Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o predloženim aktima.
Hvala vam gospodine predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovo ne bi bilo prvi put, izmene i dopune Zakona o osiguranju prosto služe kao neka vrsta alibija za nemogućnost da se predlože neki drugi zakoni koji bi možda bili bitniji i koji bi bili značajniji u smislu poboljšanja kvaliteta života u Srbiji, pogotovo što živimo u ovako teškoj ekonomskoj krizi.
Ne bi bilo prvi put ni to da je vlast precenila svoje sposobnosti u smislu početka primena određenih zakonskih rešenja. Setite se samo Zakona o krivičnom postupku i koliko puta se odlagala primena onog člana Zakona koji se odnosio na tužilačku istragu. Setite se Zakona o javnom beležništvu, prosto se stalno prolongiraju ti datumi početka primene neke nove politike u vezi sprovođenja onih obaveza koje je Vlada preuzela na sebe.
Dakle, nije to problem u vezi samo ovog predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju, to je generalno problem sa zakonodavstvom u Srbiji. Prosto, očigledno postoji neka vrsta konfuzije oko toga šta ćemo i kako ćemo kada smo napokon stigli do jedne tačke koja je prelomna tačka oko budućnosti ove države.
Država se opredelila, Vlada se opredelila da zaista krene tim putem ka evropskim integracijama, a pri tome ostalo je toliko toga nedorečenog, toliko toga neraščišćenog u samoj politici koja je bila na dnevnom redu kada su se sprovodili izbori, kada je ta politika postala sasvim nešto drugo u hodu. Očigledno postoje neka nerazumevanja i nesnalaženja oko predlaganja zakona, oko sprovođenja zakona.
Zato nas ne treba čuditi da imamo toliko pravnih praznina, da imamo toliko veliku potrebu da se primena zakona tumači, između ostalog, i tako što će se doneti autentično tumačenje u Skupštini.
Dakle, kod tog autentičnog tumačenja određenih odredbi Zakona o javnim preduzećima ključno je nekoliko stvari.
Kao prvo ovo se odnosi na dva člana koja, po prirodi stvari, i nisu tako problematična. Dakle, tu čak i nema takvih nekih nedorečenosti, odnosno nekih praznina koje iziskuju ovakvu vrstu reakcije Vlade, odnosno Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Prosto nije ni bilo potrebno da se na ovaj način reaguje na neke nejasnoće.
To su neke stvari koje se same po sebi podrazumevaju. Normalno je da onaj ko konkuriše za tako jedno ozbiljno mesto, da rukovodi jednim javnim preduzećem i želi da postane direktor, da mora da bude i punoletan i mora da bude poslovno sposoban, pored svih ovih uslova koji su predviđeni članom 29. stav 5.
Dakle, nije to problem. Problem je u tome što tu postoje neke druge stvari na koje se niste osvrnuli, a očigledno da ima problema u sprovođenju Zakona o javnim preduzećima, a to je očigledno svakodnevno. Vidimo da ima problema oko toga da se sprovodi zakon, da se poštuju odredbe zakona, da se zaista odluči o tome da bude pravi menadžment na čelu javnih preduzeća, koji neće proizvoditi samo štetu i koji neće služiti određene partijske interese.
Šta drugo reći kada se ne poštuje onaj član Zakona o javnim preduzećima 66. stav 4, koji opet vezuje Vladu za neki rok u smislu izbora direktora Javnih preduzeća. Pogledajmo samo kako se nakaradno tumači taj član i koliko se ne poštuje neka ideja, koja je očigledno postojala u momentu donošenja zakona, i tu ideju je i LDP podržala kada je predlagala da se veže za 30. jun 2012. godine izbor tih direktora, odnosno 2013. godine, izvinjavam se. Međutim, to se ne dešava. Ukoliko se i desilo, desilo se samo kod nekih javnih preduzeća koja nemaju toliki značaj, kao što je, recimo, „Srbijagas“ ili „Elektroprivreda“ i slično. Dakle, i dalje imamo tu situaciju da se zapošljavaju partijski kadrovi, i dalje imamo tu situaciju da se ništa bitnije ne menja u javnim preduzećima.
Kada imate jednu pravnu prazninu, kada imate neki problem oko toga da će se kreativno tumačiti određene odredbe jednog zakona, u tom smislu vi imate interpretacije koje mogu dovesti i do zaista ozbiljnih situacija u smislu koruptivnog delovanja, jer ukoliko vi možete i na ovaj i na onaj način da odlučujete, vi prosto dolazite u iskušenje da primenjujete odredbu zakona prema sopstvenom interesu, prema interesu svoje stranke, pogotovo kada se radi o menadžmentu, odnosno kada se radi o javnim preduzećima koja su evidentirana kao najveći problem današnje ekonomske politike u Srbije.
Dakle, korupcija nije samo medijski propraćena i medijski obrađena tema u smislu hapšenja nekih tajkuna, dakle borba protiv korupcije ne može samo na taj način da se vodi, nego, između ostalog, i tako što će se otkloniti svi nesporazumi, svaki prostor u drugačije tumačenje određenih odredbi Zakona o javnim preduzećima, koji su osetljivi u smislu sprovođenja jedne valjane, zdrave ekonomske politike u smislu osnaživanja i ozdravljivanja javnih preduzeća.
Malo toga se uradilo, bez obzira što postoje određeno dobra rešenja u Zakonu o javnim preduzećima, ali i ta dobra rešenja su se nekako na jedan veoma pogrešan način tumačila i na pogrešan način su i te odredbe sprovođene. Iz tog razloga je nama jasno da ste imali potrebu da pokrenete ovo pitanje autentičnog tumačenja određenih odredaba Zakona o javnim preduzećima, međutim ne razumemo i ne možemo da imamo razumevanje za tu činjenicu što niste neke druge problematične odredbe, koje ostavljaju jednu slobodnu interpretaciju onima koji zakon sprovode, stavili na dnevni red, u smislu autentičnog tumačenja?
Zakon mora da bude jasan. Zakon mora da ima takve norme koje mogu da se primenjuju u praksi i ne smeju da dozvole takvu vrstu pravnih praznina, koje danas imamo, između ostalog, i u sprovođenju ovog Zakona o javnim preduzećima.
Sve je to otvoreno i sve je to na dnevnom redu i kada govorimo i o 1. i o 2. tački dnevnog reda, ali je bilo potrebno da se možda malo više potrudite oko samog zakonodavstva, oko zakonodavne politike koja ne može biti na ovaj način ad hoc i ne može ovako prosto da popuni prazan hod i izvršne vlasti i zakonodavne vlasti, zato što taj prazan hod je nastao iz tog razloga što ste propustili nešto da radite, što niste bili sigurni kako treba da radite, što ste doneli neka polovična rešenja, što ste želeli možda da idete jedan korak napred, ali vam je bilo zaista teško da napravite taj jedan korak, pa ste se u hodu predomislili, pa ste negde zastali. Ti prazni hodovi su pokazali koliko su pogubni uopšte za politički život u Srbiji, a ne samo za politički život, nego uopšte za funkcionisanje pravne države, za funkcionisanje i opstanak ove privrede i ove ekonomije koja je doterala do onih krajnjih granica svog opstanka.
Ukoliko imate ozbiljnu nameru da promenite taj svoj pristup prema svim gorućim problemima u Srbiji, u tom slučaju, nije vam dovoljno da predlažete ovakve vrste izmene i dopune jednog zakona o osiguranju ili da predlažete autentično tumačenje potpuno benignih odredbi ovog Zakona o javnim preduzećima, nego je potrebno nešto daleko više, a to jeda ta ekonomska politika, da ta politika u smislu modernizacije Srbije, bude daleko sveobuhvatnija, daleko ozbiljnija i da se ne prepusti sve jednom olako prihvaćenom načinu dosadašnjeg rada vlasti, odnosno vlada i prošlih vlada, koje prosto nisu razumele teret realnosti. Realnost je ta da vi morate da radite, da vi morate da radite stručno, da morate da radite pošteno i da morate da imate jasan plan.
Iz onoga što je nama danas predloženo ovde, da raspravljamo, na ovoj plenarnoj sednici, mi ne vidimo da je taj plan u toliko jasan i toliko eksplicitan. Malo se uozbiljite. Zaista je površnost ona koja dominira u političkom životu Srbije, a pogotovu kada se radi o donošenju bitnih zakona za modernizaciju ove države.
Hvala vam, gospodine predsedniče.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ne možemo da podržimo dodatno zaduživanje mimo plana koji ovaj budžet predviđa. Smatramo da je 300 miliona evra, koje je predviđeno za to dodatno zaduživanje, preveliki iznos i preveliki teret.
Ne možemo da prihvatimo čak ni obrazloženje kojim je Vlada odbila naš amandman, koji govori o nekim vanrednim okolnostima ili nekim vanrednim situacijama na finansijskom tržištu. Ja ne znam šta će vam više vanrednih okolnosti od one činjenice da je javni dug oko 20 milijardi evra, da imate ovako visok budžetski deficit, da su rashodi ogromni, da su prihodi prilično nesigurni?
Dakle, ne možemo da podržimo ovakav pristup. To je prosto jedan pristup kontinuitetu, vi stalno prevaljujete teret krize na građane i na lokalne samouprave. Jer, ovih 300 miliona evra u stvari vam predstavlja šest budžeta Ministarstva regionalnog razvoja i lokalne samouprave, to vam je dve trećine budžeta poljoprivrednog, što je ogroman iznos.
Šta to znači u realnom životu? Recimo, građani Zrenjanina, ovde je danas neko spomenuo da se pitaju građani Zrenjanina, njih je Cesid pitao na istraživanju – šta mislite, kako živite vi i vaše porodice, a oni su odgovorili ovako – 35% kaže da žive nepodnošljivo, a 56% kaže da žive osrednjo podnošljivo. Dakle, 90% živi siromašno, odnosno ekstremno siromaštvo. Ako u Zrenjaninu ovako žive građani, ako u Pančevu ovako žive, kako onda žive u Pirotu, u Leskovcu, u Zaječaru, u Negotinu, u Boru, itd?
To je zaista ogromna, ogromna cifra da bi se dodatno ova država zadužila. Hvala.
Gospodine ministre, mi se u potpunosti razumemo.
Ali, definitivno u politici koja se vodi u Srbiji, kod ove vlasti koja je preuzela na sebe tu odgovornost da vodi ovu zemlju, nedostaje taj ključni kvalitet, a to je upravo da odgovara za svoje postupke.
Radi se o tome da mi imamo jednu ogromnu neravnotežu između rashoda i planiranih prihoda, između života, virtuelnog, koji se predstavlja i realnog života o kojem sam ja danas pričala. Radi se o tome da je zaista veliki problem što ova država ne odustaje od pogrešne ekonomske politike koja nas je i dovela do situacije u kojoj se danas nalazimo, a to je – besomučno zaduživanje bez stvaranja nove vrednosti.
Dakle, 400 hiljada ljudi u Srbiji stvara novu vrednost. Preko dva miliona ljudi je nezaposleno. Šta nam drugo preostaje nego zaduživanje? Zaduživanje i na ovaj način, u smislu člana 34. ovog zakona o budžetu.