Dame i gospodo narodni poslanici, paket pravosudnih zakona koji se nalazi pred nama značajan je, pre svega, zbog neophodnosti ubrzavanja procesa evropskih integracija. U tom smislu ovo je nešto što direktno utiče na naše građane, na njihovu sigurnost, od nezavisnosti sudova zavisi i položaj naših građana, nezavisnošću sudova možemo meriti stepen demokratije u jednom društvu.
Danas u Srbiji gradimo jedan potpuno novi sistem evropskih vrednosti i zbog toga je neophodno da sudsku vlast definišemo i uredimo na jedan celovit način, da ga definišemo na celovit način za duži period, a ne nekakvim privremenim rešenjima.
Reforma pravosudnog sistema podrazumeva ne samo donošenje novog zakonskog okvira, već i strukturne i organizacione promene, ali i odgovarajuću reorganizaciju pravosudnih organa. U prethodnom periodu identifikovani su odgovarajući problemi i slabosti pravosudnog sistema koji su opterećivali naše društvo. Tu, pre svega, mislim na kompleksan i suviše širok sistem sudova, zatim, nemogućnost za optimalno planiranje, za određivanje neophodnih budžetskih sredstava, ali nemogućnost merenja rezultata koje postižu sudovi.
Tu je, takođe, veliki problem i ono što je u izuzetno velikoj meri, i zaista imam razumevanje, opterećivalo naše građane, a to je zastarela, neefikasna administracija, kao i preveliki teret administrativnih poslova na našim sudijama.
Imamo, naravno, i pomenuti nesrazmerni raspored sudija u sudovima, premali broj sudija u odgovarajućim sudovima, što je dovelo do njihovog preopterećenja. Imamo primer Mionice gde jedan sudija mesečno dobija deset predmeta, a, sa druge strane, u Valjevu mesečno jedan sudija dobija 50 predmeta. Dakle, pet puta više za potpuno istu platu. S druge strane, u Beogradu u Prvom sudu u radu se nalazi 290 predmeta, a sa druge strane u Petom sudu 114, pa vi to uporedite.
Zbog svega toga, ova reforma ima za cilj pomeranje u tri ključna pravca. Pre svega, uspostavljanje nove mreže sudova i novog načina funkcionisanja, zatim, moguća promena broja nosilaca pravosudnih funkcija, uz odgovarajuću procenu Visokog saveta sudstva, gde većinu od 11 članova, sedam od 11 članova, čine sudije, ali i promena broja i strukture ostalih zaposlenih u pravosuđu.
Prema tome, osnovni ciljevi ove reforme su povećanje nezavisnosti, kao i transparentnost, odgovornost i efikasnost. Bitno je pomenuti i to da se nalaze na internet prezentacijama Ministarstva pravde, dakle, dostupni su široj javnosti.
Uvaženi su, takođe, stavovi Vrhovnog suda, Republičkog tužilaštva, kolegijuma predsednika okružnih sudova, zatim, Društva sudija, Udruženja tužilaca i organizovan je čitav niz stručnih rasprava na ovu temu.
Što se tiče uspostavljanja nove mreže sudova, ovde se, pre svega, radi o smanjenju broja osnovnih sudova, do sada opštinskih, na 34, pošto su primedbe uglavnom dolazile od naših kolega iz Srbije. Samo bih napomenuo da se ovo smanjenje ne odnosi samo na Srbiju, već, recimo, i na Beograd, gde ćemo umesto dosadašnjih devet imati dva osnovna suda, jedan za pet gradskih opština i jedan za sve ostale prigradske opštine.
Prema tome, sada ćemo imati sudske jedinice u svakom mestu u kom je do sada i postojao opštinski sud. U njima će raditi odgovarajući službenici koji će obavljati čitav tehnički posao. U tom smislu, naši građani neće morati da idu u mesta gde se nalazi sedište nadležnog osnovnog suda. Nisu tačni ovi, a možda ih treba nazvati, zlonamernim komentarima, da će građani morati da putuju desetine kilometara.
Suštinska promena je, takođe, povećanje broja sudijskih pomoćnika, tako da će svaki sudija uz, recimo, daktilografa imati jednog pomoćnika. To će uz pravilniju raspodelu predmeta dovesti do povećanja efikasnosti sudija. Inače, ono što je plan jeste da prva polovina sudijskih pomoćnika bude određena do 1. januara 2010. godine, a ostatak u narednoj godini u skladu sa raspoloživim budžetskim sredstvima.
Pomenuo bih značajan uticaj ove reforme na eliminisanje tzv. efekta male sredine, gde zbog velikog pritiska lokalne zajednice, nekakvih lokalnih tajkuna, drugih interesnih grupa, imamo jedno neobjektivno i suđenje koje svakako nije nezavisno. Sada ćemo to na ovaj način otkloniti. Imamo i prekršajne sudove, dakle, u svim mestima gde su ukinuti dosadašnji organi za prekršaje, imaćemo odgovarajuća odeljenja prekršajnih sudova, a imamo i procenu da je potrebno smanjiti broj ovih sudija.
Što se tiče osnovnih javnih tužilaštava, ovde se radi o jednoj novoj i racionalnijoj mreži tužilaštava, koja će pratiti mrežu osnovnih sudova. Za sada ne postoji potreba da se smanjuje broj nosilaca tužilačkih funkcija.
Tu su viši sudovi gde se, takođe, procenjuje da bi trebalo smanjiti broj sudija zbog promene nadležnosti i osnivanja apelacionih sudova koji preuzimaju deo nadležnosti dosadašnjih okružnih sudova. Biće osnovana četiri apelaciona suda, kao što je pomenuto, vrhovni kasacioni sud i odgovarajući sudovi posebne nadležnosti.
Pomenuo bih i da je u toku adaptacija, izgradnja odgovarajućih objekata u koje će biti smešteni pravosudni organi, kako ova zakonska rešenja ne bi, poput nekih ranijih situacija, ostala mrtvo slovo na papiru, i da se u jednoj zgradi, ukoliko je moguće, sudi krivica, a u drugoj parnica.
Dakle, osnovni cilj ove reforme jeste povećanje efikasnosti, ažurnosti, specijalizovanje sudova, kako ne bismo imali situaciju, pomenuto je da u jednom sudu imamo tri sudije i svaki od njih sudi krivicu i parnicu i u vanparničnom postupku, dakle, to nije održivo rešenje. Cilj je i poboljšanje pristupa pravdi za naše građane, što je verovatno i najvažnije rešenje. Nisu tačne primedbe da će sudije biti ugrožene i da će gubiti posao samo zbog smanjenja broja funkcija, samo one koje su nestručne i nesavesne neće imati priliku da se bave u budućnosti ovim poslom.
Prema tome, koalicija Za evropsku Srbiju, zbog toga što se ovim putem smanjuju troškovi i zbog toga što ćemo u budžetu imati više sredstava, i to je nešto što bi interesovalo naše građane, pa bismo možda odatle mogli i sudijama da povećamo plate, zbog toga što je pitanje borbe protiv korupcije i reforme pravosuđa jedan od osnovnih uslova za dalji napredak Srbije ka EU, a iz izveštaja Evropske komisije se ukazuje na hitnost i neophodnost reforme, zbog toga što je ovo bila jedna od ključnih tačaka naše koalicije na nedavno završenim parlamentarnim izborima, mi ćemo podržati ovaj set zakona i pozivamo ovom prilikom i predstavnike drugih stranaka da učine isto, zbog toga što se ovde radi o spremnosti da se preuzme odgovornost za budućnost. Hvala.