Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Pitanje za predsednicu Vlade – kada ćete nam dostaviti informaciju o tome na koji način su korporativni organi „Telekoma Srbije“, skupštine akcionara, nadzorni odbor, izvršni odbor doneli odluku i kriterijume za utvrđivanje cene o kupovni „Kopernikusa“ od 200 miliona evra?
Na to imaju pravo svi građani Srbije, zbog toga što smo najveći broj nas u Srbiji i mali akcionari, a i država Srbija je većinski akcionar ovog akcionarskog društva i ono što smo dobijali kroz javnost kao informaciju i argumente zbog čega 200 miliona evra za kablovskog distributera „Kopernikus“ je bio prvi argument da imaju 200.000 korisnika i da je uobičajena cena kako su nam tada rekli 1000 evra po korisniku, što je onda potvrđivalo cenu od 200 miliona evra.
Kasnije vidimo informaciju da RATEL, dakle zvanična agencija telekomunikaciona na svom sajtu ima jasnu informaciju da je ukupan broj korisnika kablovske mreže 1.700.000 ljudi u Srbiji i da „Kopernikus“ zauzima 3% tog tržišta. Četvrti je na tom tržištu, što znači da po jasnim informacijama ima 51.000 korisnika.
Što znači da po tim kriterijumima, koji su nam izrečeni iz samog Telekoma, 1.000 evra po korisniku. Po kriterijumima RATEL-a, realna cena bi bila oko 50 miliona evra.
Drugi parametar koji je češće korišćen kada se razmišlja o akvizicijama je pitanje bilansa „Kopernikusa“ za 2017. godinu, koji su raspoloživi, a to je izveštaj da rade sa jedan i po milion evra neto dobiti i da su izrazili EBITDA-u od 6,2 miliona evra. Uobičajeno u ovoj oblasti telekomunikacija i informacionih tehnologija je da je multiplikator za utvrđivanje vrednosti u odnosu na EBITDA-u između sedam i deset. Čak i da je maksimalnih deset, znači vrednost „Kopernikusa“ nije moglo da ide iznad 60 miliona evra. Kolika je razlika do 200 miliona evra? Skoro 150 miliona evra kada uzmete oba ova parametra. Zbog toga nam je bitno da predsednica Vlade, iz odgovornosti prema nama poslanicima, koji treba da kontrolišemo rad akcionarskog društva, jer navijamo za njegovu veću efikasnost.
Nas su optuživali da smo lobisti nekih drugih kompanija konkurentskih na ovom tržištu. Ne, mi smo lobisti jednog važnog državnog sistema koji treba da taj višak vrednosti usmeri na sopstveni razvoj da bi svi građani Srbije imali moderniju, kvalitetniju uslugu u oblasti komunikacija. Zbog toga se borimo da dođemo do istine i da, još jednom ponavljam, građani Srbije dobiju verodostojnu informaciju, jer na tu informaciju imaju puno pravo zbog toga što su i manjinski akcionari.
Drugo pitanje za ministra Sinišu Malog, ministra finansija, kada ćemo dobiti informaciju pošto nisam dobio taj odgovor u raspravi o budžetu, sada zvanično zahtevam informaciju o završnim računima preduzeća „Beograd na vodi“? Još jednom ponavljam, Srbija je 32% suvlasnik ovog preduzeća, većinski vlasnik je 68%. Bez obzira na to da smo manjinski, naravno da imamo prava na uvid u završne račune i prava na deo dobiti iz poslovanja ove kompanije. Ja pitam – kolika je dobit ovog preduzeća u poslednje četiri godine i da li je prebačen i jedan dinar na budžet Republike Srbije iz poslovanja ovog preduzeća? Videli smo u budžetu za narednu godinu nema nikakvih planova o tome.
Treće pitanje, takođe za ministra finansija, nije mi prošli put dao odgovor i na to pitanje, pa ga pitam sada zvanično i očekujem pisani odgovor, a to je, podsetiću ga da je u toku ove godine obećao da će objaviti, do kraja 2018. godine, ugovor o koncesiji aerodroma „Nikola Tesla“. Dakle, ostalo nam je još manje od mesec dana za taj rok, ja ga pozivam da objavi taj ugovor, da vidimo ugovor o koncesiji, a pošto za narednu godinu u budžetu nismo videli plan da se planira tih 417 miliona evra koje je trebalo uplatiti do kraja godine, to znači da imamo još tridesetak dana da koncesionar uplati deo tih para, dakle 417 miliona evra na budžet Republike Srbije.
Pitam ministra finansija – kada će se to dogoditi i tražim pisani odgovor.
Evo, u nedostatku argumenata, naravno, najlakše je pokazati prstom na DS, ali ja sam juče pred gospodinom ministrom govorio o nekim rezultatima koje ste vi ostavili posebno do 2000. godine, jer je vaša ključna teza da je sve u zemlji bilo idealno do 2000. godine, a onda je došla DS.
Godine 2000. BDP u Srbiji bio je sedam milijardi evra, u odnosu na sadašnjih četrdesetak milijardi evra, dakle, sedam milijardi, što je bila polovina od ukupnog javnog duga koji je u tom trenutku iznosio 15 milijardi. Ostavili ste DS to nasleđe, a to je preko 200% učešća javnog duga u BDP-u. To su rezultati vaši.
Sada ste ponovo u zemlji od 2012. godine, sa najvišom odgovornosti, gde ste nasledili javni dug od 15 milijardi, a sada je 24 milijarde, devet milijardi za sedam godina. To su vaši efekti zaduživanja budućih generacija.
Niste odgovarali na pitanja, evo, tu je jedan ministar koji će verovatno odgovoriti na pitanje na koje nisam dobio odgovor, ministar Mali. Kolika je dobit države Srbije sa njenim učešćem od 32% u kompaniji „Beograd na vodi“ u poslednje četiri godine, u skladu sa završnim računima koje je ta kompanija prijavljivala? Mislim da nema nikakvog plana, niti dinara država Srbija dobija od tog projekta koji je tako na velika zvona najavljivala. Pitanja koja se pojavljuju, procenat vrednosti „Kopernikusa“ i državnog većinskog vlasništva u „Telekomu“ koje je usmerilo 200 miliona evra za kompaniju za koju se pričalo da drži 200.000 korisnika, a državni RATEL govori o 50.000 korisnika i proceni da je „Kopernikus“ preplaćen četvorostruko.
To su samo neka od pitanja koja ne možemo da čujemo ovde.
Opet govorite neistinu, da ste malo informisaniji, znali bi ste da nisam više specijalni savetnik i da imate informacije na zvaničnom sajtu Agencije za borbu protiv korupcije i da je moja plata dvostruko, dvostruko manja od ove o kojoj govorite. Dakle, to je tačna informacija koju možete da dobijete i ponovo, ponovo lažete.
Ali, kada govorite i pitate za informacije iz 2000. godine, da, proverite na sajtu BDP 2000. godine je u Srbiji iznosio sedam milijardi evra, a javni dug je iznosio 15 milijardi evra. Dakle, to su tačne informacije i to je nešto što je teško ukrštati sa podacima iz Smederevske Palanke, ili podacima o tome na koji način optužujete druge poslanike za vođenje lokalnih samouprava. Odgovorite vi na ova pitanja koja postavljamo i probajte da ne usmeravate razgovor u drugi smer.
Dakle, evo jednostavno je pitanje, još jednom ću postaviti ministru koji je ovde prisutan, a to je: kada će leći novac iz koncesije za aerodrom „Nikola Tesla“? Mi u budžetu za 2019. godinu ne vidimo plan za tih 500 miliona evra, koliko se očekuje u budžetu i koliko je najavljivano u budžetu Republike Srbije, a ministar Mali je rekao da će objaviti ugovor do kraja ove godine, imamo još manje od mesec dana i da vidimo da li će se onda ta sredstva naći na računu Republike Srbije do kraja ove godine.
Drugo pitanje je, upravo ova procena i koja je to agencija koja je procenjivala vrednost „Kopernikusa“ da „Telekom“, preduzeće u većinskom vlasništvu države Srbije izdvoji 200 miliona evra, dajući argumente da je to vrednost na osnovu 200 hiljada korisnika, a RATEL kaže da „Kopernikus“ ima 50 hiljada korisnika.
Nema govora na sednicama odbora.
(Beograd, 30.01.2017.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Specijalni savetnik | JP "Pošta Srbije" Beograd | Republika | Mesečno | 150096.00 | RSD | 01.10.2012 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 30354.00 | RSD | 03.06.2016 - |