Zahvaljujem.
(Blagoje Bradić, s mesta: Direktno mu se obraćala.)

Prepoznao sam se u izlaganju koleginice kada je rekla – dragi kolega.
Ono što je rekao prethodni govornik i ono što je negde celokupna tema ove naše debate i rasprave jeste pominjanje privatizacije od 2000. godine, a podsetiću vas da je privatizacija započeta još 1988. godine, odnosno transformacija svojine kada je u pitanju bivša Jugoslavije. Mnoge ministre privatizacije je imala ova vladajuća većina, neke od njih su bili Milan Beko i gospođa Jorgovanka Tabaković, ali dobro sada nećemo o tome.
Ono što je važno jeste da je ovo još jedan od zakona za koji je gospodin Vujović, kao današnji ministar finansija, rekao da je reformski zakon, pa svi ti reformski zakoni su doprineli tome da danas imamo učešće javnog duga u BDP od preko 73%. To vama nije mnogo, s obzirom kada ste poslednji puta bili na vlasti to učešće bilo 201,2%, pa vam verovatno 73% nije mnogo, ali 10 milijardi evra se zadužila Srbija zbog tih reformskih kurseva Vlade Republike Srbije u poslednje tri godine.
Ono što je, takođe, važno jeste da se industrijska proizvodnja smanjila za 7%, a siguran sam da ste sa tim, kao ministar privrede, gospodine Sertiću, upoznati. Četrdeset i pet hiljada radnika radi manje u poslednje tri godine, nego 2012. godine, a izvor za to je, naravno, Narodna banka Srbija koja se i dalje po partijskom ključu vodi. Takođe, ovo je godina recesije. Biće i naredna, kako izveštava Evropska banka za obnovu i razvoj.
Ono što je, takođe, veoma simptomatično, svaki reformski zakon je vratio Srbiju 10 koraka unazad. Nas samo zanima kako će ova izmena i dopuna Zakona o privatizaciji sačuvati 25 hiljada radnih mesta u 17 strateških preduzeća. I sami znate da se odlaže rok za godinu dana od dana usvajanja ovih izmena i dopuna Zakona, a samo zbog vanrednih parlamentarnih izbora, kako biste ubedili radnike u Srbiji da su im sačuvana radna mesta, a dan nakon toga, od tih 17 strateških, pod znacima navoda, preduzeća, neće ostati ništa. Svih 25 hiljada radnika će ostati na ulici.
Ono što je, takođe, veoma važno, a niste rekli građanima Srbije, jeste da ne postoji koncept i ovo ovde jeste nešto što ne liči na strateško planiranje. Od danas do sutra neki čelnici vladajuće većine su rekli da se protive privatizaciji „Telekoma“. Isto tako se protivi i DS privatizaciji „Telekoma“. Vi ni sami ne znate kakav vam je plan, ni šta zapravo želite da ovim izmenama i dopunama Zakona postignete. Niste saglasni prema građanima Srbije šta je zapravo vaš cilj.
Da li je ovo uvod u privatizaciju „Telekoma“, gde ćete sredstva od toga opet proćerdati u nekoj od narednih kampanja? Mi mislimo da jeste i bićemo strogo protiv toga. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Srpska napredna stranka je danas na vlasti četvrtu godinu. Kažete, trudite se da napokon pokrenete privredu. Nemojte više da se trudite. Četiri godine ništa niste uradili. Sve je više radnika koji su bez posla, sve manje onih koji imaju nadu da u Srbiji ostanu i da dobiju zaposlenje.
Ako pričamo o privatizaciji 24 sporne, pošto je SNS na vlasti, pozivam vas, tako časne i poštene da ispitate svaku od te 24, da one koji su kršili zakon da ih privedete pravdi. To bih ja lično uradio da sam na vašem mestu. Samo od tih 24, 23 su za vreme vlasti Vojislava Koštunice.
Neke su bile poništene kada su ih vodili vaši ministri poput Milana Beka, Jorgovanke Tabaković, ali u svakom slučaju stojim iza toga da svaka korupcija mora da se privede pravdi, svaka. I kada pričate o poslanicima, kada pričate o onima u izvršnoj vlasti koji su dolazili sa rupama na cipelama, a danas nose satove od nekoliko desetina hiljada evra, savetujem da se malo okrenete oko sebe i da pogledate malo među svoje redove gospodine Arsiću. Ne bismo voleli da se privatizacija u Srbiji nastavi kao one 24 sporne ili kao ona koja je predstavljala vašu, kada smo prodavali hotel na Kopaoniku za 600.000 dolara manje nego što je platila Vlada Republike Srbije, vašim ortacima iz Emirata.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Ponosan sam na sve u čemu sam učestovao kada je u pitanju Grad Beograd i u svim rezultatima koje je Demokratska stranka u Beogradu napravila, i kada su u pitanju tri mosta, i bolnice, i vrtići, i bulevari, i škole, i kada su u pitanju parkovi, i kada je u pitanju 13. penzija za najugroženije penzionere, dok su danas te penzije smanjene, dok su danas plate prosvetnih radnika, policajaca i zdravstvenih radnika smanjene.
Ja se ponosim rezultatima iz prostog razloga što Beograd nije bio zadužen za vreme Demokratske stranke koliko je danas. To je nešto čudno, pošto ste rekli da je prezadužen, a vi ste ga zadužili još, odnosno vaš gradonačelnik. Ne mislim da su u poslednjih godinu, godinu i po ili dve dana, koliko Grad Beograd vode gospoda iz Srpske napredne stranke, dovoljni rezultati to što se pljeskavice prodaju na Trgu Republike, to što je najveća jelka u istoriji Beograda bila instalirana za Novu godinu, to što se otvorio semafor, pešački prelaz, nadstrešnica za bicikle, što Vojvodine Stepe niste u stanju da završite, a to su naši projekti koje smo vam ostavili u amanet. Da ne pominjem sramotnu obnovu Obrenovca i da ne ponavljam ništa o „Beogradu na vodi“, to sam vam rekao kada je vas 400 slušalo predavanje koje smo vam držali u Skupštini.
Kada je u pitanju krađa, kralo se 90-tih godina, kralo se i za vreme Vlade Vojislava Koštunice i za vreme Borisa Tadića. To je nezapamćeno, ali i ono što je za vreme vas, gospodine Babiću, ne kažem da kradete vi, samo kažem da su naši lopovi danas kod vas. Oni su danas u vašim redovima, gospodine Babiću. Zato vas pozivam da sve one koji su krali u poslednjih…

Završavam, još jednu rečenicu.
… deset ili dvadeset godina privedete pravdi. Začudili biste se koliko ih je danas među vašim redovima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Bečiću.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, poštovani gosti, naš amandman na član 4. jeste „briše se“, iz prostog razloga što imamo u vidu da se u poslednjih devet meseci nije ispunio cilj zakona koji danas menjate, zakona koji ste doneli 2014. godine.
Za tih devet meseci sve ono što je u svom obrazloženju govorila Vlada Republike Srbije nije ispunjeno. Sada menjate i dopunjujete zakon, kako bi Agencija, kako ste rekli, prevazišla prepreke koje su joj stajale na putu.
Da li to znači da je samo zbog ovog člana postojećeg Zakona, Agencija uradila jedan veoma reklo bi se loš posao ili je zakon u celini loš, pa smo onda čekali devet meseci da ga promenimo.
Bilo kako bilo, svi ministri iz Vlade Republike Srbije su preuzeli onu mantru od premijera – evo sad, za godinu dana. Tako je već četiri godine i kada je u pitanju grad Beograd, gradonačelnik najavljuje bolji prevoz za godinu dana.
Evo sada ovo najavljujete da ćete rešiti celokupnu stvar od danas, pa za godinu dana. I svaki od ministara koji dođe u ovu Skupštinu kaže – evo za godinu dana moj resor će da napravi te i te rezultate.
I to jeste tako zgodno da se odgovornost odlaže, odlaže i odlaže, ali građani Republike Srbije čekaju, i čekaju i čekaju i sve je gore, i gore.
Ono što je važno jeste da ovaj amandman ukoliko usvojite, mislim da ćete i sami priznati da Agencija nije uradila svoj posao dobro, da je celokupan zakon zapravo loš i slobodno ste mogli da predložite nov i mislim da je vreme da svako pojedinačno od ministara Vlade Republike Srbije sa svakom izmenom i dopunom šest meseci, devet meseci ili godinu dana kasnije počne obrazloženje dopune sa izvinjavamo se građanima Srbije što nismo bili u pravu pre godinu dana.
Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Bečiću.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre i poštovani gosti, da nije gospodina Pajtića u Vojvodini i pokrajinske Vlade, Srbija bi bila u duplo većoj recesiji nego što je danas. Hvala mu na tome i kao građanin Srbije sam zaista ponosan na sve ono što je Vojvodina uradila kada su u pitanju investicije ali i sve reforme koje je sprovela.
Ono što je tema ove replike jeste da gospodin Sertić i nije odgovoran, ja sam samo pitao ko je? Odgovoran je gospodin Vučić zato što četiri godine Građani Srbije čekaju. Čekaju da ovoj zemlji i njima lično bude bolje. Odlaže se iz godine u godinu taj dan kada će građani Srbije živeti bolje, kako je obećavao premijer Srbije.
Ne bih mnogo odgovarao gospodine Bečiću, kada su u pitanju prozivke gospodina Martinovića. Nikada, ruku na srce ako stavimo, nije bio intiman sa etikom, ako pogledate posebno poslednjih 20 godina političkog delovanja, biće vam jasno i zbog čega.
„Nije cilj brodogradilišta u Srbiji brod, nego plovidba“, neko je rekao. Tako vama nije cilj tržište, nije cilj reinvestiranje, nije cilj razvoj, konkurentnost, zapošljavanje. Vama je cilj da sačuvate 25 hiljada radnih mesta do vanrednih parlamentarnih izbora. Dan posle toga niko više nije na svom radnom mestu, o tome se ovde radi.
Radi se o tome što ne razume ni gospodin Martinović ni mnogi koji su se danas javljali za reč ispred SNS da odgovornost mora da snosi onaj koji čini izvršnu vlast u Srbiji. To je premijer, to je Aleksandar Vučić, to su ministri Vlade Republike Srbije.
Da li mislite da ćete čestim izmenama…

Završavam, da ćete čestim rekonstrukcijama Vlade tu odgovornost prenositi na nekog drugog? Ne. Odgovornost je na onom ko ovu Vladu vodi već četiri godine.     

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre i poštovani gosti, ono što je jako važno, a gospodin Martinović, na primer, o tome nije govorio, DS traži vanredne parlamentarne izbore iz prostog razloga što sa ovakvom ekonomskom politikom Srbije u Srbiji živi 1% bogatih i 99% siromašnih, gospodine Martinoviću. To je rezultat vaše četvorogodišnje vladavine.
Ako su rezultati Pajtićeve vladavine u Vojvodini desetine i desetine hiljada novih radnih mesta, nove firme koje su otvarane, nove fabrike, nova preduzeća, ono što je vaš rezultat jeste 1% bogatih i 99% siromašnih. Jedino ko se obogatio, pored 1% bogatih u Srbiji, jesu i vaši prijatelji iz Emirata. Njima ste dali pola milijarde evra zemljišta za „Beograd na vodi“, hotel na Kopaoniku. Već polako počinjete da uvodite da ćete prodavati i poljoprivredno zemljište u Vojvodini. Samo napred, želimo da vidimo kako će građani Srbije na to reagovati.
Nije to vaše, gospodine Martinoviću, nije Srbija vlasništvo Vlade Republike Srbije, nego građana Republike Srbije. To je osnovno nerazumevanje vas kao narodnog poslanika, koji ste tu 20 godina i još to niste naučili.
Dakle, ako se negde budu raspisivali izbori, raspisivaće se u Srbiji, zato što građani žive loše, ili, na primer, u Novom Sadu, gde gradonačelnik sedi u svojoj fotelji sa dokazano kupljenim glasovima. Tu će se raspisivati vanredni izbori, a izbori u Vojvodini će biti onda kada im je red.
Još samo za kraj želim da kažem jedno…

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre i poštovani gosti, predložili smo da se obriše član 12. iz prostog razloga što kada je u pitanju Predlog zakona izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji odnosi se na produženje roka zabrane izvršenja po izvršnim sudskim nalozima poverilaca prema dužnicima, odnosno subjektima privatizacije do 31. 2015. godine.
Ono što su dva pitanja za gospodina ministra, i mislim da su veoma smislena, s obzirom da su i gospodin Pavićević i Živković, a evo i gospođa Aleksandra Jerkov, ostali u čudu kada je u pitanju nepoštovanje odluke Ustavnog suda u ovom slučaju. Ni oni čak nisu uspeli da se načude. Evo, ja vam postavljam pitanje, a pokušajte vi da mi odgovorite. Poštovanje odluke Ustavnog suda kojom je onemogućavanje sprovođenja izvršenja proglašeno neustavnim. Dakle, i kada je u pitanju član 12. i kada je u pitanju član 13. To je naredni amandman koji smo podneli kao poslanički klub DS. Zašto predlagač ignoriše odluku Ustavnog suda Srbije, kada je jasno da Zakon o privatizaciji, iako je vrlo, kako ste vi rekli, reformski, nije i neće dati ikakve pozitivne efekte u ovom slučaju?
Dakle, imamo potpuno kršenje ustavnih odluka i smatram da je ovo pre svega važno zbog vas kao ministra Vlade Republike Srbije, za koga, ponavljam, imamo određene simpatije, pošto ste poslednji ušli u brod koji tone. Dakle, važno je da odgovorite na ovo pitanje iz prostog razloga što je veoma bitno da usaglasimo podzakonske akte sa zakonom, a ne obrnuto, a sa druge strane zakonske akte sa Ustavom, što je neophodno da bi se jedan pravni sistem u potpunosti zaokružio. Zahvaljujem.

Po amandmanu.
Zahvaljujem se, gospodine Arsiću.
Ovo je poslednji moj lični amandman koji sam podneo, želeći da zakonsko rešenje bude što bolje i efikasnije, imam jedno pitanje koje će, zamolio me je ministar Vlade Demokratske stranke u pripravnosti, gospodin Ivan Stefanović, postaviti preko mene lično, vama, kao ministru privrede Vlade Republike Srbije. Vi ste i sami rekli da vam je ostavljen vruć krompir sa kojim ni sami ne znate kako ćete da se izborite u narednom periodu. U pitanju je 17 strateških preduzeća i 25 hiljada radnika koji rade u tim preduzećima. Svesni ste da ovim odlaganjem ćemo za godinu dana u tim preduzećima imati mnogo veća dugovanja nego što su to danas. Svesni ste toga da će iz budžeta Republike Srbije dodatna sredstva biti uplaćivana tim preduzećima da bi ostala takoreći živa i da bi ostala na tržištu. Svesni ste takođe toga da plana revitalizacije tih preduzeća još uvek nema. Svesni ste takođe i toga da investitora i strateških partnera za ta preduzeća takođe nema i da bi oni u suprotnom bili poznati građanima Srbije.
Sada, jedno je pitanje, da li možda imate plan da reformskim poduhvatom, kao ministar privrede, od tih 25 hiljada radnika spasite makar 15 hiljada radnika, ukoliko bi to uradili danas. Stečaj ste predvideli dan nakon vanrednih parlamentarnih izbora i tada od tih firmi i preduzeća neće ostati ništa. Da li možda mislite, ukoliko ne bi bilo pritisaka premijera na vas lično, da taj reformski poduhvat uradite danas, dobićete od nas i podršku za tako nešto, da možda spasite, od 25, makar 15 hiljada jer za godinu dana neće biti spašeno nijedno jedino? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko, dragi gosti i poštovani građani, niko ne govori o tome da ne voli Er Srbiju. Lično bih bio veoma ponosan da Er Srbija ima veoma dobre rezultate. Mislim da je svima nama stalo da se tako nešto dogodi. Nije sporno da je JAT nekada loše poslovao. Sporno je to da danas Er Srbija ne posluje tako dobro kao što vi pričate. Nije nama kriva Er Srbija, koliko god neko pokušavao da spinuje jednu takvu stvar, već je nama kriva Vlada Republike Srbije koja neracionalno troši sredstva građana Republike Srbije i dotira jednu privatnu avio-kompaniju.
Ono što je nama takođe veoma značajno jeste da se uštede od smanjenih plata i penzija zapravo sipaju u jednu avio-kompaniju da bi neko pokazao koliko ta avio-kompanija ima pozitivan bilans poslovanja, ali vam to, naravno, nekako sve teže i teže ide i ta objašnjenja nikako građani da razumeju.
Kada je ovaj zakon u pitanju, on ima dobre i loše strane. Najveći problem, po našem dubokom uverenju, jeste što je on neprimenjiv, kao i mnogi drugi zakoni koje je usvojila ova Narodna skupština. Ono što je veoma simptomatično jeste da se nije pisao nov zakon, već se šminkao stari zakon i pokušavali smo da očigledno popravimo nešto što nije u praksi izvodljivo. Ono što je takođe primetno jeste da su podzakonski akti postali zakon. Ono što je takođe primetno jeste da su neke stvari uređene na veoma loš način, poput npr. Upravnog odbora Direktorata, gde članovi npr. mogu biti funkcioneri ili aktivisti SNS, gde se ne traži bilo kakav stručni kadar.
Ono što je takođe loše jeste i kaznena politika. Kada je bezbednost u pitanju i avioni privatni koji lete iznad gradova, škola i obdaništa, kao što je i gospodin Veselinović govorio, se kažnjavaju sa svega 25 do 100.000 dinara kazne. Dakle, neko ko ima privatni avion, to je više nego smešna cifra kada je u pitanju ova kazna, a s druge strane nismo uradili ništa da kaznena politika bude zaista oštra i da se na taj način spreče eventualne ne daj bože nezgode.
Da li se preko ovog zakona nekom omogućava stvaranje monopola? To je takođe pitanje za Vladu Republike Srbije. Mnogi zakoni koje smo donosili u ovoj Skupštini nekome su omogućavale korist i kada je bio u pitanju „Beograd na vodi“ i kada je bio u pitanju Zakon o planiranju i izgradnji, kada obećana konverzija nije došla 1. marta, kao što je ministarka koja danas obrazlaže ovaj zakon i obećala građanima.
Da li je zakon pisan na osnovu sugestija Etihada? I to je takođe loše. Zakoni se pišu na osnovu interesa Republike Srbije, a ne nekih stranih privatnih kompanija. Nekada su se u Srbiji hapsili direktori Jugoslovenskog aero-transporta, kako se tada zvao JAT, za popuste koje su davali kompanijama za aerodromsku taksu od 20%. Danas Srbija daje popust od 50% kada su u pitanju aerodromske takse, a neko to zove uspehom u bilansu poslovanja. Bezbednost takođe nije po standardima EU, što takođe predstavlja još jedan problem koji ćemo pokušati da otklonimo amandmanima.
Er Srbija, danas smo imali prilike da čujemo od poslanika koji podržavaju ovaj zakon, ima dva aviona na milion stanovnika, da je prosek u EU 13 aviona na milion stanovnika. Dakle, nismo dobili ono što smo očekivali, a to je da na svaki mogući način konkurentnost, makar u regionu, bude mnogo veća i mnogo bolja nego što je danas. Voleo bih da Er Srbija bude najveća firma ne u regionu, nego mnogo šire i da imamo zaista čime da se ponosimo, ali nas same cifre demantuju.
Govorili ste o tome da JAT, na primer, nije bio profitabilan i da takav kakav je nije mogao da izdrži konkurenciju. Slažem se sa tim. Ali, čini mi se da malo friziramo poslovanje Er Srbije i da malo Vlada pokušava da našminka neke stvari i da neke činjenice pokaže onakvima kakve one zapravo nisu. Ono što jeste činjenica, da je od 2004. do 2010. godine minus kojim je poslovao JAT išao od minusa od 15 miliona evra do 23 miliona evra. Danas je minus Er Srbije 32 miliona evra. Ispada da je najgori možda bilans poslovanja u poslednjih 10 godina i to je takođe što građani moraju da znaju zato što svojim novcem plaćaju tu kompaniju.
Kada je u pitanju kraljevački aerodrom, ispalo je da je bivša Vlada, ili da je Demokratska stranka, loše uradila kada je od jednog aerodroma napravila jedan od najmodernijih u našoj zemlji. On je potpuno nov. On je potpuno sređen i opremljen i ovde su fotografije kako izgleda Aerodrom „Morava“ koji je danas potpuno zatvoren. Ono što je situacija sa ovim aerodromom jeste da je bilo potrebno samo otvoriti dve linije nedeljno, sa zaposlenima u „Fijatu“ koji žive u Kragujevcu i Kraljevu, a petkom idu za Torino, a ponedeljkom se vraćaju za Beograd. Samo na osnovu ta dva leta, pokrili bi se operativni troškovi ovog aerodroma.
Ova Vlada nije našla sposobnost da takvu jednu stvar sprovede u delo i da te radnike koji rade u „Fijatu“ da se ne prevoze kombijem do Kraljeva ili do Kragujevca, već da mogu direktno sa Aerodroma „Morava“ da odlete u Torino i da se vrate takođe na taj aerodrom. On bi počeo da živi, Kraljevo bi imalo drugačiju perspektivu, Kragujevac takođe. Mislimo da su to stvari koje su propuštene, da su to propuštene prilike i smatramo da to nije urađeno u skladu sa interesom i potrebama stanovnika tog dela Srbije.
Poslednju stvar. Imamo bojazan, ponavljam da ovaj zakon neće moći da se sprovede do kraja i želimo da zaista još jednom jasno stavimo do znanja svim predstavnicima vladajuće većine. Demokratska stranka želi da Er Srbija posluje uspešno, nažalost to nije slučaj. Demokratska stranka želi da, kada je u pitanju ova oblast zaista budemo najkonkurentniji, ne u regionu nego i šire, ali to nažalost nije slučaj.

Poslednja rečenica.

Izvinjavam se. Evo poslednja rečenica.
Demokratska stranke neće glasati za ovaj Predlog zakona iako smo podneli amandmane, ne bi li nekako poboljšali jedan njegov deo. Ono što se tiče ove suštine, ona ostaje takva i mislim da je potrebno da se odgovori na ova postavljena pitanja koja smo postavili danas u raspravi u načelu. Zahvaljujem.