Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o predloženim aktima.
Predsedniče, potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, evo na državni praznik se sastajemo ovim neveselim povodom. Na početku, želim da kažem da će poslanici LDP glasati za odluku o ukidanju imuniteta poslaniku Tomiću.
Ono što je makar za nas posebno važno u ovom trenutku i zbog toga govorim i na ovakvoj sednici je činjenica da smo u izbornoj kampanji i da mislim da je za zemlju važno da danas iz parlamenta pošaljemo poruku da smo ozbiljna institucija, da ovakve stvari sa jedne strane nećemo zloupotrebljavati u izbornoj kampanji, a sa druge strane poruku građanima da je ovoj zemlji konačno neophodan red.
Problem zbog koga danas imamo ovu sednicu i zbog koga ukidamo imunitet gospodinu Tomiću zapravo proističe iz loše organizacije sistema. Ovde se ne radi samo o pojedinačnom, pogrešnom ili protivzakonitom ponašanju, pretpostavljam ili sam siguran da danas nećemo ni ulaziti u to, o tome će odlučivati pravosudni organi i oni će na kraju odlučivati o tome da li postoji krivica ili ne, ali naša je uloga da i građanima kažemo da u onim osetljivim oblastima, a ovo pitanje se odnosi i na teme funkcionisanja privrednog sistema, bankarskog sistema, pa onda i svakodnevnog života građana. Ne sme da postoji nikakva vrsta nesigurnosti, nikakva ugroženost.
Mislim da bi bilo neodgovorno da bilo ko ovaj postupak shvati samo kao pitanje pojedinačnog ili individualnog slučaja ili individualnog postupka. Srpska ekonomija, srpska privreda, a onda i finansije u ovoj zemlji su već čitav niz godina ugrožena katastrofalnom organizacijom sistema, katastrofalnom ekonomskom situacijom, katastrofalnom privrednom situacijom. Mislim da smo svi danas manje ili više toga svesni.
Ono što je pred nama, a mislim da sve političke partije i u ovom sazivu parlamenta, a nadam se da će tako biti u onom sazivu parlamenta koji će biti uspostavljen posle izbora 16. marta, moraju mnogo više da rade da se taj sistem promeni. Da ima mnogo manje politike u ekonomiji, da ima mnogo manje politike u privredi, da finansijski sektor i bankarski sektor koji su u ovom trenutku, čak i u ovakvom stanju možda poslednji oslonac stabilnosti u ovoj zemlji, ne budu ni na koji način ugroženi.
Mi smo zemlja koja je prošla kroz strašna iskustva devedesetih, mi smo zemlja koja je i posle 2000. godine imala ozbiljne probleme u ovim sektorima i mislim da je među građanima ove zemlje možda jedan od najvećih strahova, strah od nestabilnosti u finansijskom i bankarskom sistemu. Kroz proteklih godinu ili godinu i po smo prošli kroz probleme sa nekoliko banaka. Sasvim je jasno da su problemi bili vezani za sistem upravljanja. Jasno je da je problem kod nekih prethodnih banaka bio zbog toga što je država preko svojih ovlašćenih predstavnika, a pre svega preko političara se uplitala u bankarski sektor. U ovoj situaciji je to na neki način ponovo bila neka vrsta politike i zbog toga danas ne govorim o krivičnim pitanjima i o krivičnoj odgovornosti.
Govorim o potrebi da uspostavimo sistem gde nećemo dolaziti u ovakve situacije. Imaju i druge zemlje probleme imali su probleme sa bankarskim i privrednim sektorom, ali nigde ti problemi nisu bili tako direktno povezivani sa politikom sa načinom funkcionisanja politike, sa situacijom da se neodrživa ekonomska situacija na neki način i neko vreme ulepšava i fingira tako što postoje neodrživi sistemi kreditiranja, finansiranja i odlaganja neminovnih tržišnih ishoda ili rezultata.
Dakle, neću naravno koristiti svo vreme koje mi stoji na raspolaganju kao predstavniku poslaničke grupe Liberalne demokratske partije.
Još jednom poruka i zahtev svim kolegama i političkim partijama da se ovaj slučaj ne zloupotrebljava u izborne svrhe, ali da svi izvučemo i pouke iz ovoga što se dešavalo u ovom slučaju, što se dešava sa „Univerzal bankom“, sa onim što se pre toga dešavalo sa „Razvojnom bankom Vojvodine“, sa nekim drugim bankarskim sistemima. U tom slučaju nije bitno da li smo vlast ili opozicija. Moramo da se ponašamo identično i u jednoj i u drugoj situaciji i zbog toga što danas nas gledaju i u bankarski sistem gledaju svi građani ove zemlje. Oni ove gubitke koji se naprave zbog neodgovornog funkcionisanja plaćaju ili kroz budžet, kao što se već desilo u slučaju nekoliko banaka, ili tako što su ugroženi kao klijenti banaka.
Mislim da moramo da zatražimo i od institucija koje su nadležne da kontrolišu finansijski i bankarski sektor, pre svega od NBS da se mnogo odgovornije i ozbiljnije ponaša u sličnim situacijama.
Na svima je odgovornost, a posebno na NBS da reaguje na vreme u ovakvim situacijama, da u situacijama kada se mesecima i u javnosti govori o problemima koji postoje u jednoj banci ili o problemima koji su izazvali neka privredna društva koja su u finansijskim problemima, pa sa sobom vuku i banke koji su njihovi kreditori, da reaguje na vreme.
Sada možda za ovaj slučaj kasno. Sada smo u kampanji pa se svaki potez tumači kao deo kampanje. Osim što ćemo 30 ili 40 dana govoriti i putovati po Srbiji, u Srbiji postoji još tridesetak banaka, u Srbiji postoji sedam miliona građana koji su klijenti raznih banaka, u Srbiji postoji sedam miliona građana koji zavise od tih banaka i zbog toga vas sve pozivam da, još jednom kažem, danas donesemo odluku o ukidanju imuniteta, da ostavimo pravosudnim organima da rade svoj posao, a da svi oni koji su na svojim funkcijama u ovih 30 ili 40 dana do izbora takođe rade svoj posao kako ne bismo bili suočeni sa sličnom situacijom u nekom drugom delu finansijskog, bankarskog ili privrednog sektora. Hvala.
Potpredsedniče, ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću više govoriti o ovoj drugoj tački – Predlogu autentičnog tumačenja pojedinih odredbi Zakona o javnim preduzećima.
Moram da kažem da sam bio prilično iznenađen kada sam video da je zapravo jedina tema oko koje će davati autentično tumačenje ovaj parlament kao organ koji je usvojio zakonom ovo pitanje koje je ipak sporedno, u smislu Zakona o javnim preduzećima.
Moje pitanje za vas, gospodine Krstiću – zašto nismo ušli u proces tumačenja nekih drugih odredbi Zakona o javnim preduzećima koje su vrlo sporne? Jedna od ključnih odredbi je obaveza raspisivanja konkursa u javnim preduzećima, koja je odlukom ove Skupštine, odnosno odgovarajućim članom Zakona o javnim preduzećima, definisana kao obaveza, s jedne strane. Dakle, Zakon o javnim preduzećima kaže da će se u svim preduzećima na koje se taj zakon primenjuje konkurs za izbor direktora raspisati najkasnije do 30. juna 2013. godine.
Kao što svi ovde znaju, kao što javnost u Srbiji zna, nije raspisan konkurs u svim preduzećima na koja se primenjuje Zakon o javnim preduzećima. Govorim pre svega o preduzećima republičkog ranga, odnosno onim preduzećima čiji je osnivač, odnosno čiji je vlasnik Republika Srbija u kojima, u ime građana Srbije, upravlja Vlada Srbije. Vi znate da konkursi nisu raspisani u „Srbijagasu“, u PTT-u i u železnicama, s tim što je na neki način položaj železnica specifičan zbog procesa transformacije koja postoji u tom državnom preduzeću.
Gospodine Krstiću, mi mesecima raspravljamo o tome da li konkursi moraju da budu raspisani i u tim kompanijama ili ne moraju da budu raspisani. Koliko ja znam, kao narodni poslanik, postoji neko tumačenje republičkog Sekretarijata za zakonodavstvo koje kaže da u nekim preduzećima nije obavezno raspisati taj konkurs, ali, to je par ekselans tema o kojoj smo mogli ovde da razgovaramo i da damo tumačenje zakona.
Da smo se za takav postupak opredelili, odnosno da je Vlada iskazala pre svega političku ambiciju da to pitanje jednom razreši, makar pred kraj svog mandata, onda bi nesporno bilo utvrđeno da je volja ovog parlamenta, odnosno njegova namera kada je usvajala taj zakon, odnosno kada je usvajala amandman LDP koji uvodi tu obavezu, bila da se u svim preduzećima raspišu konkursi. Onda bismo razrešili tu situaciju i taj problem koji imate i vi, prebacili bismo ga sa političkog terena gde vi, odnosno predstavnici partije koja je vas predložila na mesto ministra, neprestano tvrde da kod nekih koalicionih partnera ne postoji spremnost da se raspišu konkursi i da se na konkursu biraju direktori, makar u ova dva preduzeća koja sam pomenuo – PTT i „Srbijagas“.
Skupština bi nametnula tu obavezu, ja se nadam, i mi bismo u roku od nekoliko nedelja imali makar početak rešavanja problema u tim preduzećima, a tu pre svega mislim na „Srbijagas“.
Umesto toga, opredelili ste se da pokrećete čitavu Narodnu skupštinu na tumačenje jednog člana koji i nije sam po sebi ni naročito bitan ni naročito sporan, da dolazimo u situaciju da arbitriramo između posebnog režima uspostavljenog ovim zakonom, nekakve uredbe Vlade i opšteg režima iz Zakona o upravnom postupku. Ako je problem u nekim konkretnim slučajevima, odnosno kod nekih konkretnih preduzeća, postupcima izbora, onda je fer i pošteno da ova Skupština zna o kojim se to slučajevima radi.
Ne bih voleo da odluka Skupštine, ovoga puta u obliku autentičnog tumačenja, bude način da se u postupku izbora direktora javnih preduzeća rešavaju neki problemi koji su emanentno politički a ne pravni, ne pitanje tumačenja zakona.
Gospodine Krstiću, bilo bi važno da danas saznamo i dokle su došli postupci izbora direktora u javnim preduzećima republičkog nivoa, to je 35-36 preduzeća? Prošlo je šest meseci od isteka tog roka do kada je Vlada imala obavezu da pokrene postupak izbora tih direktora.
Dakle, zakon još uvek nije ni primenjen na većinu preduzeća, a vi ćete uskoro na Vladi, ako se Vlada bude sastajala uopšte u ovom sastavu više, odlučivati o smenama već pet direktora, što je najavila SNS. Pretpostavljam da će onda to poslužiti i kao neka vrsta motivacije ili makar sredstva političkog pritiska da i drugi koalicioni partneri uđu u postupak smene svojih direktora, da tako kolokvijalno kažem, ili kako vi to zvanično govorite, onih direktorskih mesta gde ste vi preuzeli odgovornost za funkcionisanje javnih preduzeća.
Gospodine Krstiću, mi nećemo imati izabrane direktore javnih preduzeća u narednih šest meseci. To je svakome u ovoj sali jasno. Zemlja će ići na izbore i oni koji se sada nalaze u „vd“ stanju ili su izabrani u poslednjih nekoliko nedelja primene starog zakona, vodiće javna preduzeća u Srbiji još najmanje šest ili sedam meseci, do okončanja izbornog procesa i do formiranja neke nove vlasti u Srbiji.
To nije rutinsko pitanje za Srbiju, gospodine Krstiću, a pogotovo nije rutinsko pitanje za vas. Vi ste ministar finansija. To su preduzeća sa kojima imate najviše problema i kada koncipirate budžet i kada budete vodili račune o realizaciji budžeta u prvoj polovini 2014. godine.
Direktor „Železnica“ je u ovoj zemlji pokušao da napravi društveni javni događaj od proglašenja novog voznog reda. To je jedino što je uspeo da uradi taj čovek u proteklih nekoliko nedelja. Ne znam da li je on na spisku za smenu ili nije na spisku za smenu. To ćete morati da vidite u Vladi. U javnosti se o tome spekuliše.
Neki drugi direktori drugih javnih preduzeća su takođe u sličnom problemu. To je mnogo važnije i za zemlju i za Skupštinu od pitanja da li mora da se dostavi dokaz da je neko punoletan ili poslovno sposoban. Voleo bih da smo o tim problemima pričali, gospodine Krstiću. O činjenici da imate jednog drugog direktora javnog preduzeća koji kaže da je njegov model vođenja tog javnog preduzeća toliko fantastičan da čak i predstavnici DHL dolaze da se informišu o tome kako to preduzeće funkcioniše.
Recimo, voleo bih da pričamo o pitanju - gde su izvori tolikog iznenadnog profita tog preduzeća? Kolika bi dobit, recimo, bila preduzeća PTT, odnosno „Pošta Srbije“ da važe drugačija pravila o izdavanju poslovnog prostora, da recimo „Telekom“ nije domaće državno preduzeće u stoprocentnom vlasništvu države, nego da poslovni prostor može malo slobodnije, liberalnije da se iznajmljuje na tržištu? Da li bi onda bili tako uspešni poslovni rezultati PTT Srbije? Gospodine Krstiću, i vi i ja znamo da ne bi bili.
Ovo ne govorim da bi bilo kome prigovarao, samo pokušavam da vama i ovom parlamentu na neki način pocrtam kolike će štete biti od toga što se nismo u ovom trenutku opredelili za sveobuhvatno tumačenje Zakona o javnim preduzećima u onim delovima gde je on sporan ili za usvajanje novog zakona. Očigledno je da ovaj zakon nije profunkcionisao u praksi, na stotinu načina. Mogli smo da otvorimo još jedno pitanje koje je sporno.
Možda naši amandmani tada nisu bili dovoljno jasni. Oni su bili i rezultat kompromisa sa Vladom, odnosno vladajućom koalicijom, tako je uvek kada opozicija radi amandmane i kada pokušava da makar nešto od onoga što je njoj važno, a nama je bilo važno da uvedemo obavezu javnog konkursa, da uvedemo zabranu reklamiranja, odnosno oglašavanja za monopolistička javna preduzeća, kada smo to zapravo želeli da unesemo u zakon.
Trenutak je da otvorimo i to pitanje - da li sme da se oglašava, recimo tokom Svetskog rukometnog prvenstva preduzeće „Elektroprivreda Srbije“, „Srbijagas“, da li smeju da se oglašavaju ili ne smeju da se oglašavaju? To je važno pitanje.
Slažem se gospodine Arsenoviću, svima se mnogo žuri u ovoj sali. Evo neću više zadržavati ni vašu pažnju ni opterećivati druge narodne poslanike, pitanjima kako se primenjuje Zakon o javnim preduzećima. Evo ostavljam vam da se složite u tome da je neophodno angažovati Narodnu skupštinu da utvrdi da li je nužno da neko podnese izvod iz matične knjige rođenih, a to da li će se rasipati novac poreskih obveznika na reklamiranje monopolističkih preduzeća, koja inače, nemaju nikakvu konkurenciju na tržištu, time će se verovatno baviti neki novi saziv parlamenta.
Mislim da je to pošteno da to svi znaju da je maksimalno dostignuće ovako formulisane političke većine, to da se bavite time da li neko treba da donese izvod iz matične knjige rođenih, a da u nekom drugom odnosu snaga ili konstalaciji snaga, jedino možemo da se bavimo ozbiljnim pitanjima u ovoj zemlji. Srećno provedite predstojeće praznike.