih integracija?

U toj Evropi, po kojoj na rečima govorite da se menjamo, u realnosti se ne dešava ništa osim ruganja evropskim integracijama. U toj Evropi radnici imaju prava na štrajk, sindikati su obavezni u dijalogu sa poslodavcem i Vladom i štrajkovi su uobičajena pojava u demokratskom društvu. Maltretiranje radnika i zabrana štrajka, kao i – evo ti 25.000 i to ti je puno, omalovažavanje, ponižavanje i sve ono što se očigledno dešava ne samo u „Kajzenu“ i ovo ruganje poslodavca koji je obećao 800 radnika, a zapošljava 350 se ne dešava u Evropi. Kad se desi, onda ministar kaže – ne može. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 16.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Potpredsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 120000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 120000.00 RSD 03.06.2016 -