Poštovana predsednice, poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću i danas da branim razloge zbog kojih smo mi u načelu pričali da odvajanje više od 200 miliona evra iz sektora zdravstva i preusmeravanje ka Fondu PIO nije dobro za zdravstveni sektor u Srbiji, s obzirom da zdravstvo u Srbiji u zadnjih 20 godina postepeno postaje sve lošije i lošije i to i građani i lekari svakodnevno vide u ordinacijama, u bolnicama u kojima lekari rade i gde se pacijenti leče.
Smatram da ovim amandmanom sprečavamo jednu situaciju koja bi dodatno pogoršala sektor zdravstva. Slušajući ministra i slušajući narodne poslanike iz vladajućih stranaka koji su pokušali da nas ubede da sistem zdravstva neće biti urušen, niti pogoršan tako što će 200 miliona evra biti preusmereno ka nekoj drugoj stavci u budžetu i drugim korisnicima, smatram da je to nemoguće s obzirom da zdravstvo košta i dobro zdravstvo iziskuje non-stop kontinuirana ulaganja, kako u edukaciju lekara, tako i u opremanje aparatima, tako i u poboljšanje uslova u bolnicama, u domovima zdravlja i ambulantama gde se naši građani leče.
Svedok sam, više od 20 godina radim i iz godine u godinu se to stanje pogoršava tako što non-stop nema para, u zadnjih 20 godina nema para i gde ćete štedeti? Hajde da štedimo na zdravstvu, a doktori su tako humani, pa će oni i onako da rade taj svoj posao. Reći ću vam, do 2000. godine smo radili kao lekari za dve i po, tri marke, čuvali smo taj socijalni mir. Radićemo i dalje, to nije sporno, ali radimo u uslovima koji su jako teški. U mnogim bolnicama nemate najosnovniji materijal u operacionim salama. Hirurški instrumenti u mnogim salama su jako stari.
Problem koji sam u prošlom sazivu otvarao, tu je i bivša ministarka i predsednica Odbora za zdravlje i porodicu, gospođa Đukić-Dejanović, inicirao sam rešavanje problema onkoloških pacijenata koji treba da idu na zračnu terapiju. Svi smo se dogovorili – u redu, kupićemo četiri aparata za zračnu terapiju, za Sremsku Kamenicu, Kragujevac, Beograd i Niš, i neće ti naši građani koji su jako bolesni više čekati. Nije se ništa pomaklo godinu i po, dve dana. Rečeno nam je da trenutno nema para da se ti aparati kupe. Ne mogu da shvatim da kada imate puno stavki u budžetu Ministarstva zdravlja gde je neophodan novac, da vi kažete – mi ćemo taj novac iskoristiti i preusmeriti u jednu drugu poziciju budžetsku i tamo će to više trebati.
Smatram da nema potrebnije i važnije stvari u društvu nego što je to zdravstvo. Zdrava nacija je preduslov preporoda ekonomije. Ako imate bolesnu naciju, nijedna strana firma, kompanija neće, gospodine Krstiću, da dođe. Vi ste se barem edukovali i radili u inostranstvu. Znači, u Ekonomskom savetu u Davosu, pored ekonomskih mera i eksperata iz ekonomije, imate i sektor zdravstva i tačno se kaže koja je nacija zdrava, a koja je bolesna. Gde je taj kapital, gde ide? Nijedan kapital neće ući u jednu državu koja ima bolesnu naciju.
Nažalost, naši građani su suočeni sa brojnim problemima. Mi smo kao sistem zdravstva suočeni sa mnogim bolestima koje su iz meseca u godinu sve prisutnije. Kada nas „“ oceni, on uzme različite parametre i kaže – vi imate liste čekanja, pa onda kaže – po tim listama čekanja problem je bio za operaciju katarakte. Bilo je 20.000, pa kad smo krenuli da rešavamo taj problem, došli smo na 27.000 ljudi koji čekaju na operaciju katarakte. Neki ljudi kažu – da, ali to su veštački pravljene liste, možda ti ljudi ne treba da idu na operaciju katarakte. Ja vam kažem da srećem građane i na ulicama Beograda koji mi prilaze sada vrlo slobodno, znajući da se borim za njihove interese u Skupštini Srbije, da kažu – ja ne vidim, doktore, tražim najosnovnije stvari, da dođem na red na operaciju katarakte. Kod nas u Srbiji problem operacije katarakte vam je 500 do 600 evra za repromaterijal, za sočiva koja treba da se ugrade u toku te operacije, za propratni materijal, masti, a mi nemamo za te najosnovnije stvari.
Šta da vam kažem za pregled magnetnom rezonancom. Profesori sa radiologije primorani od direktora kliničkih centara će vam reći – da, ali nije toliko hitno za svaki problem, npr. glavobolju, vrtoglavicu, raditi magnetnu rezonancu. Kao profesor se slažem. Ali, ako vam kažem da imate preko 10.552 pacijenta koji trenutno čekaju na pregled magnetnom rezonancom, vi vidite koliki je taj problem. Nije to problem samo Beograda, to je problem cele naše države i naših građana. To je 10.000 ljudi.
Na operaciju kuka čeka 8.700 ljudi. Treba da im omogućimo implante, treba da im omogućimo kukove kako bi oni bili osposobljeni da žive. Znači, borba nas političara ovde treba da bude da omogućimo kvalitetniji život našim građanima. Verujte, treći mandat sam u Skupštini, ne nastupam kao političar, nastupam kao lekar i interesuje me, ono što me je mučilo 20 godina kao lekara u sistemu zdravstva, ono što nisam mogao da popravim, što moje kolege svakodnevno vide, da nemaju konce, da nemaju antibiotike, da nemaju najosnovniji materijal, da pokušamo da vam kažemo da imamo finansijski problem i da to treba da se kupi, da se naše zdravstvo obnovi i da ne kaskamo za svetom, da našim građanima pružimo bolju zdravstvenu zaštitu.
Problem je i sa kateterizacijom, koronografijom, ugradnjom veštačkih srčanih zalizaka. Jedan srčani zalizak, jedan stent spašava život. Taj stent košta, sve zavisno od proizvođača, od 300 do 500 evra. Ne mogu da shvatim da taj novac ne možemo nabaviti. Evo, reći ću vam da brojne klinike imaju liste čekanja koje su upravo za ugradnju ovih stentova. Najhitniji slučajevi se rade stvarno hitno, ali ko to može da proceni, ako neko dobije infarkt miokarda, da kaže – nisi ti toliko hitan, dođi za mesec dana ili dođi za pola godine.
Razvijeno društvo mora da stvori takve uslove da svaki dinar uloži u zdravstvo i da taj sektor zdravstva pruži sigurnost našim građanima. Dvesta i nešto miliona evra koji se oduzimaju ovakvom zdravstvu. Stvarno želim puno uspeha gospodinu Lončaru, ministru zdravlja. Prvih tri meseca, ne tri, nego i više ću da mu dam, neću reč lošu da kažem.
Stavili ste ministra koji je mlad, sposoban lekar u ministarstvo i uzeli ste mu u startu 200 miliona evra. Ne znam kakav on mađioničar može da bude da napravi takvu jednu magiju, da ovako loše zdravstvo koje u vapaju za obnovom, za obnovom bolnica, da on reši taj problem.
Problem koji je jako bitan u srpskom zdravstvu to je što u prošlom periodu nije bilo sluha, što se i zakonska regulativa malo tumačila na ovaj ili onaj način. Što su čak i neke liste čekanja gde su pacijenti stavljani, to slobodno pričam, a reći ću to još jedanput, pošto imam taj poslanički imunitet, smatram da su neki direktori zdravstvenih ustanova i veštački doprinosili pravljenju tih listi čekanja radi razvijanja svoje privatne prakse.
Tako da rešenje, mada tema nije zdravstvo, ali je borba za taj novac, da ostane u sektoru zdravstva, možda jeste izjednačavanje, gospodine Krstiću, državnog i privatnog sektora zdravstva kako bismo rasteretili ove liste čekanja i kako bismo pružili građanima mogućnost da se leče za to svoje socijalno osiguranje.
Kada pričamo o Republičkom fondu, pričali ste da je rukovodstvo Republičkog fonda uštedelo novac i da ima suficit. Ne mogu to da prihvatim, rekao sam vam stavke da više od 53% od dve milijarde evra koje uđu godišnje u Republički fond ide na plate. Nisam primetio da se na platama štedelo. Plate su ostale iste. Na inplante ide 35%, ide na te tendere za aparate. Mislim da je tu napravljena ta neka tzv. ušteda, tj. nisu neki aparati kupljeni koji su trebali da budu isporučeni mnogim bolnicama, kliničkim centrima i zdravstvenim centrima.
To kada neko kaže ušteda, uštedeo sam na zdravstvu, ne mogu da prihvatim zato što je naše zdravstveno u jednom kolapsu koje traje 20 godina i taj oporavak, tog zdravstva iziskiju jednu reformu, jednu pravnu regulativu i Zakona o zdravstvenoj zaštiti i Zakon o zdravstvenom osiguranju. Da građanima omogućimo da znaju to što plate za to zdravstveno osiguranje, da za taj novac znaju šta dobijaju, da znaju da mogu da se leče i kod privatnog lekara, ali i da nam se više nikada ne desi slučaj kao što je u Pirotu hapšenje svih ginekologa. Da se ta korupcija u zdravstvu spreči jasnom zakonskom regulativom i da se zna ako radite u državnom sektoru, da radite u državnom. Ako radite u privatnom, onda radite u privatnom sektoru. Znači, ne može to šetanje vizit karti lekara i favorizovanje svoje privatne ordinacije.
Moj apel, a ovaj amandman je pokušaj da se spreči iznošenje više od 260 miliona na godišnjem nivou dinara i prebacivanje na sektor PIO zato što mnogi naši građani trenutno imaju puno problema. Mi smo u vrhu Evrope po broju malignih oboljenja, među prvima smo od kardiovaskularnih oboljenja, infarkta miokarda i samo veća i preventiva i veće ulaganje u te dijagnostičke metode koje bi omogućile u startu postavljanje dijagnoze i lečenje i da omogućimo građanima produženje života i bolji život.
Znači, ne možemo bez para lečiti i ovo je apel lekara, ne poslanika. Jesam u redovima DS, ali vam prenosim apel lekara. Znači, oni nemaju sa čim ljudi da rade. Dajte da im omogućimo da imaju uslove za rad, a što se tiče pacijenata, kažem vam, pacijenti nisu zadovoljni uslovima lečenja u našim bolnicama, kako izgledaju bolesničke sobe, kako izgledaju ti holovi, kako izgledaju te operacione sale. Kada sam pre dva dana rekao da se mi vraćamo na zdravstvo 70-tih godina imao sam replike od mog prijatelja i kolege Babića. Mi smo 70-tih godina imali super zdravstvo, mi se vraćamo na 90-te godine. Tako je zdravstvo tada počelo da se uništava, 90-tih godina.