Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, gospodine Ružiću, gospodine Đokoviću, ministre LJajiću, ono što je za nas čudno jeste da li ste na bilo koji način doveli ili uzeli u obzir stanje u kakvom se nalazi javna uprava u Srbiji kada ste predlagali ovaj zakon.
Da li možemo bez ovog zakona da rešimo sve ove probleme? Mislim da ne možemo, ali isto tako, smatram da ga nećemo rešiti, ovi problemi neće biti rešeni ni ako usvojimo vaš predlog zakona i ako na kraju Nacionalna akademija za stručno usavršavanje u javnoj upravi i zaživi sa svojih 30 zaposlenih u akademiji.
Mislim da je problem u tome što je, pre svega, vaša prethodnica, a sadašnja premijerka ostavila potpuni haos u javnoj upravi. Mislim da je stanje koje ste vi nasledili 10 godina iza stanja od 2012. godine, na dan kada je SNS došla na vlast. O rezultatima iz tog perioda, kada je u pitanju javna uprava, govorio je i predsednik, sadašnji, Republike Srbije, pohvalivši upravo i ministra koji je u to vreme, u tih četiri godine i vodio državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Ono što je najveći problem jeste motivacija ljudi koji rade, koji su tih 700.000 zaposlenih, među kojima ima sjajnih ljudi. Postoje sjajni kadrovi koji su obrazovani, koji su sposobni, koji znaju šta je odgovorno vršenje svog posla i svoje dužnosti. Među tih 700.000 ljudi su i oni koji 20, 10 ili 30 godina rade u javnoj upravi, rade svoj posao odgovorno svakoga dana, ali 30 godina provode svaki dan za istim stolom, u istoj kancelariji i oni jednostavno nemaju nikakav motiv da krenu dalje ili da promene nešto, na sebi, u svom okruženju ili na svom radnom mestu.
Taj problem motivacije je katastrofalan u Srbiji, jer imate situaciju da su smanjene plate. Smanjene su plate u javnom sektoru. One se odnose upravo na ove ljude o kojima mi danas ovde govorimo i na koje vi pokušavate na neki način da utičete vašim predlogom. Ali, upravo ti ljudi imaju smanjenje plata, ne vrednuje se njihov rad. Niko apsolutno ne vodi računa o njihovom učinku, niti vrednuje njihov učinak. E, kako ćemo te ljude motivisati da zaista kroz vaš predlog sutra budu ljudi koji će tražiti od svojih pretpostavljenih, od svog posla neki veći maksimum nego što su ga davali u nekom prethodnom periodu, nikako.
Imamo situaciju da je nakon zabrane zapošljavanja po rečima ministra iz SNS, tadašnjeg, gospodina Krstića, je 50.000 stranačkih funkcionera, odnosno članova partijskih dobilo posao u javnoj upravi, 50.000, nakon zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, 50.000 partijskih knjižica je dobilo uhlebljenje. Nije onda čudo, gospodine ministre, kada kažu da samo SNS bolje živi u ovih pet godina u odnosu na sve ostale građane Srbije, jer je očigledno samo njima dozvoljeno da imaju posao u javnoj upravi, a sada kroz ovaj predlog zakona pokušavamo da ih nešto i naučimo da rade. Onda se često dešava da oni koji odgovorno, pošteno i savesno rade svoj posao, koji znaju zbog čega su na tim pozicijama, koji su došli preko raznih konkursa, vi ih na neki način ponižavate, jer ih svrstavate u isti red sa onima koji su došli preko raznih tetki, strini na svoja radna mesta, a ne znaju apsolutno ništa da rade. Čak su postali i rukovodeći kadar. I vi, sasvim sam siguran da to jako dobro znate i da ste se upoznali sa aktuelnom situacijom.
Kada govorite o vašem predlogu zakona, molim vas da mislite i na one policajce, na Ministarstvo npr. unutrašnjih poslova, na one profesionalce koji časno i pošteno rade svoj posao u srpskoj uniformi, da imaju u svojim kantinama na stotine i stotine ljudi, nekih devojaka, momaka, niko ne zna ni ko su ni šta su, ni odakle su se tu stvorili. U restoranima, u „29. novembru“, ne mogu da dođu na red da ručaju ili doručkuju od tih novih kadrova koji svakodnevno dolaze, iako postoji zabrana zapošljavanja.
Više od 250 zaposlenih nakon zabrane zapošljavanja je samo u ovom domu, u Narodnoj skupštini Republike Srbije gde, takođe, oni koji su na konkursu dobili posao sebe pitaju zbog čega su pošteno studirali, završili fakultete. Nije ni čudo što nam mladi na kraju odlaze iz zemlje.
Javna uprava, javni sektor je slika i prilika i lice Srbije sa kojim vi komunicirate, pre svega, prema nekim mladim ljudima koji će odlučiti na osnovu toga kako vi uredite sistem da li će ostati u ovoj zemlji ili ne. Zašto bi neko ko je motivisan želeo da 30 narednih godina provede u javnoj upravi, ali pod uslovom da se učlani u SNS? Pre će otići iz zemlje, posebno još ako je vredno učio i ako je pošteno stekao svoju diplomu.
Imamo situaciju da na mnogim mestima imamo manjak zaposlenih. Uzmite primer opštine Paraćin. Predsednik opštine npr. nema arhitektu u svojoj upravi. Neko u Leskovcu nema nekog za javne nabavke, neko u Subotici nema čoveka koji se bavi nekim drugim poslom, a ima višak zaposlenih. Kako ćemo sada da ih prebacujemo iz jedne opštine u drugu ili iz grada u grad, pa ćemo nekog iz Narodne skupštine da prebacimo u Paraćin, pa da svakodnevno tamo ide na posao ili da se preseli tamo?
Mislim da je to neodgovorno prema onom ljudskom kapitalu koji poseduje naše društvo ili naš narod. Naši građani su ti koji sa svojim znanjem i umećem predstavljaju najveće bogatstvo u ovoj zemlji. Ako ih budemo tretirali na ovaj način, ako taj arhitekta u Paraćinu ne može da dođe na radno mesto zato što je SNS zaposlila u javnoj upravi 50 hiljada ljudi, onda mi ne šaljemo dobru poruku nekim budućim generacijama.
Imamo Branislava Paunovića sa Zvezdare, visokog funkcionera SNS, koji odgovoran za trovanje preko 150 klinaca u beogradskim osnovnim školama, 150 mališana je otrovano. Kako će sada ta Nacionalna akademija koja treba da ga uči, evo ovde piše, i o etici, i o integritetu zaposlenih… Kako će on da pohađa kurs etike kao visoki funkcioner SNS koji je paralelno, pazite u državnoj upravi, imao biznis, koji je za dve godine imao veći promet za 15 miliona? Kako i na koji način? Kako mu je Agencija za borbu protiv korupcije to dozvolila? To je opet pitanje za nadležne organe. Svaka čast Tužilaštvu što je hitno reagovala po tom pitanju. Ono što je veoma važno, kako će sada ta akademija i o kakvoj etici će ta akademija gospodina Branislava Paunovića da uči kada je zbog profita, koji je očigledan, naškodio, preko 150-oro dece je po raznim bolnicama, na kućnom lečenju, jer su se otrovali?
Pitam vas o najosnovnijoj etici i moralu, koji ne treba samo da postoje u ovoj akademiji, već je deo kućnog vaspitanja, deo je nekih državnih institucija, deo je nekog osnovnog političkog morala za koji se valjda svi zalažemo. U Srbiji očigledno ne postoji.
Zašto vam sve ovo pričam? Pričam vam o zaštiti integriteta. Pričam vam zbog toga zato što mi svakodnevno trpimo mobing od predsednice Narodne skupštine. Predsednica Narodne skupštine, kao što ste imali prilike da vidite u prethodnih nekoliko dana, je generalnog sekretara ponižavala pred očima cele nacije, a mislim da je to veoma loše. Opet vam govorim, ja to pričam, verujte mi, ne zato što ja ovde…
(Predsedavajući: Kolega Božoviću, samo o temi, molim vas. Nije tema predsednica Narodne skupštine.)
Ne želim apsolutno da se prepucavam sa bilo kim. To mi uopšte nije tema, nije ideja. To govorim jer ćemo sutra doći u situaciju da Maja Gojković, na primer, išamara gospodina Martinovića… (Isključen mikrofon.)