Gospodine Gašiću, da li ste bili danas u Užicu?
(Bratislav Gašić, s mesta: Da.)
Da li ste otvarali fabriku?
(Bratislav Gašić, s mesta: Da.)
Da li ste pitali ko je postavljao kamen temeljac?
(Bratislav Gašić, s mesta: Da.)
Da li ste me pozvali na otvaranje?
(Bratislav Gašić, s mesta: Zato što niste postavljali vi, nego gospodin Đorđević.)
Nije tačno, imate slike da pogledate na sajtu Ministarstva odbrane.
Da li ste me pozvali na otvaranje?
Dakle, taj manir koji ima premijer, nažalost nije dopro do vas. Do prošle godine ste mislili da je Vojna akademija serija televizijska, a sada mi pričate o tome šta je univerzitet odbrane. U Alžiru sam bio tri puta, a dva puta primao predsednika Alžira. Svi oficiri školovani iz Alžira u Srbiji su na osnovu dogovora predsednika Buteflikia i naše delegacije, da ne kažem mene. Najveći ugovor koji Srbija ima od raspada Jugoslavije ima upravo u Alžiru na osnovu tog dogovora. Ista je stvar i sa Irakom. Kada budete vi nešto novo sklopili, neku novu zemlju otvorili…
Inače, činjenica jeste da je premijer, gospodin Vučić, kao ministar odbrane, išao u Angolu da položi kamen temeljac za bolnicu koja treba tamo da se zida, a koja se ne zida. Od nje nema ništa i najverovatnije neće biti ništa. Ali, kako da vam kažem, kada završite tu bolnicu, dođite pa nam držite predavanja o tome kako ste nešto uradili, a činjenica jeste da smo bili kod Gadafija, to je tačno. Nismo išli kod Sadama, tamo gde ste vi išli svojevremeno. Možda ne vi, gospodine Gašiću, vas nisu hteli da vode, ali su išli ovi neki drugi. Ali, to je nešto sasvim drugo. Inače, mi nismo išli kod Sadama kada je bio pod sankcijama, nego kod Gadafija kada nije bio pod sankcijama. Činjenica je da je jedan dobar deo naše industrije i pod vašom pozicijom izvežen upravo u Libiju. Pokušavali ste znatno više, pa to baš i ne ide, ali šta da vam radim, trudite se. Otputujte malo u Libiju, pa vidite.

Zahvaljujem.
Činjenica jeste da je Vojska Srbije učestvovala u svečanom defileu sa jednom manjom jedinicom prilikom proslave 40 godina revolucije u Libiji i pretpostavljam da postoji troškovnik koliko je to koštalo, a napamet ne znam, ali građani Srbije ni danas od 20. oktobra ne znaju koliko ste vi potrošili na tu vojnu paradu koja je bila u Beogradu. Što se mene tiče, sve što ste prikazali, sve sam video pre nego što sam otišao iz Ministarstva, ništa novo, to znate i vi, ali nam niste rekli koliko je to sve koštalo. Zbog čega? Pa mogli smo da napravimo mi paradu 2012. godine sa svim tim sredstvima isto, ali nismo hteli da potrošimo tih par miliona evra, koliko je to koštalo. Smatrali smo da je bolje da se kupi više desetina ili stotina džipova za Vojsku Srbije, da se kupi nova uniforma, a ne da se pozajmljuju uniforme jer nema dovoljno za paradu.
Ne samo to, zaista sam se sve vreme trudio da izbegnem komentare oko parade zato što te ljude poznajem sve lično, mnogo duže od vas. Znači poznajem ih i poštujem njihov rad. Ali, kad vi već pominjete, pa ljudima smanjujete plate, a terate ih da paradiraju. Da li mislite da tamo to neko podržava, ima razumevanja za to što je guvernerka dobila veću platu ovim smanjenjem, a oni dobijaju manju. Ajde, da ne pričamo o Vojsci Srbije, molim vas, ja sam tamo ostavio pet godina života i imam problem kada to propada na način na koji propada. To vam govorim najozbiljnije.

Uvaženi kolega Arsenoviću, dame i gospodo narodni poslanici, ja ne znam šta treba da se desi u ovoj Skupštini da primenite član 107. i da kaznite, naravno poslanika koji svoje kolege naziva lopovima.
To što vi izražavate čuđenje da je neko toliko nepristojan, nevaspitan, bahat, to je jedna stvar. Ali, imate ovlašćenje koje treba da primenjujete. Dakle, ako neko kaže kolegi da je lopov trebate da naprosto date opomenu u vidu finansijske kazne, kao što to je urađeno nekim drugim poslanicima.
Ukoliko vi to prećutite, možda je upravo na vas mislio kolega Đukanović, jer smo mi bili u koaliciji do pre nekog vremena a optužujemo se za to vreme.
Dakle, ja vas molim da primenjujete odredbe člana Poslovnika 107. koje onemogućava ovako bahato, primitivno ponašanje bilo kog poslanika u parlamentu Srbije. Zahvaljujem.

Poštovani gospodine ministre, uvaženi predsedavajući, kolege poslanici koji dobacujete na pomen mog imena, ja vas uvažavam bez obzira.
Pre svega želim da kažem da će DS podržati oba predloga zakona. Smatramo da su oba predloga svrsishodna, dobra za našu državu i za našu odbrambenu industriju pre svega, ali dobra i za po pitanju Sporazuma o tajnosti podataka koje razmenjujemo jer smatramo da je to način da ne samo govorimo nekim našim, tzv. „tajnama“, već da dođemo u priliku da sa jednom ozbiljnom državom kao što je Španija razmenjujemo podatke koji su od opšteg interesa ne samo za Srbiju i Španiju, već, da kažem i za ceo svet.
Činjenica da smo zajedno u jednoj velikoj mirovnoj misiji u Libanu govori o tome da imamo veliki stepen razumevanja naših oružanih snaga i španskih i to je nešto što je jako dobro.
Moje izlaganje će se fokusirati da naoružanje kao takvo, mislim da postoji velika mistika, čak i u parlametnu a i među građanima Srbije i mislim da smo dužni da danas tu mistiku ako možemo demistifikujemo u jednom delu i da konačno kažemo šta to Srbija radi, koji su to interesi, od kad to datira?
Fabrike naoružanja i vojne opreme koje su formirane u tadašnjoj Jugoslaviji nakon Drugog svetskog rata, a i pre toga su bile izraz potreba oružanih snaga tadašnje Jugoslavije, pre svega zarad odbrane svoje zemlje i nisu postojale namere u to vreme da se to naoružanje, vojna oprema prodaje.
Do devedesetih godina Jugoslavija tadašnja jednim delom i to velikim delom je i Srbija učestvovala u proizvodnji i složenih borovih sistema. Tadašnja Jugoslavija je proizvodila u korporaciji sa Rumunijom čak borbeni avion. Poznato je da je bio jedan veliki projekat supersoničnog aviona koji nažalost nije zaživeo i onda dolazimo u situaciju devedesetih godina kada što zbog sankcija, što zbog devastirane privrede, praktično izvoz naoružanja i vojne opreme se obustavlja, a proizvodnja ostaje samo unutar naše zemlje.
Konačno 1999. godine usled bombardovanja, sve fabrike u velikoj meri devastirane, izuzev „Prvog Partizana“ u Užicu koji se nalazi unutar jedne planine još od 40-ih godina prošlog veka što je nju spasilo, ali i ta fabrika upravo zbog tog prostora trpi probleme i verujem da će se naći dovoljno razuma i pameti da se pomogne toj fabrici da izađe iz te tzv. „rupe“ kako je oni zovu i da fabrika „Prvi Partizan“ bude i nastavi da bude ono što jeste, a to je u stvari lider u proizvodnji pre svega municije na celom Balkanu a verujemo da možda bude i šire.
Ono što građani Srbije treba da znaju, to je da je Srbija po istraživanju Instituta za međunarodne i razvojne studije iz Ženeve, 2010. godine proglašena da je četvrta u svetu po transparentnosti podataka o izvozu oružja. Ispred nas su bili samo Švajcarska, Velika Britanija i Nemačka.
Dakle, ne postoji neka velika mistifikacija kada govorimo o trgovini naoružanjem, vojnom opremom, bar kada se govori o Srbiji i mislim da već jedno izvesno vreme, a mogu da kažem da je to dug vremenski rok, Srbija nije dolazila pod udar interesovanja niti UN, niti pojedinih država EU pre svega zbog toga što poštuje sva međunarodna pravila i sve one obaveze koje postoje.
Ono što je činjenica, a to ću da pokažem pošto je ovih dana dosta popularno da se pokazuju razni dijagrami, zamoliću kameru ako može da uveliča, ovo su otprilike godine koje su bile do 2007. godine. Više-manje od 50 miliona dolara padali smo na 35, da bi 2007. godine krenuli u jednu izuzetno veliku i živu diplomatsku aktivnost, da bi došli na nekih prosečnih gotovo 250 miliona dolara.
Ovo su podaci koji su dostupni svima u javnosti, ovo nije nikakva tajna i mislim da je to jedan maksimum ako računamo šta je to što je naša proizvodnja.
U to vreme, kada smo imali tih 250 miliona, nismo imali takozvanu mogućnost transfera tehnologije, odnosno prvi veliki ugovori koji su nastupili nakon tog vremena, krajem 2011. godine počeli su da se rade, se tiču velikih ugovora u Alžiru, u Azerbejdžanu, a to su ugovori koji ne uključuju isključivo naše proizvode, već uključuju i proizvode koji se asembliraju u Srbiji i kasnije se instaliraju upravo u tim zemljama.
Mislim da trebam da skrenem pažnju nekoliko sekvenca koje postoje kao problem. Pre neki dan sam pričao da se ovde vrši jedan veliki eksperiment i taj eksperiment je započet 2012. godine, a to je eksperiment u vođenju javnih finansija koje su oštetile veliki deo javnih institucija, a ono o čemu sam ja posebno vodio brigu, mislim da smo oštetili i Ministarstvo odbrane.
Odluka Vlade Republike Srbije, a kasnije je potvrđena kroz Zakon o budžetskom sistemu, da se praktično svim institutima i institucijama u Republici oduzmu sopstveni prihodi i da ti sopstveni prihodi idu u budžet Republike Srbije praktično je onemogućila dalji razvoj naše urbane industrije koji je bio, da kažem, motor, kada govorimo o razvoju, i mislim pre svega na Vojno-tehnički institut koji, nažalost, više nema sopstvene prihode i zbog tih sopstvenih prihoda kaskaju i imaju puno problema.
Šta to znači? To znači da su, recimo, u nekom prošlom periodu izvršavali uslugu u čuvenom nadzvučnom zidu koji postoji u VTI, naplaćivali tu uslugu i taj novac je ostajao VTI, koji se kasnije reinvesitrao u Vojno-tehnički institut. Danas tu uslugu ne vrše, jer taj novac više ne ostaje u unutar VTI, a troškove bi snosio VTI.
Mislim da je to jedan od onih segmenata koji su problematične i ja bih vas molio da u rebalansu, odnosno u budžetu za sledeću godinu, ukoliko imate uticaja, a verujem da imate, gospodine ministre, ja sam taj uticaj ostvario, da pokušate da vratite sopstvene prihode svima u sistemu odbrane, pogotovo VTI koji je radio i dan danas radi na razvoju najvećeg dela upravo onog naoružanja i vojne opreme koja se pojavilo na našoj Paradi, koja je održana pre 10-ak dana.
Kada ovo govorim, govorim vrlo smisleno. Da nije došlo do tih grešaka mislim da onaj dan i bespilotna letelica „Vrabac“ i bespilotna letelica „Pegaz“ i novo terensko vozilo iz Kragujevca ne bi bili samo onako kao makete prikazani na toj Paradi, već bi nadleteli, snimali i prikazivali mogućnost naših bespilotnih letelica, jer ste taj dan imali priliku da pokažete svim onim vojnim izaslanicima koji su bili prisutni šta je to što je domet i domen naše obrane industrije i da konačno i iskoračimo iz Srbije i da ponudimo i te proizvode van granice naše zemlje.
Ono što je važno reći i mislim da je možda i ključ uspeha povratka naše obrambene industrije na svetsko tržište, a to je shvatimo da je oružje u dobroj meri politički proizvod. Srbija danas izvozi naoružanje i vojnu opremu od Indonezije do Amerike.
Malo građana Srbije zna da je Amerika takođe veliki kupac naših proizvoda, ali i da postoje oni tradicionalni kupci kao što su zemlje Bliskog Istoka, Afrike, sa kojima održavamo dugotrajne, politički, diplomatski, prijateljski dobre odnose.
Da bi 2007. godine, pa kasnije 2008, 2009, 2010, 2011. i 2012. godine došli u mogućnost da imamo ovoliki skok prodaje i proizvodnje našeg naoružanja i vojne opreme, pre svega smo morali da napravimo jednu ozbiljnu diplomatsku aktivnost i da se potrudimo da sa najvišim državnicima tih država, govorim i o u to vreme Iraku, i o Alžiru i o Azerbejdžanu, napravimo takvu atmosferu da konačno oni budu kupci kao što su nekada bili.
Znam da ste imali priliku da posetite Azerbejdžan. Mislim da je to u ovih dve i po godine sa pozicije ministra odbrane velika stvar, ali isto tako mala stvar u odnosu na mogućnosti koje su bile prisutne, jer, nažalost, ni ministar Vučić, ni kasnije ministar Rodić nisu posvećivali veliku pažnju tom delu poslu. Znam da je ministar Vučić boravio u Angoli. Znam celu priču i oko bolnice koja je trebala tamo da se zida. Znam priču i o kamenu temeljcu. Međutim, to, nažalost, nije u fazi realizacije i mislim da morate da shvatite da je ovo jedan posao u kome vrlo mali procenat bude uspešan.
Ovih dana čitamo u medijima kako naša odbrambena industrija beleži izuzetno veliki rast u ugovaranju. To je priča koja je pandam priči o tome da u Srbiji imamo veliki pad nezaposlenosti. Ako se građani iz Srbije odsele, imaćemo još veći pad nezaposlenosti.
Ugovaranje u ovom poslu bez realizacije ne znači ništa. Ono što građane Srbije interesuje, a pre svega radnike u fabrikama jeste kolika će biti realizacija, da li će ta realizacija pratiti trendove koji su nastali od 2008. godine do 2012. godine ili će ti trendovi biti kao što su od 2012. godine do danas, a to je smanjenje – smanjenje realizacije, smanjenje broja zaposlenih i strukturni problemi u koje ulazimo i iz kojih, nažalost, nismo izašli još od devedesetih godina?
Lično smatram da je Vlada Srbija, i ona u kojoj sam i ja bio i pre mene, znači, nemajte imati dilemu uopšte, nije u potpunosti razumela potrebe srpske odbrambene industrije, industrije koja je sada već preko 90% orijentisana izvozno. Niko nije od ministara finansija imao sluha da je to jedna od industrija u koju treba da se investira ne zato što je tim ljudima neophodan novac da bi samo radili, već zato što je ta industrija 1999. godine porušena. Da bi mogli da računamo na nju ozbiljnije, neophodno je da se investira novac. Mi smo 2011. godine pokušali, a očekujem da vi to nastavite, da pokrenemo proizvodnju na jedan drugi način. Tada su pokrenute i fabrike u „Prvom Partizanu“ i posebne linije u „Slobodi“ Čačak i kovačnica u „Krišiku“ i mnogo toga.
Ovo govorim sve zato što smo juče imali dva zakona o kojima smo vodili žučnu raspravu i gde je većina odlučila da se smanje penzije i plate građanima Srbije koji rade u javnom sektoru. Javni sektor u Srbiji je i srpska odbrambena industrija. Praktično, od 1. novembra ove male plate koje imaju radnici u odbrambenoj industriji, koji su orijentisani izvozno, imaće još manje plate i to nekih 10%. Mislim da je to nešto što morate naći način kako da to prenebregnete, a to možete samo i isključivo ukoliko povećate obim proizvodnje, a to možete samo ako povećate svoje diplomatske aktivnosti da bi se naše oružje i naši proizvodi našli van granica naše zemlje, kupljeni od onih kupaca koji su tradicionalno poštovali i danas poštuju našu proizvodnju.
Jako je dobro što je Vlada nakon 2012. godine prihvatila naše inicijative koje se tiču daljeg pridruživanja EU. Podsećam da je neposredno pre 2012. godine prva mirovna misija u kojoj smo mi učestvovali u okviru EU održana na brodu francuskom „Atlanta“. Kandidovali smo se za Evropsku odbrambenu agenciju. Međutim, ono što mislim da je loše to je što je u sklopu Vojske Srbije zaustavljena kodifikacija po NATO standardu. Ukoliko se to, da kažem kolokvijalno, ne otčepi u najkraćem mogućem roku, bojim se da će naša industrija gubiti kupce, jer je to jedna potreba danas u svetu. Svi proizvodi namenske industrije su kodifikovani i postoje kataloški brojevi. Ukoliko ne budemo u svim katalozima, to je problem za izvoz.
Činjenica jeste da Srbija ima veliku mogućnost izvoza i na istoku i na zapadu zato što su naši proizvodi pogodni, orjentisani i prema istoku i prema zapadu, odnosno kalibri koje proizvodimo su orjentisani i prema istoku i prema zapadu i zbog toga sam rekao pre neki dan u jednoj emisiji kada su me pitali kako je moguće da u sukobu koji se dešava trenutno na bliskom istoku, naša municija bude u prvih pet municija koje se tamo nalaze, rekao sam da me čudi da nismo u prve tri, jer verujem da možemo da povećamo. Naravno, ne podržavam i to nije odgovornost naše države, niti vas, niti bilo koga u ovoj državi kada se to oružje nađe u rukama nekih terorista. To je odgovornost pre svega onih koji to oružje ne zaštite na adekvatan način kada ga dobiju.
Verujem da ova tema nije svima interesantna, ali bih vas zamolio neka izađu iz sale ako ne mogu da slušaju, pošto ne mogu da vičem.

Pa vi me čujete, ali ja ne mogu da čujem sebe od toga što oni dobacuju.
Gospodine ministre, niste vi, ali naprosto je govoreno u proteklom periodu dosta toga o odbrambenoj industriji. Govoreno je i o „Krušiku“ i o „Jugoimportu“. Ja imam egzaktne podatke i želim da ih kažem. Znate vi da sam ja dobro informisan. Nije ovo nikakva tajna, ovo može da se nađe i na sajtovima. Jako bi bilo dobro da se pozabavite nečim što je ovde prezentovano kao veliki uspeh, a nažalost nije.
Fabrika „Krušik“ za dve godine ima 22% manje zaposlenih radnika. Znači, nekih 350 radnika radi manje u „Krušiku“. Činjenica jeste da je nominalno plata hiljadu ili dve hiljade dinara veća nego što je bila pre dve godine. Sa ovim vašim smanjenjem biće opet hiljadu, dve manje nego što je bila. Ako računamo koliki je evro, opet ljudi gube veliku količinu novca, a rade isti posao.
Međutim, ovo što je problem, to je što u realizaciji poslova u odnosu na prošlu godinu imate 7% manje prihoda u odnosu na prošlu godinu. Takođe, prosečna zarada je 11% manja nego prošle godine u istom periodu.
Ovo govorim zato što smo slušali da je ove godine novi menadžment, koji je postavljen od strane Vlade i koji je partijski obeležen, napravio dva i po puta veći rezultat nego što je bio. Imate li ideju koliko je dva i po puta više? Da su rekli - 0,25 puta više, to bi bilo, da kažem, prihvatljivo, ali dva i po puta više, prosto nije činjenica.
Takođe, analizirajući na koji način i kako danas radi naša firma koja je do skoro, do pre nekih četiri, pet godina bila, da kažem, trgovačka, SDPR, u međuvremenu je postala čak i proizvođačka, znači, ima proizvodnju, dolazimo do zaključka da se tamo dešavaju stvari koje ne idu u korist niti sistemu odbrane, niti budžetu Vlade Republike Srbije. Ako kažemo da se u centralnoj zgradi ili oko nje brojno stanje onih koji su zaposleni se povećao sa 300 na 600, postavlja se pitanje zbog čega? Koji obim posla rade ljudi po kancelarijama da bi se praktično duplirano brojno stanje? Verujte mi, možete da mi odgovorite, ali mogu da vam donesem i imena zaposlenih, tako da ne polemišemo o tome. To su činjenice. Vi to znate.
Ono što je poražavajuće, to je da u odnosu na prva tri kvartala 2012. godine i prva tri kvartala 2014. godine imate prihod koji je 49,77% manji nego što je bio 2012. godine. Ovo ne govorim zato što će neko protumačiti da se mi hvalimo. Mislim da će građani Srbije vrlo brzo ustanoviti ko je radio dobro, ko je radio bolje, ko radi loše. Ovo govorim iz jednog razloga što mislim da ne posvećujete dovoljno pažnju, vi, lično verujem da posvećujete, ali pošto ste u dve godine promenili tri ministra i vi ste, ako ne znate, jedanaesti ministar za 14 godina u Ministarstvu odbrane, od toga sam ja Ministarstvo vodio pet godina, znači, imamo 10 ministara u devet godina, i teško može da se stigne da se sagleda cela problematika koja postoji.
Molim vas da posebno obratite pažnju na one segmente trgovine i proizvodnje tamo gde ste vi, kao Vlada, promenili direktore u želji da postavite, pretpostavljam, bolje, a rezultati su lošiji. Zašto vam ovo govorim? Zato što među sindikatima, među zaposlenima, među menadžmentima više fabrika govori se da se spremaju takođe neke partijske seče, da se spremaju neki novi direktori u uspešnim preduzećima. Ja imam bojazan da ti novi direktori neće umeti da vode te fabrike, kao što novi direktor u „Krušiku“ ne ume da vodi tu fabriku.
Tema o kojoj smo mi razgovarali u ovoj Skupštini, o kojoj se pričalo, o 27 sekretarica, o zimskim i letnjim gumama na automobilu, o troškovima za mobilni telefon itd, je tema koja nije za ovaj nivo razgovora. Govorim vam da, bojim se, ukoliko se nastavi sa takvim aktivnostima, da će i fabrike, kao što je „Prvi partizan“, koji ima izuzetno kvalitetan menadžment, doći u situaciju da nema rezultate na nivou na kojem ih sada ima.
Želim da znate i to i javnost Srbije treba da zna, nijedan direktor namenske industrije, odnosno samo jedan direktor namenske industrije je u mandatu bivše Vlade zamenjen. Svi su nasleđeni. Te ljude sam upoznao kao i vi. Ostavili smo one koji su uspešni. Koliko znam, nijedan nije član ni jedne stranke, kažem nijedne, osim sad iz „Krušika“ član, aktivista, funkcioner, sada već ne znam, isto kao i u SDPR-u. Apelujem na vas da postupate na način analize rada, a ne na osnovu pritisaka lokalnih odbora pojedinih partija, koji misle da je odbrambena industrija upravo plen, a ne mogućnost za razvoj Srbije.
Ovih dana smo imali, takođe, u medijima izuzetno veliku priču oko toga ko su najveći poreski dužnici i pojavljuju se dve fabrike odbrambene industrije i to je potpuna istina. Mislim da treba da nađemo svi zajedno mogućnost da se taj dug konvertuje i da se pomogne tim fabrikama da dobiju makar izgled kao pre 1999. godine. Nije pošteno stavljati u isti koš privatnike koji su se obogatili u ovim godinama i fabrike koje su bombardovane i koje su same sebe dizale na nivo koji je bio pre 1999. godine.
Ovo je sugestija. Nadam se da ste ovu diskusiju shvatili na jedan korektan način, kao što sam je izneo. Nije mi ideja da kritikujem, naprotiv. Čujem da ste aktivni, čujem da obilazite fabrike, ali vas samo molim da imate u vidu da za tri, četiri ili pet meseci, koliko vodite sistem, ne možete da sagleda sve činjenice, osim ako niste neki supermen, a ovde postoji samo jedan supermen u ovoj državi, znamo ko je. Znači, molim vas samo da imate u vidu da su ovo stvari od kojih zavise životi ljudi, ljudi koji su posvećeni poslu i takođe vas molim da pokušate da se diplomatski angažujete da se naše naoružanje i vojna oprema nađu na svetskom tržištu, naravno, tamo gde ovaj sporazum koji ćemo danas glasati odobrava. Zahvaljujem.

Član 107. Gospodine Arsiću, kada narodni poslanik kaže da drugi narodni poslanik laže, a laganje je kućno vaspitanje, nema tu članova, kada narodni poslanik u obrazloženju povrede Poslovnika kaže da je njegov prethodnik lagao, a vi ne odreagujete, to je već kršenje Poslovnika.
Dakle, ako ne možete vi da vodite sednicu, prepustite nekome ko može. Ako ne možete da edukujete poslanike kućnom vaspitanju, i to vas razumem, ali možete da uputite opomenu i da kažete – izvinite, to se ne radi. Ja ću dokumentovati sve što sam rekao, sve ću dokumentovati. Održaću ako treba i jedno predavanje, možemo i van sale, nije problem. Ko je zainteresovan, održaću predavanje za sat vremena kada se završi, posebno oni koji nisu služili vojsku imaće mogućnosti da sede u prvom redu. Znači, molim vas samo kada se kaže – laže, za mene je to uvreda.

Uvaženi prethodnik je rekao, član 107…      

Kakve veze ima? U međuvremenu je on prekršio član107.
Dakle, rekao je ne možete držati predavanje ako niste profesor. Sticajem okolnosti, držao sam predavanje na „London Schooll of economics“ pre nekoliko godina, a čitam da je juče držao premijer Srbije predavanje na istoj školi gde sam ja pričao.

Uvažena predsednice, govorim u vremenu poslaničkog kluba.
Mislim da kada se kolega nazove vinskom mušicom treba da reagujete, a prethodnik je nazvao jednog od bivših ministara vinskom mušicom. Ne mislim na mene, ali bez obzira ko god da je.
Pošto su ovde otvorene razne teme o tome ko šta zna, ko šta ne zna, ko je koliko informisan i kako informisan, želim da pozdravim, ukoliko je istina da će Srbija potpisati Konvenciju o zabrani upotrebe i proizvodnje kasetne municije, ali imam za vas opet jedno pitanje. Ne znam da li ste vi zlonamerni ili vas neko loše informiše? Ovo je već treći put da iz oblasti vazduhoplovstva dobijate pogrešne informacije i da ih kažete ovde. Podsećam, helikopter, letovanje, neko je išao na more, vraćao se sa mora, itd. Nisam čuo da ste nekoga smenili. Danas, već, morate da to učinite, jer vam je neko rekao da mi nemamo kasetnu municiju. Mi imamo kasetnu municiju engleske proizvodnje, oznaka je BO 755, i to znaju svi u vazduhoplovstvu. Mislim da bi gospodin Stojanović, kao bivši general, tu informaciju morao da zna.
Kada sam pričao o naoružanju, rekao sam da Srbija proizvodi dve bespilotne letilice „vrabac“ i „pegaz“. One nisu letele iz prostog razloga što nisu spremne da lete. Znači, „vrabac“ nije prošao tehničko-opitno ispitivanje u TOC-u, „pegaz“ nije došao dotle, ali da je prošao. Znate, ako vam je neko rekao da ometači žive, sem telefonije i radiotalasa koji služe za ometanje eventualno postavljene neke bombe, mogu da ometaju bespilotne letilice u vazduhu, to ne može ni Nikola Tesla, a ne taj ko vam je to rekao. Bojim se da vas neko ozbiljno dezinformiše.
Treća stvar. Malopre ste rekli da ja nisam dobro informisan i da ne znam da je 30. oktobra otvoren pogon fabrike u „Prvom partizanu“. Sticajem okolnosti, ja sam postavio kamen temeljac za tu fabriku. Drago mi je da ste je vi otvorili. Gde ja stadoh, vi nastavite. Niste vi? Nema veze. Trenutno u toj tzv. rupi radi još oko 150 radnika, gospodine ministre, i to na poslovima barutnog punjenja, kapisliranja, očne kontrole i pakovanja. To vam je opet neko rekao da ovde kažete, a nije tačno. Kada će moći da se izmeste? Kada se realizuje projekat fabrike na Trešnjici. Nažalost, projekat se još ne radi, ali to će biti momenat kada bih voleo da vi postavite kamen temeljac i otvorite tu fabriku. Mislim da je to izuzetno važno za „Prvi partizan“ i za celo Užice.
Znam da su kupili jedan pogon iz firme u stečaju koja se nalazi blizu tzv. rupe. Takođe, mislim da je jako dobro što ste uradili konverziju. Čestitam vam na tome. Verujem da ćete sada u Kragujevcu moći da uradite konverziju tog duga prema lokalnoj samoupravi i da „Zastava oružje“ dobije mogućnost da prodiše.
Ono što moram da kažem, niste samo vi govorili ovde, govorili su i drugi poslanici, o nekim podacima, o hvalospevima, nije tačno da nijedan direktor nije smenjen. Smenjena su dva. U SDPR je novi direktor. U „Krušiku“ je novi direktor. Nemoguće da niko nije smenjen, ako imamo nove direktore.
Pročitaću vam, zarad vas i zarad javnosti, uporednu analizu za prva tri kvartala 2012. godine SDPR-a. Dakle, SDPR je ugovorio 2012. godine 43.616.782,19 dolara u sektoru Amerike i Evrope, a realizovao 10.674.200,61. Nadam se da vam ne smeta što čitam ove brojke. Premijer voli da čita brojke, pa smo shodni da ih i mi čitamo.
Sektor Afrike i Bliskog Istoka 68.639.607,00 dolara, a realizacija 141 milion uključuje i realizaciju ranijih godina. Za prva tri kvartala Azija i Daleki Istok 88.306.195,23 dolara, a realizacija samo 9.453.000, što znači da je realizacija podbacila u odnosu na 2012. godinu u prva tri kvartala ove godine za 19,28% u ugovaranju. Ugovaranje nije tema, jer možda ima ugovora, znate i sami, ali do realizacije treba doći.
Kako izgleda realizacija? Da ne bih čitao sada, a verujte mi imam sve. Realizacija za prva tri kvartala u 2012. godini, ukupna realizacija koja se odnosi na sektor Amerike i Evrope, Afrike i Bliskog Istoka, Azije i Dalekog Istoka je 75.200.796,02 dolara u prvom kvartalu 2012. godine. U 2014. godini 37.771.449. U prevodu, gotovo 50% slabija realizacija.
Nije ovo kritika. Zaista ne znam zbog čega doživljavate da vas neko napada. Naprosto sam zabrinut. Jesam nekada radio u SDPR, doduše kratko, prošlo je od toga 10-ak godina i zabrinut sam za firmu u koju ću možda da se vratim sutra, da pomognem da se vrati na stare staze.
Pokušavam sa vama da razgovaram, a vi doživljavate nas neprijateljski, kao i ove kolege koje dobacuju.
Šta je tema? Tema je, gospodine Gašiću, naoružanje i vojna oprema su politički proizvodi. Ako spremimo fabrike koje nisu spremne za veću proizvodnju od 250 miliona, ako zavrnete rukave, krenete da putujete i pronalazite one zemlje koje su prijateljske, možda i napravimo rezultat. Ukoliko ne, ugovor o naoružanju koji potpisujemo sa UN je irelevantan, jer smo do sada u potpunosti poštovali svu međunarodnu regulativu, nismo izvozili u one zemlje koje su pod sankcijama. Imamo problem, ukoliko harmonizujemo našu spoljnu politiku sa politikom EU, jer postoje tržišta koja su pod sankcijama EU, a mi nismo uveli sankcije njima. To može da bude problem u najavi. Nadam se da će te sankcije, ne mislim samo na Rusiju, ima toga još, može koleginica iz Ministarstva spoljnih poslova da vam kaže… Ako se to skine, biće dobro. Ukoliko EU ne skine, ući ćemo u problem i moramo da razmišljamo o nekim drugim ili trećim tržištima.
Gospodine ministre, ideja je bila da razmenimo informacije, da razmenimo suštinu vezanu za ovaj Predlog zakona o potpisivanju ugovora, ali i sa druge strane da vidimo u kom stanju se nalazi naša odbrambena industrija. Nije mi ideja da polemišem o sekretaricama koje ste vi pomenuli malopre. Pomenuli ste 29 sekretarica. Mislim da to nije nivo o kome treba da se bavi ministar odbrane.
Očekujem da se ministar odbrane bavi projekcijom i vizijom razvoja naše odbrambene industrije, sistema odbrane, a sekretaricama neka se bave oni dokoni, koji nemaju druga posla. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Samo na početku da kažem da se i ja slažem sa gospodinom Arsićem koji je pričao da je budžet princip spojenih sudova kojima ukoliko negde oduzimate, negde mora da se smanji ili doda.
Međutim, ono što trenutno Vlada radi, to je princip u kome se presipa iz šupljeg u prazno. Javna preduzeća su nastala kao potreba da država gazduje sa javnim dobrima ne bi li u tom gazdovanju obezbedila profit, odnosno dobit koji se uplaćuje u budžet Republike Srbije.
S druge strane, penzioneri već decenijama uplaćuju u svoj PIO fond ne bi li iz tog fonda kasnije kao penzioneri dobijali penzije. Nažalost, devedesetih godina kada su na vlasti bili socijalisti i Srpska radikalna stranka, danas predstavnici Srpske napredne stranke, taj fond je uništen, kao i veliki deo javnih preduzeća, pa danas imamo obrnutu situaciju.
Danas imamo situaciju da iz praznog presipamo u šuplje. A šta je šuplje? Šuplje je u stvari „Srbijagas“ i mogu da razumem argumente koji su rečeni da mi nemamo cenu gasa koja je ekonomska, da imamo cenu koja je socijalna, ali ko treba da plati tu cenu gasa danas?
Znači, po vašem predlogu mi ćemo vrlo brzo nakon ove pljačke smanjivati plate i penzije onom delu građana koji zarađuju više od 25.000 dinara i oni će praktično platiti cenu koštanja nesposobnosti rukovodstva „Srbijagasa“ ili, recimo Narodne banke Srbije, čak i oni koji nemaju nikakve veze sa gasom.
Znači, oni koji žive na selu, koji primaju neku penziju zarađenu u gradu, koji se greju na drva treba da izdržavaju danas „Srbijagas“. Dve godine sprovodite eksperimente, ova vlada traje već dve godine u raznoraznim premeštanjima, mislim da je krajnje vreme da povučete ozbiljne poteze i da isečete te subvencije koje idu na trošenje u onim preduzećima u kojima su plate desetostruko veće od prosečne plate u Srbiji.
Malopre ste rekli, verovatno ste se požalili kako su plate ministara najniže u Evropi, te plate su od neke 2006, 2007. godine, mogu da se složim sa tim, ali ne mogu da složim sa tim da u isto vreme direktori javnih preduzeća koji duguju ogroman novac imaju pet, šest ili sedam puta veće plate nego što imate vi tu koji ste odgovorni da na kraju krajeva sprovedete ovaj zakon. Zahvaljujem.

Suština ovog amandmana koji je tumačio i gospodin Arsić, ali na jedan pogrešan način…

Ne, gospodine Arsenoviću, molim vas. Loše sam protumačen.

Kako nije? Znači, loše sam protumačen. U mojem tumačenju, čovek je loše protumačio.

Ali, vi niste razumeli.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu člana 107, u kome se kaže da je u Skupštini zabranjeno korišćenje uvredljivih izraza.
Kada gospodin ministar kaže da nešto nije zdravo, mislim da ste vi dužni da ga opomenete, jer ovde jedino što je možda nezdravo je nezdravo vođenje politike od strane Vlade, koja nas danas ubeđuje da smo mi povećali platu Bajatoviću, a tema nije povećanje plate. Tema je što danas vi još tu platu povećavate, a u isto vreme uzimate penzionerima i zaposlenima.
Dakle, danas se radi duplo golo. Dušan Bajatović danas ima manju platu nego što će imati u decembru, a zaposleni i penzioneri će imati manju platu nego što imaju danas i to je činjenica. On, znači, veću, oni manju. To je jedna politika koja očigledno izaziva veliku nervozu od strane kolega. Žao mi je što je to tako. Možete da se smejete koliko hoćete. Imaćete priliku već sutra, u subotu, nedelju na pijaci da objasnite seljacima zašto ne mogu da prodaju svoje proizvode, jer nemaju kome, ali o tom potom.
Molim vas, predsedavajući, danas ste pre podne dali ministru, i mi smo se saglasili... Trpim ja dobacivanja, ali vi ne čujete dobro, pa se nećemo čuti.
Danas ste ministru dozvolili da govori pet minuta na repliku i mi smo se sa tim saglasili, ali se nismo saglasili da svaki predstavnik vladajuće koalicije govori po tri minuta po replici. Molim vas da budete rigidni u poštovanju Poslovnika o radu. Zahvaljujem.