JANKO VESELINOVIĆ

Stranka slobode i pravde

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Janko Veselinović je funkciju narodnog poslanika obavljao tri puta. Prvi put je izabran u osmom sazivu, od 2008. do 2012, zatim u devetom sazivu od 2012. do 2014, a i na kraju u desetom sazivu od 2014. do 2016. godine.

U devetom sazivu bio je zamenik šefa poslaničke grupe Demokratstke stranke, i član Odbora za obrazovanje, nauku i tehnološko razvoj, Odbora za Srbe van Srbije i Odbora za ustavna pitanja.

U desetom sazivu bio je zamenik šefa poslaničke grupe Socijaldemokratske stranke, Zajedno za Srbiju i Zeleni Srbije, predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu i zamenik predsednika Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

U 13. sazivu izabran je za poslanika kao 17. na listi Marinika Tepić – Ujedinjeni za pobedu Srbije (Stranka slobode i pravde, Narodna stranka, Demokratska stranka, DZVM – VMDK, Stranka Makedonaca Srbije, Pokret slobodnih građana, Udruženi sindikati Srbije „Sloga“, Pokret za preokret, Pokret Slobodna Srbija, Vlaška stranka), mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu deo je poslaničke grupe UJEDINjENI - SSP, PSG, PREOKRET, SLOGA. Član je Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, i zamenik člana Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za dijasporu i Srbe u regionu. Takođe, član je Delegacije u Parlamentarnoj skupštini OEBS.

BIOGRAFIJA

Janko Veselinović, rođen je u Kninu, 6. novembra 1965. godine. Osnovnu školu "Dositej Obradović" završio je u Žegaru, opština Obrovac. Prva dva razreda, opšte srednje škole završio je u Obrovcu, a zatim srednju upravnu školu u Zadru. Pravni fakultet u Novom Sadu završio je 1990. godine. Magistrirao je na temu iz oblasti ugovora o trgovinskom zastupanju (agenturi), a doktorirao na temi pravnog regulisanja upravljanja u domaćem i uporednom pravu.

Od 1991. do 2001. godine radio je u Poslovnom sistemu "YUCO" iz Novog Sada, na mestu diplomiranog pravnika, a kasnije kao generalni direktor "YUCO HEMIJE“.

2002. godine postavljen je na mesto direktora JKP „Novosadska toplana", a od 2004. godine bio je pomoćnik, sa statusom zamenika, sekretara za nauku i tehnološki razvoj Izvršnog veća Autonomne pokrajine Vojvodine.

Od 2018. godine u zvanju je redovnog profesora univerziteta. Predaje na Univerzitetu u Novom Sadu i Univerzitetu u Beogradu. Na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, predaje na agroekonomskom smeru predmet „Privredno pravo“, a na smeru Agroturizam i rurarni razvoj, predmet „Pravo i ugovori u turizmu“. Pravo u turizmu predaje na Prirodnomatematičkom fakultetu, Univerzitet u Novom Sadu. Na Univerzitetu u Beogradu, Poljoprivredni fakultetu u Zemunu, predaje Poslovno pravo.

Bio je član Saveza komunista Jugoslavije do njegovog kraja 1990. godine.

Član je Demokratske stranke od 1998. do 2014. godine. Od 2004. do 2006. godine bio je potpredsednik Gradskog odbora DS u Novom Sadu. Bio je član Pokrajinskog odbora DS i Glavnog odbora Demokratske stranke.

Kada je 2014. osnovana Socijaldemokratska stranka postao je funkcioner te partije. Naredne godine napustio je Socijaldemokratsku stranku i osnovao udruženje građana Pokret za preokret.

Predsednik je Pokreta za preokret.
Poslednji put ažurirano: 06.11.2022, 11:43

Osnovne informacije

  • Samostalni poslanici
  • Novi Sad
  • Knin
  • 06.11.1965.
  • univerzitetski profesor

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.11.2022.

Poslanička grupa Ujedinjeni kojoj pripada i Pokret za preokret naravno neće glasati za ovaj rebalans budžeta, ali verovatno i neki od vas u sali, a i građani koji gledaju ovaj prenos su juče, danas, prekjuče imali potrebe da se uštinu za lice, da provere da li dobro čuju.

Juče ste izašli sa idejom o doživotnom predsedniku, jel ste se vi juče konsultovali u poslaničkom klubu, dali koleginici nalog da izloži to, da čuje kako će javnost reagovati o tome da Srbija dobije doživotnog predsednika?

Danas ministar finansija vitla tu sa papirima nacionalnog stadiona i stadiona širom Srbije. Za vreme kada su penzionerima oteli penzije, 80% sela u Srbiji nema kanalizaciju, vodu, škole nemaju toalete, ljudi se leče preko SMS poruka, ne odnosi se smeće, jer nema regionalnih deponija, za to vreme ministar finansija vitla sa novim stadionima, slikama, odnosno, projekcijama novih stadiona na koje će potrošiti, kako smo danas praktično saznali više od milijardu evra, i to sve iz zaduženja, naravno, jer para nemamo ni za osnovne potrebe, pa, čak ni za rušenje ovog mosta, o tome ću kasnije govoriti.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.11.2022.

Niste mi dali priliku da odgovorim uvaženoj poslanici Marini Raguš. Jasno je meni kao beli dan da vi imate sve više u vašoj stranci zastupnika liberalnog kapitalizma. Sinoć ga je Siniša Mali opisao, a danas ga je Marina Raguš definisala.

Da građanima Srbije, koji ne razumeju šta znači liberalni kapitalizam, pojasnim, to je – pustite stvari neka teku svojim tokom, pa ko preživi, pričaće. A vi vodite politiku – uzmite od siromašnih i dajte bogatima. E, to je liberalni kapitalizam, uvažena koleginice Raguš. I to je ono o čemu smo danas svedočili, da se pare uzimaju od građana, preko cena goriva, akciza, preko akciza na brojila i daju se za nacionalne stadione, daju se za investicije braće, drugova, itd, koji će izvoditi te investicije. Dakle, uzima se od siromašnih, daje se bogatima.

Gospođo Raguš, veoma vas cenim, ali to nije bilo ono za čega ste se vi zalagali. I nisam siguran koliko podržavate ideju o doživotnom predsedniku, niste mi na to dali odgovor.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.11.2022.

Uvažena koleginica Raguš je pokušala da dokaže nedokazivo i naravno da joj to nije uspelo, nije joj pošlo za rukom.

Dakle, ponavljam, rekao sam da se država, vlast ponaša tako što uzima od siromašnih, ja bih čak rekao otima i daje bogatima. Koleginica Raguš je navela šta je sve država učinila, da tako kažem, za ranjive skupine, šta je isplatila. Ali nije rekla da je to uzeto od bogatih, to je uzeto od istih tih građana, dakle, istim tim građanima, kroz cenu goriva, kroz akcizu na brojilo, uzeto je od tih građana. Ako ste mislili da je uzeto od bogatih, nije uzeto od Beka, nije uzeto od Kostića, nije uzeto od Nikole Petrovića, nije uzeto od Miškovića.

Ako ste mislili na bogate šeike od kojih su uzeti krediti, tu ste u pravu, ali ćemo mi te kredite vratiti ili smo ih već debelo preplatili, dajući tim istim šeicima oko tri milijarde evra kroz projekte „Beograda na vodi“ i najskuplje građevinsko zemljište u Srbiji. Ako mislite na te bogate, da, ali oni nisu, sem nekih, građani Srbije, jer su neki dobili pasoše, svečano su im uručeni. Isti ti su posle dobili po beneficiranim cenama najplodnije zemljište u Vojvodini, gospođo Raguš.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 18.10.2022.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, građani Srbije, opšte je poznato da građani Srbije teško žive i da je na ivici siromaštva oko dva i po miliona građana Srbije. Imamo sve skuplju hranu, najskuplje gorivo, sve je teže podstanarima da plate stan, koji sada već dostiže cenu i do 500 evra, skroman stan.

Neki u Srbiji nemaju problem sa svojim smeštajem i sa stanom. Moje prvo pitanje se tiče baš jedne osobe koja živi u stanu od 750 kvadrata na Dedinju, stanu u kome živi, odnosno kući, Ana Brnabić, dosadašnja predsednica Vlade i verovatno buduća. Dakle, moje pitanje je koliko je koštala rekonstrukcija vile, u bulevaru Kneza Aleksandra Karađorđevića na Dedinju u kojoj sada sa svojom porodicom živi Ana Brnabić, a u kojem je ranije živela supruga, odnosno udovica Josipa Broza Tita i koliko košta na mesečnom nivou održavanje te vile, koliko koštaju baštovani i drugo pomoćno osoblje?

Drugo pitanje, jeste koliko automobila koji sumanuti sa blinkerima jure ulicama Beograda i širom Srbije, ima u svom voznom parku Vlada Srbije i koliko košta na mesečnom nivou, koliki su troškovi goriva i održavanja tih vozila, sada će ih biti koliko vidimo i više?

Sledeće pitanje jeste, pridružujem se pitanju koleginice, naredio hapšenje današnjih aktivista koji brane poslednju zelenu oazu u Novom Sadu, Šodrož?

Sledeće pitanje jeste, ko je odgovoran za pogibiju ljudi i za rušenje mosta u Ovčar Banji na zapadnoj Moravi? Neće biti da niko nije odgovoran za to kako izgledaju mostovi u Srbiji. Nije mnogo bolja situacija ni na Pančevačkom mostu ili Savskom mostu, mostovi se ne održavaju. Moje pitanje jeste, ko je odgovoran za stanje mostova ovih konkretno koji su izazvali tragediju, i da li će biti pokrenuto odgovornost za odgovorne?

Sledeće pitanje, zamolila me koleginica Jelena Milošević iz Niša, a i ja imam pitanje vezano za Novi Sad, odnosi se na Ministarstvo prosvete, koje vodi kadar Ivice Dačića – zašto Vlada dozvoljava pritiske kod izbora direktora osnovnih, srednjih škola, kao i predškolskih ustanova? Konkretno – ko je vršio pritisak, odnosno šta je Ministarstvo učinilo povodom vršenja pritiska u školi „Duško Radović“, gde je načelnik okruga vršio pritisak na člana školskog odbora? Bilo je problema i u predškolskoj ustanovi „Pčelica“ u Nišu. Ko vrši pritiske i ko dozvoljava pritiske u školi „Jožef Atila“ u Novom Sadu, gde već više meseci roditelji i nastavnici ne mogu da izaberu direktora za koga oni smatraju da je najbolji, nego se o tome odlučuje iz političke vrhuške, kako bi direktor bio pripadnik Srpske napredne stranke a ne onaj koji bi najbolje vodio školu. Hvala.