Zahvaljujem, predsedavajući.
Ovaj amandman je veoma jasan. Jednostavno, u članu 14. stav 4. posle reči: „zakona“ tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči: „i da ga objavi na svojoj internet prezentaciji“.
Mislim da je obrazloženje suvišno, ali potrošiću koji sekund. Dakle, osim dostavljanja pravila o uzbunjivanju, amandmanom se predviđa i njihovo objavljivanje na internet prezentaciji poslodavca, što omogućava šire upoznavanje sa pravilima, ali na kraju i kontrolu da li je poslodavac izvršio obavezu.
Mislimo da je ovo veoma važno i ukoliko ste zaista iskreni u nameri, a gospodin Jovičić je bio ovlašćen da brani ovaj zakon, ako ste zaista iskreni u nameri da ovu stvar rešite potpuno jasno, otvoreno i transparentno i da zaista uzbunjivačima date zaštitu kakvu zaslužuju, ovo je jedna od stvari koja, po mom mišljenju, ako se ministar slaže, treba da stoji i da se ubaci da je obaveza na internet prezentaciji, kako bi se vršila kontrola da li je poslodavac izvršio svoju obavezu, da to stoji u ovom Predlogu zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, uvaženi gosti, u članu 16. st. 3, 4. i 5. se brišu. Obrazloženje je sledeće. Dakle, akti niže pravne snage ne smeju biti u suprotnosti sa aktima više pravne snage i to je više nego jasno. Njima se ne može umanjiti obim prava ili uskratiti neko pravo koje proističe iz zakona, tako da su navedene odredbe potpuno suvišne.
Takođe, tokom javne rasprave, i to je jedna od stvari koju smo komentarisali i na samom Odboru za pravosuđe, jeste komentar koji je uputila i „Transparentno Srbija“, tokom javne rasprave predlagač nije objasnio zbog čega su ove odredbe potrebne, niti je to učinio u datom obrazloženju. Postoje mnoga pitanja na koja ni do dana današnjeg nismo dobili odgovore. Naravno, oni to ne mogu da saopšte nigde. Kao narodni poslanik sam dužan da to učinim.
Dakle, jako nam je važno da čujemo obrazloženje samog ministra zbog čega ove suvišne odredbe ovde stoje. Mislim da je bitno da imamo neki kriterijum po kojem odbijamo amandmane, kao što vi imate kriterijum po kojem vi na neki način neke komentarišete, a neke ne komentarišete. U svakom slučaju, razumem vas, ima dosta amandmana i dugo traje ova rasprava, ali mislim da je kvalitetna. S tim u vezi, želim da mi objasnite zbog čega su ove suvišne odredbe ovde. Ukoliko mislite da je potpuno suvišno da komentarišete bilo koji amandman opozicije, da se onda dogovorimo, pa da ovo ostavimo ili za sledeću nedelju ili da jednostavno prekinemo sa radom danas, jer nema zaista poente da debatujemo i da koristimo neko svoje vreme, a s druge strane da ne postoji nikakav adekvatan odgovor na to. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, poštovani gosti, član 20. menja se i glasi – informacija koja sadrži tajni podatak ne sme se saopštiti javnosti, ako se cilj uzbunjivanja može postići i bez tajnog podatka ili ako se objavljivanjem takvog podatka nanosi veća šteta od štete na koju se informacija ukazuje.
Ne sme se saopštiti javnosti tajni podatak koji nosi najviši stepen tajnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje tajnost podataka.
Dakle, samo obrazloženje koje je dato je potpuno jasno iz prostog razloga što predloženim amandmanom predviđeno je drugačije rešenje od rešenja koje ste vi predložili u ovom članu. Dakle, da se ne sme objaviti tajni podatak ako se svrha uzbunjivanja postiže i bez njega ili ako se na taj način nanosi veća šteta nego da uzbunjivanja nema. Najzad, zadržana je apsolutna zabrana uzbunjivanja javnosti ali samo kod tajnih podataka najvišeg stepena, za razliku od vašeg predloga koji sadrži apsolutnu zabranu za bilo koju vrstu tajnih podataka.
Za ove dve i po godine ne mogu, a da ne primetim da ste razvili jedan manir, a to je da sve nešto tajite od građana Srbije i da konstantno imamo ugovore koji su tajni, konstantno imamo neke tajne pregovore, tajne razgovore, tajne ugovore, a ako su toliko u korist građana ne razumem zašto su onda tajni. Ovo je jedna od stvari gde se uzbunjivačima ili potencijalnim uzbunjivačima omogućuje da neke stepene tajnosti mogu, ukoliko su zaista u nesaglasju sa javnim interesom, predstave javnosti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, poštovani gosti, u članu 22. dodaje se stav 2. koji glasi – umesto prava na otklanjanje posledica štetne radnje, povraćaj u ranije stanje, uzbunjivač, odnosno povezano lice ima pravo da mu sud odredi pravičnu novčanu naknadu.
Dakle, predloženim amandmanom smo pokušali da odredbu o naknadi štete bliži odredimo da ima smisla. Jedino ako se ovim zakonom predvidi neko posebno pravo za uzbunjivače ili za povezana lica koje je veće od onih prava koje bi imali primenom Zakona o obligacionim odnosima.
Uvođenjem ovog prava, veoma korisnog za uzbunjivače koji bi se nakon svog čina, i pored zaštite koja bi im bila pružena u smislu poništenja nezakonitog akta, suočili sa eventualnim tihim bojkotom, to je ona stvar koja postoji i koju nije lako nedvosmisleno dokazati, iz prostog razloga što je ponekada teško da se dokaže čin osvete koji se prema uzbunjivačima može naći u praksi.
Dakle, ovaj amandman predstavlja dodatnu zaštitu. Mislimo da dodatno štiti prava onih koji su najhrabriji i koji zaista imaju odvažnosti i hrabrosti, na kraju krajeva, da se u zemlji kakva je Srbija odvaže da nešto kažu i da zaista uoče i javnost obaveste o nekom nezakonitom činu ili nemoralnoj radnji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, poštovani gosti, u članu 26. stav 2. briše se. Obrazloženje koje smo dali tiče se postupka zaštite uzbunjivača. Štetne radnje se, naravno, između ostalog, mogu ogledati u donošenju pojedinačnih akata poslodavaca kojim se rešava o pravima, obavezama i odgovornosti zaposlenog po osnovu rada. Može se očekivati, kao što znate i to je bio i predlog rasprave, kada je u pitanju sam predlog zakona, da će poslodavci upravo kroz donošenje ovakvih akata najčešće vršiti osvetu prema uzbunjivačima, prema onima koji su, pre svega, u radnom odnosu kod njih.
Nema dobrog razloga zbog čega bi osporavanje upravo ovih akata bilo izuzeto iz opšteg režima zaštite uzbunjivača, kada to već nije učinjeno sa aktima koji se donose u drugim pravno uređenim postupcima.
Dakle, ono što je suština jeste da postavljamo ovom prilikom pitanje, vama gospodine ministre, da li je moguće da iz nedovoljno preciznog definisanja predloga zakona, da se dogodi da pojedinac ili organ koji potencijalno sprovodi odmazadu, odnosno štetnu radnju prema uzbunjivaču, može bez ikakvih problema da zaobiđe predloženu zakonsku regulativu i da tvrdi da radnja odmazde nije posledica uzbinjivanja, već nekih drugih činilaca? To je ono što nas veoma zanima, zato što su takvi slučajevi u praksi zapravo najčešći i to je ono što 91 uzbunjivača, koliko Srbija ima, najviše interesuje. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, poštovani gosti, amandman na član 34. stav 1. menja se i glasi, citiram: „Predlogom za određivanje privremene mere može se zahtevati da sud odloži pravno dejstvo akta, zabrani vršenje štetne radnje, naloži poslodavcu da preduzme radnju na koju je ovlašćen, radi prestanka štetne radnje koju vrše zaposleni ili druga lica na čije postupanje može da utiče, naloži poslodavcu preduzimanje radnji u korist uzbunjivača i povezanog lica, kao i da naloži otklanjanje posledice prouzrokovane štetnom radnjom“.
Dakle, amandmanom smo predložili da privremena mera može obuhvatiti i zahtev prema tuženom poslodavcu da preduzme radnje na koje je inače ovlašćen, kako bi sprečio da se nastavi vršenje štetnih radnji prema uzbunjivaču od strane drugih zaposlenih ili lica na čije ponašanje poslodavac može da utiče.
Druga predložena dopuna ima za cilj da omogući pružanje aktivne zaštite uzbunjivaču protiv nečinjenja. U skladu sa tim, ovde bih izneo jedan primer, opet ponavljam da ih je u praksi zaista mnogo. Ukoliko poslodavac vrši odmazdu ili negativnu radnju prema uzbunjivaču tako što ne donosi rešenje o godišnjem odmoru, na primer, tako što mu ne dodeljuje određene radne zadatke, tzv. tihi bojkot ili slično, tako što ne odlučuje o njegovom predmetu ako je uzbunjivač lice koje nije zaposleno kod poslodavca, već korisnik usluga tog organa, sud privremenom merom bi mogao da naloži poslodavcu da preduzme određene radnje u korist uzbunjivača, odnosno da donese rešenje o godišnjem odmoru, da mu dodeli radne zadatke ili da odluči po njegovom predmetu.
Zanima nas zbog čega je ovaj amandman odbijen? Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, poštovani gosti, ovo je jedan predlog, ranije smo uputili da je potrebno motivisati dodatno uzbunjivače. Nekoliko puta danas smo imali priliku da čujemo da mi zapravo ne želimo da podržimo ovaj zakon zato što ne želimo da zaštitimo uzbunjivače. Ne, naprotiv, mi želimo da ih zaštitimo mnogo bolje nego što ste vi to predložili u ovom predlogu zakona, sa jedne strane. Sa druge strane želimo dodatno da motivišemo potencijalne uzbunjivače, da se odvaže i da prijave nezakonitu i nemoralnu radnju.
U tom smislu predlažemo član 36a, naravno uz Glavu 4a, 36a i 36b, gde se nagrada za uzbunjivače određuje u odnosu na visinu pribavljenih prihoda umanjenih za nove i neposredne troškove i prema doprinosu uzbunjivača. Dakle, nagrada ne može biti manja, po našem predlogu, od 1%, niti veća od 10% od pribavljenog prihoda.
Takođe smo predložili i sam postupak za ostvarivanje nagrade zbog pribavljenih prihoda i, naravno, da zaključimo, predložili ono što nije predlog samog zakona kroz odredbe koje ste vi naveli. Zakonom treba da se ponudi i rešenje koje će se odnositi upravo na pravo na nagradu uzbunjivača, koji je postupak za ostvarenje, zato što mislimo da će to dodatno motivisati i dodatno ohrabriti, da će neko zaista znati da sistem stoji iza pravde i prava i istine, a ne da ga ovim zakonom dodatno demotivišete. Predlog, ovakav kakav jeste, će demotivisati i ovih 91, a njih je zaista malo i biće ih sve manje i manje ako ovakve amandmane, sa konkretnim nagradama, ne budete usvojili. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsednice Skupštine.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, poštovani ministre, dragi gosti, ono što je jutros bila tema takođe na Odboru za pravosuđe jeste nešto što je nas duboko pokolebalo da je iskrena namera predlagača da zaštitimo one kojima je ta zaštita i potrebna iz prostog razloga što izvesni gospodin Radomir Ilić, ne znam da li je pomoćnik ili državni sekretar, u jednom od neuspelih pokušaja da odgovori na mnoga pitanja koja sam imao, za koje sam imao i ličnu nedoumicu i lične nejasnoće, ali i ono što je bila moja obaveza kao poslanika da pitam, a tiče se komentara „Transparentnosti Srbije“, koji nisu imali odgovor na postavljena pitanja, dobili smo na kraju jednu frazu, jedan odgovor koji nas je veoma zabrinuo, da se polazi od pretpostavke da će uzbunjivač zloupotrebiti ovaj zakon da bi ucenjivao, da bi napredovao na poslu ili da bi sačuvao eventualno radno mesto i da se iz tog razloga neke stvari iz ovog predloga izbacuju. Mislimo da je samim tim promašena i tema i svrha i cilj ovog zakona, odnosno ovog predloga i to je za poslanike DS zaista jedan veliki problem.
Mi ćemo pokušati da vratimo suštinu ovom zakonu kroz podnošenje raznih amandmana i zavisno od toga u danu za glasanje ćemo se opredeliti da li ćemo podržati ovaj zakon ili ne. Ovakav kakav je ovaj predlog on nije potpun i nije sveobuhvatan. Ovim Predlogom zakona na kraju se štiti više onaj koji vrši nezakonitu radnju nego sam uzbunjivač.
Agencija za borbu protiv korupcije je veoma loše ocenila ovaj predlog. Ovim predlogom je upravo Agencija za borbu protiv korupcije isključena iz postupka zaštite uzbunjivača čime nisu zadovoljni ni sami uzbinjivači u Srbiji. Da naglasim, uzbunjivača u Srbiji danas ima 91. Oni sami su imali zamerke na ovaj Predlog zakona. Uzbunjivači misle da ovaj predlog ne štiti dovoljno njih u njihovom poslu. Na kraju, ovaj predlog nije u skladu sa Akcionim planom u vezi borbe protiv korupcije i očigledno je inicijalni predlog koji je došao do Vlade, odnosno resornog ministra zaduženog ministarstva, nije dobio pozitivnu ocenu. Izmenjena je suština koja je postala – nije da se neko ohrabri već da se na neki način onemogući ili da se neko ućutka.
Ovaj Predlog zakona je tipičan primer kako izgleda kada predlagač ima priliku da na jedan sveobuhvatan način reši ovaj problem i jednu veoma važnu stvar, ali iz potpuno nejasnih razloga se od toga na kraju odustane. Imam utisak da iako predlog nije potpun i tu moram na neki način odati priznanje, iako ima veliki broj mana, ipak predstavlja prvi korak ka rešavanju ovako važnih problema.
Ovo je bila prilika da se pokaže iskrena želja i da se zaštite oni koji se bore svakodnevno na svojim radnim mestima protiv nezakonitih, nepravednih radnji korupcije, da zaštitimo one koji su odvažni da prijave mnogobrojne koruptivne radnje, kao što je govorio moj prethodnik gospodin Pavićević ili gospođa Aida Ćorović. Danas nije slučaj u Srbiji da neko se zaista odvaži na ovakvu stvar i da rizikuje dalje svoju profesionalnu karijeru kako bi ukazao na neke ili ukazala na neke nezakonite radnje. Često te radnje i nemoralne prolaze ispred očiju onih koji nemaju hrabrosti da postupe kao uzbunjivači.
Rezultat jeste polovičan i ono što sam već pomenuo da ćemo kroz razne amandmane pokušati da vratimo cilj i svrhu ovog zakona.
Da se podsetimo, kroz istoriju, šta zapravo znači sam uzbunjivač, a to jeste izraz za hrabrog pojedinca ili pojedinku koji iz visoko moralnih razloga javno govori o nezakonitim ili nemoralnim delima nadređenih u nekom organu ili organizaciji ili uopšte o organu i organizaciji i to je na samom početku Predlogom zakona na neki način i izigrano jer predloženi član zakona, ako mi dozvolite, član 2, citiraću – uzbunjivač je fizičko lice koje izvrši uzbunjivanje u vezi sa svojim radnim angažovanjem, postupkom zapošljavanja, korišćenjem usluga državnih i drugih organa, nosilaca javnih ovlašćenja ili javnih službi, poslovnom saradnjom i pravom vlasništva nad privrednim društvom. Kraj citata.
Iz samog obrazloženja koje ste dali uz ovaj predlog se ne vidi zbog čega je izvršeno ograničenje po osnovu navedenih oblika povezanosti između uzbunjivača i organa ili organizacije kod kojih je došlo pre svega do ugrožavanja javnih interesa.
Nije jasno zbog čega bi se status uzbunjivača uslovljavao bilo kojim oblikom povezanosti uzbunjivača i organa kod kojeg je došlo do povrede javnog interesa. To je ono što je prva stvar koja upada u oči i na neki način baca senku na ceo ovaj proces.
Ovakvo ograničenje, da podvučem i naglasim, nije predviđeno akcionim planom za sprovođenje antikorupcijske strategije i međunarodni standardi ukazuju, a njih smo se nekoliko puta danas dotakli, na potrebu da se zaštite prava lica koja pružaju informaciju o ugrožavanju javnog interesa i to je ono što se ovim predlogom onemogućava.
Dakle, sužavati krug lica koja mogu biti uzbunjivači baca senku na iskrenu nameru da se zaštiti svako ko se na odvažan način bori protiv nezakonitih radnji i nemoralnih dela, kako onih organa, tako nadređenih u datim organizacijama.
Ovde bih pomenuo, kada je u pitanju uporedno zakonodavstvo, primer Mađarske, u kojoj je u Zakonu o pritužbama i prijavama od javnog značaja iz 2013. godine napisano da svako može da se obrati sa pritužbom ili sa prijavom od javnog značaja nadležnom organu, što je jedna potpuno drugačija stvar u odnosu na ono što je današnji predlog zakona.
Zatim, želim da postavim jedno pitanje, na koje se nadam da ću dobiti odgovor, a u vezi sa komentarima koje je dala Transparentnost Srbija. Da li je moguće da se iz nedovoljno preciznog definisanja predloga zakona dogodi da pojedinac ili organ koji potencijalno sprovodi odmazdu, odnosno štetnu radnju prema uzbunjivaču, može bez ikakvih problema da zaobiđe nameru zakonodavca i da tvrdi da radnja odmazde, odnosno štetne radnje nije posledica uzbunjivanja, već nekih drugih činilaca? Tu imate, naravno, kao što znate, hiljadu i jedan primer u praksi. Uzbunjivaču je smanjena plata zato što ne dolazi na vreme na posao i da se na taj način neko kazni za one stvari koje iznosi u javnost.
Takođe, kada kažete, a u pitanju su informacije u samom Predlogu zakona, da se informacije mogu odnositi kako na veoma opasne pojave po život i zdravlje ljudi i teška krivična dela, tako i na povrede propisa, podvlačim, za koju uopšte nije zaprećena kazna ili se kažnjavaju kao prekršaj, u nekim slučajevima te povrede, svesni ste toga, mogu biti potpuno bezazlene.
Kada je u pitanju zloupotreba, o kojoj se takođe govorilo jutros na odboru, a čujem i danas u skupštinskoj raspravi, da li bi bilo opravdano pokretati složen mehanizam zaštite uzbunjivača koji ukazuju na sporadične i neznatne povrede propisa? I sami znate koliko često može da se dogodi da se nekada ne produži važenje ličnih dokumenata i da to bude osnov uzbunjivanja i da se na kraju sam predlog zakona, odnosno kada se bude izglasao zakon, da ode u neku svoju suprotnost i pretvori se u sredstvo šikaniranja i maltretiranja.
Kada je u pitanju sadržina tužbe, u članu 26, posebno bih voleo da obratite pažnju, Predlogom zakona predviđa se da se tužbom za zaštitu u vezi sa uzbunjivanjem može tražiti utvrđivanje da je prema uzbunjivaču preduzeta štetna radnja, zabrana vršenja i ponavljanja štetne radnje, uklanjanje posledica štete radnje, naknada materijalne i nematerijalne štete i objavljivanje presuda o trošku tuženog. Dakle, šta nam to danas govori ovaj predlog?
Kada govorimo o zaštiti uzbunjivača, bilo bi od izuzetnog značaja kada bi bila predviđena i mogućnost ozbiljnijeg kažnjavanja počinilaca tzv. štetne radnje, budući da je strah od posledica odmazde jedan od najčešćih razloga neprijavljivanja korupcije danas u Srbiji. Mislimo da ako počinilac štetne radnje nije ili ne bude kažnjen, veća je mogućnost da će je ponoviti.
U članu 26. stav 2. izričito se isključuje mogućnost da se tužbom za zaštitu u vezi sa uzbunjivanjem pobija zakonitost pojedinačnog akta poslodavca, kojom se rešava o pravima, obavezama i odgovornosti zaposlenog iz radnog odnosa, što je takođe veoma poznato. Najveći broj odmazda i negativnih radnji realizuje se upravo merama te vrste. Smanjenjem plata, davanjem otkaza, suspenzijom, premeštanjem na drugo radno mesto itd.
Postoje i ostali nedostaci. Ja ću sada, iako nemam vremena da pričam i da razgovaramo o svemu, reći samo za one koji su najvažniji. Podvući ću i ono što sam već pomenuo na samom početku. Zašto zakonsku zaštitu uživaju samo lica koja se nalaze u određenom odnosu sa organom ili firmom kod koje je došlo do ugrožavanja javnog interesa, umesto bilo koji građanin koji ukaže na štetnu pojavu? To je osnovno pitanje.
Drugo, u kojoj meri se predviđa zaštita od odmazde, koju prema uzbunjivačima vrše treća lica? To je veoma škakljivo. Vi ćete reći – to jeste regulisano u članu 6, ali nije dovoljno precizno. Dakle, odmazde koje prema uzbunjivačima vrše treća lica, a ne neposredno njihov poslodavac ili kolega, ili se zaštita ne predviđa uopšte, ili je ona potpuno nejasna.
Pod tri, ne predviđaju se posebna krivična dela, nisu bila ni u nacrtu, ni kroz izmene Krivičnog zakonika koje bi bile predložene zajedno sa donošenjem ovog zakona, za lica koja ugrožavaju uzbunjivače, za one koji neovlašćeno otkriju njihov identitet, kao ni za lica koja lažno prijavljuju ugrožavanje javnog interesa, iako znaju da su podaci koje daju neistiniti.
I kad je u pitanju tajnost podataka imamo hiljadu zamerki koje ćemo opet pokušati kroz amandmane i nekom kvalitetnijom raspravom da predočimo građanima da su krupni nedostaci ovog predloga zakona. Mnogi komentari, mnoge zamerke i predlozi na kraju nisu prihvaćeni, ni kada su u pitanju relevantne institucije, bez ikakvog obrazloženja. To je veoma za nas čudno. Nadamo se da ćemo sada makar dobiti odgovor na ova konkretno postavljena pitanja.
Ukoliko se ne prihvate amandmani i sugestije, i dalje ćemo trpeti razne zloupotrebe i u mnogim slučajevima nećemo uspeti da zaštitimo one malobrojne uzbunjivače u Srbiji, ponavljam, ima ih 91, koji mogu da ukažu na nezakonitost i nemoralne radnje kada je u pitanju pre svega javni interes. Iskreno se nadam da ćemo kroz ova pitanja, koja bi suštinski promenila sam predlog, zajedno doći do jednog konkretnog i sveobuhvatnog rešenja.
Mislim da je veoma važno da kroz same amandmane, a mislim da ste kao ministar i vi sami svesni nedostataka, učinimo ovaj predlog zakona zakonom koji će na jedan sveobuhvatniji način rešavati ovaj problem. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Reklamiram član 107. – govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Mislim da je veoma važno da svi zajedno ne dozvolimo da ovo bude mesto gde ćemo čitati nešto što je pisalo u pojedinim tabloidima, sumnje koje su postojale u kuluarima, nisu tema rasprave na ovoj sednici Narodne skupštine.
Pominjali su se razni bivši i sadašnji funkcioneri, sve što je vezano za posao nadležnih državnih organa i ja sam prvi za to da se to istraži od početka do kraja, ali nisam za to da se pominje dve i po godine kasnije Oliver Dulić protiv koga se vodila nezapamćena hajka u medijima, a na kraju ni optužnica nije uspela da se podigne iz nepostojanja dokaza i da sada opet vraćamo vodenicu na neku stvar koja je potpuno besmislena i na današnjoj ovoj raspravi neće doprineti ni boljitku ni jedne, ni druge, ni treće strane, a pre svega građana Srbije.
Zato pozivam vas kao predsedavajućeg da se vratimo na temu dnevnog reda i da pričamo o amandmanima. O amandmanu koji je podnela gospođa Karavidić. O amandmanima koji su podneli gospođa Aleksandra Jerkov, ja i ne znam ko još od narodnih poslanika i da pokušamo da ovaj, po našem mišljenju loš zakon, loše izmene i dopune zakona, da ih predupredimo tako što ćemo neke amandmane svi zajedno ovde obrazložiti, usvojiti i na kraju učiniti da građani imaju boljitka od ovoga.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman nije, odmah da naglasim, plod dogovora u kojem smo mi učestvovali između SPO i SNS, ali u svakom slučaju mislimo da je jako važan iz prostog razloga što aktuelna zakonska zabrana da političke stranke ne mogu da na ovaj način stiču nepokretnu imovinu nije ni te 2011. godine bila bez argumenata, ali u svakom slučaju smatrali smo da, ukoliko stranki imaju i dobiju tu mogućnost, se ona ta mogućnost isključivo odnosi na njihovo dalje funkcionisanje.
Dakle, u prilog izmene zakona, u pravcu omogućavanja političkim strankama da stiču nepokretnosti, mogla bi se navesti i činjenica da one trenutno mogu novcem koji dobijaju iz javnih izvora da plaćaju zakup nekretnina, na primer, da se može dogoditi i određena situacija da se više isplati kupiti određenu nekretninu nego plaćati njen zakup. Međutim, u tom slučaju te nepokretnosti moraju isključivo da se koriste za obavljanje političkih aktivnosti, a nikako za komercijalne svrhe.
U nekoliko navrata smo imali priliku da razgovaramo na tu temu i u načelnoj raspravi i moram podvučem da je ovaj amandman proistekao ni iz kakvog dogovora, ali svakako iz jedne komunikacije sa Transparentnosti Srbija, jer su oni bili inicijatori, na kraju i zajedno sa određenim brojem i krugom poslanika, oni koji su inicijalno predložili ovakav amandman.
Dakle, ukoliko bi one imale neku drugu namenu, nekretnine koje bi se sticale ovim putem, dakle, zarade od dalje prodaje ili iznajmljivanje tih nekretnina, onda to svakako ne bi bila svrha ovog amandmana.
Naravno, smatramo da je ovo način na koji se preciznije uređuje ova materija. Demokratska stranka je u tom smislu veoma ponosna i zahvalna što se ovaj amandman usvojio. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Povredili ste Poslovnik, član 107, iz prostog razloga što ste prekinuli gospođu Aleksandru Jerkov da završi ono što je bila glavna namera u ovoj debati. Dakle, ne možemo da nemamo…

Dopustite mi samo da obrazložim povredu Poslovnika.
Ne možete dozvoliti nekim narodnim poslanicima da o amandmanu, koji je suštinski važan za ovaj zakon… Da nije prihvaćen ovaj amandman, gospodine Bečiću, zakon bi izgledao potpuno drugačije, nego što će izgledati onda kada se ovaj amandman usvoji. Dakle, on je suštinski važan za zakon i suštinski može da ga promeni i promenio ga je suštinski u onom delu koji je zaista bolji, nego što je prvobitan predlog bio predložen.
Gospođa Aleksandra Jerkov je govorila o suštini, samim tim i zakona, po ovom amandmanu i ona je imala pravo da, ukoliko i ostali narodni poslanici, dopustite samo da završim, imaju pravo da kada pričaju o suštini zakona pomenu neke stvari iz prošlosti, kako i na koji način, ko je sa kim bio u koaliciji, ko je glasao za koji zakon 2011. godine, a ko danas, obrazloži zašto i na koji način se danas neko zalaže za neke stvari koje apsolutno nisu tema ovog dnevnog reda.
Molim vas da svakog narodnog poslanika tretirate jednako, da imamo i mi pravo da komentarišemo neke stvari iz prošlosti, kao što imaju i vaše kolege iz SNS.

Zahvaljujem gospodine Bečiću.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman nije prihvaćen i nama je veoma krivo zbog toga iz prostog razloga što je ovo takođe jedan od suštinskih amandmana kojim bi se promenile promene izmena i dopuna zakona predloženih od strane SNS.
Pročitao bih ga da, predlog dopune zakona u delu koji se menja amandmanom predviđa da se, citiram: „sredstva za finansiranje redovnog rada političkih subjekata koriste i za finansiranje troškova izborne kampanje, u skladu sa ovim zakonom“.
Dakle, pre svega, prekršena su neka načela. Pre svega, nije nam jasno tačno šta je bila namera predlagača u ovom smislu i u ovom konkretnom primeru? Načelo pravne sigurnosti govori o tome da ne smemo imati norme koje mogu dvojako da se tumače. Mi mislimo da kada su u pitanju sredstva, u konkretnom ovom slučaju iz privatnih izvora, prikupljene članarine i prilozi koji su se skupili i pre raspisivanja izbora, da se mogu koristiti i za finansiranje izborne kampanje, ukoliko budu preneta na poseban račun za finansiranje kampanje. To je moglo i po ovom postojećem zakonu.
Međutim, aktuelni predlog dopuna od strane poslanika SNS ne pravi razliku suštinsku između izvora javnih i privatnih izvora, tako da bi i efekat unošenja ove promene bila neograničena mogućnost korišćenja sredstava koja su dobijena iz budžeta za jednu namenu, a to je redovno funkcionisanje političkih subjekata, za potpuno drugu namenu, a to je, kao što je rekao i moj prethodnik, gospodin Dejan Nikolić, za finansiranje izborne kampanje.
U tom slučaju, ne samo da bi se dva puta izdvajala sredstva, kao što je pomenuo moj prethodnik, i time se krši drugo načelo, a to je načelo budžetskog sistema, da se ne mogu za istu svrhu izdvajati dva puta različite količine novca. Mislimo da je ovo stvar koja u velikoj meri onemogućava i građanima da imaju uvid, a naravno stvaraju jednu potpuno nerealno pravnu poziciju u koju stavljaju političke subjekte.
Takođe je povređeno jedno demokratsko načelo ravnopravnosti, gde se po samom zakonu do sada mogao isplaćivati jednak novac, odnosno jednaka suma pre, odnosno tokom raspisivanja izbora, a po osvojenom rezultatu liste koje su ostvarile izborne uštede, odnosno na osnovu broja poslaničkih mandata, dobijaju i dodatna sredstva za pokriće troškova same kampanje.
Ukoliko bi se omogućilo korišćenje dobijenih sredstava iz budžeta za finansiranje redovnog rada političkih subjekata, to bi značilo da bi parlamentarne političke stranke, one koje su u Skupštini najbrojnije, imale ogromnu prednost u odnosu na sve ostale i samim tim bi se jedno demokratsko načelo dovelo u pitanje.
Kada su u pitanju krediti i danas smo imali nekoliko puta prilike da razgovaramo i na tu temu, stvar je potpuno jasna u odnosu na ono što smo danas imali nekoliko puta prilike da čujemo. Mi smo predložili da se stav 2. i stav 3. obrišu, iz tog razloga.
Kada je u pitanju stav 3. koji se tiče kredita, samo bih se dotakao onoga što je danas bila tema ove rasprave, a vezano je i za kredit između ostalog koji je DS uzela 2012. godine. Ne ulazim u to da li ga je uzeo jedan predsednik, vraćao drugi, treći, ali ulazim u to da je to kredit sa kojim DS nije oštetila građane Srbije, nije ugrozila finansijsku stabilnost zemlje. Kao što smo imali priliku da čujemo, mi smo uzeli po kamatnoj stopi od 18% kredit od Razvojne banke Vojvodine. Zadužili smo se za 360 miliona dinara, a za samo dve i po godine smo vratili po ovoj kamatnoj stopi 480 miliona dinara. Mislimo da je ovo najveći poslovni uspeh Razvoje banke Vojvodine, kredit DS. Nismo čuli za ostale kredite koje je između ostalog uzimala i SNS 2012. godine, pa i 2014. godine i po kojoj kamatnoj stopi.
Zato mislim da je ovo stvar kojom pokušavaju da se spinuju one stvari o kojima je govorio i moj prethodnik. Demokratija je ovim zakonom ugrožena. Ne prihvatanjem ovog amandmana dovedena je u pitanje iz prostog razloga što će mnoge političke stranke, a pre svega one najveće imati ogromnu prednost na samom startu u odnosu na sve ostale. Time se ugrožavaju neka demokratska načela. Smatramo da demokratija u Srbiji ne treba da ima cenu. Mislimo da je suštinski važna za naše društvo.
(Zoran Babić, s mesta: Evo Nikolić izbacio cenu.)
Da li je šest procenata DS osvojila na jednim izborima ubrzo je nakon toga na nekim lokalnim osvojila i 25%. Zaista o tome koliko DS vredi reći će birači na nekim narednim izborima. Mi svake naredne izbore ćemo dočekati spremni.
Ali, da se vratim i završim poslednju rečenicu kada je u pitanju ovaj zakon, ne trebamo medijskim spinovima, ne trebamo skupštinskim govorima da jedan ovakav važan zakon koji je po našem dubokom uverenju loš, jer zadire u načela demokratije, pokušamo da spinujemo nekim drugim optužbama iz nekih ranijih vremena, jer mislimo da je ovo zakon koji će u velikoj meri demokratiju u Srbiji urušiti i da će svaki naredni izbori biti izbori gde će SNS imati neopisivo veliku prednost u odnosu na sve ostale političke subjekte. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući, gospodine Bečiću.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, očigledno je da podnosioci izmena zakona ne shvataju koliko je ovaj predlog loš i koliko je ovaj predlog na kraju krajeva površan.
Predlagači nisu razumeli suštinu postojanja ovog zakona. Nije suština ukinuti pojedine opozicione stranke. Suština je formirati jedno demokratsko društvo i atmosferu u kojoj je valjano živeti. Suština je ponuditi punu vidljivost svih izvora finansiranja, kako za redovne aktivnosti političkih subjekata, tako i za one vanredne kada se raspišu izbori.
Pojedine odredbe ovog zakona su bile predmet analize i stručnjaka iz civilnog sektora, „transparentnost Srbija“ je dala jako kvalitetne i dobre komentare, takođe od domaćih nezavisnih tela kao što je Agencija za borbu protiv korupcije i raznih međunarodnih organizacija. Na kraju svi komentari koji su se odnosili na vidljivost izvora finansiranja ili na pravičnu dostupnost političkih subjekata na političkoj sceni ili na kontrolu zakonitosti i finansijskog rada političkih stranaka i subjekata nisu uzeti u obzir ovim predlogom SNS.
Manjkavosti ovog predloga su svakojake. Pored toga što će potpisnici ovog predloga izmena zakona ući u anale ovog Doma jer su obrisali potpuno pogrešan član postojećeg zakona, zatim predlog zakona u samom obrazloženju nazvali nacrtom, a da ne pričam i da ne pominjem tzv. poreske prihode AP Vojvodine koji uopšte ne postoje i mnoge druge stvari. Ono što je suština nije se vodilo računa ni o temama poput korišćenja javnih resursa u izbornim kampanjama i to je jako važna tema koju smo danas imali nekoliko puta prilike da čujemo.
Predlog SNS ne pokriva one situacije kada se navodne redovne aktivnosti političkih stranaka i javnih funkcionera sprovode baš u vreme izborne kampanje i to samo i isključivo u cilju predizborne promocije na medijima. Daću primer koji smo imali skoro u Majdanpeku kada je baš tada ministar Vulin otvarao Centar za socijalni rad, baš tada ministar Udovičić je otvarao fiskulturnu salu. Baš tada su razni ministri leteli helikopterima, dolazili i odlazili i na taj način koristili javne resurse u cilju predizborne kampanje.
Pod dva, jako važna tema su predizborni programi i njihova proverljivost. Ovo je tema koja zanima građane Srbije iz prostog razloga što ovaj predlog uopšte ne sadrži obavezu da politički subjekti imaju predizborni program, da politički subjekti u slučaju da dobiju podršku birača na izborima imaju predizborni program koji je u realnosti ostvarljiv.
Nikada više ne smemo sebi dozvoliti kao društvo da imamo kao 2012. godine ona predizborna obećanja, setite se samo, vrlo dobro znate kanal Morava-Vardar do Egejskog mora, da nam se nikada više ne dogodi da imamo predizborna obećanja od stotinu milijardi evra ili ona od 10 milijardi evra godišnje, a onda na kraju kada osvojite dovoljnu podršku birača da građanima obezbedite smanjenje plata i penzija.
Dakle, mišljenja smo da taj program treba da bude obavezan deo dokumentacije za učešće na izborima i trebalo bi da sadrži elemente potrebne za procenu ostvarljivosti u realnosti. Onda bi npr. neki fiskalni savet bio pozvan da da mišljenje koliki je procenat ostvarljivosti nekog predizbornog programa. Na kraju, nije nam strano i nismo se začudili što je SNS od toga odustala.
Hitna procedura po kojoj je ovaj zakon samo jedan od mnogih zakona koji je na isti način ušao u Skupštinu ne daje mogućnost da se ozbiljno debatuje na ove teme, na niz primedbi i očiglednih nedostataka na kraju koji su uočeni u svim ovim komentarima, iz brzine i površnosti koja prati tu brzinu, definicije predloženih izmena su sporne i zahtevaju dalja objašnjenja.
Moja namera je da samo ukažem na one najveće nedostatke ovog predloga izmena i dopuna. U članu 1. imamo veoma spornu situaciju. Zašto predlažete kao potpisnici ovog predloga da političke stranke stiču nepokretnu imovinu iz javnih izvora? Nekoliko puta danas sam imao prilike da slušam odgovore i nikako na kraju da čujem konkretan razlog zbog čega se dozvolilo i šta je suština ideje da se iz budžetskih sredstava ne finansiraju samo nužni troškovi političkih subjekata i aktera, već se i dozvoljava kupovina nepokretnosti.
Zašto bi se novac svih poreskih obveznika u Srbiji trošio na izgradnju i na sticanje nekretnina od strane političkih stranaka, u ovom slučaju pre svega SNS koja je najveći korisnik tih sredstava? Kod dela koji se zove – korišćenje sredstava za finansiranje redovnog rada političkih subjekata u članu 3. Predloga zakona glasi, citiram „Sredstva za finansiranje redovnog rada političkih subjekata koriste se i za finansiranje troškova izborne kampanje u skladu sa ovim zakonom“, kraj citata. To znači da se ne pravi razlika između sredstava iz privatnih i javnih izvora.
Efekat toga je mogućnost da se sredstva koja su dobijena iz budžeta za jednu namenu – finansiranje redovnih aktivnosti, koriste za potpuno drugu namenu tokom izbornih kampanja. To bi značilo, pored toga što se dva puta izdvaja novac u istu svrhu da je moguće kreirati atmosferu neprestane izborne kampanje koja traje nezavisno od toga da li su izbori ili ne. Mi to imamo negde od kraja 2008. godine do danas, da šest godina Srbija živi u neprestanoj izbornoj kampanji.
To bi značilo da bi parlamentarne političke stranke, a pogotovo one koje u nekoj skupštini imaju najveći broj narodnih poslanika, bile izrazito privilegovane u odnosu na ostale učesnike izborne trke, u ovom slučaju to je naravno najveća skupštinska stranka SNS.
U članu 4. umesto da se od rashoda određuje procenat kojim se finansiraju redovne političke aktivnosti iz budžeta, uvedena je jedna novina, da se ta suma novca uređuje na osnovu poreskih prihoda Republike, pokrajine, lokalne samouprave. Veoma sam nestrpljiv da čujem odgovor na pitanje – koje to poreske prihode ima Vojvodina? Nekoliko puta smo danas ukazivali na tu stvar koja je prosto nemoguća ili ne postoji zakonom, a piše u ovom predlogu izmena i dopuna zakona.
Takođe nas veoma zanima šta o ovom zakonu misli Agencija za borbu protiv korupcije, jer mislim da je jako važno mišljenje takvih nezavisnih tela ili ona jednostavno za pojedine narodne poslanike, potpisnike više nije ni relevantna iz određenih razloga.
Namera nije predlagača u ovom slučaju vidljivost izvora finansiranja, što je suština postojanja ovog zakona. Namera jeste da se na ovaj način udavi ono malo opozicije što je u Srbiji ostalo. Mislim da je veoma važno da ovo ne bude stvar oko koje će SNS misliti da ima neku korist. Mislim da je ovo šteta pre svega po društvo i građane Srbije. Pod izgovorom ušteda poreskim obveznicima, kocka šećera dnevno se štedi. Svakom poreskom obvezniku kockica šećera dnevno smanjivanjem finansiranja redovnih aktivnosti političkih subjekata, a sa druge strane se gubi i povećava ogromna opasnost od toga da demokratija u Srbiji zaćuti. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Želeo bih da reklamiram povredu Poslovnika, član 107, a u pitanju je dostojanstvo, zato što niste na vreme upozorili, dok ste bili u sali, gospodina ministra Selakovića, a pre nego što ste došli u salu gospodina Martinovića u onom delu kada je govorio o izvesnom…