Zahvaljujem.
(Poslanik Srpske napredne stranke, s mesta: Budi dobar.)
Hoćete biti ljubazni da opomenete gospodina koji meni dobacuje da budem dobar.
Ako hoće da digne samo ruku da vidim ko je to.

Vratite vreme.

Zahvaljujem.
Moram da kažem da kada slušam bivšeg ministra SAO Krajine, koji je tako isto narod u Krajni ubeđivao da nikada se neće desiti to što će se desiti, prosto mi suze naviru na oči i naravno da se tako to i desilo kada takvi ljudi imaju priliku da rukovode. Ovde nije bilo rukovođenja, ovde je više bilo… ali da se ne izražavam dalje.
Gospodine ministre, ne bih želeo da ponovo otvorimo one teme koje nisu teme dnevnog reda. Niste mi dali odgovor, zbog čega ne znam, u važećem članu 2. Zakona o odbrani kaže se da odbrana Republike Srbije sprovodi se samostalno, a može se sprovoditi i u saradnji s drugim državama u okviru institucija sistema nacionalne odbrane itd.
Zbog čega nije precizirano na koji način bi se ta saradnja sprovodila, ko bi bio nadležan, ko bi komandovao, ko bi vodio operativnu komandu, jer smo svedoci opšteg haosa u državi u vreme poplava, opšteg haosa o državi? Da nije vojska upala da pomogne, desio bi se Obrenovac na još nekim mestima.
Podsećam samo da u tom haosu je čak jedan poslanik Skupštine Srbije bio šef kriznog štaba u Šapcu, a bio je u Šapcu možda prvi ili drugi put u životu. Znači, to je stvar na koju stručnjaci Ministarstva odbrane moraju da daju odgovor.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Da li je to tema?)
Gospodine predsedavajući…

Mene molite zato što meni dobacuju?

Pa, nemam ja problem sa replikama. Zašto, gde se vama to žuri toliko pa sad ne možemo da pričamo?

Opet ste mi uzeli određeno vreme.

Zahvaljujem.
Dakle, nisam dobio odgovor. Ako kažemo da postoje vojne i nevojne pretnje, ako je definisano jasno ko predlaže strategiju odbrane, odnosno Strategiju nacionalne bezbednosti i ko je usvaja, a nevojne pretnje i asimetričnim pretnjama smatramo terorizam, organizovani kriminal, ko predlaže Strategiju borbe protiv terorizma, korupcije i ko je usvaja? Zbog čega i ona nije inkorporirana kao deo sistema odbrane?
Ovo vam govorim sa potpunim uverenjem da ste svesni da su neke vaše kolege učestvovale u ovim amandmanima, aktivni oficiri Vojske Srbije, što nije zabranjeno, jel tako, da se konsultujemo oko stvari koje su logične.
S druge strane, gospodine pukovniče Nikoliću, koliko ja znam, vi niste bili tužilac nikada. Da li je tako? Bili ste sudija Vrhovnog vojnog suda. Sada ste starešina Vojno-disciplinskog suda, gospodin ministar je malopre pogrešio. Gospodine Nikoliću, da mi kažete vi ili ministar, gde, u kom sistemu postoji mogućnost da se neko zbog disciplinskog prekršaja dovodi i gde se dovodi? Znači, ovde ste rekli da ovlašćena službena lica Vojne policije postupaju po zahtevu vojnog disciplinskog tužioca i predsednika, odnosno vas, za dovođenje. To nema nigde. Dajte neko preduzeće da neki disciplinski prekršaj uradi i sada ga neko dovodi, pretpostavljam s lisicama, kao što se privode ove što nemaju kartu od 70 i nekoliko dinara.
Takođe, ja sam ubeđen, član 20. stav 2. Ustava Republike Srbije koji propisuje da se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati. Pređašnjim zakonom je definisano ko može, a ko ne može biti član političke organizacije.
Vi sada smanjujete dostignuti nivo ljudskih prava u okviru Ministarstva odbrane. Dovodite u situaciju državne službenike koji rade u Ministarstvu odbrane da imaju više ljudskih prava u odnosu na vojne nameštenike i na vojne službenike. To, naprosto, ne može. To je stvar koja ne sme da se dešava, jer u suprotnom ja sam duboko ubeđen da će doći do procesa pred Ustavnim sudom koji će da razmatra ovu stvar.
Ja razumem, gospodine Gašiću, kada vi kažete da ste vi razgovarali sa oficirima i oni su vam to rekli, ali ne treba Zakon o Vojsci da uređuje sama Vojska. Znate, često se govori – Vojska se reformisala. Ne, Vojska se nije reformisala. Civilna vlast reformiše vojsku i daje strategijske poteze koje treba da omoguće da se vojska adekvatno pripremi za odbranu zemlje…

Petnaest sekundi? Kako vaše vreme tako brzo prođe, gospodine Bečiću?
Evo, i ja ću, kada mi budete rekli šta čitati, da vam poklonim knjigu, samo da znam koju vrstu literature. Hvala.

Kako sad, dajete mi repliku na izlaganje gospodina Babića, a ja ne želim sa njim da komuniciram, pošto je čovek bio šef kriznog štaba, a ja nisam bio tamo? Kao da je Sava imala samo jednu obalu, a drugu nije imala, pa eto, član DS, gospodin Ješić je komandovao ovom drugom obalom, pa se nije poplavila ni druga.
(Zoran Babić, s mesta: Gde si ti bio?)
Nemojte mi dobacivati. Šta je smešno? Šta je problem?

Ja prihvatam večeras celu noć ovde da razgovaram. Nemojte se plašiti, nemojte mi dobacivati. Imamo vremena.
Gospodine Gašiću, govorim o članu 2. koji kaže – odbrana Republike Srbije za vreme vanredne situacije sprovodi se samostalno, a može se sprovoditi i u saradnji sa drugim državama. Dakle, ne pričamo o vanrednim situacijama. Ako smo imali haos u vanrednim situacijama, imate li ideju kako bi izgledalo da sada neka druga država sa svojom vojskom uđe u Srbiju da nam pomogne oko nečega, a nismo definisali u zakonu ko bi rukovodio na koji način, gde bi se potčinili, kako, osim ako nije ideja, evo, general Lacković vam suflira, možda će biti ideja da to bude neki podzakonski akt, pa ćemo nešto da uradimo kao manje važno.
Druga stvar, nisam ja pomešao, gospodine ministre, znam odlično ko su državni službenici, ko su vojni nameštenici i vojni službenici. Ali, isto tako znam da u vašoj kuli gde sedite, a čujem da se selite sada u stari Generalštab, tamo će vam biti izgleda prijatnije, tako se priča, znači, tamo u istim kancelarijama sede državni službenici i vojni nameštenici zajedno i rade gotovo identičan posao. Jedni imaju ispoštovana svoja ljudska prava da se angažuju politički, da budu članovi, ne moraju da se angažuju, a drugi nemaju. Izvinite, kako je to moguće i kako možete sada da smanjujete prava onima kojima su prava već data? Znam da je to vama smešno. Vidim da se i državni sekretar smeje. Ali, ja mislim da je to veoma važna stvar.

Ja se zaista trudim da idem potpuno po zakonu. Pričamo o zakonu. I sve ove stvari koje pričamo su zakonske. Znači, zašto smo stavili 2009. godine? Pa, pogrešili smo. Šta je problem? Vama sufliram da promenite, da poboljšate. Ja sam izdao naređenje 2011. godine da se pristupi izmeni i dopuni Zakona o vojsci i Zakona o odbrani. To nije problem.
Gospodine Gašiću, da vas pitam jednu stvar. Vi ste kao ministar odbrane obavezani i Ustavom, pretpostavljam, da mi kažete da li su građani Kosova građani Srbije? Jesu. Da li ovaj uređaj može da prisluškuje naše građane? To ću da vas pitam posle, ne moramo sada sve ovde. Znači, pričam o nečemu o čemu očigledno znate manje od mene, a imate pretenziju da me ubedite da ja ne znam.
Treća stvar, apropo rekla kazala, pričali ste danas o tome kako smo mi nešto sa Zaštitnikom građana, kako smo mi napravili celu aferu, kako smo mi to u medijima, žuti, naduvali. O čemu pričate gospodine? Rekli ste da ćete poneti papire da pokažete da smo mi umešani u to. Znači, to je rekla kazala.
Rekao sam vam da sam se čuo sa ovima iz Generalštaba. U starom Generalštabu se sprema neka kancelarija. Ako nije, izvinjavam se. Da li je to neki problem? Ja vam govorim, čoveče, o stvarima koje su važne za državu, suštinski važne, a vi meni sve to svedete na to rekla kazala. Pa, ne, recite mi samo, dajte taj papir na kome se vidi da imamo ikakve veze sa time šta radi Ombdusman Janković.
Malopre ste rekli da ćete dati papire. Dajte jedan papir u javnosti i da konačno stavimo tačku da smo mi najveći zaverenici koji čiste put pred Vučićem. Šta vam to znači? Potpuno besmisleno. Hvala.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, gospodo oficiri, ja se svoje političke prošlosti ne stidim, DS nema nikakav koren u komunizmu, naprotiv, lideri DS su bili borci protiv komunizma.
Zanima me da li je uvaženi kolega koji je pričao pre mene se i dalje stidi svoje prošlosti radikalne, ili i dalje ima isti stav prema naprednoj stranci o kojoj je govorio dok je bio u radikalima, bezmalo više meseci kada je prešao nakon toga u SNS?
Ni jednog momenta gospodo oficiri, pre svega, gospodine ministre, nisam rekao da je VBA prisluškivala. Rekao sam da može. I ne samo to, pošto je u raspravi u parlamentu to dosta nizak nivo ako mi svedemo aktivnosti jedne agencije samo na tajnu kontrolu telefonskih razgovora.
U zakonu o BIA smo definisali tačno koje su mere i praćenje, i tajno snimanje i razne stvari koje postoje kao mogućnost. Da li postoji mogućnost – postoji. Da li jeste – ja to ne mogu da kažem, niti tvrdim, niti želim da pomislim da jeste. Ali, način na koji se danas raspravlja o nečemu što nije tačka dnevnog reda ukazuje da postoji problem. Da li je stvar dima i vatre, ali definitivno postoji problem i mislim da će i vama i svima nama biti mnogo lakše da što pre taj problem razrešimo, da ga stavimo ad akta. Ali, ne možemo tako što će se pričati ovde da DS nije stranka, što bi VBA nas pratila itd. te manire smo videli ranije i verujem da ih više nema, ali što bi mi sada na poverenje.

Još jedna stvar, ako dozvolite, jedna rečenica.
Gospodine ministre, mi smo podneli nekih 20 i više amandmana. Nemamo ništa protiv protiv ovih zakona, naprotiv ako uvažite naše amandmane i pokažate fleksibilnost, a kažem da znate, amandmane su pisali ljudi koji su stručni, čak i više činova od vaših kolega koji su danas ovde, od svih zajedno, možemo da podržimo zakon. Ako ne uvažite, žao mi je. Hvala.

Dame i gospodo, narodni poslanici, gospodine predsedavajući, gospodine ministre, prekršili ste čl. 106. i 107.
Ne samo da ste dozvolili da prethodni govornik priča gotovo 20 minuta o raznim stvarima koje nisu tema dnevnog reda, već dajete sebi za pravo…

I 107. sam rekao.