Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Petar Kuntić

Govori

Poštovani narodni poslanici, poštovani predsedavajući, moje pitanje upućujem predsedniku Vlade i biće isto ono koje sam uputio i pre godinu dana, na koje nisam dobio niti odgovor, niti se bilo šta radilo po tom pitanju.
Naime, radi se o implementaciji Sporazuma o zaštiti manjina koje su potpisali i ratifikovali u Saboru Republike Hrvatske i u ovom časnom domu. Republika Hrvatska i Republika Srbija, zaštita srpske manjine u Hrvatskoj i hrvatske manjine u Srbiji.
Treba naglasiti da je implementacija tog sporazuma u zaštiti manjina poverena Međuvladinoj mešovitoj komisiji, koja se sastajala redovno u Vladi premijera Cvetkovića, a započela je aktivnosti u Vladi gospodina Koštunice.
Nažalost, dve godine nije bio nijedan sastanak Međuvladine mešovite komisije. To nije dobro i nije normalno. Ne može biti normalno jer je ta komisija mesto gde se moraju rešavati problemi kako iz manjinske samouprave, vezano za obrazovanje, za informisanje, za službenu upotrebu jezika i pisma i za kulturu. Mali je deo koji se rešava iz domena politike.
Nikada se nisu ostvarili neki senzacionalni dogovori, ali se svake godine rešavalo tri, četiri, pet problema i sa jedne i sa druge strane, pa računajte puta četiri godine, za vreme jednog mandata, dosta toga je rešeno. To su pitanja i problemi koji tište kako hrvatsku manjinu ovde u Srbiji, tako i srpsku manjinu u Hrvatskoj.
Rezultat tog međusobnog susretanja predstavnika manjina Srba u Hrvatskoj i Hrvata u Srbiji je naše međusobno bolje razumevanje, naša saradnja i mogu reći da naše česte posete Srpskoj zajednici u Hrvatskoj i posete Srba iz Hrvatske ovde u Vojvodini, rezultirali su da mi zapravo željno čekamo kada će biti ta nova Međuvladina mešovita komisija, jer problema ima.
Dve godine od toga nema ni pomaka. Kada sam razgovarao sa predstavnicima Srba u Hrvatskoj rečeno mi je da su oni spremni za razgovor. Ovde je takođe rečeno da je i država Srbija spremna za razgovor, ali izgleda da niko ne vodi računa o tome da se to i održi.
Dakle, postavljam pitanje predsedniku Vlade – kada će doći do sledeće sednice međuvladine mešovite komisije? Poslednja je bila pre dve godine u Šidu i u Beogradu, tako da bi sledeća morala biti negde u Hrvatskoj, u mestima gde žive Srbi, verovatno Dalmacija ili Vukovar.
Moram naglasiti da se čak ni obećanja koja smo čuli od predsednika država Josipovića i Nikolića u mestu Tavankut pre dva meseca nisu ostvarila, jer je i tamo bio jedan od zaključaka da nam je i jednima i drugima jako potrebna ta međuvladina mešovita komisija.
S obzirom da imam još jednu minutu, a nalazimo se u vremenu Božića, za nekoliko stotina hiljada građana ove države, svima njima čestitam Božić, a našoj braći po Hristu, većinskom srpskom narodu koji Božić dočekuje za 12 dana, unapred čestitam Božić – Mir Božiji, Hristos se rodi.
Uvaženi narodni poslanici, gospodo ministri, posle ovog današnjeg slušanja, sasvim je evidentno da šteta koja je učinjena neadekvatnim i neblagovremenim činjenjem po pitanju pojave aflatoksina, nanela štetu farmerima, jer danas farmeri ne mogu da prodaju svoje mleko otkupnim stanicama ili prodaju samo 50% onoga što proizvedu. Naneta je šteta poljoprivrednim proizvođačima, jer je cena kukuruza drastično pala sa 29 ili 30 dinara na 21 dinar, što ih vodi u katastrofu, jer je i onako bila katastrofalna suša i od ono malo prinosa, neće dobiti ništa novca sada kada prodaju svoje proizvode.
Država je na gubitku, jer nećemo imati i ono malo proizvoda što smo imali na sigurna tržišta kukuruza, nećemo izvesti ništa, jer je evidentno da mi to ne možemo da izvezemo i naravno da su problemi potrošača, jer ni danas ne znaju kakvo mleko piju i koja je razlika između 0,5 i 0,05. Neko veče sam bio u Mađarskoj, blizu stanujem tamo i nije mi to problem i tamo nema problema, oko ovoga, jer sve loše mleko su izvezli tamo gde je 0,5, možda su i kod nas izvezli, ja to ne znam, ali u Mađarskoj na rafovima, euforija ne postoji, jer je jasno definisano koje mleko može da ide na rafove, a koje ne može da ide na rafove.
Međutim, sad ne bih više oko toga, jer će isteći vreme. Postavljam pitanje - da li postoji održivi plan izlaska iz ove krize? Dakle, muka je velika. Vidite da maltene nema izlaza, ali da li postoji, pošto je evidentno da tih 300 kg ispravnog kukuruza nije dovoljno da se završi taj posao, jer vam poljoprivrednici po 21 dinar neće dati kukuruz iz čardaka.
Drugo pitanje je vezano za bezbednost hrane. Kompletna zaštita u Srbiji se radi sa veoma modernim preparatima za zaštitu bilja. Ti preparati su, vizuelno gledano, na nivou "spejs šatla", a kontrolu onoga što je na tom povrću, voću ili bilo kojem proizvodu je na nivou one rakete Jurija Gagarina. I jedni i drugi idu u svemir, a nama se dešava da nam se vrati jabuka i ko zna šta mi jedemo na povrću.
Više ne treba uopšte govoriti da se povrće i voće pere da bi bilo čisto od pesticida, jer ti pesticidi i nisu na površini povrća i voća, već su unutra, pošto se sad svi stopostotno prskaju seistemicima. Dakle, tu je jedan ogroman prostor i mene interesuje šta Vlada radi po tom pitanju.
Treće pitanje koje me interesuje jeste da li je zaista realna informacija koju sam dobio juče, da zbog ovih grešaka oko aflatoksina i onih teških metala na žitaricama koje su izvezene u Makedoniju, da ćemo dobiti na godinu zabranu izvoza žitarica?
Uvaženi gospodine ministre, zaista nisam bio upoznat sa sajtom "Agrarije". Nije to bilo pitanje. Pitanje je bilo upravo ovo što ste odgovorili. Kada saberete koliko ima grla i po 300 kg ispravnog kukuruza, onda ćete videti da nema dovoljno kukuruza da se završi ova akcija, ali o tome sada nećemo licitirati.
Niste mi odgovorili po drugom pitanju, koje nije vezano za pojavu aflatoksina, a to je da li postoji plan kontrole rezidijuma na našem voću ili povrću koje se mora raditi zbog toga što to više nije isto ono voće i povrće kao pre deset godina, jer ni jedan poljoprivrednik, čak ni onaj najmanji, više ne radi sa kontaktnim pesticidima, već sa seistemicima, a to se nalazi unutra i mora se ispoštovati i karenca i svi ostali propisi. To se može ispoštovati samo kontrolom. Ako nema kontrole desiće se ono o čemu je govorio poslanik sa ove strane.
Poštovani gospodine ministre, poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, posle čitavog dana i raznih razmišljanja o ovom zakonu o podsticanju i ruralnom razvoju, teško je sada nešto govoriti a da se ne ponavljam. Pokušaću barem nešto od toga što do sada nismo čuli o ovome zakonu.
Naime, rečeno je ovde više puta da je dugo očekivan ovaj zakon i da se kostur toga zakona uglavnom nazirao u nekim ranijim ministarstvima. Ali nije rečeno da su ovo ministarstvo i sva ranija ministarstva egzistirala u vrlo nepovoljnim uslovima u kojima se obavlja čitava ta poljoprivredna proizvodnja.
Naime, obzirom da se ovaj sistem podsticaja uvodi da bi naši poljoprivedni proizvođači i svi ostali koji su u lancu poljoprivredne proizvodnje bili konkurentniji na tržištu, a ti koji su zapravo na tržištu i zbog kojih se i ovo i radi, imaju visoko razvijenu produktivnost u industriji. Visoka produktivnost u industriji odbacuje dohodak i profit. Taj profit, raznim zahvatanjima, realno se vraća nazad u njihov budžet i onda putem tih podsticaja imaju jeftiniju hranu za te radnike koji stvaraju taj profit, a takođe su i konkurentni kod izvoza i svaki put sve više i više šire tu proizvodnju.
Nažalost, kod nas je situacija takva, izlazimo iz tranzicije, privreda ne radi, i mi to zahvatanje koje moramo dati onima koji proizvode, zapravo, radimo iz budžeta. A budžet, videli smo i bili smo svedoci kako se puni kada smo usvajali ovaj budžet. Malo je toga iz realnog sektora.
Zato je sigurno velika razlika između onoga što je zakonodavac tj. ministarstvo predvidelo ovim zakonom, otprilike 6000 po hektaru i onoga što je recimo, krovna organizacija poljoprivrednika ovde u Srbiji. Asocijacija poljoprivrednih proizvođača predviđa 17 hiljada. To je 17 hiljada kada bi oni bili u nekoj situaciji da se takmiče sa poljoprivrednicima visokorazvijenih zemalja. Sada, jedno vreme to mora ići tako zbog svega ovog što sam ranije rekao.
Poljoprivrednici imaju jedan dobar izraz za ovakvo stanje. Kažu - mi biciklom, oni automobilom, na isto tržište idemo i sada je samo pitanje ko će se pre umoriti, a nije uopšte pitanje ko će se pre umoriti. Zna se ko će se pre umoriti. Međutim, sada je tako kakvo je.
Hteo sam postaviti pitanje oko ovih 5%, ali dobili smo već odgovor. Prema tome, o tome neću ni govoriti, mada u zakonu nisam pročitao da će važiti tek od sledeće godine.
Rekli smo da u sistemu podsticaja postoje poljoprivredna gazdinstva jedinica lokalne samouprave i druge organizacije u poljoprivrednim gazdinstvima, komercijalni i nekomercijalni. Međutim, svi imaju iste šanse na taj jedan poljoprivredni budžet, koji je sada nešto i povećan, ali ne vidim u tim jednakim šansama kako ćemo dignuti to naše selo.? Dakle, bez obzira da li krenemo banatskom magistralom, od Đale preko Zrenjanina, Kovina, sva ta sela, ili krenemo bačkom magistralom, od Bajmoka pa do Novog Sada, ista je situacija.
Velika je neperspektivnost, veliko je nezadovoljstvno na selu jer se nema novca. Najlakše je podignuti naše selo i zaustaviti odlazak mladih i onih sredovečnih da dođu do novca. Do novca mogu doći samo ako budu konkurentni na tržištu, a to ovako kada se 3,9 miliona hektara, puta 6000, to je više od polovine poljoprivrednog budžeta, a sa toliko malo novca nećemo moći ostvariti ciljeve da dignemo naše selo.
Nemojmo zaboraviti da jedna, a to nije uopšte za upoređivanje, Holandija koja je samo malo veća od Vojvodine, ima priliv od 65 milijardi godišnje. Zapravo, to treba da su naši ideali, a ne da kukamo kako se može i kako se ne može.
Ne vidim ovde u ovome zakonu tu nit kako da se digne to selo i ta situacija po selima koje nije dobro, a verovatno vi to vidite drugačije. Isto tako, mislim da će primena ovog zakona izazvati određene socijalne reakcije na selu, jer je jako puno ljudi ostalo bez posla, jako puno ljudi je uspelo da kupi jednu ili dve krave i sa tom nekom malom proizvodnjom je neku svoju porodicu zadovoljavalo sa tim nekim malim novcem, a sada oni više neće moći prodavati svoje proizvode. U stvari, oni će moći prodavati ako se udruže preko zadruge itd. Međutim, šta tamo gde nema zadruge? Puno je propalo zadruga.
Pripremajući se za ovu sednicu sam video da je jedna poslanička grupa predala amandman da ako i predaju ti mali proizvođači preko nekog udruženja ili preko zadruge, da se podsticaji ostvaruju na imena. Ako to budete uplaćivali zadrugama, zadruge su blokirane, pola njih je privatno i pitanje je da li će taj novac, koji je namenjen za te proizvođače, uopšte doći u njihove ruke.
Takođe, interesuje me, a to isto danas nije bilo spominjano, možda će to biti u uredbi – da li će poljoprivredni proizvođači, ili svi oni koji učestvuju u ovom sistemu poljoprivredne proizvodnje morati ponovo plaćati PIO, da bi bili u sistemu i da bi mogli dobiti dobro? Mislim da je to jedna dobra novost.
Isto tako je rečeno da podsticaji mogu biti direktna plaćanja, mere ruralnog razvoja, posebni podsticaji itd. i predviđene su kazne za one koji to ne budu koristili onako kako je predvideo zakon. Međutim, interesuje me šta će biti ako država bude kasnila sa isplatama podsticaja, što je bila praksa? Da li ćemo postupiti po onom zakonu koji smo doneli pre izvesnog vremena ovde u Skupštini, da će poljoprivredni proizvođači dobijati određenu kamatu za taj novac koji im na vreme nije stigao? To je isto važno pitanje, jer svaki put se Vlada nađe u situaciji da za nešto drugo treba novac, a isplate premija i subvencija su na kraju.
Na kraju bih hteo da vas pitam, ne ulazeći u politički aspekt ove današnje dileme – Arapi ili paori, već isključivo nekoliko tehničkih segmenata. Naime, s obzirom da je predviđeno mešovito preduzeće 80:20, da li je u pitanju 100% strani vlasnik? Sasvim sigurno je da on ne bi imao prava …
(Predsedavajuća: Molim vas, to nije tema dnevnog reda. Ne možete sada postavljati poslaničko pitanje. Danas pre podne je bilo postavljanje poslaničkih pitanja.)
… U vezi toga mi još jedno pitanje nije jasno danas. Predsedavajuća, mislim da se danas dosta diskutovalo oko ovoga i ne zalazim u politički aspekt ovoga, jer mene interesuju tehničke stvari.
Govorilo se da se prodaje državna zemlja. Znači, sva ta preduzeća su privatizovana i kada se ide u sistem privatizacije, dolazi do razdvajanja u ono P1, E1 obrascu na društvenu i državnu zemlju. Koliko sam shvatio prodaje se društveni deo, a državni se izdaje u zakup. Tako treba i kazati. Ne prodaje se državna zemlja, jer to ne može da se prodaje.
Žao mi je što mi niste dozvolili da vas pitam, jer ovo je ključno pitanje ovog zakona.
Ako njima dozvolite da kao komšije koje imaju pravo preče kupovine kada se prodaje neko zemljište kao mešovito preduzeće… Biće regulisano bilateralnim sporazumom koji iznad domaćeg zakonodavstva i mislim da će tu sve biti jasno i onda to možda neće biti loše. Na tih nekoliko pitanja bih želeo odgovor. Sa tim bih završio. Hvala.
Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, radno predsedništvo, uvaženi narodni poslanici, postavljam pitanje predsedniku Vlade, a i interesuje me stav Vlade prema Međuvladinim mešovitim komisijama koje prate sporazume o zaštiti manjina. Mene prvenstveno interesuje pitanje Međuvladine mešovite komisije koja prati Sporazum o zaštiti Srba u Hrvatskoj i Hrvata ovde u Srbiji.
Mogu da kažem da u proteklih nekoliko godina, četiri godine, kada je okosnicu prošle vlasti činila DS predsednik naše srpske strane je bio narodni poslanik Janko Veselinović i mogu da kažem da je dobro obavljao svoj posao. Sada se vlast promenila i treba verovatno imenovati novog predsedavajućeg sa srpske strane. Sa hrvatske strane je ostao predsedavajući gospodin Barišić i po informacijama sa kojima raspolažemo predstavnici Srba u Hrvatskoj su spremni za ovaj razgovor. Dakle, ostalo je samo ovde da se vidi ko će biti predstavnici sa srpske strane i da se što pre održi taj kontinuitet koji je bio u protekle četiri godine kada je vođa naše Međuvladine mešovite komisije bio narodni poslanik Janko Veselinović.
Jako je bitno zbog toga što 90% pitanja koja dolaze u Međuvladinu mešovitu komisiju, odnose se na pitanja koja su zakonski rešena i u Hrvatskoj i ovde u Srbiji, a ne primenjuju se dosledno onako kako je to zamišljeno. Dakle, pitanje iz manjinske samouprave ili kako se drugačije kaže kulturne autonomije nacionalno-manjinske zajednice. Ne možemo čekati beskonačno zbog toga ako to sada ne bude do kraja godine, onda sigurno neće biti do drugog, trećeg meseca sledeće godine, a onda je pitanje da li ćemo moći održati još jednu sednicu pre nego Hrvatska uđe i postane punopravni član EU.
Bili smo do sada i mi i predstavnici Srba u Hrvatskoj konstitutivan narod u bivšoj zajedničkoj državi, sada moramo pod hitno izgrađivati naše nacionalno-manjinske zajednice kao što to već imaju ostale stare manjine. Mislim da bi Vlada morala efikasnije da se odredi prema ovom pitanju. Znam da je pitanje svih pitanja, pitanje rešavanja Kosova, ali i ovo je važno pitanje za građane koji žive u ovoj državi.
Dakle, moje pitanje predsedniku Vlade je kada će biti sledeća sednica Međuvladine mešovite komisije koja prati sprovođenje Sporazuma o zaštiti Srba u Hrvatskoj i Hrvata u Srbiji. Hvala.
Resorni Odbor za nauku je pre nekoliko dana razmatrao zakon o patentima i većinom glasova podržao ovaj zakon. Zakon o patentima je zapravo ovim izdanjem koje smo mi dobili  pravna regulativa i to se podiže na jedan veći nivo i zapravo svi pozitivni elementi evropskog zakonodavstva su pretočeni u ovaj zakon o patentima.
Zašto je to bitno? Bitno je, recimo, ispričaću vam jedan primer iz prakse. Pre nekoliko godina, dok sam radio u privredi, imao sam blisku saradnju sa vlasnikom kompanije koji je u to vreme finansirao i učestvovao u izradi jednog od najvećih pronalazaka u zadnjih desetak godina na prostorima države i kada je došlo vreme da se patent registruje, postavio sam pitanje da li će se to raditi ovde ili će se raditi u inostranstvu.
Naravno, dosadašnja regulativa imala je određene manjkavosti i taj revolucionarni patent koji je osvojio sve moguće nagrade i ovde u državi, u inostranstvu, otvorio je kapije svim mogućim kompanijama u Evropi i SAD, i sada će verovatno biti ugrađen u tehnologiju velikih firmi u inostranstvu.
Zbog toga je bitno da ti budući istraživači imaju taj posao oko patentiranja, i to da bude rešeno ovde u državi, jer nije jednostavno registrovati patent u inostranstvo, pogotovo što je to povezano sa znatnim materijalnim izdacima, a i većina istraživača to ne poseduje.
Zbog toga i niz prednosti koje pruža ovaj zakon, sasvim sam siguran da će u danu za glasanje većina narodnih poslanika podržati ovaj zakon.
Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, pred nama je set od sedam važnih zakona za našu poljoprivredu i šumarstvo: Predlog zakona o vodama, Predlog zakona o šumama, Predlog zakona o veterini, zatim zakon o organskoj proizvodnji, zakon o pivu, zakon o priznavanju sorti i zakon o obavljanju savetodavne delatnosti.
Mi smo u toku današnje rasprave uglavnom slušali o prvih pet, a da se ne bi ponavljali, ja ću sada govoriti o poslednja dva predloga zakona o priznavanju sorti i obavljanju savetodavne delatnosti.
Što se tiče prvog zakona, smatram da oplemenjivanje biljaka, stvaranja sorti kao sastavni dio i u konačnici semenarstvo je velika perspektiva naše poljoprivrede. Mi u našoj državi imamo izvanredne naučnoistraživačke institute koji, bez obzira na ulazak velikih kuća na ove prostore, još uvek su na istom nivou, ako ne i bolji u određenim segmentima.
Predlog zakona o priznavanju sorti u suštini menja dva postojeća zakona koja regulišu ovu oblast, to je Zakon o sadnom materijalu i Zakon o semenu od 2005. godine, i kada usvojimo ovaj zakon za nekoliko dana, videćemo da smo dobili jedan jedinstveni zakon umesto ova dva, da je ovaj zakon usaglašen sa evropskim standardima, zatim, imaćemo veću mogućnost izbora domaćih i stranih sorti ovde kod nas i imaćemo regulisanje proizvodnje i prometa ovih sorti.
Ovo rešenje ovim zakonom uticaće i na poljoprivredne proizvođače jer će imati veći izbor sorti sa većim prinosom, boljim kvalitetom i sve one standarde koji će njih zadovoljiti, zatim, povećaće se konkurentnost domaćih proizvoda i ovde i u svetu i isto tako ovaj zakon jednim delom će stimulisati i stvaraoce sorti.
Što se tiče Predloga zakona o obavljanju savetodavnih delatnosti, tj. savetodavnih službi, treba da znamo da se do sada savetodavna aktivnost obavljala kroz poljoprivredne službe, bilo da je reč o institutima, zavodima, poljoprivrednim centrima itd, neposredno kroz razne seminare, kroz razna savetovanja i druge aktivnosti, i posredno, to su kroz razne brošure, letke itd.
Dešavalo se u praksi da ista lica pola radnog vremena provedu u naučnoistraživačkom institutu, a drugu polovinu obavljaju kao savetodavnu delatnost i to se negde pokazalo dobro, negde nije. Sada će se ovim zakonom to promeniti, s obzirom da je evidentno da u zadnje vreme ima mnogo pojedinaca, nevladinih organizacija itd, koji su uključeni u ovu problematiku.
Koji su ciljevi ovog zakona o obavljanju savetodavne službe? Prvi i osnovni je da se jasno definišu savetodavni poslovi, zatim, lica koja mogu da obavljaju tu savetodavnu službu. Uspostaviće se i centar za savetodavne poslove u poljoprivredi i to kao podrška ministarstvu u planiranju, kao i o oceni rada savetodavaca.
Veoma bitno za naše poljoprivredne proizvođače je da se obrazuje savet za savetodavne poslove koji će faktički usmeravati rad tih savetodavnih službi, imaće i tu mogućnost. Uvodi se licenca i uvodi se registar savetodavaca. Znači, pravi se konačno jedan red u toj oblasti.
Kome će doneti korist ovaj zakon, pošto se danas ceo dan govori o nekim koristima? Naravno, najveću korist će imati sami poljoprivredni proizvođači, jer moramo priznati da naši poljoprivredni proizvođači vrlo dobro znaju tehnologiju proizvodnje, sada već i hemiju i sve ono što jedno od drugog vide.
Ali, kada posmatramo njihova poljoprivredna gazdinstva, kada posmatramo njihove pokazatelje uspešnosti proizvodnje, prvenstveno tu mislim na ekonomičnost i produktivnost njihove proizvodnje, zatim na kvalitet njihovih proizvoda i u krajnjem slučaju na finansijske efekte njihovog poljoprivrednog gazdinstva, zatim na proizvodnju koja će biti usaglašena sa zakonom o okolini, mislimo da tu postoji jako puno poslova za ove savetodavne službe i da će konačno i poljoprivrednici u našoj državi, kao i u nekim susednim državama, imati mogućnost da koriste te usluge.
Na kraju, obzirom da je ovde bilo dosta govora danas o velikom broju zakona koji izlaze iz Ministarstva poljoprivrede, podsetio bih narodne poslanike na činjenicu da preko 80% domaćeg zakonodavstva, koje treba da se uskladi sa evropskim zakonodavstvom i evropskim standardima na našem putu ka Evropi, zapravo je rešenje problema u poljoprivredi. Za veliku je pohvalu što je ovako aktivno Ministarstvo poljoprivrede i što drži ovakav tempo i taj korak.
U svakom slučaju, naša koalicija ZES u danu za glasanje podržaće sve ove zakone.
Poštovani gospodine ministre, poštovana predsedavajuća, uvaženi narodni poslanici, pred nama je jedan od najvažnijih zakona za nas pripadnike nacionalno-manjinskih zajednica. Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina iz 2002. godine, formiranjem nacionalnih vijeća, tj. nacionalnih savjeta, zaživelo je jedno novo razdoblje u životu nacionalno-manjinskih zajednica na prostoru Srbije. Tu, počev od 2002. godine počeli su se javljati određeni problemi.
Naime, stare manjine, one koje su imale status za vreme bivše zajedničke države, u tom novom nekom okruženju jačale su svoje nacionalno-manjinske institucije vezano za te četiri oblasti, a mi pripadnici novih manjina, koji smo to postali raspadom zajedničke države ili na temelju ovog zakona iz 2002. godine, imali smo probleme da od nule faktički podižemo institucije nacionalno-manjinske zajednice.
Poglavito je bilo teško u oblasti obrazovanja. Upravo smo imali situacija koje nacionalno vijeće, tj nacionalni savet nije mogao riješiti. Recimo, da imamo nastavu na maternjem jeziku, a da nemamo udžbenike, onda se nastava obavlja bez udžbenika, a onda sledeće godine kada je upis, isti ti roditelji postavljaju pitanje kakva je to nastava koja se obavlja bez udžbenika.
Tu dolazi do određene turbulencije unutar same manjinske zajednice, pa smo imali u skoro svim nacionalnim savetima, u većini nacionalnih saveta određene turbulencije koje su konačno završile sa tim da sa današnjim danom imamo 15 nacionalnih savjeta formiranih, sada već stabilnih, i 16 je savet židovskih opština u Srbiji.
Tada smo očekivali i jedva smo dočekali tu 2006. godinu, pošto je mađarska zajednica prva formirala svoj nacionalni savet i onda svi ostali kasnije, i tamo negde 2006-2007. godine smo očekivali konačno te izbore, kada smo smatrali da novi ljudi u nacionalnima zajednicama će doneti određeni kvalitet i ti novi ljudi će moći da isprave i reše sve one probleme koji se javljaju u četiri oblasti, u oblasti te kulturne autonomije manjinskih zajednica.
Međutim, prošla je 2006. godina, 2007. godina, novog zakona o izborima nacionalnih savjeta nije bilo i evo, za tako reći godinu dana, ovo ministarstvo je uspelo da se uhvati u koštac sa tim problemom i mi imamo jedan od najvažnijih zakona za nacionalno manjinske zajednice u Srbiji pred nama.
Zakon je dobar. Ovde je neko malopre vrlo dobro kazao, fino vrši integraciju nacionalno-manjinskih zajednica u društveno-politički i privredni život Republike Srbije i zaustavlja asimilaciju.
Prema tome, sve ovo što je vezano za neposredne izbore, za sam izborni zakon za nove nacionalno-manjinske savete, bilo da se radi o neposrednom i elektorskom načinu, mislim da je jasno da smo nekoliko puta ovde već čuli, a da je najbitnije da i jedno i drugo zavisi od same organiziranosti i jačine nacionalno-manjinske zajednice.
U svakom slučaju, kod elektorskog načina je novitet, i to je ključ i sadržina svega, da se ti izbori ne razlikuju ni u čemu od izbora kada se raspišu parlamentarni ili pokrajinski, ili na nivou opština. Znači, da će ti potpisi biti kontrolirani ovjerom u institucijama da li suda ili institucijama opštine.
Takođe, veoma je bitno da je rešen način i unutrašnje kontrola materijalno-finansijskog poslovanja samih nacionalnih savjeta i samo finansiranje nacionalnih savjeta i više se neće događati da to zavisi od toga da li ima novca ili nema novca i tačno je propisano kako će se finansirati sami nacionalni saveti.
Isto tako, da ne bi neki nacionalni savjeti otišli možda predaleko iznad onoga što se zove kulturna autonomija, ministarstva za ljudska i manjinska prava imaju pravo da sve akte, statute itd. preispitaju i ono što misle da nije u skladu, da to pitanje postave Ustavnom sudu.
Na kraju, želio bih da podržim da ovaj zakon ide po hitnom postupku, zaista dugo smo ga čekali, veoma je važan za nacionalno-manjinske zajednice.
Koalicija ZES će zasigurno jednoglasno dati podršku ovom zakonu, nadam se i ostale poslaničke grupe u Skupštini, jer se ova odluka temelji na konsenzusu svih nacionalnih saveta koji sada egzistiraju u Republici Srbiji.
Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, uvažena gospodo narodni poslanici, poštovani građani, mislim da smo danas imali priliku da čujemo o svih ovih 15 zakona veoma iscrpno.
U svom uvodnom izlaganju ministar je dao pregled, rekapitulaciju svih 15 zakona.
Vrlo je teško sada na kraju, uvažavajući ovo vreme, izdvojiti jedan zakon o kome bi se nešto reklo, ali pošto lično dolazim iz ove branše, po meni, najjači zakon, zakon koji će promeniti sliku u budućnosti poljoprivrednog proizvođača u Srbiji je zakon o javnim skladištima.
Dakle, za većinu građana države, pred nama je jedan u nizu zakona iz oblasti poljoprivrede. Bolji poznavaoci stanja u agraru smatraju svakako da je ovaj zakon, zakon o javnim skladištima, revolucionaran. Zašto?
Uspostavljanjem sistema javnih skladišta, poljoprivredni proizvođači će ubuduće, umesto kroz hipoteke na svoje zemljište ili na vlastitu kuću, moći da se zadužuju na osnovu svoje proizvedene poljoprivredne proizvodnje, tj. proizvoda, i to žitarica, voća i povrća. Za navedene poljoprivredne proizvode javna skladišta će izdavati robne zapise, ili kako je rekao ministar, založnice, a to će omogućiti ujedno poljoprivrednim proizvođačima da svoju robu prodaju u najpovoljnijem trenutku na tržištu.
Takođe, ovim zakonom sprečiće se velike razlike u cenama otkupa poljoprivrednih proizvoda jer ponuda robe više neće imati kampanjski karakter.
Poljoprivredni proizvođač neće morati da proda svoj proizvod koji je uskladišten kod ovlaštenog skladištara, a koji je jedan iz registra javnih skladištara, već će svojim robnim zapisom ili založnicom, koja služi kao jemstvo plaćanja, moći da podnese zahtev za kredit kod banke za nabavku sirovina, za nabavku mehanizacije, za kupovinu zemljišta itd. S tim dokumentom poljoprivredni proizvođač će moći da se pojavi i na berzi.
U drugom koraku, za ove namene Evropska banka za obnovu i razvoj će, preko poslovnih banaka, uložiti novac u sistem koji će omogućiti da i u Srbiji javna skladišta za poljoprivredne proizvode počnu funkcionirati kao što funkcioniše već recimo u Češkoj, u Slovačkoj, u Bugarskoj, nešto u Mađarskoj itd.
Ostaje posle donošenja zakona da poslovne banke pokažu interes. Ako se to ne desi, nama će se onda desiti slučaj Poljske, gde zakon o javnim skladištima nije doživeo punu afirmaciju.
Sve u svemu, imajući u vidu tradiciju, ogromne poljoprivredne površine, skladišne kapacitete, Srbija ima ogroman nerealizovan kapacitet da bude u budućnosti jedna od glavnih proizvođača hrane u okruženju, a posebno u okruženju u sistemu CEFT-a. To je o zakonu o javnim skladištima.
Samo ću se malo dotaći zakona o poljoprivrednom zemljištu, i to onog dela koji se odnosi na izdavanje državnog poljoprivrednog zemljišta, iz jednog jedinog razloga, jer sam bio na čelu komisije još 2006. godine koja je prva u ovoj državi formulirala tzv. subotički model izdavanja, dvokružni, poljoprivrednog zemljišta, i koji je u dva ministarstva tri puta odbijan, da bi dočekali da upravo na temeljima tog modela imamo sada zakon i sada će moći sve opštine da primenjuju ovaj zakon i tu praksu.
Praksa se pokazala odličnom, preko 150 individualnih poljoprivrednih proizvođača, malih i srednjih, u subotičkom ataru je dobilo zemlju u borbi sa tajkunima, ali malo smo morali izmeniti ovaj zakon jer još nije bio na snazi i uspeli smo u tome uz neku srednju cenu, koja zadovoljava i opštinu, Pokrajinu, Republiku, a pogotovo individualne poljoprivredne proizvođače.
Zašto smo onda to uradili? Zato što smo imali tu sreću da na području odakle dolazim imamo veoma jaka udruženja poljoprivrednih proizvođača i bukvalno smo prepustili njima da oni ovo koncipiraju, i oni ako kroz udruženja naprave neki plan, neki svoj program, veoma retko se može desiti da oni greše, jer se radi o njihovoj koži, i zahvaljujući toj borbi sa vetrenjačama, jer sam u određenom periodu imao strahovite napade mas-medija zbog trećeg puta kada je odbijen taj program, da kao mi to radimo namerno da bi ti vlastodršci, tajkuni mogli dalje obrađivati državno poljoprivredno zemljište.
Posebno mi je danas čast da taj zakon i ta borba sa vetrenjačama nije bila uzaludna i da zahvaljujući toj pomoći udruženja poljoprivrednih proizvođača sa područja odakle dolazim će dobiti zakonsku formu i uskoro će cela država moći primenjivati ovo. Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici Ministarstva, uvaženi narodni poslanici, na dugom putu Republike Srbije ka EU sve su se političke elite u Srbiji, pa i šira javnost u određenom periodu, vrtele upravo oko pitanja novog zakona o političkim strankama. Novi zakon o političkim strankama je dobar za političku scenu zagušenu sa 575 političkih stranaka, nekoliko puta je ovde danas rečeno, od kojih je 133 registrovano u saveznom registru i 442 u Ministarstvu za državnu upravu.
Da bih osnažio ovu tvrdnju o zagušenju na političkoj sceni Srbije reći ću da treba imati na umu da velike sile, recimo, Amerika ima dve velike stranke; jednako tako i Belika Britanija; Nemačka ima i centar, a šta ima Srbija, svedoci smo bili do sada.
Doduše, trend u pomenutim zemljama traje već stotinu i više godina, dok demokratija u Srbiji tek ulazi u punoletstvo.
Kroz politički sistem u Srbiji preslikava se većina društvenih konflikata. U tom smislu i ovdašnja hiperinflacija stranaka, tako tipična i za druge tranzicijske zemlje, mnogo govori o konfuznom komešanju na političkoj sceni Srbije i nezrelosti velikog broja afera koje se pojavljuju u njoj. Mislim na ovih 557 stranaka.
Ovde se liderske taštine i lični probici zadovoljavaju osnivanjem političke stranke, pa ne čudi što ih je veći broj sa istim ili sličnim političkim programom.
Sa naše strane, ovde u Srbiji dvostranačje se, naizgled, razvija spontano. Već na parlamentarnim izborima 2000. godine, a posebno na ovim prošlogodišnjim izborima, građani su masovno birali između dve opcije i stranaka koje su činile pomenute opcije.
Predloženim zakonom o političkim strankama uređuje se osnivanje i pravni položaj političke stranke, upis i brisanje iz registra političkih stranaka, prestanak političkih stranaka i druga pitanja vezana za rad političkih stranaka.
Predloženim zakonom jasno je definisana i pozicija političke stranke nacionalne manjine, čije je osnovno delovanje usmereno na predstavljanje i zastupanje interesa jedne nacionalne manjine i zaštitu prava pripadnika te nacionalne manjine u skladu sa međunarodnim standardima, programom i statutom političke stranke.
Političku stranku, kao što je rečeno, može osnovati najmanje 5.000 punoletnih državljana Republike Srbije, a političku stranku nacionalne manjine može osnovati najmanje 500 punoletnih državljana Republike Srbije. To je puno manje od onog predloga koji je postojao kao radni materijal, gde je u početku bilo tri hiljade overenih potpisa za stranku nacionalne manjine.
Politička stranka je dužna da istekom svake osme godine od dana upisa u registar podnese prijavu za upis u registar. Izuzetno, politička stranka ne podnosi prijavu za obnovu upisa u registar ako su kandidati koje je ona predložila samostalno ili u koaliciji političkih stranaka učešćem na izborima za narodne poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije, odnosno u skupštini autonomne pokrajine dobili najmanje jedan mandat.
U roku od 60 dana od stupanja na snagu ovog zakona ministar donosi propise za izvršenje ovog zakona.
Političke organizacije upisane u registar političkih organizacija prema Zakonu o političkim organizacijama i Zakonu o udruživanju građana u udruženja nastavljaju sa radom ako u roku od šest meseci podnesu prijavu za upis političke stranke u registar političkih organizacija.
Konačno, prema predloženom zakonu predviđene su i novčane kazne od 5.000 do 50.000 za lice koje deluje u ime stranke koja nije registrovana, a kaznom od 50.000 do 500.000 kazniće se stranka ako ne objavi stranačka akta, ne upotrebljava pravi naziv stranke i ne prijavi na vreme promenu podataka koje upisuje u registar.
Sve u svemu, ovaj zakon donosi nešto novo na političku scenu Srbije i koalicija Za evropsku Srbiju će glasati za ovaj zakon.
Uvaženi narodni poslanici, poštovana predsednice, gospođo ministar, danas je za nas vijernike koji proslavljamo Božić po Gregorijanskom kalendaru veliki dan. Danas je Badnji dan, večeras je Badnje veče i noćas kada budemo sa svojima najbližima, sa svojim najmilijima, sa svojim prijateljima, čekali rođenje Isusa Hrista, svakako to rođenje treba da nam da određene smernice.
Trebalo bi malo da zastanemo, da se okrenemo oko sebe, da pogledamo možda one koji nemaju dovoljno, a najvažnije što nam je potrebno u ovom trenutku je da oprostimo.
Sa tim razmišljanjem i u tom smislu svim vernicima koji Božić dočekuju po Gregorijanskom kalendaru želim sretan Badnji dan i sretan Božić sa starim pozdravom - Blagoslovljen i čestit Božić.
Isto tako, našoj braći po Kristu, koji Božić dočekuju za 14 dana, sada na ovaj svečani dan unapred čestitam od srca Božić sa starim pozdravom - Hristos se rodi - Vaistinu se rodi.
Uvaženi narodni poslanici, poštovani predsedavajući, članovi 225. i 226. Poslovnika, o obaveštenosti poslanika.
Želeo bih da pitam ministra policije šta se, zapravo, sinoć desilo u podunavskom selu Sonta, gde je ubijen, sada već pokojnik, Vidaković.
Ne bih želeo da komentarišem šta je bilo, samo bih želeo da se što pre, u toku dana, izađe s informacijom o tome šta se sinoć desilo u mestu Sonta.
Uvažena gospodo poslanici, poštovani predsedavajući, upravo u uvodnom izlaganju ministar Dinkić je kazao da je 19. decembra 2006. godine u Bukureštu osam zemalja regiona potpisalo Sporazum o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi, skraćeno nazvan CEFTA.
Ovaj sporazum stupio je na snagu polovinom avgusta ove godine i osim Srbije sve ostale države potpisnice su ratifikovale ovaj sporazum. Tog 19. decembra prošle godine u rumunskoj prestonici su otvorena vrata najznačajnijem trgovinskom sporazumu posle pada komunizma na ovim prostorima. Objektivno gledano, to je najznačajniji ekonomski dogovor u istoriji regiona.
Postavlja se pitanje - zašto? Razvija se ekonomska saradnja u regionu formiranjem zone trgovine bez carina, najkasnije, kako smo čuli, do 31.12.2010. godine.
Ubrzava se proces evropskih integracija, jer je regionalna saradnja preduslov za priključenje EU. Zato je važna ova ratifikacija, zbor poruke da se želimo integrisati u region.
Potrošačima u regionu obezbeđuje se puno veći asortiman proizvoda. Ovo tržište CEFTA postojaće za 25 miliona potrošača i više neće biti carina za robe članica. Privreda Srbije će biti primorana da poboljša pokazatelje uspešnosti proizvodnje, posebno produktivnost, ekonomičnost, rentabilnost i ostale pokazatelje, tj. obavezno će morati podići konkurentnost i potpuno izostati će tzv. državna briga i potpora u preduzećima sa izvoznim sektorom.
Sporazum CEFTA doprineće i političkoj stabilizaciji čitavog ovog regiona. Zašto? Zato što imamo iskustvo EU, gde su zemlje koje su ratovale jedna protiv druge u Drugom svetskom ratu, posebno Francuska i Nemačka, zatim Italija i zemlje Beneluksa, napravile iskorak i formirale Uniju uglja i čelika 1951. godine, što je, u stvari, bio začetak jedne nove Evrope. Rimskim sporazumom 1957. godine faktički su otvorene perspektive evropskih integracija.
U takvoj uniji infrastruktura koja bude građena prevazilazi državne granice, usaglašeni su standardi u svim zemljama i gradi se carinska unija. To sve doprinosi političkoj stabilnosti.
Ratifikovanjem sporazuma CEFTA zaista ćemo morati da promenimo i način razmišljanja kada govorimo o privredi u Srbiji, da se prestanemo žaliti kako teško ide prodaja i izvoz našeg automobila "jugo", već da vidimo kako to radi Rumunija sa "dačijom", koja je već prodala nekoliko hiljada automobila građanima Srbije.
Zato pozivam narodne poslanike da i mi pozitivnim glasanjem izvršimo ratifikaciju sporazuma i pošaljemo jasnu poruku susedima i Evropi da želimo integraciju u region, a vreme će pokazati blagodeti ovog sporazuma za građane. Sasvim sam siguran, sa sporazumom CEFTA se otvara nova, bolja stranica istorije Balkana.