Zahvaljujem.

Reklamiram član 27, predsednice Skupštine. Ono što je važno jeste da je jedna tema na dnevnom redu o kojoj treba da razgovaramo potpuno otvoreno, a ona pre svega zanima građane koji imaju veliki strah od nemogućnosti lečenja. Zato je ova tema važna i zato je dobro što je ministar ovde da razmenimo neke stvari.

Ono što ste vi, kao predsednica Skupštine, dozvolili jeste, ne samo zloupotrebu Poslovnika, već i da se vaš kolega narodni poslanik Radoslav Milojičić vređa od strane govornika SNS koji dovodi u sumnju podršku vašeg kolege iz mesta iz kog dolazi. Reći ću samo da je kolega Milojičić osvojio 75% u tom selu iz kog vi kažete da ga se građani stide. Dakle, ne treba potcenjivati apsolutno nikog u ovom domu, u ovoj sali. Tu su, naravno, izbori da se uvek izmerimo i lokalni, i beogradski, i republički i oni nam idu u susret. Ovakve stvari, ovakvo neko klevetanje i ovakvo vređanje apsolutno ne stoji i ne priliči ovom domu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, poštovani ministre sa saradnicima, ono što je danas na dnevnom redu i nekoliko puta smo to rekli, i ovlašćeni i ispred Poslaničkog kluba Demokratske stranke dr Dušan Milisavljević, jako su važni zakoni na dnevnom redu.

Svaki put kada Vlada u Skupštinu dolazi, a u pitanju su zdravstveni zakoni, odnosno zakoni koji regulišu zdravstvo u Srbiji, mislim da građani imaju mnogo više interesovanja nego kada su neke druge stvari u pitanju. Zašto? Zato što se u Srbiji danas malo govori o situaciji koja pogađa svakog stanovnika naše zemlje. Politička debata u tom smislu treba da koristi da jednostavno razmenimo argumente, da uputimo na one stvari koje je Vlada eventualno uradila u poslednjih pet, a evo, ulazimo i u šestu godinu i da vidimo kakvo je stanje na samom terenu. To građani na kraju i očekuju od nas.

Ne slažem se sa ovlašćenim ispred poslaničke grupe SNS, da samo lekari i doktori treba da razgovaraju na ove teme, odnosno kada su na dnevnom redu zakoni o zdravstvu. Ne znam da operišem, naravno, zato što sam završio Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, ali sa druge strane znam sa kakvim se poteškoćama i strahovima suočavaju građani Srbije kada je u pitanju stanje u našem zdravstvenom sistemu.

Dakle, strah od nemogućnosti lečenja je najveći strah koji postoji danas u Srbiji. Nije ni strah od gubitka posla, koji je takođe veliki, nije strah od nemogućnosti zapošljavanja, koji je takođe veliki, najveći strah u Srbiji je danas strah od nemogućnosti lečenja.

Celu situaciji u Srbiji opisuje rečenica – „Ne dao Bog da se razboliš u Srbiji“, i to je nešto već dugi niz godina takva situacija. Ne kažem da je tačno 2012. godine bilo bolje, a da ne ulazimo odmah u prepirku - šta je uradio prošli režim, šta je uradio ovaj režim. Mislim da je strah od nemogućnosti lečenja nešto na čemu insistira DS, zajedno sa svojim predsednikom Draganom Šutanovcem, poslanički klub DS, koji je nekoliko puta upućivao i na mnoge druge načine ukazivao na problem u sistemu zdravstva. Pre svega, svi znaju da lekari odlaze, svi znaju da, ukoliko se ovakva situacija nastavi da jednostavno u Srbiji više neće imati ko da leči.

Ono što je trošak za državu da napravi dobrog hirurga, jedna Nemačka, jedna Austrija, jedna Švajcarska ili Švedska, uzmu sve ono što je jedna Srbija uložila da se neko specijalizuje za određenu oblast, da neko završi medicinu, da neko postane lekar, to druge države nažalost, koriste zato što je loša ekonomska situacija u zemlji. Male plate, govore pre svega o tome, loš kvalitet usluge, koji se pruža građanima, takođe govori o tome.

Sve više najvećih stručnjaka, kao što je i vama poznato, odlazi u privatni sektor. U državnim bolnicama takođe, postoje jako veliki stručnjaci, ali sve više se opredeljuju na to da nastave svoj posao u privatnom sektoru. Privatni sektor, je naravno, nešto bolje uređen, odnosno mnogo bolje, ali on i košta. Ne bih se složio sa vama i vašom konstatacijom da tamo i njihove usluge u privatnom zdravstvenom sektoru traže oni koji imaju novca to da plate. Ne, ja mislim da tamo takođe idu građani koji nemaju da plate pregled, ali jednostavno idu zato što ne mogu taj pregled ili to lečenje da dobiju u državnoj ustanovi.

Liste čekanja su takve da jednostavno često, nažalost, nažalost, ponavljam, mnogi koji boluju od teških oboljenja ne dočekaju lečenje, to i sami znate. Pregledi takođe zahtevaju nekoliko meseci da se sačeka na elementarno i najosnovnije, a to jednostavno građani žele da reše istog momenta. Sistem dakle, mora da se promeni. To je ono što suština.

Vi danas govorite o tome da se zadužujemo, koliko miliona evra, da se još neki kliničko bolnički centar uredi. I, ja to pozdravljam, i ja mislim da je to pametno ulaganje, ali hoću da vam kažem da ništa nismo uradili ako opet budu gužve, ako opet ne može da se dođe na red, ako opet postoje, svaka čast, i sajber i gama nož, ali, kako da vam kažem, neće Vojska Srbije da bude zadovoljnija i opremljenija ako budemo imali satelit. Dakle, opet će vojnik da bude taj koji neće imati čizme, neće imati uniformu, neće imati osnovna sredstva za rad, isto tako u zdravstvu. U zdravstvu ne možemo sa gama nožem, ne možemo sa sajber nožem, svaka čast za nabavku, ali je to samo jedna kap u moru negativnih stvari koje postoje u ovom sistemu i koji građani, pa i oni koji rade u zdravstvenom sistemu to osećaju svakoga dana.

Prevenciju ste pomenuli, i ja to takođe, pozdravljam, i mislim da takođe treba da se radi mnogo više na tome. Mnogo je poštenije reći – ljudi ne možemo da promenimo ovaj sistem, šest godina smo na vlasti, nismo uspeli ništa da uradimo, hajde da uložimo više u prevenciju. Međutim, i tu vas bojkotuju određene činjenice. U Beogradu je pre nekoliko dana bio rebalans budžeta, 74 miliona dinara je manje do kraja ove godine utrošeno za prevenciju. Dakle, prebačeno je u sledeću godinu. Dakle, to su neke stvari, i ko zna koliko još na raznim lokalnim samoupravama su se slične, ili iste stvari dešavale.

Korupcija je ogroman problem i građani takođe, sa tim imaju svakodnevni dodir. Dakle, mnogo je jeftinije za pojedinog čoveka da ode u privatnu bolnicu da se leči, nego što me možda duplo veći iznos novca dati nekom korumpiranom u zdravstvenom sistemu da bi samo došao na red. Dakle, to se takođe dešava i to je takođe stvar koja je postala i više nego očigledna, sastavni deo zapravo svakodnevnog života.

Namešteni tenderi. Krađa. Sami ste o tome govorili. Ne znam zbog čega, npr. Ministarstvo nije podnelo krivične prijave. Imali smo nekoliko slučajeva da su određena Ministarstva u Vladi Republike Srbije da su podnosila krivične prijave za nepravilne tenderske nabavke itd. Zašto se čeka sa krivičnim prijavama kada je u pitanju Kliničko bolnički centar u Nišu, za koji ste i vi sami rekli da postoji i krađa i malverzacije i da kasne radovi zato što se određene kombinacije, kako ste vi naveli, tamo vrše?

Građani na to čekaju. Oni zahtevaju da fond koji oni plaćaju, koji oni pune, njima omogući normalno i pristojno lečenje. Oni to jednostavno, nemaju danas u Srbiji. Znam da je situacija takva da se ne može promeniti za još određeni niz godina, ukoliko se ne bude suštinski reformisalo zdravstvo i zdravstveni sistem.

Uslovi u bolnicama, znate kakav je doručak na primer u porodilištu Narodni front? Imali ste one slike koje su izlazile i po Fejsbuku i po Tviteru, imali ste dve salame, jaje jedno na pola i to je doručak koji se služi u jednoj bolnici. Tako nije u privatnim bolnicama, tako nije na nekim drugim privatnim ustanovama, ali jeste u državnim i to je ono što je loše i to je ono što moramo da promenimo.

Zdravstveni fond, tri puta manje novca transferiše nego što bi morao to da radi, i iz tog razloga imamo blokadu zdravstvenih ustanova, imao blokadu domova zdravlja, domovi zdravlja nemaju ni aspirine, ni zavoje, a kamoli neke ozbiljnije lekove. Bolnice nemaju najosnovnija sredstva za rad, a kamoli nešto komplikovanije i ozbiljnije. To se, naravno, suočavate sa tom situacijom vi, ja imam puno pravo da vas pitam, ne samo što sam narodni poslanik, nego zato što ste šest godina na vlasti, a sa druge strane ne oseća se taj boljitak koji ste obećavali i najavljivali godinama i godinama unazad.

Kada su u pitanju zubari, na primer, pričali smo još 2012. godine o tome koliko je važno da ulažemo u one stvari koje zaista tište građane svakodnevno. Dakle, ukinuli smo zubarsku uslugu, u Beogradu je postajala, kao i što sami znate, i u velikoj meri je pomagala građanima Beograda da se na taj način leče, ali jednostavno sa jako malo sredstava, ta stvar bi se vrlo brzo razvila, i omogućila građanima Srbije da za jeftin novac, mali novac mogu sebi da poprave zub.

Dakle, ja sam vam lično, čini mi se da smo već jednom razgovarali privi put kada ste postali ministar, o tome koliko bi bilo potrebno da se, na primer, Studenska poliklinika, koja takođe u određenoj nekoj meri, em to mora da radi zbog prakse, pa smo se negde razgovarali i pokušali da vam predočimo ceo plan i sistem kako bi mogli da povećamo obim prakse, a da onda tamo za neke stvarno najosnovnije potrebe, oni koji popravljaju zube, da za zaista mali novac i malu nadoknadu, svako može da u Studenskoj poliklinici popravi, a ne samo student. Ali, ni studenti danas ne mogu da odu tamo, zato što takođe nema sredstava, nema plombi, nema četkica, nema određenih neophodnih preparata i aparata koji su neophodni da bi Studenska poliklinika funkcionisala i radila.

Fakultet tu može dosta da pomogne, razgovarali smo i sa Beogradskim Univerzitetom, oni su takođe rekli da bi mogli u određenoj meri da izađu u susret. To je stvar koja ne košta apsolutno ništa, mislim košta, ali ne košta u ovoj meri u kojoj mi danas razgovaramo o kreditu koji je 100 miliona evra.

Dakle, uzmite slobodno još jedan kredit od jedan milion evra i onda duplirajte kapacitete koji postoje danas, zato što ljudi ne mogu da poprave zube i to je ono što košta. Sa pokvarenim zubom koji stvara mnoge druge probleme, kao što i sami znate, godinama građani u Srbiji preživljavaju, pokušavaju da se izbore, ali jednostavno, to ne ide i ne možete na taj način nekome da se obraćate u 21. veku i da kažete – šta da radimo, takav je sistem, i to su ovi pre nas, a onda ovi pre vas kažu – a to su oni pre nas, i nikada tako nećemo zadovoljiti one kojima je ta potreba neophodna.

Dakle, osnovne stvari danas ne postoje u zdravstvenom sistemu. Ne želim da kažem i da budem potpuno onako, da sam maliciozan, rekao bih da zdravstveni sistem ne postoji. On postoji, on je dug niz godina čerupan, korupcija je ogromna. Jednostavno, nikad nije reformisan. Tokom 90-ih godina u doba sankcija on je propao, fondovi su propali i zdravstveni i PIO fond i mnogi drugi. Oni su opljačkani i nenamenski se troši novac itd, ali situacija je takva da moramo građanima da ponudimo neku alternativu, da više ulažemo u prevenciju, da ulažemo u sistemske reforme, a ne da kažemo – kupili smo Gama nož i sada je stvar fenomenalna.

Svaka čast za tu jednu nabavku, za kupovinu jednog kompleksnog sistema koji može u jednom vremenskom periodu da reši određeni broj slučajeva, ali opet vam govorim, ako kupite S300 za Vojsku, ta Vojska će i dalje biti gladna i žedna. Dakle, nama će i dalje lekari i pored sajber noža odlaziti iz zemlje u Nemačku.

Dakle, moramo sistemski da rešimo stvari. Veća ulaganja u zdravstvo, veća ulaganja u obrazovanje, manje da se ulaže u neke stvari koje građani Srbije ne vide kao svoju osnovnu životnu potrebu.

Da smo uložili tih 180 miliona, koliko smo dali za te neke migove, ja vam sada pričam zato što se u Vladi Srbije, pa pretpostavljam da imate sednice Vlade, pa da na njima razgovarate, ali to su neki prioriteti. Da ste 180 miliona, umesto što ste na polovne avione, kojima apsolutno niko ne vidi neku osnovnu životnu potrebu, da ste pola od tog novca uložili u zdravstveni sistem, u reformu, mi bi vas pozdravili i pretpostavljam da bi danas situacija u bolnicama bila znatno drugačija.

Pre nekoliko dana sam jednu prijateljicu vodio, zajedno sa njom sam išao u jednu privatnu bolnicu, iz prostog razloga zato što je u državnoj bolnici kataklizmična situacija, slika. Tamo kao da je ratno stanje, popucali su zidovi, jednostavno, horor scena i slika u 21. veku.

Dakle, Kuba ima uređeniji zdravstveni sistem od Srbije danas i to ne smemo da dozvolimo i to je nešto što je za zemlju koja, kako navodno kaže, želi da ide u EU, da dostigne neke evropske vrednosti, to ne može da bude standard. Mi moramo da radimo mnogo više na tome, moramo mnogo više da ulažemo kako bi zadovoljili potrebe građana koji se boje da neće moći njihovi bližnji ili oni sami da se u Srbiji izleče.

Strah, ponavljam, od nemogućnosti lečenja je ogroman. Ne postoji neko, ja iz svog okruženja govorim u svoje lično ime. Mojih nekoliko prijatelja, znate šta, to je katastrofa. Navodno im je omogućeno besplatno lečenje, ne mogu ništa da nabave, bolnice nemaju ništa, svaki lek moraju sami da kupuju.

Dakle, to su desetine i desetine hiljada dinara na plate koje ili ne postoje ili su mizerne i to je nešto sa čim se svakodnevno svako od nas suočava. Morate da kupite sve što vam je potrebno da bi se izlečili, a navodno vam je sve besplatno. Onda se postavlja pitanje – hajde onda da reformišemo ili fond ili osnovnu neku elementarnu zaštitu da jednostavno se na neki način nešto pomeri sa mrtve tačke. U suprotnom, bolnice će nam izgledati kao 1941. godine u Beogradu, dakle, razrušene, polomljene kao da smo izašli bukvalno iz ratnog stanja.

Dakle, to je nešto na čemu svi zajedno moramo da radimo. Ne želim opet da vam kažem da ste za to samo odgovorni vi. Ja vas mogu da okrivim zato što niste pomakli stvari za ovih šest godina.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

I onako nismo u prenosu direktnom, tako da jedna replika gore dole.

Nisam nikada bio na izvršnoj funkciji, pa i ne znam kako se radilo u nekom prethodnom periodu. Ne poznajem Tomicu Milosavljevića. Znam da je bio ministar ispred G17+, kako se zvao URS, ali to je nekako obeležilo jedno vreme koje, očigledno, nije doprinelo tome da građani mogu da budu zadovoljni.

Ono što je moja konstatacija u moru argumenata sa vaše i moje strane jeste to zašto šest godina nije stvar drastično bolja. Vi kažete da ne može ništa preko noći, ali ne možete da kažete – pustite me da budem 20 godina ministar, pa će biti nešto bolje.

Dakle, građani žele da im se taj strah do kraja… Kada kažete oni hitni slučajevi, svako ko dobije dijagnozu on je sam sebi najhitniji mogući, on neće ništa da čeka, i to je ono kada ga uhvati nervoza i kada jednostavno ne želi da pomisli – znate, meni su rekli da nisam hitan samo zato što mi treba neka veza. Svako onda juri neku vezu i kaže – znate šta, dajte me, molim vas, zato što je on sebi najhitniji, naravno, i svojim bližnjima.

Dakle, oko te hitnosti, tu više nema nikakvog racionalnog, za njih objašnjenja zašto oni čekaju, a neko drugi ne čeka. Oni misle da je sve svuda veza, da je svuda neka korupcija, da mora neko da vas preko reda negde ugura, da morate negde nešto da platite. To je jednostavno tako i to vi naravno znate pošto ste u ovoj profesiji dug niz godina.

Ono što je za nas važno jeste, hajde odmah da uložimo novac tamo gde je novac najpotrebniji, gde će rezultati u kratkom vremenskom periodu biti duplo bolji.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, Demokratska stranka je predložila više desetina izmena i dopuna predloga zakona, uz isto toliko i anketnih odbora koji su potresali sve one afere koje je proizvela Vlada Republike Srbije u pet godina svoje vlasti.

Kada smo predlagali ovaj zakon, a to je Zakon o glavnom gradu, rekli smo – hajde da građani Beograda znaju koga biraju na izborima, ko je ta osoba za koju se glasa, bilo da je muškarac, bilo da je žena, građani imaju pravo da znaju kome će dati glas i kome će dati odgovornost da ih vodi u Beogradu u naredne četiri godine.

Pošto ovo nije izborna godina, kako smo imali prilike da vidimo, mi vas molimo da skupite hrabrosti i da usvojite naš predlog da se gradonačelnik neposredno bira na izborima u Gradu Beogradu. Zašto? Zato što građani žele da znaju koje njihov gradonačelnik i za koga će glasati na narednim izborima. Pošto to očigledno ne može da bude po stoti put Aleksandar Vučić, mi smo želeli da vam na ovaj način omogućimo da se ne skrivate više iza predsednika Republike Srbije i da razni Vesići, Siniše Mali itd. vode grad Beograd na uštrb popularnosti predsednika Republike. Mislim da je veoma važno da građani znaju koga biraju. Ovoga puta nećete moći da ih prevarite ukoliko samo budete pošteni i usvojite ovaj predlog za koji tvrdim da je ne samo demokratski, nego je i zaista više nego korektno da građanima omogućite da znaju kome će dati poverenje u naredne četiri godine.

Izbori će biti početkom sledeće godine. To su redovni izbori za Grad Beograd. Imamo gradonačelnika koji je smenjen, imamo gradsku upravu koja ne funkcioniše, Beograd koji je raskopan, a neko, naravno, za to mora da snosi odgovornost. Ne možemo da dozvolimo da odgovornost za raskopane ulice, za gužve u Beogradu, za siromašne građane bude neko opšte mesto u kojem svakoga dana opozicija i vlast imaju vremena da se prepiru. Građani su ti kojima moramo da rešimo probleme. Oni žele da znaju ko je taj ko je odgovoran za te probleme.

Dakle, hajde da vidimo zašto je Siniša Mali, kao smenjeni gradonačelnik i dalje gradonačelnik Beograda i da li možemo ovim zakonom da promenimo neke stvari i da napravimo Beograd efikasnijim i efikasnijom upravom, ako građani Beograda imaju prilike da znaju za koga glasaju. Skupite hrabrost, usvojite zajedno sa nama ovaj predlog, pa da vidimo da li smete da izađete na te izbore i da se zaista fer i demokratski …

Zakon o odbrani postoji da bi se, pre svega, usaglasili zakonski akti sa zakonima koji definišu status Vojske Republike Srbije, način na koji vojnici danas proživljavaju u svojoj profesiji i najcrnje moguće i najsramotnije stvari. To se nije događalo od kad Vojska Srbije postoji.

Ono što je danas položaj vojnika u Srbiji može se opisati sramotom. Očigledno da mnogima koji danas vode Vladu Republike Srbije, a uključujući tu i ministra, beže ne samo od odgovornosti, nego ne žele da Vojska Srbije očigledno uopšte i postoji. Ministar odbrane se zalaže za uvođenje obaveznog služenja vojnog roka, zato što je profesionalnu vojsku srozao do granice siromaštva. Vojnik danas u Srbiji ne samo da nema platu sa kojom može da plati svojoj porodici račune on danas nema ni najosnovniju opremu sa kojom svakodnevno čuva npr. granicu Srbije, sa kojom se apsolutno Srbija ne samo diči, već i bezbednošću sa kojom ne možemo da se pohvalimo već poslednjih nekoliko godina.

Srpski vojnik danas, umesto da predstavlja najveći ponos za nas, očigledno za vladajuću većinu predstavlja potpuno nebitnu stvar iz prostog razloga što je danas vojnik osramoćen, ponižen, njegova karijera ukaljana. Moramo da uradimo sve što je do nas, što može makar i zakonskim rešenjima da poboljša stvari i kada je u pitanju njihov materijalni status, i kada su u pitanju uslovi pod kojima vojnici danas obavljaju svoju dužnost, a to je bezbednost Srbije, zemlje i njenih građana.

Ne možemo na ovaj način, neki poslanici su nervozni, viču i misle da je sramota što predlažemo bolje uslove za Vojsku Republike Srbije, da uopšte dođemo do reči kada su u pitanju ovako važne i velike teme. Mi smatramo da je Vojska Republike Srbije na izdisaju. Ona, ukoliko se ovako nastavi, neće postojati u narednih nekoliko godina, a kamoli decenija.

Ovo je veoma važno da građani znaju iz prostog razloga što danas plata vojnika nije tolika kolika bi bila potrebna da bi potkrepila sve troškove porodica pripadnika Vojske Republike Srbije, za račune za struju, školarina i svega onoga sa čim se danas suočavaju.

Takođe, ne treba da govorimo o tome da Vojska može samo da sanja o stanovima koji su prestali da se grade od kada je Aleksandar Vučić došao na vlast.

Evropski pokret u BiH dao je Beogradu i gradonačelniku Beograda priznanje da je grad Beograd najtolerantniji grad u regionu. To je očigledno istinito sa stanovišta da je očigledno tolerancija prevelika prema onima koji ruše Beograd, raskopavaju Beograd, ruše četvrti u centru grada, pale ambasade i prema njima je tolerantnost više nego velika.

Dakle, beogradska četvrt Savamala je bila srušena u izbornoj noći 2016. godine. Ono što je sramota za Srbiju predstavlja sramotu i za ovaj dom i za ovu instituciju da do sada nismo uspeli da se izborimo za pravdu. Ne možete nekome rušiti dom i kuću i krov nad glavom u izbornoj noći i da smatrate da zbog toga niko neće odgovarati. Ne možete nekoga da vežete i da mu oduzmete slobodu, a da pri tom govorite o tome kako su svi jednaki pred zakonom. Ne možete da dozvolite to da kada oni koji su ugroženi pozovu policiju, a da ta policija ne izađe na lice mesta i da zaštiti građane kojima je zaštita potrebna, a da onda govorite o bezbednosti u glavnom gradu. To je sramota za Srbiju.

Ovo je upamćena sramota i ovo će ostati u istoriji Srbije, kao nezabeleženo da je jedna organizovana kriminalna grupa iz vrha vlasti organizovala rušenje centra Beograda da bi to zemljište besplatno dali svojim partnerima i arapskim tzv. investitorima. Te arapske investitore mnoge zemlje na svetu jure, njihovi pravosudni organi i izdati su nalozi za hapšenje u pojedinim državama na svetu. Oni su na poternicama. Takvim vašim partnerima nudite zemljište Beograda koji rušite svakoga dana, kaljate mu ugled, kaljate mu ponos i na taj način to će ostati najveća sramota upisana u istoriji ove zemlje i ovog grada.

Uskoro će Grad Beograd imati i uspeti da odbrani svoju slobodu. Grad Beograd će uskoro imati vlast koja će zajedno sa svojim građanima istražiti rušenje Savamale. Znam da ste nervozni zato što uskoro nećete biti na vlasti, prvo u Beogradu, a onda i u Republici i vaši kiseli osmesi to i potvrđuju. Verujte mi na reč da je ovo ono što će motivisati građane da jednom zauvek one organizatore iz vaše stranke, SNS dovedu pred stub pravde zato što je ovo stvar koja mora biti rešena. Ovo je istorijska sramota koju ste napravili za Grad Beograd i Republiku Srbiju.

Zahvaljujem.

Predsednik Demokratske stranke Dragan Šutanovac i ja smo predložili da ovaj zakon bude sastavni deo pozitivnog zakonodavstva Srbije. Ovim zakonom, koji nema apsolutno nikakve veze sa politikom, možemo zaštiti nečiji život. Preko 50 života je izgubljeno zato što niste hteli da prihvatite i usvojite ovaj zakon kada ga je prvi put predložio Dragan Šutanovac još kao narodni poslanik. Samo zato što ovaj zakon predlaže Demokratska stranka odbili ste da ga podržite i da ga stavite uopšte na dnevni red, iako smo rekli da ćemo se na svaki mogući način odreći rasprave i vremena koje nam ovaj predlog apsolutno i stavlja na raspolaganje.

Dakle, onima koji su legalno stekli oružje ovim zakonom, ukoliko su registrovani nasilnici u porodici, to oružje po sili zakona mora da se oduzme. Pre nekoliko dana smo imali primer da je čovek koji je optužen za nasilje bio priveden, vratio se u svoju kuću i sa svojim pištoljem, koji je legalno stekao, izvršio je ubistvo. Dakle, to je slučaj koji ste mogli da sprečite, a niste hteli nego se samo podsmevate, i to je ono što je na vašu sramotu i na vaš obraz i na vašu čast. Mogli ste preko 50 života da spasite samo da niste zluradi, samo da se niste rugali predlozima DS.

To je ono što vrednosno određuje vas kao SNS i nas kao DS. Mi se odričemo svih političkih poena, svih, kako bi mi rekli, jeftinih političkih poena. Mi želimo da ovo dođe na dnevni red, da se bez i jednog glasa, apsolutno rasprave usvoji da bi spasili već sutra neki život koji može biti tragično izgubljen, zbog nasilja u porodici. Puna su vam usta reči kako je strašno važna borba protiv nasilja u porodici, i to smo mogli nekoliko puta do sada da čujemo od vladajuće većine. Ministri iz Vlade Republike Srbije govore kako što pre treba da se usvoje zakoni kako bi sprečili nasilje u porodici.

Molim vas da usvojimo ovaj zakon kako bi nekoga ostavili u životu, ali vi apsolutno to ne želite da uzmete u obzir. Pokušajte da budete veći nego što jeste, stavite ovaj zakon na dnevni red i mi ćemo se odreći rasprave, pretpostavljam, kao i svi ostali u ovoj sali. Hajde da nekome spasimo život. Hajde da ne čitamo sutra u crnoj hronici kako je još neko sa svojim oružjem ubio svog supružnika i na taj način napravio ogromno krivično delo.

Zahvaljujem.

Želimo da se raskine taj međudržavni Sporazum između Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata iz prostog razloga što je to Sporazum koji je omogućio leks specijalis, odnosno korupciju zvanu „Beograd na vodi“.

Malo je smešno nakon svega onoga što je predsednik Vlade u to vreme govorio o milion i 800 hiljada kvadrata na području Savskog amfiteatra. Niste uspeli za pet godina da izgradite ni jednu jedinu zgradu u „Beogradu na vodi“, i to je ono što ovaj projekat čini potpuno smešnim. Deca u Srbiji znaju da se krade na projektu „Beograd na vodi“. Deca u Srbiji znaju da ne možete ni jednu zgradu, ni jedan stan da završite za pet godina.

Podsetiću samo da su u periodu od svega dve i po godine tadašnji ministar odbrane Dragan Šutanovac i ministar građevine Oliver Dulić izgradili preko pet hiljada stanova u Beogradu, na Voždovcu, Stepa Stepanović, celo novo naselje je napravljeno sa preko 15 hiljada ljudi koji su doseljeni na opštinu Voždovac. Pet hiljada stanova, a vi ne možete jedan stan, a kamoli zgradu da završite za pet godina na području Savskog amfiteatra. To govori o sramoti i o tome koliko je uzaludno bilo ulaganje i smanjenje penzija i smanjenje plata. Da se razumemo, plate i penzije su smanjene da bi neki arapski investitor mogao tim parama da gradi šoping mol, hotel i zgradu koju apsolutno nikome ne može da proda. To je „Beograd na vodi“ i o tome će se takođe građani opredeljivati na narednim beogradskim izborima.

Ono što danas predstavlja taj projekat jeste i svaka građevina na području Savskog amfiteatra. Da stvar bude još smešnija, dnevno mora da plaća po izveštaju stručnjaka preko 15 hiljada evra pumpe koje će ispumpavati vodu iz temelja. „Beograd na vodi“ je kao projekat zaustavljen. On je stao. Ovde nas je uveravao predsednik Aleksandar Vučić o tome kako će milion i 800 hiljada kvadrata biti gotovo u roku od tri do četiri godine. Jedan stan niste završili za četiri godine. To je ono što su vaši rezultati danas u Beogradu i Srbiji. Tako izgleda i Srbija, kao i „Beograd na vodi“. Ona je stala, ništa se ne gradi, građani beže iz zemlje i ljudi nemaju posla, standard životni je sve manji i manji. Beograđani će imati priliku da se na narednim izborima oglase i po tom pitanju.

Mi smo predložili jedan zakon koji se tiče mladih ljudi, o kojima retko ko vodi računa, neću da kažem niko. Mnogi poslanici su učestvovali zajedno sa nama iz DS, o tome kako i na koji način možemo da pospešimo da ova zemlja bude država u kojoj će mladi ljudi zaista i ostajati, a neće bežati u neke strane zemlje, koje će koristiti njihovo znanje i njihovu energiju.

Apsolutno, mladi nisu na listi prioriteta. Ne da su na dnu liste prioriteta, nego nisu na listi prioriteta. Što više njih ode iz zemlje, očigledno je ovoj Vladi to neophodnije i potrebnije, s obzirom da neće imati sa kim da se svađaju, neće biti mladih ljudi koji će se buniti.

Dakle, mladi ljudi danas nemaju posao. Oni završavaju uredno svoje srednje škole, bilo stručne, bilo gimnazije, završavaju fakultete, pošteno dolaze do svojih diploma, pošteno stiču magistarski i doktorske diplome. Ali, ne mogu da se zaposle. Zašto? Zato što postoji, prvo zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, gde mogu samo da se zapošljavaju oni koji su članovi SNS. Pedeset i nešto hiljada njih, od trenutka zabrane zapošljavanja do danas, su zaposlili predstavnici režima, dok mlad svet može samo da računa na kartu u jednom pravcu. E, to nije zemlja u kojoj će postojati budućnost i da će mladi ljudi odlučiti da ovde zasnivaju svoje biznise.

Mi smo Zakon o radu predložili da bude takav da omogući određene olakšice mladim ljudima da dođu do posla, i nas čudi, zašto na takav način smo dobili odgovor od vladajuće većine, da apsolutno ne želi da razgovara o toj temi.

Nismo rekli da ovaj zakon košta Srbiju 50 miliona evra. Dovoljno je da se 80.000 neformalno zaposlenih prebaci u formalno zaposlene i da budemo na nuli, dovoljno je nakon toga samo jedan novozaposleni da bi bili u dobitku. A koliko samo ljudi, talenata ćemo izgubiti ako ovaj zakon ne budemo stavili na dnevni red? Koliko će samo doktora nauka najobrazovanijih, najpametnijih, najsposobnijih otići iz ove zemlje, samo zato što mladi i uspešni nisu na listi prioriteta SNS?

To je ono što je problem danas za Srbiju, koja apsolutno ne razmišlja o svojoj budućnosti, samo zato što je diletanti vode, samo zato što su tu ljudi, koji isključivo misle na sebe i svoje džepove, a ne na one koji, već, nekoliko godina nakon uspešnih završenih studija ne mogu da dođu do posla. I zato predlažemo ovaj zakon. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Ovo je, takođe popularan zakon o zapošljavanju mladih. Imamo danas roditelje koji su uložili mnogo toga da bi njihova porodica bila uspešna, da bi njihova deca bila obrazovana, zdrava, uredna, dobro uhranjena, a doživeli su to da im njihovi sinovi i njihove kćerke odlaze iz Srbije. Zato što je Srbija postala tamni vilajet, za mnoge koji su pošteno stekli svoje obrazovanje, svoje vaspitanje.

Ne može Srbija da računa da će biti zemlja koja će opstati u budućnosti, ukoliko najvažniji i najvredniji resurs ostavlja po strani, a to su mladi ljudi, to je njihovo znanje i njihova energija.

Mene čudi, sva ona buka i svi oni napadi, sva ona dobacivanja kad god smo pominjali besplatne udžbenike, kad god smo pominjali bolje i kvalitetnije obrazovanje za naše mlade u Srbiji, kako bi bili konkurentniji na tržištu rada. Nas je to čudilo, iz prostog razloga što očigledno postoji strah, kada je u pitanju veći kvalitet obrazovanja, od strane SNS i pojedinih narodnih poslanika, koji predstavljaju danas udarnu pesnicu režima u ovom domu.

Ono što nas očigledno zabrinjava jeste da je sve veći otpor vladajuće većine prema onima koji mogu svojim znanjem da ih ugroze, da ih zamene na njihovim mestima, pa čak i u samoj SNS postoje oni koji čak i nešto znaju među članstvom, ali ne mogu da dođu do funkcija, zato što oni koji ne znaju ništa te funkcije drže sa obe ruke i noge i ne žele da se iz tih fotelja sklone.

Takva je stvar i u državi, nažalost. Kako radite u svojoj partiji, takvo je stanje i u državi. Naravno da postoje oni koji nisu članovi ni jedne partije, a ne mogu da nađu svoje mesto pod suncem, samo zato što oni koji ne znaju apsolutno ništa, danas vode Srbiju. Oni koji nisu kompetentni, koji nisu kvalifikovani, koji su kupili diplome, koji na svaki mogući način se rugaju onim mladim ljudima koji su na pošten način došli do nekih svojih titula i nekih svojih uspeha.

Imamo situaciju da oni mladi ljudi koji su najocenjeniji, koji imaju najviše ocene, medalje zlatne na olimpijadama u nauci, danas nisu dobili ni tapšanje po ramenu od strane onih koji vode Vladu Republike Srbije, a već ih kupuju mnoge strane, međunarodne kompanije i polako taj najvredniji resurs odvlače na svoju stranu. Očigledno je to vizija Srbije kakvu vidi Aleksandar Vučić i SNS. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Pre svega 10 dana je prošlo tačno tri godine kako su sramotno protivustavno smanjene penzije, kako je oduzeta imovina građanima koji su pošteno stekli svoju penziju tokom svog životnog veka.

Za te tri godine, uzeto je otprilike nekoliko stotina miliona evra, onoliko novca koliko ste potrošili i dali u džep arapskim investitorima koji su upropastili i „Beograd na vodi“ i poljoprivredno zemljište i mnoge druge projekte, na kojima su učestvovali i lažne fabrike koje nikada nisu otvorili.

Kada su u pitanju tajni ugovori za koje ste samo na nekoliko sednica trošili stotine i stotine milione evra, zatim ugovori o delu koji se uvek pred izbore, kao što ćemo imati i ove godine, preko 130 miliona evra je opredeljeno za ugovore o delu, za članove, funkcionere SNS, tj. tzv. kupovinu glasova. Toliko je novca utrošeno da nijedno dete, nijedan unuk, nijedna unuka, nisu dobili posao, nisu dobili uhlebljenje i nisu svoju porodicu nastavili da zasnivaju u Srbiji.

Vi ste upropastili stare ljude u Srbiji koji su pošteno sticali, tokom celog svog života svoju penziju. Penzija je imovina i ne možete tu penziju oduzeti na takav način, kako ste vi uradili . Ustav Republike Srbije to ne dozvoljava. Zato i kukavički nećete da dozvolite PIO Fondu da izda rešenje o smanjenju penzija, jer ste onemogućili penzionerima i da se žale na to. Sram da vas bude! Ne mogu sebi da plate porez …(Isključen mikrofon.)

Nemaju da plate porez na imovinu, nemaju da se leče, nemaju za kvalitetnu ishranu, nemaju da svojim unucima i unukama daju džeparac, nemaju način da voze kola, kad oni to hoće, jer nemaju novca za gorivo. Na to ste sveli penzionere danas u Srbiji i treba da se stidite zbog toga. Hvala.

Zahvaljujem.

Dakle, predlažemo da se leks specijalis ukine, da se raskine međudržavni sporazum između Srbije i Emirata i da se na taj način zaštiti interes Republike Srbije i novac građana Republike Srbije, kako bi mogli da vratimo plate onima kojima ste plate smanjili, kako bi mogli da vratimo penzije onima kojima ste penzije smanjili.

Dakle, umesto što danas pevaju poslanici vladajuće većine i što vređaju i dobacuju, psuju i mene i moju porodicu i skandiraju, ponosan sam što se poslanici DS nikada neće povući pred ovakvom nepristojnošću i što će se uvek, boriti za interes građana Republike Srbije.

Nije cilj DS da dođe na vlast. Cilj DS je da one obespravljene podrži, da ih zaštiti od ovakve nepristojnosti i ovakvog nepoštovanja građana Republike Srbije. Zbog toga smo predložili da se leks specijalis ukine, zato što ne želimo da građani Republike Srbije budu ti koji će plaćati propale projekte Aleksandra Vučića i onih koji su danas na vlasti u Republici Srbiji.

Mi imamo danas situaciju u kojoj umesto da gradimo domove, socijalne stanove, stanove za vojsku, umesto da vratimo penzije penzionerima, umesto da vratimo plate prosvetnim radnicima, umesto da vratimo plate lekarima na stari nivo i da im povećamo, mi taj novac trošimo na „Beograd na vodi“, koji, ne da nije uspeo, koji se urušava i tone svakog dana, e, to je bezobzirnost ove vlasti prema svojim građanima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Ne želim bilo kome da repliciram.

Povredili ste član 108, zato što je trebalo da reagujete kada je vaša koleginica, hajde da kažem i naša, optužila koleginicu Aleksandru Jerkov i DS, za navodnu krađu deci sa posebnim potrebama u „Heterlendu“. Ako smatrate da nije bilo razloga da reagujete, mislim da ste u krivu, a ja ću vam i reći zbog čega.

Lično, zajedno sa gospodinom Bojanom Pajtićem, sam tužio one koji su optuživali i DS, i njega lično.

(Aleksandar Martinović: Ja kao tuženi u tom postupku imam pravo da kažem.)

Samo da završim jednu rečenicu, dakle, imam pravo da vama obrazložim.

Sud još uvek nije uspeo da dostavi tužbeni zahtev pripadnicima SNS, koji beže od suočavanja pred sudom za ovu sramotnu laž, a vi se stidite, ako zaista mislite da ćete neke političke poene na taj način dobiti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Dakle, predložili smo da se i član 38. briše kako ovaj zakon ne bi stupio na snagu i kako ne bi bio usvojen.

Ono što je za nas veoma važno jeste da su protiv ovakvog predloga zakona svi profesori sa univerziteta u Srbiji, koji su pisali Strategiju obrazovanja, koja je usvojena od strane Vlade Republike Srbije 2012. godine.

Kada sam razgovarao sa nekima od njih, oni su insistirali na tome da je ovo Zakon koji će u svakom slučaju vratiti Srbiju decenije i decenije unazad, kako nećemo biti u situaciji i mogućnosti da iskoristimo svoje potencijale, a najveći potencijal jednog naroda jeste njegovo stanovništvo. U tom slučaju najmlađi neće moći da iskoriste svoj talenat, niti ćemo mi kao društvo ikada uspeti njihov talenat da iskoristimo na način da modernizujemo našu zemlju i da od njih napravimo najveće stručnjake u oblastima u kojima bi se oni školovali.

Ovaj Predlog zakona ne samo da nije u saglasnosti sa Strategijom obrazovanja. On na svaki mogući način produbljuje socijalne razlike u Srbiji. One siromašne porodice će biti još siromašnije, a one bogate će biti još bogatije. Isto tako, ovaj Predlog zakona će dovesti do povećanja dispariteta u regionalnom razvoju Srbije na način da će one siromašne opštine koje su danas zaostale i siromašne biti u mnogo gorem položaju u narednih deset godine, dok će one bogate opštine i bogati gradovi biti još bogatiji u narednim godinama. To dovodi do neravnomernog razvoja Srbije, a to ugrožava opstanak našeg naroda i naše države. Zahvaljujem.