Dame i gospodo, predlažemo zakon o prestanku važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija u dva člana. Prvim članom predlažemo da zakon SNS kojima su smanjene penzije, protivustavno građanima Srbije prestane da važi. U članu 2. predlažemo da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“ iz prostog razloga što se njegovo donošenje po hitnom postupku predlaže da bi se izbegle dalje štetne posledice po penzioni sistem, po stanje penzionera i štetne posledice po život i zdravlje penzionera.

Mislimo da je na današnji dan posebno važno da istaknemo da među onima koji su ne samo oslobodili Beograd pre 71 godinu, a neki od njih su i danas živi, nego i za sve one koji su nakon toga obnavljali zemlju i u materijalnom i u duhovnom smislu nisu zaslužili da im neko stečeno pravo, imovinu oduzima i svoje loše rezultate ekonomske politike pravda time što je nekome ono malo što je ceo život radio uzeo i presuo u nešto drugo, potpuno što nije ni ekonomski logično ni opravdano.

Na kraju krajeva, građani Republike Srbije koji su u skladu sa Ustavom doživeli da i Ustavni sud ne brine o legalitetu već isključivo o legimitetu odluke Vlade Republike Srbije i Skupštine Republike Srbije. Rumunija, Italija, Grčka, Portugal, su zemlje gde je Ustavni sud zaštitio svoje građane. U Srbiji nažalost to nije slučaj. Nije nam prvi put kao Demokratskoj stranci ne samo da predlažemo ovaj zakon da se smanjenje penzija stavi van snage, već nam nije ni prvi put da vraćamo penzije i da vraćamo stare devizne štednje kao što je to bio slučaj i devedesetih godina.

Nasledili smo 2000. godine upropašćen penzioni fond, opljačkan, izotiman od strane onih koji su i dan danas na vlasti u Republici Srbiji. Smatram da DS na najbolji mogući način štiti prava onih kojima su protivustavno ta prava potpuno ugrožena. Na taj način DS, Predlogom zakona da se jedan sraman zakon SNS stavi van snage zapravo štiti građane Srbije od samovolje, vlastodržaca koji danas čine Vladu Republike Srbije. Četrdeset hiljada potpisa DS je skupila zajedno sa građanima i predlažemo svim narodnim poslanicima da ukoliko im je stalo do svojih građana daju svoj glas.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo, uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, danas je pred nama još jedno čudo Srpske napredne stranke.
Kažu naprednjaci – Doneće ili predložiće Vlada zakon koji će rešiti sve probleme u srpskoj privredi. Otvoriće se na stotine hiljada radnih mesta.
(Zoran Babić, s mesta: To je tvoj kum obećavao, nismo mi.)
Moje pitanje je – koji put u poslednje četiri godine? Koji put slušamo prazna obećanja i prazne priče?
Današnja sala Skupštine Republike Srbije koja je bila prazna, i u kojoj nisu bili ni poslanici Srpske napredne stranke, dovoljno govori o podršci ili razumevanju vašeg predloga zakona…
(Aleksandar Marković, s mesta: Pogledaj koliko vas je, samo troje.)

I dovoljno govori koliko vladajuća većina veruje da će ovaj zakon kao posebno ili novo čudo Srpske napredne stranke izmeniti stvari kada je u pitanju ekonomska slika u Srbiji.
U mojoj ličnoj evidenciji koju vodim od kada ste došli na vlast, niste bili sve četiri godine gospodine Sertiću, ali jedan znatan deo i jeste, ovo je devedeset i deveto obećanje Srpske napredne stranke kada je u pitanju bolji život, mogućnost otvaranja novih radnih mesta. Devedeset i deveto obećanje!
(Zoran Babić, s mesta: A malo o zakonu?)
Zakon o ulaganjima predstavlja nešto što je, opet, obećanje ludom radovanje. Podsetiću samo na neka.
(Zoran Babić, s mesta: Zna zakon, dobro je.)
Zakon o javnim nabavkama i uštedama od 700 miliona evra, pa me zanima koliko ste uštedeli? Revizije pljačkaških privatizacija 24. Sa tim ste, gospodo, došli na vlast i sve su ostale u fioci.
(Zoran Babić, s mesta: Sa time ste se vi obogatili.)
„Beograd na vodi“ kao najveća prevara u istoriji glavnog grada, zaposliće više od 200 hiljada ljudi, 3,5 milijardi evra investicija. Izgradnja kanala do Eljea. Ukidanje TV pretplate.
Smanjiti nezaposlenost za 9% izgradnjom termoelektrana i hidroelektrana. Pa me zanima, da li ćete me pozvati na otvaranja termoelektrana i hidroelektrana prošle godine, kao što ste obećali?
Do kraja juna 2013. godine kažete – biće otvorena velika fabrika avio komponenti u Pančevu. Pa me zanima samo dokle se stiglo sa proizvodnjom? Obećanje penzionerima da se u njihova prava neće dirati. Strateški partner za Fabriku automobila FAP iz Priboja, da li se opet pojavio, od poslednjeg puta, još jednom onaj menadžer iz „Mercedesa“? Deset milijardi evra investicija iz UAE. Voleo bih da vidim jedan evro. Fabrika čipova, gde će posao naći 50 doktora nauka. Fabrika za proizvodnju delova za „Boing“ i „Er Bas“.
Neću čitati sve, ali evo da pomenem još neke. Četiristotine miliona evra za navodnjavanje. Jeste li uspeli da kanalima za navodnjavanje rešite problem sa kojim se suočava srpski seljak u Srbiji? Sto hiljada stanova za 280 evra po kvadratu. I da ne čitam dalje. Toga ima još.
Donosite zakon o ulaganjima a osnovna stvar, ovde da se razumemo, nisam uračunao, ovo su samo ekonomska obećanja, zato je 99. Inače, postoje obećanja koja su vezana da će Kosovo ostati sastavni deo Srbije i da će srpske svetinje ostati u sastavu SPC, ali o tome nećemo danas.

U samom obrazloženju zakona koja smo danas imali prilike da definitivno dobijemo u ruke, tri šarmantne dame koje sede do vas, same su dobro priznale da investicije za ove četiri godine nije ni bilo i to je obrazloženje vašeg zakona o ulaganju i hvala na iskrenosti.

Iako cenim vaše saradnike ili vaše saradnice, mislim da nije jedina predispozicija članstvo u SNS ili iskustvo kada je u pitanju televizija i vođenje određenog programa, da se bude specijalni savetnik ministra za ulaganja.

Pali ste na svakom obećanju koje ste imali u prethodne četiri godine. Tri investicije koje vrtite na svakom televizijskom programu, gde ste zaposlili nekih 300 ili 400 ljudi su vam jedini argument, investicije gde su memorandumi potpisani od strane Cvetkovićeve Vlade 2012. godine.

Dok vaši funkcioneri otvaraju, gospodine Seriću, firme po Devičanskim ostrvima, Srbija nije videla ni jedan jedini evro investicija ili otvorenih radnih mesta za prethodne četiri godine.

Član 11. vašeg predloga zakona predviđa ulaganje od posebnog značaja za Republiku Srbiju i gle čuda, posebni značaj za Republiku Srbiju određuje ko? Ni manje ni više nego vrh SNS.

Državna pomoć u tom slučaju, kako kaže se u Predlogu zakona, objavljuje se bez javnog poziva. Uzmimo na primeru „Beograda na vodi“, kada je strateški partner „srpske devičanske stranke“ u pitanju, onda on bez javnog poziva ima pravo da dobije sve one potpore i subvencije države, koje običan građanin koji je vlasnik malog ili srednjeg preduzeća ne može ni da sanja.

Štedi se na penzijama i platama, gospodine Sertiću, uzimate od stipendija studenata i mladih talenata, trudnica i porodilja, a sipa se u džepove isključivo onih koji predstavljaju poslovne partnere vrha vlasti i mislimo da ovo iz tog razloga i nije dobar zakon.

Kažete da će ovo zakonsko rešenje doprineti većem ulaganju u srpsku privredu. Ni u jednoj jedinoj rečenici u Predlogu zakona niste pomenuli investicioni ambijent. Nisam siguran da ste pročitali uopšte predlog ili savet Svetske banke.

Kakav nam zakon vi danas ovde predlažete i stavljate na izglasavanje i usvajanje i o kakvom vi zakonu danas pričate kada predsednik Republike u nekoliko izjava pominje mogućnost izbijanja građanskog rata u Srbiji?

(Zoran Babić, s mesta: Ukrajinski scenario ti je Borko prizivao.)

U jednoj od izjava Kabinet predsednika republike, citiram, kaže za predsednika Srpske Akademije nauka i umetnosti…

Pominjao sam investicioni ambijent u kojem predsednik Republike u nekoliko izjava najavljuje mogućnost građanskog rata u Srbiji.
Predsedniku Srpske Akademije nauka i umetnosti…

Ja se slažem da su to ozbiljne stvari, ali želeo sam da pitam gospodina Sertića kakav investicioni ambijent se u tom slučaju u Srbiji javlja i da li zaista neko misli da će u Srbiju uložiti jedan jedini dinar kada se ovako neodgovorne izjave od najviših državnih zvaničnika nalaze svakodnevno u medijima Srbije.
Ovim zakonom „srpska devičanska stranka pokušava da zadrži svoju politiku povlašćenih investitora, jer samo Vlada je ta koja u ovom slučaju ima diskreciono pravo da odluči šta je u interesu građana Srbije, šta je u interesu njih samih očigledno i u skladu sa tim deluje i daje subvencije i ostale potpore za investicije.
U pitanju je stvaranje jedne potpuno nove političke pogodne klase. O tome smo govorili nekoliko godina unazad. Tu klasu će izdržavati lekari, profesori, policajci, vojnici, a vi i sami znate da od investicija koje se ovim uzaludnim obećanjem, devedesetdevetim po redu SNS, od tih investicija apsolutno neće biti ništa.
O kakvom investicionom ambijentu govorimo kada vi kao ministar danas u Skupštini Republike Srbije izjavite u holu da ne smete da objavite ugovor o Železari? Vi kao ministar ne smete da objavite ugovor. Proglašavate pobedom otvaranje druge peći. Bravo, iskreno, od sveg srca bravo. Ali, zaboravili ste da kažete građanima da ste prvu peć zatvorili, pa onda nekako ostajete na istom.
Korupcija je drugo ime za ovaj zakon, evo i zbog čega. Vlada Republike Srbije polako preuzima ingerencije Skupštine kao centralne političke institucije, kao zakonodavnog tela u Srbiji. Donosite zakon koji je toliko opširan i širok, kao neki pamflet, a on upućuje na dalja podzakonska akta Vlade koja će Vlada Republike Srbije doneti u nekoliko narednih meseci.
Dakle, zakoni koje donosi faktički Vlada, a vi ovde samo naslov zakona stavite na glasanje, ne stvaraju dovoljnu pravnu sigurnost u Republici Srbiji, a kada opet pomenemo investicioni ambijent, pravna sigurnost je, gospodine Sertiću, mogli ste to za ovo vreme da naučite, jedna od osnovnih stvari i preduslova za svako ulaganje svakog dinara i otvaranje novog radnog mesta.
Ideja je da na ovaj način SNS jedina bude ta koja će odlučiti ili odlučivati o budžetskim sredstvima koja su opredeljena za pomoć srpskoj privredi. Onda imamo dve vrste investitora – jedne koji su politički podobni i koji će dobiti sve i imamo druge koji nisu politički podobni i koji neće na kraju dobiti ništa. Tu nema ni strategije, tu nema ni plana, kao što znate. Mislim da iz tog razloga ovaj zakon definitivno ne može da naiđe na podršku poslanika iz DS.
Član 13, o njemu govori Agencija za borbu protiv korupcije, član 13. je jedan od članova koji govori o tome da ovde nema nikakve transparentnosti i da nema nikakvih kriterijuma, kada je u pitanju dodela sredstava ili podsticaja. Stavom 1. u članu 13. propisano je da ulagači mogu ostvariti pravo na različite podsticaje, a Vlada je ta koja bliže uređuje te kriterijume. Što niste doneli kriterijume, pa ovde da sučelimo mišljenja i da govorimo o njima i onda da zaista donesemo jedan dobar, transparentan zakon, koji će svaki privrednik u Srbiji moći tačno da pročita šta je to od uslova koje mora da ispuni da bi dobio podsticaje ili sredstva?
Niste za to imali hrabrosti. Znate li zbog čega niste imali hrabrosti? Niste imali hrabrosti iz prostog razloga što ovo nije vaš zakon ili vaših šarmantnih koleginica. Ovo je zakon koji vam je serviran od određenog broja tajkuna ili strateških partnera SNS i smatram ga veoma nedoličnim za ovaj dom.

Rekao sam – šarmantne koleginice.

Citiram Agenciju za borbu protiv korupcije, koja kaže – predložena rešenja i dalje sadrže nedostatke i rizike korupcije. U jednom od prepuštanja Vladi i ministru nadležnom za poslove privrede da bliže urede određena pitanja podzakonskim aktima, upravo ovo o čemu sam govorio, iako je ta pitanja neophodno detaljnije urediti, trebaju da se urede zakonskim odredbama, dovode do povećanja mogućnosti korupcije.
Vlada Srbije je preuzela na sebe usvajanje ovog zakona kroz podzakonske akte i to je nešto što je potpuno evidentno. Srpska devičanska stranka zaista smatra da je takva pravna nesigurnost dobra. To je jedno od pitanja za vas kao ministra privrede, i da li će to podstaći investicioni ambijent u Srbiji, da Vlada preuzima ingerenciju Skupštine, da Vlada Republike Srbije donosi podzakonska akta koja nisu u saglasnosti sa zakonima, nisu u saglasnosti sa Ustavom i da se na taj način u Srbiji emituje jedna slika za svakog privrednika ili možda stranog potencijalnog investitora koji će želeti u Srbiji da uloži jedan jedini evro.
U situaciji u kojoj imamo neodgovorne izjave državnog vrha, u situaciji u kojoj se i dalje govori o sukobima u Srbiji, u situaciji gde se zloupotrebljava policija, u situaciji gde nema političkih sloboda, u situaciji gde se svaki opozicioni poslanik prekida dok govori … (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.
Mislim da nema potrebe da širimo nervozu. Ovo jeste politička debata na temu zakona …

Sumnjive investicije koje su prethodile Zakonu o ulaganjima, a kojima se Zakon o ulaganjima zaista i bavi, „Beograd na vodi“ ili npr. „Meita“ u Obrenovcu, da dozvoljavate da neko priča o zapošljavanju 1.500 radnika, gde od 60 miliona evra investicija, država, grad i opština daju 40 miliona, a da je ona u stoprocentnom vlasništvu investitora iz Kine, je politika koja će nas dovesti do propasti.
Nekoliko miliona evra po radnom mestu, kada je u pitanju „Beograd na vodi“, to su subvencije Republike Srbije. Tako se ne vodi politika u privredi. Mi smatramo da je ona pogubna. Hotel na Kopaoniku, Mercedes autobusi, prethodno ugasimo Ikarbusovu proizvodnju autobusa, a onda uvozimo delove i sklapamo autobuse sa Mercedesovim komponentama u Srbiji, zaista smatrate da je to rešenje za privredu Srbije? U situaciji u kojoj ne postoji ništa što ne predstavlja zaista korupciju u ovom zakonu, imaćete priliku da nekolicina privrednika u Srbiji ovo sutra pohvali u medijima. Ja nemam apsolutno nikakvu dilemu da će do toga doći, ali vi znate kojoj političkoj opciji su oni bitni. Mnogo stručnije, mnogo transparentnije ovaj zakon mora da se napiše …

Na kraju krajeva, završavam, imam još minut vremena, u Srbiji u poslednje četiri godine samo vrh SNS živi bolje, dok svi ostali žive lošije. To je vaša privredna politika. Sa tim nema budućnosti Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, ministar još uvek nije u sali, evo prošlo je skoro 15 minuta otkako je govorio gospodin Veselinović, ali to i ne čudi s obzirom da rezultati koji se tiču rada, koji se tiču zapošljavanja i koji se tiču na kraju bezbednosti i zdravlja na radu, nisu takvi da se Vlada ili resorni ministar imaju čime pohvaliti i to je iz tog razloga potpuno jasno.
Kao što je naš ovlašćeni predstavnik, prof. dr Dušan Milisavljević i govorio kao ovlašćeni ispred poslaničkog kluba DS, radnici Srbije su danas na prvom mestu od oboljenja kardiovaskularne prirode, zatim malignih oboljenja.
Radnici Srbije su danas na prvom mestu u Evropi po smrtnosti od kardiovaskularnih oboljenja, radnici Srbije su danas prvi u Evropi po smrtnosti od malignih oboljenja.
To sve utiče na produktivnost, to sve utiče takođe na motivisanost, to sve utiče na razvoj BDP, što je, kako smo čuli i u ekspozeu i u svakodnevnim izjavama premijera Srbije, osnovi cilj ove Vlade.
Kada posmatramo jedan širi kontekst i jednu priču i ciljeve Vlade kojima se obaveštavaju građani iz dana u dan kako nam je sve bolje i bolje, s druge strane radnici u Srbiji rade u sve lošijim i lošijim uslovima nezaštićeni, ne samo zakonskom regulativom, već nema ni dobre namere od onih koji ih resorno predstavljaju kao ministri.
Lakše je i jeftinije, to smo danas čuli i od gospodina Dušana Milisavljevića da se ulaže u preventivu kada su u pitanju razni rizici od uzroka raznih oboljenja koji su prisutni na radnim mestima. Danas Vlada Republike Srbije ne posvećuje dovoljno pažnje čak ni zakonskom regulativom, a kamoli u praksi.
Vibracije, buka, zračenje, prašina, sve je to ono sa čime se danas srpski radnik suočava i mi mislimo da je to stanje koje je neizdrživo. Nema danas mnogo onih koji rade u Srbiji.
Čuli smo da predstavnici Vlade kažu da je mnogo zaposlenih u javnom sektoru. Mi kažemo da nije mnogo zaposlenih u javnom sektoru, kažemo da je malo zaposlenih u privatnom sektoru.
Danas imamo ciljeve koje proklamuje Vlada Republike Srbije, a zaposlenost opada. Ona raste jedino u anketama koje predstavljaju bajku za srpsku javnost. Anketa o radnoj snazi, to nije istina, da ne kažem neku grublju reč. Ona predstavlja fikciju i predstavlja sredstvo za dnevno-političku borbu, kako bi Vlada ili Srpska napredna stranka ili stranka resorno zaduženog ministra Vulina, ne znam tačno naziv, predstavljala sebe kao stranka koja nešto radi ili Vlada koja ima zaista neke egzaktne rezultate.
Trafo-stanice, dalekovodi, imali smo problem i u Vinči, imali smo i na drugim mestima. Danas ovde govorimo o zakonu, odnosno o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti u zdravlju na radu, a Zakon u Srbiji iz npr. 1986. godine i dalje je na snazi kada je u pitanju zračenje. Četrdeset mikrotesli je dozvoljeno i zato se trafo-stanice grade pored kuća i dalekovodi iznad vrtića, škola i obdaništa. Dakle, 0,4 mikrotesla je, na primer, danas standard po Svetskoj zdravstvenoj organizaciji i Evropskoj uniji, ali Srbija za tim kasni više od evo skoro tri decenije.
Pošto su ove kozmetičke izmene danas ovde kako bi neko rekao kako vodi računa o bezbednosti i zdravlju na radu, ovaj predlog ne sadrži obimne ili radikalne izmene postojećih zakona. Sve je usaglašavanje sa zakonima poput Zakona o radu ili Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom.
Demokratska stranka smatra da je svako unapređenje prava radnika i zaposlenih uopšte posebno pravo na bezbednost i zdravlje dobro, s obzirom da Vlada Republike Srbije nije mnogo uradila kada su u pitanju prava radnika u svom mandatu. Zato smo glasali protiv, i bili smo i ostali na tom stanovištu, protiv Zakona o radu. On je pisan, kao što smo imali prilike i da vidimo, po diktatu stranih investitora i poslodavaca, po diktatu stranog kapitala, krupnog kapitala i takva rešenja neće doprineti većem zapošljavanju.
Ugovor na određeno vreme, koji je samo jedan od primera, koji je na dve godine i koji svakog dana može da se raskine, najviše pogađa mlade ljude. Nije ni čudo na kraju što su oni upravo u Srbiji najopredeljeniji da što pre napuste Srbiju, a posebno oni koji su kvalifikovani. Devedeset hiljada ljudi je napustilo za tri godine Srbiju, radno sposobnih, kvalifikovanih, radnika koji su tragali za poslom u Srbiji i nisu mogli da ga nađu.
Pravo na rad je temeljno ekonomsko i socijalno pravo. Zato moramo postaviti pitanje – šta se upravo dogodilo sa brojem, odnosno stopom nezaposlenosti, koja je po svim anketama Vlade Republike Srbije takva da Srbija cveta i da po njoj mnoge zemlje i u okruženju, u Evropskoj uniji mogu da joj zavide?
Čuvena administrativna stopa koja se ne pominje, a govori da u Srbiji preko 30% nezaposlenih je ono što je život i to je ono što se dešava svakoga dana u gradovima i opštinama širom Srbije. Život se ne živi u eksel tabeli. Život je ono što svakodnevno srećemo na ulici. Imamo utisak da se Vlada Republike Srbije odrodila, kada je u pitanju stanovništvo, da se odrodila od građana i da nemaju predstavu o tome kako se danas u Srbiji živi i na koji način građani koji žele da dođu do posla preživljavaju od prvog do 30. u mesecu.
Broj zaposlenih, kako kažu u resornom ministarstvu, se povećava, stopa nezaposlenosti pada, a skeptični su kada su u pitanju te izjave, ne samo javnost u Srbiji, nego stručna javnost, koja je na tu temu govorila nekoliko puta i koja je upozoravala da kod fiktivnih izveštaja, anketa o radnoj snazi, Srbija ne može zbog neistinitih podataka čak da napravi ni strategiju da bi se izborila dugoročno sa ovim problemom. I Fiskalni savet je upućivao na to da je veoma loše da se 75.000 ljudi otpusti u nekoliko godina. Šta je samo sa 92.000 radnika koji rade u 500 preduzeća koja moraju da se reše do kraja maja 2016. godine? To je od danas za nešto više od pola godine. Jedva 10% će biti sačuvano.
To samo govori o neznanju, nekompetentnosti onih koji su pravili plan kako Srbiju da izvuku iz krize. Sve više je onih koji su nezaposleni, sve više je onih koji žive mnogo lošije, dok samo uzak krug ljudi, blizak vlasti, za ove tri, četiri godine živi bolje.
Danas govorimo o zaštiti i bezbednosti zdravlja na radu, a Vlada sprovodi mere koje će dovesti do otpuštanja lekara i radnika. Iz tog razloga sam doneo jednu tabelu, koja govori o tome da su zdravstveni radnici, prosvetni radnici, vojnici, policajci, jedini u Evropi, kada je u pitanju Srbija i Vlada Republike Srbije, koji imaju smanjenje zarada, jedini u Evropi. U većini zemalja se te zarade povećavaju, u nekima su zamrznute, u nekima nema promena, na istom su nivou. Jedino je ova plava tačka Srbija u kojoj su smanjene plate prosvetnih radnika, zdravstvenih radnika, policajaca, vojnika, sudija, svih onih koji čine javni sektor u Srbiji.
Smatramo da je to loše. Smatramo da je sramota što u 21. veku i dalje ne možemo da se pohvalimo da znamo da izračunamo koliki je procenat nezaposlenih u Srbiji. Po administrativnoj stopi, ponavljam, to je više od milion ljudi i to je ono što je činjenica. Ove stvari koje danas priča Vlada Republike Srbije, pričale su i neke vlade tokom devedesetih godina.
Predlog zakona je fasadne prirode. Mi ćemo ga podržati, jer se makar u načelu zalaže za poboljšanje prava radnika, ali smatramo da se ništa suštinski u Srbiji neće promeniti. Sve je manje onih koji su danas sigurni kada je u pitanju zaposlenje. Sve je više onih koji šansu pokušavaju da nađu van granica Srbije. Mislimo da je to neodgovorno od strane Vlade Republike Srbije i smatramo da iako ćemo podržati ove predloge izmene i dopune zakona, smatramo da je situacija u kojoj se danas nalazi srpski radnik najlošija u poslednje tri decenije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Dame i gospodo, ovde nema trunke struke zato što resorno zadužen ministar, koji je imao već jednu sveobuhvatnu reformu radničkih prava 90-ih godina, kao član JUL-a, nije dobro neke stvari shvatio ili su ostale nerazjašnjene još iz tog perioda.
Stopa nezaposlenosti, možete da pitate kolege sa vaše desne strane, se izračunava na sledeći način. To je jednako količniku broja nezaposlenih na birou i broju onih koji rade ili traže posao. To je, ako hoćete, iskrena ili istinita statistika. Vaša partijska statistika ne zanima apsolutno nikog.
Zašto nismo pričali o struci? Zato što struke ovde nema, jer ste doneli Zakon o radu koji su hvalile samo banke u Srbiji, ali ne i građani, krupni kapitalisti i Američka privredna komora.
Kada su u pitanju metodi i način na koji vi izračunavate stopu nezaposlenosti da bi neko bio nezaposlen, ovo je definicija vašeg ministarstva, potrebno je da bude radno sposoban između 15 i 65 godina starosti i da aktivno traži zaposlenje. Šta znači aktivno da traži zaposlenje? To znači da bude prijavljen kod Nacionalne službe za zapošljavanje. Onog dana kada se na poziv neko ne odazove, na primer iz razloga što ide na razgovor za posao, on više nije nezaposlen. Ako se javi dan ranije, on nije zaposlen, ako se javi dan kasnije, on nije nezaposlen. Gospodine Vulin, mene čudi što ima i tih 17% nezaposlenosti na ovaj način na koji vi ovo izračunavate. Vi ste apsolutni genije.

Vi se zaposlili preko pola miliona ljudi u vašem mandatu. Svaka vam čast.