Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o predloženim aktima.
Dame i gospodo narodni poslanici, postaviću pitanje predsednici Vlade i predsednici Skupštine.
Naime, juče je počela „Nedelja ponosa“, u kojoj će se održati preko 50 manifestacija, da bi se u nedelju 15. septembra održala i „Parada“. I ja sam juče učestvovala, i to ne prvi put, u jednoj od tribina LGBT Plus zajednice. I na pitanje jednog aktiviste šta ću ja danas uraditi za njih, obavezala sam se da ću postaviti neka pitanja. I to radim sa zadovoljstvom, zato što to jeste deo politike, ne samo deo politike, nego imperativ politike LDP - zaštita ljudskih prava, naročito ranjivih kategorija, žena, Roma, nacionalnih manjina, LGBT Plus populacije.
Dakle, prvo pitanje odnosi se na Zakon o zabrani diskriminacije, koji je donet pre deset godina. Postavljam pitanje predsednici Vlade i predsednici Skupštine, u smislu kontrolne funkcije Vlade, šta će uraditi kako bi se izvršila analiza, odnosno monitoring primene tog zakona, pošto se ove godine obeležava desetogodišnjica? Znamo da ima problema kako u samoj sudskoj praksi, u ujednačavanju te sudske prakse, ali tako i u karakteru postupka, često se on ne obavlja kao hitan.
Drugo pitanje, takođe za predsednicu Vlade i predsednicu Skupštine, LDP je u martu mesecu podneo predloge zakona – zakon o registrovanju istopolnih zajednica i izmene Porodičnog zakona i Zakon o rodnom identitetu. Da li će predsednica Vlade i predsednica Skupštine upotrebiti autoritet kako bi se ovi predlozi zakona našli na dnevnom redu i pomogli nam da obezbedimo poslaničku većinu?
Mi nemamo ništa protiv da Vlada podnese takve predloge, jer je isti takav slučaj bio pre 10 godina sa antidiskriminacionim zakonom. Mi smo podneli naš predlog, ali smo podržali kasnije Vladin.
Mislim da je dužnost svih nas da doprinosimo da se u ovoj zemlji živi normalno, da se poštuju i primenjuju zakoni, kao i da se usvajaju novi zakoni koji će učiniti da svi građani ove zemlje mogu da žive slobodno, i ako nisu ravnopravni, onda nisu ni slobodni.
Najmanje što možemo da učinimo jeste da se potrudimo da se ovi zakoni usvoje, a isto tako, da ovi koji su ranije usvojeni, da se poštuju. Mislim da smo previše vremena izgubili u konfuziji vrednosti i da je vreme da se neke vrednosti kristalizuju, da je prosto civilizacijska potreba da svaki čovek u ovoj zemlji živi slobodno i zaštićeno.
Dame i gospodo narodni poslanici, toliko su brojna pitanja u ovoj zemlji koja traže odgovore, da je nama narodnim poslanicima zapravo dovoljno da se upoznamo i sa utvrđenim dnevnim redom tekuće sednice i da na taj način otvorimo neka pitanja.
U vezi sa prvom tačkom dnevnog reda, postavljam pitanje predsedniku Republike, koja se odnosi na posebne uslove za izgradnju stanova za bezbednosne službe po kojima bi oni mogli da kupuju stanove po 500 evra po kvadratu – zašto bi bile samo bezbednosne snage povlašćene? Ne mislim da bi trebale da budu diskvalifikovane, znam da su i oni u teškoj situaciji, ali, zašto bi samo oni bili povlašćeni? Naročito, uzimajući u obzir da svakodnevno s pravom lamentiramo kako mladi iz ove zemlje odlaze, pa zar to ne bi bila jedna od podsticajnih mera da se i njima omogući da mogu da kupe stanove po toj povlašćenoj ceni?
Postavljam ovo pitanje predsedniku Republike zato što je u svojstvu predsednika Vlade, početkom maja 2014. godine, objavio i svi su dnevni listovi to na naslovnim stranama preneli njegovo obećanje kako će se graditi stanovi od po 380 evra po kvadratu i pitanje glasi – na osnovu čega, na osnovu kojih činjenica je on dao takvo obećanje i kako se to danas izjavilo, da se odnosi samo na bezbednosne snage a i na veću cenu?
Dalje, recimo, tačka 4. i 5. koje se odnose na zakon o drumskom saobraćaju, postavljam pitanje ministarki za infrastrukturu. Naime, u vezi sa izgradnjom deonice Obrenovac-Ljig, ministarka je obećala da će ta deonica biti završena u novembru prošle godine i, evo, sad je već sredina maja, još uvek nije završeno. Pominje se neka mogućnost da će biti završena do kraja godine, ali tražim od ministarke objašnjenje zbog čega se toliko kasni i kako je mogla da da tako nerealno obećanje?
Brojna su ta nerealna obećanja koja se na neki način zapravo svode na onu staru izreku – obećanja ludim radovanja, ali, kruna svega i ovog dnevnog reda jeste tačka 21, prema kojoj predsednica Skupštine predlaže odluku o obrazovanju komisije koja bi utvrdila posledice NATO bombardovanja po zdravlje i životnu okolinu, s posebnim osvrtom na upotrebu projektila sa osiromašenim uranijumom. Razumem ja da su građani zabrinuti, da postoji strah i, naravno, slažem se sa predsednicom da je potrebno da oni dobiju istinu o tim podacima, da smo dužni da im dostavimo istinu. Međutim, to apsolutno nije posao političara. To je isključivo i jedino posao nauke i naučnika – nuklearnih fizičara, hemičara, eventualno radiologa ili epidemiologa. Zar se na ovaj način ne suspenduje rad Instituta za nuklearnu nauku „Vinča“, koja pri tom zapošljava 311 doktora nauka i 220 doktoranata, znači preko 500 naučnika, kao i Agencije za zaštitu od jonizirajućih zračenja i nuklearnu sigurnost, za koju ne znam koliko ima zaposlenih, ali je predsednica upravnog odbora upravo predsednica Skupštine?
Zato postavljam pitanje Institutu „Vinča“ i Agenciji za zaštitu od jonizirajućeg zračenja – da li i u kolikoj meri je uticalo na zdravlje NATO bombardovanje 1999. godine? Jer, oni su dužni da nam daju taj odgovor. Drugo, već 32 godine mi nemamo nikakve podatke kakve su posledice Černobilske katastrofe i pitanje je – da li je i u kojoj meri na zdravlje naših ljudi uticala Černobilska katastrofa? I treće pitanje na koje zahtevam odgovor od Instituta i Agencije jeste – da li su bile veće posledice Černobilske katastrofe i dan danas da li jesu od NATO bombardovanja?
Samo još jedna rečenica.
Opasno je da se vlast meša i u slobodu tržišta, u medije, u pravosuđe, ali najopasnije od svega je kada vlast pokušava da dovede nauku u pitanje.
Drugo, generalno se postavlja svrha postavljanja ovih poslaničkih pitanja. Da li je svrha ovi pitanja da mi u interesu građana i ove zemlje otvaramo pitanja i zatražimo odgovore kako bismo inače sprečili eventualne nepravilnosti i zloupotrebe ili je svrha ovih poslaničkih pitanja da ovde simuliramo kontrolnu ulogu parlamenta i demokratije? Evo zašto ovo i kažem.
Naime, 8. decembra, postavila sam dva pitanja. Jedno se odnosilo na trajanje vanredne situacije u gradu Užicu, koja je uvedena još od januara 2014. godine i sa kratkim prekidom traje do dan-danas. Dakle, tri godine traje vanredna situacija u gradu Užicu, što dovodi do mogućnosti neprimenjivanja, odnosno selektivnog primenjivanja Zakona o javnim nabavkama, što naravno otvara mogućnost korupcije. Zakon o javnim nabavkama je vrlo jasan i tačno su određeni slučajevi neprimenjivanja, a to su ugrožavanje zdravlja, bezbednosti ljudi, životne sredine, elementarne nepogode, pa je nemoguće da tri godine takvi razlozi postoje, kako bi se zapravo samo selektivno primenjivao Zakon o javnim nabavkama. To je pitanje za predsednika Vlade. Pomenula bih da je taj Zakon o javnim nabavkama donet u vreme vladavine DOS-a, koji se ovde često napada, a podignut je takav standard koji se evo danas ne ispunjava.
Još jedno pitanje, vrlo slično, isto sam uputila početkom decembra, pre pet meseci, pitala sam – ko će nadzirati rad medija u predizbornoj kampanji? Pošto nam se desilo prvi put od 2003. godine, kada je donet Zakon o radiodifuziji, koji je takođe donet za vreme DOS-a, da je uveden standard da se nadzire i kontroliše rad medija za vreme predizborne kampanje i 13 godina smo imali te izveštaje za sve izbore koji su do sada održani, lokalne, parlamentarne, predsedničke, a od prošle godine za parlamentarne izbore, a evo i ovaj put za predsedničke izbore mi nemamo mogućnost da imamo uvid u rad medija. To je isto pitanje za predsednika Vlade, koji inače ima vremena da mi odgovori, ima još 35 dana do preuzimanja dužnosti predsednika Republike – da li on smatra da je ovo ukidanje standarda slobode medija i fer izbora dobro? Da li je to evropski standard i da li može da se, evo, predlažem, ukoliko zakon nije dovoljno precizan, Zakon o elektronskim medijima, da Vlada predloži izmene i dopune Zakona o elektronskim medijima, kako bi REM imao ponovo obavezu da radi izveštaje o predizbornim kampanjama, odnosno da kontroliše medije?
Dame i gospodo narodni poslanici, postaviću pitanje predsednici Vlade i predsednici Skupštine.
Naime, juče je počela „Nedelja ponosa“, u kojoj će se održati preko 50 manifestacija, da bi se u nedelju 15. septembra održala i „Parada“. I ja sam juče učestvovala, i to ne prvi put, u jednoj od tribina LGBT Plus zajednice. I na pitanje jednog aktiviste šta ću ja danas uraditi za njih, obavezala sam se da ću postaviti neka pitanja. I to radim sa zadovoljstvom, zato što to jeste deo politike, ne samo deo politike, nego imperativ politike LDP - zaštita ljudskih prava, naročito ranjivih kategorija, žena, Roma, nacionalnih manjina, LGBT Plus populacije.
Dakle, prvo pitanje odnosi se na Zakon o zabrani diskriminacije, koji je donet pre deset godina. Postavljam pitanje predsednici Vlade i predsednici Skupštine, u smislu kontrolne funkcije Vlade, šta će uraditi kako bi se izvršila analiza, odnosno monitoring primene tog zakona, pošto se ove godine obeležava desetogodišnjica? Znamo da ima problema kako u samoj sudskoj praksi, u ujednačavanju te sudske prakse, ali tako i u karakteru postupka, često se on ne obavlja kao hitan.
Drugo pitanje, takođe za predsednicu Vlade i predsednicu Skupštine, LDP je u martu mesecu podneo predloge zakona – zakon o registrovanju istopolnih zajednica i izmene Porodičnog zakona i Zakon o rodnom identitetu. Da li će predsednica Vlade i predsednica Skupštine upotrebiti autoritet kako bi se ovi predlozi zakona našli na dnevnom redu i pomogli nam da obezbedimo poslaničku većinu?
Mi nemamo ništa protiv da Vlada podnese takve predloge, jer je isti takav slučaj bio pre 10 godina sa antidiskriminacionim zakonom. Mi smo podneli naš predlog, ali smo podržali kasnije Vladin.
Mislim da je dužnost svih nas da doprinosimo da se u ovoj zemlji živi normalno, da se poštuju i primenjuju zakoni, kao i da se usvajaju novi zakoni koji će učiniti da svi građani ove zemlje mogu da žive slobodno, i ako nisu ravnopravni, onda nisu ni slobodni.
Najmanje što možemo da učinimo jeste da se potrudimo da se ovi zakoni usvoje, a isto tako, da ovi koji su ranije usvojeni, da se poštuju. Mislim da smo previše vremena izgubili u konfuziji vrednosti i da je vreme da se neke vrednosti kristalizuju, da je prosto civilizacijska potreba da svaki čovek u ovoj zemlji živi slobodno i zaštićeno.
Dame i gospodo narodni poslanici, toliko su brojna pitanja u ovoj zemlji koja traže odgovore, da je nama narodnim poslanicima zapravo dovoljno da se upoznamo i sa utvrđenim dnevnim redom tekuće sednice i da na taj način otvorimo neka pitanja.
U vezi sa prvom tačkom dnevnog reda, postavljam pitanje predsedniku Republike, koja se odnosi na posebne uslove za izgradnju stanova za bezbednosne službe po kojima bi oni mogli da kupuju stanove po 500 evra po kvadratu – zašto bi bile samo bezbednosne snage povlašćene? Ne mislim da bi trebale da budu diskvalifikovane, znam da su i oni u teškoj situaciji, ali, zašto bi samo oni bili povlašćeni? Naročito, uzimajući u obzir da svakodnevno s pravom lamentiramo kako mladi iz ove zemlje odlaze, pa zar to ne bi bila jedna od podsticajnih mera da se i njima omogući da mogu da kupe stanove po toj povlašćenoj ceni?
Postavljam ovo pitanje predsedniku Republike zato što je u svojstvu predsednika Vlade, početkom maja 2014. godine, objavio i svi su dnevni listovi to na naslovnim stranama preneli njegovo obećanje kako će se graditi stanovi od po 380 evra po kvadratu i pitanje glasi – na osnovu čega, na osnovu kojih činjenica je on dao takvo obećanje i kako se to danas izjavilo, da se odnosi samo na bezbednosne snage a i na veću cenu?
Dalje, recimo, tačka 4. i 5. koje se odnose na zakon o drumskom saobraćaju, postavljam pitanje ministarki za infrastrukturu. Naime, u vezi sa izgradnjom deonice Obrenovac-Ljig, ministarka je obećala da će ta deonica biti završena u novembru prošle godine i, evo, sad je već sredina maja, još uvek nije završeno. Pominje se neka mogućnost da će biti završena do kraja godine, ali tražim od ministarke objašnjenje zbog čega se toliko kasni i kako je mogla da da tako nerealno obećanje?
Brojna su ta nerealna obećanja koja se na neki način zapravo svode na onu staru izreku – obećanja ludim radovanja, ali, kruna svega i ovog dnevnog reda jeste tačka 21, prema kojoj predsednica Skupštine predlaže odluku o obrazovanju komisije koja bi utvrdila posledice NATO bombardovanja po zdravlje i životnu okolinu, s posebnim osvrtom na upotrebu projektila sa osiromašenim uranijumom. Razumem ja da su građani zabrinuti, da postoji strah i, naravno, slažem se sa predsednicom da je potrebno da oni dobiju istinu o tim podacima, da smo dužni da im dostavimo istinu. Međutim, to apsolutno nije posao političara. To je isključivo i jedino posao nauke i naučnika – nuklearnih fizičara, hemičara, eventualno radiologa ili epidemiologa. Zar se na ovaj način ne suspenduje rad Instituta za nuklearnu nauku „Vinča“, koja pri tom zapošljava 311 doktora nauka i 220 doktoranata, znači preko 500 naučnika, kao i Agencije za zaštitu od jonizirajućih zračenja i nuklearnu sigurnost, za koju ne znam koliko ima zaposlenih, ali je predsednica upravnog odbora upravo predsednica Skupštine?
Zato postavljam pitanje Institutu „Vinča“ i Agenciji za zaštitu od jonizirajućeg zračenja – da li i u kolikoj meri je uticalo na zdravlje NATO bombardovanje 1999. godine? Jer, oni su dužni da nam daju taj odgovor. Drugo, već 32 godine mi nemamo nikakve podatke kakve su posledice Černobilske katastrofe i pitanje je – da li je i u kojoj meri na zdravlje naših ljudi uticala Černobilska katastrofa? I treće pitanje na koje zahtevam odgovor od Instituta i Agencije jeste – da li su bile veće posledice Černobilske katastrofe i dan danas da li jesu od NATO bombardovanja?
Postavljam pitanje predsedniku Republike i predsednici Vlade, kao i formalno najodgovornijim pojedincima za budućnost ove zemlje. Najjednostavnije rečeno, pitanje glasi – zašto se jedno govori, priča se o modernizaciji, o EU, kao prioritetu, drugo se radi, vodi se jedna retrogradna politika, relativizacija prošlosti, čak rehabilitacija ratnih zločina, a možda se čak i treće misli.
Evo, samo u ovih prethodnih nekoliko dana sve izjave predsednika Republike i predsednice Vlade, zapravo vode ka tome da ukazuju na svetsku nepravdu koja se vodi prema Srbiji i prema Srbima, tu pre svega mislim na izjavu predsednice Vlade kako Haški tribunal nije objektivan, kako nije doprineo pomirenju, kao da Haški tribunal je uopšte pozvan, kao da mu je uloga da zapravo radi pomirenje.
Molim vas, gospodine predsedavajući, da li možete da radite vaš posao i da gospodina Vojislava Šešelja sprečite, jel ovo slobodna zemlja, jel mogu ovde da se postavljaju pitanja normalno? Molim vas da radite vaš posao i da obratite pažnju šta se dešava u sali.
(Užice, 30.06.2016.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 105000.00 | RSD | 03.06.2016 - |