To tumačenje koje ste upravo dali izlazi ne samo iz parlamentarne prakse u ovoj Skupštini, nego i iz osnovnog logičkog zaključivanja, jer bi to značilo da šef ili zamenik šefa najvećeg poslaničkog kluba koji podržava Vladu ili bilo kog poslaničkog kluba koji podržava Vladu ima pravo na repliku svaki put kada neko kritikuje rad Vlade.
Ovde nije bilo reči o kritici, nego o konstataciji da se nešto u ovoj Skupštini desilo pre dva meseca, a čemu su prisustvovali svi narodni poslanici.
To što vi čujete reči koje niko nije izgovorio, zaista govori o načinu na koji vi primenjujete ovaj Poslovnik, nego bilo šta drugo.
Molim vas da uvedete iste kriterijume za sve narodne poslanike. Kao i juče, molim da Poslovnik ne važi samo za jedne, a da se na druge baš nikako ne primenjuje. Ne možete tako proizvoljno određivati ko ima pravo na repliku, iako to jeste jedno od vaših prava, ali ne na osnovu slobodne procene, nego na osnovu odredaba ovog Poslovnika.

Hvala vam gospodine potpredsedniče.
Što se tiče gospodine Martinovića, citiraću predsednicu Skupštine od juče – kakva vam je to replika. Mislim, zaista malo, ovaj treba…

…dobro, nastavićemo o temi dnevnog reda.
Ministar kada je obrazlagao zakon narodnim poslanicima i, kako je on rekao, i građanima RS, on je rekao jednu značajnu stvar, a to je da on želi da onim studentima ili budućim studentima, ili nezaposlenim lekarima kaže pravu istinu, da im saopšti stvari onakve kakve one zapravo jesu. To u nekom delu jeste učinio, pre svega u onom delu kada je govorio o broju nezaposlenih lekara, o deficitarnim specijalizacijama, o broju dana koji su potrebni da bi pacijenti dočekali nekakvu medicinsku uslugu. Međutim, zaboravio je da kaže jednu veoma važnu stvar koja je ključna zapravo kada je upitanju ovaj zakon, a koja zapravo mlade lekare najviše i interesuje, a to je da je ova Skupštine usvojila pre dva meseca Zakon o zabrani zapošljavanja, što znači da ukoliko cilj ovog zakona bude ispunjen i mi budemo zaista imali više specijalizanata to znači da ćemo mi imati samo više specijalizanata koji ne mogu da se zaposle. To zbog toga što ova Vlada odredila da linearno treba zabraniti zapošljavanje u javnom sektoru, iako, ja pretpostavljam, da nisu lekari ti koji opterećuju budžet nego onih 50 hiljada aktivista SNS koji su zaposleni do momenta dok taj zakon nije stupio na snagu.
Više kolega, uključujući i vas gospodine ministre, govorilo je sa žaljenjem, i ja mislim sa punim pravom sa žaljenjem, o velikom broju mladih naših lekara koji odlaze u Nemačku, Norvešku ili drugde u inostranstvo. Isto tako zaboravili su da kažu da ti ne odlaze zato što nemaju uslove za specijalizaciju nego zato što ne mogu da se zaposle i zaboravili su da kažu jednu veoma važnu stvar, da neki ne odlaze zbog toga što ne mogu da se zaposle nego zbog toga što je ova Vlada usvojila tzv. solidarni porez koji zapravo znači da čak i oni mladi lekari koji uspeju da se zaposle, koji uz dežurstva, uz noćni rad, uz razne neke dodatke uspeju da zarade platu koja bi bila veća od 60 hiljada dinara, da se onda na njih primenjuje solidarni porez i da se njima ta plata smanjuje.
Tako da, kada govorimo o problemima mladih lekara da se zaposle, nemojte biti takvi i nemojte govoriti da je problem u specijalizaciji. Nije problem u specijalizaciji. Problem je u tome što ti ljudi odlaze zato što, prvo, usvojili ste zakon o zabrani njihovog zapošljavanja i drugo, usvojili ste zakon kojim oni ne mogu da zarade više od 60 hiljada dinara i sve što uspeju da zarade preko 60 hiljada dinara to im država oduzme da bi napunila nekakvu rupu u budžetu koja naravno da time nije popunjena.
Treća stvar koju ste zaboravili da kažete, koja je veoma važna građanima koji su ili pacijenti ili nekakvi potencijalni pacijenti svih tih lekara koje mi treba da iškolujemo, je to da je isto tako ova Skupština usvojila budžet u kom ima 250 miliona evra manje za fond, da bi se opet popunila nekakva rupa za penziono osiguranje, i da je to prosto situacija koju ste vi rešili na takav način da sanirate, očigledno veoma nezadovoljavajuće što se vidi na svakom koraku. Naravno da ti mladi ljudi odlaze, naravno da će odlaziti i dalje zato što sve što ova Vlada radi radi u cilju toga da oni što pre i što brže i bilo gde odu. Prosto kada govorite o takvim stvarima, onda treba biti potpuno iskren.
Mi ćemo, kao što je gospodin Milosavljević kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DS, podržati svaku dobru inicijativu koja će ići u tom pravcu ali nemojte to predstavljati kao da se za te ljude stvara neki posao, jer se ne stvara nikakav posao. Jedino što će ovaj zakon proizvesti je da sada više nećemo školovati samo lekare koji će odlaziti, nego ćemo školovati specijalizante koji će odlaziti, zato što im vi zabranjujete da u ovoj zemlji rade i da žive dostojanstveno od svog rada. Hvala vam.

Zahvaljujem, zaista u jednoj rečenici.
Sada zaista ja počinjem da mislim da vi niste pročitali zakon o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru ili ga niste pročitali ili vi iz nekog razloga smatrate da se taj zakon ne odnosi na lekare.
Molim vas, ja ne znam, možda vi ne znate da je taj zakon u ovoj Skupštini usvojen, što jeste mogućnost jer to zaista nije zakon koji se odnosi direktno na vaše ministarstvo, ali molim vas da mi kažete da li se taj zakon o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru odnosi na lekare i da li se odnosi na mlade nezaposlene lekare? Hvala.

Smatram da je povređen član 103. Poslovnika koji obavezuje poslanika da kada reklamira povredu Poslovnika, da želi da ukaže na povredu Poslovnika, obrazloži zašto on smatra da je do te povrede Poslovnika došlo.
Gospodin Babić, ne samo da to nije učinio, nego je od vas još i dobio pohvalu da je vešto izveo to što je izveo, znate, nije gospodin Babić vešt, nego ste mu vi dozvolili da zloupotrebi Poslovnik i da očigledno iskoristi povredu Poslovnika, da bi replicirao narodnim poslanicima iz DS.
Ukoliko je vaša ideja da ova rasprava danas teče tako da poslanici opozicije nikada ne dobiju pravo na repliku, a već nekoliko puta od početka današnjeg rada smo bili u ovakvoj ili sličnoj situaciji, vi onda tako recite, ali nemojte da vodite Skupštinu na način da se odredbe Poslovnika odnose samo na poslanike opozicije, a da poslanici vladajuće koalicije budu u mogućnosti da govore sve što im padne na pamet i da koriste svaku priliku da iznose optužbe na račun onih koji su danas u opoziciji, pa makar i to činili pod plaštom povrede Poslovnika.
Ukoliko vi budete svakom od nas dozvoljavali da na takav način zloupotrebljavamo Poslovnik, molim vas, bićemo svi podjednako vešti kao gospodin Babić, ali mislim da nas to neće odvesti daleko i da će ovoj raspravi dati ton koji prosto ona ne treba da ima.
Mislim da ste vrlo svesno čuli da gospodin Babić, umesto što reklamira povredu Poslovnika, replicira onome što je rekao narodni poslanik Balša Božović, da ste mu vrlo svesno dozvolili da to čini i umesto da dobije opomenu zbog takvog ponašanja, on je dobio konstataciju da je nešto uradio na vešt način.

Zahvaljujem gospodine potpredsedniče.
Uvaženi gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici i narodne poslanice, svakako da danas razgovaramo o veoma važnim zakonima sa jednom veoma važnom temom i svaki put kada se razgovara o medijima, o medijskim slobodama, o načinu na koji mediji funkcionišu, to jeste jedna važna, pa i politička tema.
Sama količina dopisa, komentara, predloga, sugestija koje je verovatno svako od narodnih poslanika primio, ukazuje na to da je interesovanje za ovu temu bilo veliko, kako u prethodne dve godine, dok je trajala rasprava o ovim temama, tako i u prethodna dva dana kada su se poprilično nenadano pojavili i sami zakonski predlozi i to je, čini mi se, vreme u kojem je svako od poslaničkih grupa i svako od narodnih poslanika dobio veliki broj sugestija, komentara i predloga kako za amandmane, tako i za neke teme koje zakoni obrađuju.
Ovo je tema koja bi bila interesantna, sve i da nema one atmosfere o kojoj mi danas govorimo o medijskim zakonima i sama Evropska komisija i novinarska udruženja i stručna javnost i medijska javnost, sve više se uopšte može čuti o tome da u Srbiji postoji problem sa auto-cenzurom. To nije nešto što tvrdi opozicija, to je nešto što govore svi oni koji se time bave.
Srbija je doživela jedan pad na onoj listi zemalja koje su rangirane po medijskim slobodama. Stojim čvrsto i DS čvrsto stoji iza stava da tamo gde nema cenzure, nema ni auto-cenzure, jer neće biti da mediji sami od sebe cenzurišu ono što pišu, da novinari sami od sebe odustaju, od tekstova koje su napisali, da portali ili novine same od sebe ne objavljuju tekstove koji su trebali da budu objavljeni na njihovim stranicama i veb stranicama, tako da samim tim značaj koji današnja rasprava ima jeste veći, i samim tim je naša obaveza kao narodnih poslanika, kao predstavnika građana, veća da razgovaramo o ovim temama na jedan veoma ozbiljan način.
U svim onim sugestijama koje su nam stigle, mislim da smo svi mogli da vidimo da je stav novinarskih udruženja manje-više ujednačen. Svi pohvaljuju to što su zakoni pripremljeni u skladu sa osnovnim intencijama medijske strategije, da se uvode neka merila za transparentnost vlasništva gde postoje neki predlozi i da se to poboljša. Poslanička grupa DS je uložila amandmane i u tom pravcu, definisanje javnog interesa u sferi javnog informisanja, direktnog regulisanja prava i obaveza medija i medijskih poslanika, adekvatnog regulisanja u oblasti elektronskih medija i uređenja javnih servisa, i to svakako da jeste jedna od stvari oko kojih ćemo se, mislim, svi složiti da u zakonima ima onih stvari koje su pozitivne, to su one stvari koje su rađene u saradnji sa udruženjima novinara sa međunarodnim organizacijama i ljudima koji se time bave, ali isto ono u čemu se svi slažu, jeste da je sramotan način na koji su ovi zakoni došli u Skupštinu Srbije.
Nije problem, gospodine ministre, u tome što postoji procedura za hitan postupak, to niko ne spori, naravno da postoji potreba da neki zakoni dolaze po hitnom postupku, ali je problem da ako od 31 zakona koji smo mi usvojili u ovoj Skupštini u ovom mandatu, 30 zakona bude usvojeno po hitnom postupku, a više od 70% njih se pred narodnim poslanicima nalazi 24 sata manje, odnosno dođu u Skupštinu 24 sata pred raspravu.
Nikakva lažna statistika koju izvodi gospodin Babić na Odboru za kulturu i informisanje ne opravdava činjenicu da smo mi imali manje od 24 sata da pripremimo amandmane na 333 člana zakona.
Sve i da je tačna ta statistika koju SNS koristi, a nije, ali sve i da je tačna to ne opravdava neka bivša, stvarna ili iz mišljenja loša praksa, ne opravdava onu sadašnju postojeću lošu praksu i to ne govore ljudi koji mrze reforme, koji mrze državu, koji su protivnici reforme ili zlonamerni ljudi, to govore ljudi koji se bave ovim, to govore ljudi koji su želeli da budu konsultovani, koji su i učestvovali u stvaranju predloga zakon i sami ti ljudi kažu da nisu imali pojma kako izgledaju zakoni u onom momentu kada su došli u Skupštinu, što je zapravo najvažnije.
Njihovi predlozi su u skladu sa onim što je i DS predložila u vidu amandmana. Neke od stvari i mi smo mogli da predložimo amandmanima upravo zbog tog kratkog roka, ali nadamo se da ako postignemo neku saglasnost, da će se pronaći način da se ipak amandmanski na njih utiče.
Krenuću od onih stvari koje je uputila Transparentnost Srbije, a to recimo jesu neki od amandmana koje su poslanici iz DS podneli. Deo njihovih amandmana se odnosi na zaštitu novinara, koja jeste regulisana i na Odboru smo govorili o tome, mislim da je koleginica Nestorović na Odboru na to ukazala da treba i zakonom garantovati zaštitu onih novinara koji odbijaju da objave neki sadržaj, da nije samo dovoljno konstatovati da novinar ima pravo da to ne učini, nego da treba napraviti i nekakvu zaštitu, mislim da svako od novinara zna kako ponekad pritisci mogu da izgledaju i koliko nisu u mogućnosti upravo zbog nepostojanja zaštite da izbegnu te pritiske. Zbog toga na taj način treba pružiti dodatnu zaštitu novinarima kada je to u pitanju.
Isto tako kada je u pitanju zabrana diskriminacije novinara, ona treba i inače da bude zabranjena, a ne samo na osnovu političkog ubeđenja, itd. i naši amandmani idu u tom pravcu zaista da bi se tim ljudima pružila zakonska zaštita da mogu svoj posao da obavljaju u skladu sa etičkim pravilima, sa kodeksom profesije i da ga obavljaju u krajnjem na način na koji ih obavezuje zakon, odnosno u javnom interesu, da bi građani bili blagovremeno, objektivno, istinito informisani.
Drugi deo amandmana Transparentnosti Srbije se odnosi na taj registar. Oni naime smatraju da postoji čitav jedan niz stvari koje su izostavljene kada su u pitanju podaci o medijima koji bi morali biti dostupni javnosti. Jedan od, čini mi se, veoma važnih je to da li je neki medij i koliko je sredstava u predizbornoj kampanji primio od političkih stranaka, kojih političkih stranaka i naši amandmani isto tako idu u tom pravcu, s obzirom na to da, čini mi se, je više nego očigledno da to može imati, malo je reći snažnog uticaja na uređivačku politiku medija.
Te amandmane imate, s obzirom na to da su neki poslanici, koliko znam DS, podneli, oni su upućeni svim poslanicima, nadam se da ćemo moći da postignemo dogovor oko toga da oni budu usvojeni.
Ono što jeste dosta veliki problem u Zakonu o javnom informisanju i medijima, članom 75. je propisana zabrana diskriminacije, mržnje, širenje mržnje, podsticanja na nasilje, ali članom 76. napravljen je izuzetak od te zabrane pa se kaže da ne postoji povreda zabrane govora mržnje ako je informacija iz člana 75. ovog zakona deo novinarskog teksta, a objavljena je bez namere da se podstiče na diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica iz člana 75. ovog zakona, što zapravo govori o tome da mediji u nekim slučajevima, ako nisu svesni ili nemaju nameru da to čine, mogu da podstiču na diskriminaciju, mržnju, nasilje, itd, što je izuzetno veliki problem.
Vi znate kako ponekad naši mediji izgledaju. Vi vrlo dobro znate šta se sve dešava ljudima na tim medijima. Ne znam, ako im još i pružimo mogućnost da postoje slučajevi u kojima mediji smeju da podstiču na nasilje, kako će to da izgleda?
Ja sam vas pitala na Odboru da li je, recimo, namera podsticanja mržnje kada izađe slika jednog bivšeg ministra na naslovnoj strani jednog medija sa naslovom „trovač“, a nije upitanju Goran Knežević. To je ministar protiv kog se u tom momentu ne vodi nikakav postupak. Da li je, recimo, podsticanje na nasilje ili govor mržnje ako jedan medij danima jednu porodicu, koja je doživela najveću nesreću koju neko može da doživi, izgubila je dete, danima optužuje da su ukrali pare koje su namenjene za lečenje tog deteta i da li je govor mržnje i namera govora mržnje ako novinarka koja se usudila predsedniku Vlade Srbije da postavi pitanje na konferenciji za novinare bude izložena najgorem linču na naslovnim stranama jednog medija iz dana u dan? Ko će da utvrđuje da li je postojala namera da se podstiče nasilje prema tim ljudima? Ko će da utvrđuje odgovornost tog medija ako neko sutra tog čoveka koji je prozvan „trovačem“ bez ikakvog sudskog postupka, bez ikakvog započetog sudskog postupka, ako njemu neko nešto učini nažao? Da li će postojati sloboda tog medija da takve stvari objavljuje zato što nema nameru da podstiče na nasilje?
To nas dovodi do dve nove teme koje isto zakon obrađuje. Mi smo isto uložili dosta veliki broj amandmana kada su upitanju ispravke, odgovori, ono što su predložila medijska udruženja, tzv. „Opoziv“ i tako dalje.
Naime, vi ste dosta čudno, ne znam zbog čega, nadam se da ćete odgovoriti, sada uveli to da se ispravka netačnog navoda, neistinite informacije i tako dalje, sada može tražiti samo sudskim putem. Dakle, ne postoji, kao u slučaju odgovora, obaveza medija da objavi odgovor lica koje traže da se odgovor objavi, pa ukoliko glavni i odgovorni urednik odbije to da učini, onda ta osoba može podneti tužbu. To je ostalo, međutim, kada je upitanju ispravka, tzv. demanti, kako to građani znaju, vi niste predvideli taj prvi korak, međukorak, kada se traži od medija da to učini, nego ste rekli da se samo tužbom može zahtevati da objavi ispravku te informacije kao neistinite, nepotpune ili netačno prenete.
Dosta je čudna ta formulacija. Da li se radi propustu ili imate baš nameru da na takav način tretirate demantije i na takav način pružite građanima pravo da imaju i objektivnost u informisanju, ne znam, ali nadam se da ćete uspeti da odgovorite.
Isti takav slučaj je sa informacijom o obustavi krivičnog postupka. Nema obaveze medija, odnosno glavnog odgovornog urednika da u istom obimu, na istom mestu, sa istom opremom, u istoj površini objavi i informaciju da je protiv nekog lica obustavljen krivični postupak, ukoliko je preneo informaciju da se protiv nekog lica vodi krivični postupak i isti takav slučaj je i sa onim što su predložila medijska udruženja, a vi niste uvrstili u predlog zakona, a to je pravo na opoziv, odnosno da, ukoliko se pokaže da je neka informacija bila netačna, izvor te informacije mora da opozove tu informaciju. To je nešto što nije ušlo u zakon. Da li će ući, samo je na vama, s obzirom na to da predlozi amandmana u Skupštini postoje.
Ne govorim ja ovo teorijski, govorim vrlo dobro znajući šta se dešava u našim medijima, kako naši mediji izgledaju, kako vrve od nepoznatih, odnosno anonimnih redakcija i poznatih izvora sa onih mesta odakle izvora ne bi smelo biti.
Mi imamo slučaj da jedan medij iz dana u dan objavljuje transkripte sa poligrafa raznoraznih lica optuženih za najteža krivična dela u ovoj zemlji. Imamo informacije koje dolaze isto tako iz anonimnih izvora, koje dolaze iz istraga, iz pritvora, sa saslušanja, iz tužilaštva. Imamo ljude koji se hapse na naslovnim stranama medija čak u onom momentu kada protiv njih ne postoji nikakva optužnica.
Kada je u pitanju informacija o obustavi krivičnog postupka, imamo jedan veoma interesantan podatak, kada je svojevremeno privedena grupa ljudi u Kraljevu koji su bili privedeni zbog sumnji da su učinili zloupotrebe prilikom obnove Kraljeva nakon zemljotresa. Tada su u svim medijima ti ljudi proglašeni najgorim ljudima, čudovištima koji na takav način zloupotrebljavaju tuđu nesreću itd. Kada je postupak protiv njih obustavljen, kada je ustanovljeno da nisu počinili krivično delo, ta informacija se nigde u medijima nije pojavila. Zato je važno da kod ovog – informacija o obustavi krivičnog postupka, postoji i obaveza da se ta informacija objavi na istom mestu u istom obimu sa istom opremom kao i informacija o tome da se protiv nekoga vodi krivični postupak.
Veoma usko vezano za to je situacija sa regulatornim telima. Sve ono što je postojalo kao zabrana do sada, postoji i u ovom zakonu. To su pretpostavka nevinosti, zaštita podataka o ličnosti, objektivnost, neophodnost da se saslušaju obe strane. Međutim, isto tako imamo situaciju i činjenicu, koje su građani svesni, da to do sada baš i nije bilo tako i da regulatorna tela nisu uvek reagovala na pravi način.
Jedna od zabrinutosti udruženja novinara je bila ta što je izgleda predlogom zakona ostavljeno dosta mogućnosti za neko arbitrarno delovanje tih regulatornih tela. Čini mi se da nije otklonjeno. Opet, ukoliko bude mogućnosti da se razgovara na tu temu, mi imamo predloge amandmana koji bi mogli tako nešto da isprave. Činjenica jeste da u mnogim situacijama kada su morala reagovati, ta regulatorna tela su ostala potpuna nema.
Šta ćemo sa vlasnikom televizije koja ima nacionalnu frekvenciju na kojoj godinu i po dana nijedan jedini kritički ton o radu Vlade se nije mogao čuti? Šta ćemo sa istim tim čovekom koji koristi tu istu nacionalnu frekvenciju koju ima za obračun sa svojim poslovnim nekim protivnicima, konkurencijom, sa zemljama čitavim ukoliko ima problem sa njihovim poreskim administracijama? Šta ćemo sa tim kada se zaista u medijima pojavljuju izvori iz onih mesta iz kojih izvora ne bi smelo biti? Šta ćemo sa tim kada se jedne novine aktivno uključe u rad između nekakvih tamo grana u policiji i danima pišu isključivo o tome na svojim naslovnim stranama? Šta ćemo sa tim kada se predsednik jedne opozicione partije 300 puta za dve godine nađe na naslovnim stranama sa najtežim optužbama, bez ikakvih dokaza, a da se pri tom protiv tog čoveka ne vodi nijedan jedini krivični postupak, a da ne pričam o tome da optužnice nema itd.
To su sve stvari u kojima su regulatorna tela ostala nema. Mislim da postoji obaveza da se ona maksimalno ojačaju, kao što je slučaj sa svim regulatornim telima u ovoj zemlji, pa i sa ovima. To je nešto u čemu će da se vrlo rado učestvovati.
To nas dovodi do naredne teme, a to je kaznena politika koja je vrlo čudnovata u pojedinim svojim delovima. Primera radi, ali ovo je zaista samo primer, članom 140. Predloga zakona o javnom informisanju i medijima se predviđa da je kazna za to da ako se u objavljenoj informaciji neko označi učiniocem kakvog kažnjivog dela, odnosno oglasi krivim ili odgovornim pre pravosnažnosti odluke suda i ako sadržaj medija, koji može ugroziti razvoj maloletnika, nije jasno i vidno označen oznakom koju maloletnik može učiniti prepoznatljivim u objavljenoj informaciji koja je podesna da povredi njegovo pravo ili interes, kazna za to je 50 hiljada dinara.
To je zaista za ozbiljan razgovor na ovu temu neprikladno. Ako će neko zbog toga što je ugrozio prava maloletnika da plati 50 hiljada dinara, verujte da ga to ni na kakav način neće sprečiti da to čini ubuduće, ubuduće, a da ne pričam o ovom stvarima da će zaista medijske presude, umesto sudskih presuda, koštati one koje iznose 50 hiljada dinara. To je prosto neprihvatljivo.

Završavam. Ima još mnogo, kao što vidite, tema za razgovor. Ono što možemo da se složimo jeste da ima dobrih stvari, može biti mnogo bolje. Vreme je bilo kratko. Mi smo spremni da razgovaramo o eventualnim promenama.

Radi istine, nisam rekla da je hitan postupak sramotan, nego je sramotno to da imamo manje od 24 sata da se upoznamo sa 333 člana. Javna rasprava je jedno. Ono što je suština javne rasprave jeste da taj dokument pretrpi nekakve promene u toku javne rasprave, između ostalog, zato se ona i organizuje. Ono što je predlog zakona u odnosu na nacrt zakona je nešto sasvim drugo i nešto za šta predstavnici udruženja novinara tvrde da nisu znali kako izgleda, a ja kao poslanik mogu da potvrdim da mi nismo znali kako to izgleda. To nije kritika vama. Vi imate pravo, kao Vlada, da upućujete Narodnoj skupštini zakone i da tražite da oni budu po hitnom postupku. To je  problem u Skupštini što mi od 31 zakona 30 usvajamo po hitnoj proceduri. To je stvar našeg viđenja toga šta ova Skupština treba da radi i na kakav način treba da razgovara o onome što nam Vlada upućuje kao predlog zakona.
Prihvatam odgovor za poplave. Malo je postao izlizan, ne znam kako bih rekla, posebno što nije sasvim jasno šta je tačno Ministarstvo kulture i informisanja mesec i po dana radilo u vezi sa saniranjem posledica poplava. Ne želim da ulazim u to. Jedino radi pojašnjenja sam imala potrebu da kažem da nije problem u tome što ste vi uputili zakon po hitnom postupku, već je problem u tome što mi o svim zakonima u ovoj Skupštini razgovaramo tako da ne prođe ni 24 sata od momenta njihovog pristizanja u Skupštinu. Hvala.

Reklamiram član 27.
Od početka ovog saziva stalno trošimo vreme na to da se ubeđujemo sa predsedavajućim, bilo da ste u pitanju vi ili drugi potpredsednici ili predsednica Skupštine. Ne možete ovu Skupštinu da vodite kako vama padne na pamet, nego tako kako vas obavezuje Poslovnik.
Poslanici SNS neprekidno koriste povredu Poslovnika da bi replicirali, davali ocene o onome što su drugi narodni poslanici izrekli. Vi to dozvoljavate. Ponekad konstatujete i sami da su prekršili Poslovnik, ali vas to ne sprečava niti da ih prekinete dok govore, niti da im izreknete neku od mera predviđenih Poslovnikom, pa čak i onda kada utvrdite da su prekršili Poslovnik. Vi drugim narodnim poslanicima ne date priliku da odgovore na ono što su izrekli, govoreći da povreda Poslovnika ne može biti osnov za repliku, iako ste i sami konstatovali da su oni prekršili Poslovnik i zloupotrebili svoje pravo da reklamiraju, da vam ukažu na to da ste povredili Poslovnik.
Molim vas da uskladite način na koji vodite sednicu sa odredbama Poslovnika, da tretirate sve poslanike jednako zbog toga što ovako, razgovarajući, nećemo daleko stići. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, narodne poslanice, moje pitanje se odnosi na dve, čini mi se, za građane izuzetno važne teme. Jedna je odgovornost za, pre svega, ljudske žrtve, ali i materijalnu i nematerijalnu štetu koje su nastale u poplavama koje su se desile u Republici Srbiji. Druga se odnosi na Zakon o radu koji interesuje zapravo veliki deo naših građana, jer to nije zakon koji se tiče samo onih koji rade, nego i onih građana koji traže posao, onih građana koji se plaše da će ostati bez posla i svih onih koji učestvuju na bilo koji način na tržištu rada.
Kada su u pitanju poplave, moje pitanje, predsednice, je upućeno vama, pošto imamo jedan novi momenat u odnosu na prošli put kada sam vas pitala. Naime, pitala sam vas kada ćete ispuniti svoju poslovničku obavezu i zakazati sednicu sa posebnom temom koju je poslanička grupa DS zatražila? Akcenat sam stavila na reč „obavezu“ zato što to zaista jeste vaša obaveza, a ne stvar vaše procene. Vi ste mi tada dali jedan pomalo neuobičajen odgovor, da se nisu stekli uslovi da ispoštujete Poslovnik, koji, osim toga što je neuobičajen, može predstavljati ustanovljenje opasne prakse u Skupštini.
Ako poslanici budu sami cenili da li su se stekli uslovi da se poštuje Poslovnik, plašim se da nas to neće dovesti nikuda, tim pre što vi insistirate veoma često upravo na tome da oko onoga što piše u Poslovniku ne može biti ni razgovora ni pregovora.
U međuvremenu je nama stigao izveštaj Vlade Republike Srbije, koji je dostavljen jutros, čini mi se, narodnim poslanicima. Vlada je to uputila po hitnom postupku. Nadam se da to neće biti isti slučaj kao i sa onim ostalim zakonima koji stižu po hitnom postupku i da ćemo imati makar jedan dan ili dva da ga pročitamo.
Iz onoga što smo videli, što sam ja imala prilike da vidim, zaista, kada sam ga pogledala, ima tu dosta podataka. Evo nešto interesantno – vozači Darko Tomić, Željko Švabić su tri puta dnevno nosili pakete sa svežom hranom (sendvič, jogurt i krofne). Dakle, mi vidimo šta su bili paketi sa svežom hranom, ali ono što ne vidimo u izveštaju to je upravo ono na šta mi želimo da dobijemo odgovor kao DS kroz onu sednicu koju mi tražimo, a to je lanac odgovornosti, lanac obaveza, šta su bile i čije nadležnosti i da li je postojao nekakav propust u tome.
Moje pitanje vama je da li vi smatrate da će onda ovaj izveštaj i rasprava o tom izveštaju zameniti onu apsolutno drugačiju raspravu koju DS traži, a koju vi prema Poslovniku morate da zakažete, koja bi se bavila potpuno drugim temama od onoga čime se bavi ovaj izveštaj, zato što građanima nije toliko bitno koji su vozači vozili krofne i šta je bilo u lanč paketima koji su odvoženi ljudima koji su pakovali džakove, ali je izuzetno bitno da li je neko u tom komandnom lancu zakazao, odnosno da lije moglo biti sprečeno ono što se desilo tih dana? Pre svega mislim na ljudske žrtve, a ne materijalne.
Druga stvar je Zakon o radu. Nismo dobili nikakav odgovor na moje ranije postavljeno pitanje – gde je taj Nacrt zakona o radu, zašto ga Vlada krije od građana? Opet, to nije nešto što interesuje DS, to je ono što interesuje ljude. Znate, pitanja otpremnina, minulog rada, godišnjeg odmora, bolovanja, načina uručivanja otkaza, manipulacija koja se čini, prema onome što možemo čuti, poslodavci će moći da imaju kao instrument da bi još više oštećivali radnike nije nešto što uliva poverenje građanima.
Ministarka Udovički je danas dala jednu skandaloznu izjavu, da nema ni potrebe da bude bilo kakve javne rasprave zbog toga što su građani kada su glasali na izborima, glasali za taj zakon. Hajde onda da mi potpuno ukinemo Narodnu skupštinu Republike Srbije, da Vlada donosi zakone nekakvim ukazima, jer očigledno ako su građani glasali baš za sve što se predlaže, onda zaista nema potrebe da mi ovde sedimo i da trošimo sredstva.
Kada će biti javna rasprava i dokle će samo sindikati, kao što je naš sindikat, koji je nastupio sa nama na poslaničkoj listi, sindikat „Sloga“, organizovati javne rasprave? Šta Vlada krije od građana kada je u pitanju Zakon o radu? Hvala.

Hvala vam, gospođo predsednice.
Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, imam nekoliko pitanja. Prvo se odnosi na jedan zahtev koji je DS podnela 26. maja ove godine, a upućen je predsednici Skupštine. Pomalo je možda neuobičajeno da u toku ovog razgovora upućujemo pitanje predsednici Skupštine, ali očigledno drugog načina da dobijemo odgovor nemamo.
Moje pitanje upravo ide u tom pravcu – šta se dešava sa zahtevom koji je poslanička grupa DS uputila predsednici Skupštine, odnosno predlogom da se u skladu sa članom 209. Poslovnika Narodne skupštine odredi dan kada će pojedini ministri u Vladi odgovarati na pitanja poslanika u vezi sa aktuelnom temom? Mi smo, naravno, smatrali da ta tema moraju biti činjenice i okolnosti koje su dovele do ljudskih žrtava i materijalne štete u poplavama na teritoriji Srbije.
Podsetiću vas, gospođo predsednice, da je vaša obaveza, u skladu sa članom 209, da na predlog poslaničke grupe, što je uslov koji je ispunjen, najmanje jedanput u toku meseca odredite dan kada će pojedini ministri u Vladi odgovarati na poslanička pitanja u vezi sa aktuelnom temom. S obzirom na to da ističe tih mesec dana, a u onom predviđenom roku od tri dana nismo dobili nikakvu informaciju od vas da zahtev nije podnet u skladu sa Poslovnikom kako bismo ga eventualno dopunili ili popravili, prosto postavljam pitanje kada će biti zakazana ta sednica?
Sve ono što smo imali prilike da čujemo i od vas i od, čini mi se, gospodina Babića da može biti zamena za ovu eventualnu sednicu, prosto ne može biti slučaj. Gospodin Babić je govorio da nema potrebe za takvom jednom sednicom zato što je održana sednica poslednjeg četvrtka u mesecu, na kojoj su ministri odgovarali na poslanička pitanja, od kojih su neka bila i u vezi sa poplavama. Vi ste govorili o tome da čekate nekakav izveštaj Vlade, pa da će onda da se razgovara o tome. Plašim se da to nije pitanje vaše procene, to je pitanje vaše poslovničke obaveze. Smatramo da ono što smo imali prilike da vidimo onog četvrtka kada smo razgovarali o tome, svakako nije to što je DS tražila.
Mi smo namerno u svoj zahtev kada smo navodili spisak onih koji treba da prisustvuju toj sednici stavili najmanji broj ministara, svega tri ministra, a svi ostali ljudi za koje smo mislili da treba da prisustvuju toj sednici jesu upravo ljudi koji su se bavili time, da ne bismo imali priliku kao onoga dana da na svoja pitanja slušamo beskrajne monologe predsednika Vlade, u kojima smo imali samo političke ocene, ali ne i odgovore na pitanja.
Zaista smatram da nije prikladno da se vi kao predsednica Skupštine u intervjuima u dnevnim novinama bavite poplavama, a da o tome ne razgovaramo u Skupštini.

Ne vidim zašto ne možemo iznositi u ovom delu i političke konstatacije…

Ukoliko vi smatrate da je prikladno da se predsednica Skupštine bavi legitimnošću većine u nekoj drugoj skupštini i da u tom kontekstu govori o poplavama, ali ne i u Skupštini gde postoji zahtev poslaničke grupe podnet u skladu sa Poslovnikom, to je onda zaista stvar vaše političke procene.
Drugo moje pitanje je upućeno Vladi Srbije i odnosi se na ono što interesuje građane verovatno više nego išta, a to je Zakon o radu. Moje pitanje je da li postoji nekakav nacrt tog zakona, zato što se zaista stiče utisak u javnosti da Vlada izbegava javnu raspravu o tom zakonu? Znamo koliko je problema bilo kada je prošli put on usvajan. Čujemo najave od predsednika Vlade i od nadležnog ministra da će se on vrlo brzo naći pred poslanicima. Po praksi koja postoji, očekujemo da će on biti verovatno i po hitnom postupku i da će biti vrlo malo vremena ostavljeno.
Ljudi su uznemireni, budžetom je obezbeđeno 600 miliona evra za otpremnine i zna se da se predviđaju neke olakšice za otpuštanja. Molim vas da se odgovori na pitanje da li taj zakon može da se nađe na nekoj vrsti javne rasprave pre nego što dođe u Skupštinu po hitnom postupku? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da ne treba sada govoriti o važnosti rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN, koja se odnosi na - Žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji, a koju smo i mi u pretprošlom sazivu usvojili i Odluka o obrazovanju Komisije za praćenje sprovođenja Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije, je doneta 2011. godine. Ne znam da li su svi poslanici učestvovali u donošenju te odluke, ali mislim da to u ovom momentu nije ni važno.
Sve koleginice su veoma svesne zbog čega je važno žene uključiti u bezbednosne procese, mirovne procese i zaista to usvajanje rezolucije od strane UN 2000. godine jeste predstavljalo jednu od ključnih tačaka u razvoju ženskih i ljudskih prava i to je bio momenat kada je međunarodna zajednica prepoznala važnost učešća žena u mirovnim procesima i u bezbednosnim strukturama.
Mislim da su i žene u Srbiji svakako dale doprinos tome i zaista bih samo govorila o ovome, o čemu danas treba da razgovaramo, a to je odluka o utvrđivanju sastavu Komisije za praćenje sprovođenja Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN.
Inače je sastav te komisije utvrđen Odlukom koju smo doneli 2011. godine, a koja kaže da se Komisija obrazuje u sledećem sastavu – predstavnik Odbora Narodne skupštine u čijem delokrugu su pitanja iz oblasti ravnopravnosti polova, predstavnik Odbora Narodne skupštine u čijem delokrugu su pitanja iz oblasti odbrane i unutrašnjih poslova, predstavnik Odbora Narodne skupštine u čijem delokrugu su pitanja iz oblasti spoljnih poslova, predstavnik Odbora Narodne skupštine u čijem delokrugu su pitanja iz oblasti rada, socijalne politike, predstavnik Odbora Narodne skupštine u čijem delokrugu su pitanja iz oblasti pravosuđa i državne uprave i predstavnik Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
To je odluka koju je usvojila većina u ovoj Skupštini, koju je u tom momentu najveći broj poslanika imala DS i iza te odluke naravno da stojimo.
Ono što je možda novost našim kolegama iz sadašnje vladajuće većine, to je da u odborima Narodne skupštine, ima i opozicionih poslanika i da je svakako neko od predloženih poslanika, da budu u sastavu komisije za praćenje primene ove rezolucije, mogao dolaziti iz redova opozicije.
Onako kako je nama predložila predsednica, tu komisiju bi trebalo da čine: narodni poslanik Ljiljana Malušić, koja predstavlja Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Narodne skupštine iz SNS; narodni poslanik Marija Obradović, predstavnik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Narodne skupštine iz SNS; narodni poslanik Zlata Đerić, predstavnik Odbora za spoljne poslove Narodne skupštine iz Nove Srbije, isto tako izabrana sa izborne SNS; narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić, predsednik Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva Narodne skupštine, isto tako iz SNS; narodni poslanik Biljana Ilić Stošić, predstavnik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Narodne skupštine iz SNS; Kosana Bakelj, pomoćnik Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Verovatno da je i na ovom mestu mogao da bude neko iz SNS da biste i tu predložili nekoga iz svoje stranke.
Osim toga što je poražavajuće da samo narodne poslanice, a ne i narodni poslanici učestvuju u radu ove komisije, što pokazuje verovatno da nisu zainteresovani za njen rad, za pitanja rodne ravnopravnosti, pitanje učešća žena u mirovnim procesima, dosta je problematično i to što, čini mi se, nakon dugo vremena usvajamo sastav jednog tela u kome neće biti nikoga iz opozicije.
Nemam nade da će ovaj moj predlog biti prihvaćen jer smo juče imali prilike da čujemo da poslanici SNS ne glasaju čak ni za one predloge sa kojima se slažu i za koje mogu da kažu da su izuzetno dobri, ali evo još jedan poziv da porazmislite o tome. Nemojte da napravimo komisiju samo od predstavnika jedne stranke. Radi se o komisiji Skupštine Srbije. Ne radi se čak ni o komisije vladajuće koalicije, a posebno ne o komisiji jedne stranke. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, član 107. stavovi 1. i 2. Dopustili ste gospodinu Arsiću da izrekne neke stvari koje je niti on sam sebi smeo dopustiti, niti treba da budu izgovorene u ovoj Skupštini. On je rekao da su protiv prethodnog Zakona o javnim nabavkama bili kriminalci, ljudi koji pokušavaju da steknu neku protivpravnu korist zaobilazeći zakone. Protiv tog zakona su bili narodni poslanici koji su izabrani glasovima građana Republike Srbije, a ne nekakvi kriminalci, i to oni narodni poslanici koji su još tada znali da je laž da će zahvaljujući novom zakonu biti ušteđeno od 700 miliona do milijardu evra, ne znam dokle je ta cifra u najavama zakona išla i isti oni narodni poslanici koji su nekoliko puta nakon toga pitali gde se dela ta ušteda od zakona. To je jedna stvar.