Hvala lepo.
Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovana gospođo ministarka, poštovani narodni poslanici, ovaj zakon o izmenama tri zakona, ako bismo dobronamerno rekli, oni se, pre svega, svode na to da se pokuša da ekonomski racionalnije poslove Ministarstvo prosvete, odnosno zdravstveni sistem Srbije, na koji se ove odluke odnose, što je pohvalno, međutim, neke od tih odluka, o tome smo razgovarali na Odboru za zdravlje, tiču se izvesne centralizacije sistema u celini.
Ključ je, naravno, u Predlogu zakona o preuzimanju obaveze zdravstvenih ustanova prema vele drogerijama, po osnovu nabavke lekova i medicinskog materijala i pretvoriti uvoz u javni dug Republike Srbije. Drugim rečima, ministarka je zatekla dug od 13 milijardi, odnosno preko 100 miliona evra neplaćenih dugovanja, što je pretilo da zaista uruši celokupan zdravstveni sistem, jer proizvođači lekova i opreme nemaju više načina da proizvode i isporučuju lekove, jer ogromni dugovi su prema njima. Prosto, njima nije plaćeno ono što su radili.
Ponovio bih ono što sam tada rekao. Znam da to nije ingerencija Ministarstva zdravlja, ali zaista bi trebalo makar nekim sistemom uzorka videti kako su neke zdravstvene ustanove napravile ovakva dugovanja.
Mogućno je da su u nekim ustanovama ta dugovanja nastala zato što je neko zaista ulagao značajna materijalna sredstva, veća nego što su bila odobrena, u bolje funkcionisanje sistema, u neke nabavke. Postoji mogućnosti javašluka i mnogo ozbiljnijih stvari. Ne tražim da se sprovodi neka borba protiv korupcije u sistemu zdravlja, bar ne sada u ovom trenutku i na ovakav način. Ipak moramo imati neki odgovor kako je do ovako enormnog duga došlo koji sada postaje javni dug, odnosno postaje dug svih građana Srbije. Sada svi mi treba da snosimo troškove u ovom važnom i osetljivom sistemu kao što je zdravstveni sistem.
Lično ne vidim drugo rešenje nego ovo koje ste vi predložili, a to je da postaje javni dug, ali zaista postaje problem da ko god konkretno, ustanova ili pojedinac napravi neki dug on se prevali na pleća države, odnosno na pleća svih građana države Srbije, iako najveći broj tih građana niti je upoznat sa time niti za to odgovara. Voleo bih neki konkretan odgovor na pitanje, makar od Ministarstva zdravlja da vidimo kako su nastala ta dugovanja. Ne treba da se pravi šestomesečna istraga, ali da vidimo kako su nastali neki od tih dugova.
Rešenja su ako mogu tako da kažem trostruka. Nekada se govorilo, kada sam ja bio mlad palijativna rešenja, kao vatrogasna rešenja, koja moraju da spasu sistem. Ovde su praktično donesene tri odluke. Jedna odluka se tiče načina zaposlenih, pre svega viška zaposlenih u zdravstvu. Druga se tiče nabavke lekova i treća se tiče funkcionerskog sistema u celini i o tome ću nešto reći.
Pošto je ovo objedinjena rasprava, u zakonu koji predlaže dopune Zakona o zdravstvenoj zaštiti, ovde se predlaže jedno novo radikalno rešenje, a to je da budu centralizovane nabavke. Očigledno je to sada reakcija na ovaj dug, jer su se ustanove pokazale neodgovorne i pojedinci koji vode te ustanove. Iako su ovde istaknuti primeri nekoliko evropskih zemalja, velikih i ekonomsko razvijenih zemalja koji imaju ovakav sistem, sigurno je da ovakav sistem ima i svoje slabosti, a to je da će verovatno nabavke biti sporije i tromije, ali one omogućavaju da budu jeftinije jer se odjednom naručuje više, pa se može dobiti mnogo bolja ekonomska cena nego kada su sitne nabavke neprekidne.
Glavni problem ovde je da se pravi jedna uprava koja je po Predlogu ovog zakona vezana za Ministarstvo zdravlja. Profesorka i ministarka Dejanović je rekla da postoje druga rešenja. Mada je gotov predmet moje pitanje je da li se možda krši princip koji po meni nije loš u našem zdravstvenom sistemu, mada ga kritikuju mnogi lekari i zdravstveni radnici, a to je da su Zdravstveni fond i Ministarstvo razdvojeni. Teoretski, jedno bi trebalo da posluje po ekonomskim principima, a Ministarstvo da vodi zdravstvenu politiku itd.
Mi sada ovde pravimo jedan mali takozvani hibrid u kome će ta uprava biti pri samom Ministarstvu. Možda je bolje rešenje bilo da bude pri Fondu, da sačuva izvesnu nezavisnost. Ovde su dati svi detalji da na predlog ministra se bira direktor na koliko godina, koji su obimi rada itd. Ovde se u ovim izmenama dosta detaljno definiše kako će izgledati ta nova uprava. Mi nemamo broj zaposlenih i dobijamo jedno novo telo. Ono nije preveliko, ako se ne varam 21 čovek. Nije to sad neki birokratski aparat da raste, ali idemo između centralizacije i decentralizacije. Decentralizacija nabavke nije dala dobre rezultate, sada je centralizujemo, pa posle toga može da se dogodi da se pokaže da je to spor, trom sistem iako se govori o stručnjacima, koji treba te nabavke da definišu.
Ono što je ovde bitno je i način kako se nabavljaju lekovi. Takođe je preciznije definisan i precizno je definisan način kako se kadrovski plan zdravstvenog sistema u Srbiji organizuje. Moram da kažem, i ako je nama svima jasno da ima viška zaposlenih, da meni kao nekom ko je toliko godina radio u prosveti, koleginica Dejanović takođe, jedino mi je logično da se ljudi biraju na način kakav je uvek bio posle rata, konkursima.
Meni je taj način gde virtuelne ustanove primaju sa vrlo subjektivnim kriterijumima. Moram da kažem pošto sam ovde u funkciji narodnog poslanika, oprostite javna je tajna u Srbiji da u većini zdravstvenih ustanova postoji tarifa koliko se plaća direktoru, rukovodiocu da bi zaposlio medicinsku sestru, lekara. To je potpuna javna tajna. Izvinite molim vas ali moramo govoriti istinu o onome što imamo.
U sistemu konkursa bi bilo mnogo jasnije. Onda se procenjuju ocene, radovi koji su se pisali tokom studija, čak i naučni radovi. Zašto ne vratimo konkursni sistem u kome će ipak najbolji da bude izabran, pa će se taj sistem korupcije gde direktor prima sredstva i zatim prima kandidata, jedanput srušiti jer je to svakako jasniji sistem u kome vidite sa kojim kvalifikacijama ste nekog primili. Naravno, biće više kandidata jer ima dosta nezaposlenih ljudi svih nivoa obrazovanja u zdravstvu.
Tako da mislim da dok ne uvedemo ovaj sistem po kome smo mi ograničili broj ljudi, ali glavna slabost tog sistema ostaje, a to je da direktor prima koga hoće. Zanimljivo je da se ovde definiše da će Ministarstvo definisati kadrovski plan. Cenio bih ako bi nam Ministarstvo u nekom razumnom vremenu pokazalo koji će biti sve kriterijumi. Kao što smo videli ovde se pojavljuje pitanje kriterijuma ne samo opreme, nego ko je radnik, ko je zaposlen, koje su potrebe itd. Moguće je da će Ministarstvo imati odličan uvod ali ta kadrovska slika će morati da pokaže elemente na kojima će počivati. Ne mislim da će se nešto bitno menjati u odnosu na ono što imamo, nego da li će se negde intervenisati, da li ima potrebe za nekim novim kadrom. Sama javnost i ministarka je otvorila cenu mamografa i pregleda. Očigledno da je u nekim trenucima potreban neki stručnjak više na nekom mestu, treba da unapredimo taj sistem.
U celini u ovom prvom javljanju želim da kažem da su ovo mere koje su verovatno posledica ne samo ogromnog duga, nego i činjenice da ako se nešto u sistemu ne izmeni, nabavke, način kako se odobravaju lekovi i stavljaju na listu i kako se zapošljavanju ljudi u ustanovama što je i otvoreno rečeno, naš sistem će se urušavati. To je sistem sa preko 100.000 zaposlenih i nažalost mnogi ljudi ga nisu svesni. Postanu svesni tek kada se oni razbole ili kada se neko njihov blizak razboli. To je sistem od ključne važnosti za funkcionisanje jednog društva.
Smatrao bih da se ovim pokazuje da nešto u celini našeg zdravstvenog sistema nije dobro, kada moramo ponovo da se vraćamo na sistem gde na nekim mestima gde radi mali broj vrlo kompetentnih ljudi, to je Ministarstvo zdravlja, Uprava za javne nabavke, način stavljanja leka na listu i na kraju kadrovska slika u zdravstvu u Srbiji. To se praktično ponovo vraća i centralizuje. Možemo jedanput imati dobrog ministra, sposobnog ministra koji radi i nadam se da će svi biti takvi u interesu građana Srbije od sada pa doveka.
Nažalost, daje se velika moć i vlast u nekoj drugoj situaciji kada to neko može da iskoristi za političku promociju, za stranačku promociju. Svi smo mi to gledali i sve stranke se mogu optuživati u ovoj ili onoj situaciji da su tako radile. Ne mislim da će tako da se radi, samo upozoravam da je to moguća posledica.
Znači, moje je neko mišljenje da ove sve promene koje su sada iznuđene, pokazuju da je potrebno nešto temeljno menjati u našem zdravstvenom sistemu. Moram da kažem da nema mnogo predloga, jer je to suviše velika tema za jednog čoveka, ali očigledno moramo suštinski ići u neke promene, jer ako smo došli u situaciju da smo dali prava i odgovornosti samim zdravstvenim ustanovama, kliničkim centrima gde rade ugledni ljudi sa naučnim biografijama, a oni troše više sredstava nego što je dozvoljeno, zapošljavaju više ljudi nego što je potrebno.
Moram da postavim pitanje šta se dešava sa našim zdravstvenim sistemom, ne sumnjajući u stručnost tih ljudi. To pitanje nisam postavio, da li su kompetentni. Sigurno su kompetentni, ali šta je to, šta se dešava sa našim društvom. Ovo je pitanje za sve nas. Kud god se okrenemo imamo neko urušavanje. Moram da kažem jedno vrlo mučno osećanje, da ti ljudi koji vode te zdravstvene ustanove su često najugledniji naši lekari. Kako je ovo moguće da prolazi mimo njih, da oni odobravaju sredstva koja nisu dozvoljena, zapošljavaju ljude koje ne treba da zaposle, da dozvoljavaju da se u tim ustanovama primaju ljudi na način koji nije legalan ni moralan. Za mene je to jedno pitanje koje mi ne možemo trenutno ovde rešiti. Šta je potrebno polako menjati u tom sistemu da bi ga doveli na jedan nivo da bude znatno bolji nego što je sada?
Za sam kraj, potpuno sam fasciniran, nemojte se na mene ljutiti, neko mora da snosi odgovornost za tih 100 miliona evra nenaplaćenih. Mene stvarno interesuje kako smo došli do toga? Ne kažem da treba kao u Japanu izvršiti harikiri kada dođe do saobraćajne nesreće, ali stvarno moram da postavim kao na nekom političkom skupu pitanje odgovornosti. Imali smo jednog ministra, imali smo drugog ministra. Ni jedan, ni drugi nisu imali nikakav odgovor, pa sada da nam odgovore – kako su tolerisali dug? Neka mi samo ne kažu da je to Fond napravio, a da ministarstvo nije imalo ništa. To nije nikakav odgovor.
Vidimo i da se direktor Fonda pozdravio i rekao – doviđenja, ja sam fenomenalno radio. Pazite, fenomenalno radio, ostali su dugovi preko 100 miliona. Gde je neki problem odgovornosti da vi kao ministarstvo i vi kao profesor, koleginice, da pozovete na neku odgovornost? Vi idete u inspekcije ustanova. Meni je drago zbog toga. Čujem da ulazite na zadnja vrata, da nenajavljeni dolazite. Vrlo dobro, da vidite kako to izgleda, mada verujem da vi znate taj sistem odlično i bez toga. Ali, zaista me interesuje kako mogu ljudi koji su doveli do ovoga da idu sa jedne funkcije na drugu? Neću nikoga imenovati, ali jedan od tih ljudi koji je, doduše, bio vrlo kratko ministar, dobio je novu funkciju u vlasti. Izvinite, ali ne može više, zato što ne mora čak ni da je on lično kriv, ali on ima neku vrstu, ako mogu tako kažem, to se u vojsci zove komandna odgovornost. Znači, neku odgovornost mora da ima onaj ko je vodio jedan sistem.
Kako je do ovoga došlo da će u ovom trenutku svi građani Srbije sad morati preko 100 miliona evra da plate dug zato što uopšte nije plaćeno onima koji proizvode lekove i medicinsku opremu, uglavnom im nije plaćeno ono što su isporučivali?
Mi smo postali, i to je moja poslednja primedba, zemlja bez konkretne odgovornosti. Niko ni za šta nije kriv. Svi kad završe svoj mandat kažu – odlično sam radio, doviđenja. Nije tačno. Neko je radio dobro, a neko je radio loše. U našoj zemlji ima ljudi koji rade dobro i ima ljudi koji rade loše. Ne možemo tu neki prosek napraviti, pa reći – dobro je, sistem radi, ljudi se leče, ima sposobnih lekara, žrtvuju se ljudi, medicinske sestre, medicinski tehničari. To je nikakav odgovor.
Da ne ponavljam više, za sam kraj, interesuje me pitanje – da li ćete ipak napraviti neku analizu kako je došlo do ovih dugovanja i da li će neko biti pozvan na odgovornost, počevši od prethodna dva ministra zdravlja, da li su oni znali ovo, kada je ovaj dug napravljen i kako je taj dug nastao? Hvala.