Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o predloženim aktima.
Hvala.
Dame i gospodo, danas postavljam pitanje predsedniku Republike Srbije.
Vaša nedavna poseta Bujanovcu i Preševu, odnosno selima Lopardince i Strezovcu, nije bila samo poseta dvema opštinama u kojima većinsko stanovništvo čine Albanci, ona je otvorila jedno mnogo ozbiljnije pitanje – kakvu poruku šaljete građanima Srbije, a posebno Albancima iz Preševske doline, kada je reč o međuetničkim odnosima?
Tokom ovih javnih skupova, u vašem prisustvu su se čule uvredljive poruke prema Albancima. Čuli smo ponižavajuće izjave na račun Albanaca, zato što, navodno, ne govore srpski jezik. U drugom slučaju, kada je jedan građanin upotrebio pogrdan izraz "šiptar", vi ste mu obećali da ćete ga zaposliti u BIA, i to u roku od 48 sati.
3/2 JD/LjL
Zato je moje pitanje veoma konkretno – da li smatrate prihvatljivim da građanin koji javno ispoljava mržnju i prezir prema jednoj nacionalnoj manjini bude nagrađen obećanjem predsednika Republike zaposlenjem u BIA i to mimo konkursa i mimo redovne procedure? Ako je to obećanje dato ozbiljno, onda vas pitam da li je to poruka da se govor mržnje prema Albancima u Srbiji nagrađuje privilegijama i zaposlenjem u bezbednosnim institucijama?
Zašto, umesto da osudite i zaustavite antialbanski govor na skupovima kojima prisustvujete, vi dozvoljavate da se takve poruke javno izgovaraju u vašem prisustvu? Štaviše, kada kažete – znaju, ali neće, vi ih još više podstičete u tom ispoljavanju netrpeljivosti.
Vi ste u Lopardincu i Strezovcu obećali fabrike i nova radna mesta. Preševskoj dolini nisu potrebne fabrike namenjene samo Srbima, niti privilegije zasnovane na etničkoj pripadnosti, potreban je jednak tretman, zapošljavanje po zakonu i institucije koje će jednako poštovati sve građane.
Obećavali ste izgradnju jedne škole za srpske đake. U redu je, ali vi istovremeno ignorišete zahtev opštine Preševo za izgradnju i renoviranje dve škole na albanskom jeziku. A o školi u selu Lučane u Bujanovcu, čije ste renoviranje davno obećali lično ambasadoru Krisu Hilu, da i ne govorim.
Pitam vas, gospodine predsedniče, šta je vaš cilj? Da gradite međunacionalno poverenje u Preševskoj dolini ili da stvarate političku atmosferu u kojoj se vređanje i ponižavanje Albanaca nagrađuje? Da li je jezik mržnje prema Albancima merilo lojalnosti u Srbiji?
Kada govorite o položaju Srba u Preševu, vi pobuđujete stare resantimane osamdesetih godina, u stilu onoga – Niko ne sme da vas bije. Vi zaboravljate da tih 1600 Srba u Preševu moraju i danas i sutra i prekosutra da žive i da se suoče sa Albancima. I kako će ta gospođa koja bi da išamara Albance po ustima imati obraza da se suoči sa tim istim Albancima posle vašeg odlaska? Jeste li o tome razmišljali? Ona javno poziva na nasilje a vi ćutite.
Ja lično nisam iznenađen, jer ako vi štitite one koji pozivaju na etničko čišćenje ili deportaciju, onda je svakako ovo sitnica za vas. Međutim, ovo nije samo pitanje jedne uvredljive epizode. U nekoj odgovornoj državi ovo bi nametnulo i pitanje odgovornosti predsednika Republike za političku i međuetničku atmosferu koju svojim skupovima stvara u zemlji.
Svakako da je ovo pitanje ozbiljnog kršenja Ustava Republike Srbije, člana 14 – Republika Srbija štiti prava nacionalnih manjina, država jemči posebnu zaštitu nacionalnim manjinama radi ostvarivanja potpune ravnopravnosti.
Član 21. – zabrana diskriminacije, član 76. – zabrana diskriminacije nacionalnih manjina, član 77. – ravnopravnost u vođenju javnih poslova, član 79. – pravo na očuvanje posebnosti, član 81. – razvijanje duha tolerancije.
Zato tražim jasan odgovor - da li predsednik Republike Srbije osuđuje govor mržnje prema Albancima? Zašto niste osudili te nastupe tu, na licu mesta, kada se to ispoljavanje mržnje i desilo? Zašto nagrađujete zapošljavanje u BIA one koji vređaju Albance? Hvala.
Hvala.
Dame i gospodo, na osnovu člana 287. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, predsedniku Vlade Republike Srbije i guverneru NBS postavljam sledeća poslanička pitanja.
Da li postoji odluka Vlade Republike Srbije, NBS, Ministarstva finansija ili bilo kog drugog državnog organa kojim se ograničava, zabranjuje ili blokira realizacija donacija koju Nacionalni savet Albanaca dobija iz budžeta Kosova preko komercijalnih banaka u Republici Srbiji? Ukoliko takva odluka postoji, po kom zakonskom osnovu je doneta? Koji državni organ je doneo takvu odluku ili instrukciju?
Da li se navedene mere odnose isključivo na Nacionalni savet Albanaca ili i na druge nacionalne savete nacionalnih manjina u Republici Srbiji? Da li je Nacionalni savet Albanaca stavljen na bilo kakvu internu ili zvaničnu listu ograničenja ili pojačanog nadzora u vezi sa finansijskim transakcijama? Posebno ukazujem da su sredstva namenjena funkcionisanju Nacionalnog saveta, kao i podršci civilnom sektoru, lokalnim medijima, sportskim klubovima, studentima, učenicima i drugim korisnicima programa koji se finansiraju iz ovih donacija.
Zarad javnosti treba da pomenem da su blokadom direktno pogođena 3.500 učenika osnovnih škola koji ne mogu dobiti besplatne udžbenike, 700 studenata ne može dobiti jednokratnu pomoć, 100 kandidata sa visokoškolskim diplomama ne mogu započeti program stručnog usavršavanja, 957 malih farmera ne dobija subvencije, 139 nevladinih organizacija, 25 sportskih organizacija, 80 kulturnih organizacija, 15 lokalnih medija, 13 organizacija koje se bave pravom na upotrebu jezika, šest organizacija koje se bave decom sa smetnjama u razvoju, još dodatno 600 lica koji bi preko ovih projekata bili angažovani.
Dugotrajna blokada transfera ozbiljno ugrožava ostvarivanje prava albanske nacionalne manjine na samoupravu u oblasti kulture, obrazovanja, informisanja i službene upotrebe jezika i pisma. Ovo predstavlja direktan napad na egzistencijalna pitanja nacionalnog saveta, ali i svih pomenutih korisnika. Takođe podsećam da Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina predviđa mogućnost finansiranja nacionalnih saveta iz donacija, pored sredstava koja se obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije.
Ali imajući u vidu rezultate popisa stanovništva iz 2022. godine, dodatno zabrinjava činjenica da se Nacionalni savet Albanaca i dalje finansira po parametrima koji ne odražavaju stvarni broj Albanaca u Republici Srbiji, odnosno po parametrima iz popisa 2011. godine, dok se zanemaruju parametri popisa 2022. godine.
Molim da se na navedena pitanja dostavi jasan, i precizan i transparentan odgovor u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine, kako bi Nacionalni savet Albanaca mogao da preduzme odgovarajuće korake u zaptiti svojih interesa, ali i interesa korisnika ovih donacija. Hvala.
Hvala.
U Republici Srbiji je već pokrenuta inicijativa i uveliko se odvijaju pripreme za uvođenje obaveznog vojnog roka. U vezi ove inicijative kod albanske zajednice u Preševskoj dolini postoji zabrinutost zbog toga što prošlost i njene posledice i dalje utiču na kolektivnu svest Albanaca. Albanci koji su kao građani SFRJ bili obavezni da odsluže vojni rok u JNA često su se suočavali sa etničkom diskriminacijom, političkom stigmatizacijom i kulturnom represijom unutar vojske.
15/2 TĐ/IR
Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina zabeležen je značajan broj smrti albanskih vojnika pod sumnjivim okolnostima, koje su vlasti često klasifikovale kao samoubistva, nesreće ili kršenja vojne discipline. Porodice žrtava često nisu verovale zvaničnim verzijama i prijavljivali su tragove nasilja nad telima koja su im vraćena. Nedostatak nezavisnih istraga i transparentnosti dodatno je podstakao sumnje da je reč o ubistvima iz etničkih i političkih motiva.
Mnogi istoričari, novinari, aktivisti za ljudska prava sugerišu da su albanski vojnici ciljano bili izloženi nasilju zbog svoje etničke pripadnosti, naročito u kontekstu rastućeg srpskog nacionalizma i antialbanskog stava. Albanci su se često doživljavali kao nepouzdani ili čak kao pretnja za federalnu strukturu države.
Tokom tog perioda 135 mladih Albanaca je doživelo smrt dok su bili na odsluženju vojnog roka u JNA. Ovaj fenomen je ostavio duboku ranu u kolektivnom sećanju Albanaca na Kosovu i u Preševskoj dolini. U različitim periodima su postojali pokušaji da se svi ovi slučajevi dokumentuju i da se traži pravda za žrtve, ali nikada nisu sprovedene sveobuhvatne zvanične istrage. Državne vlasti u Srbiji nikada nisu zvanično priznale da su Albanci ubijani iz etničkih motiva tokom služenja vojnog roka u JNA. Pojedinačni slučajevi su tretirani kao samoubistva, nesreće ili kao izolovani incidenti bez političke i diskriminatorne pozadine. Nijedna zvanična istraga nije pokrenuta ni od strane vojnih, ni od pravosudnih institucija o sumnjivim smrtima vojnika. Vojni arhivi iz jugoslovenskog perioda su zatvoreni naročito oni koji se tiču JNA i bezbednosnih službi.
U javnom diskursu i srpskoj istoriografiji ova tema se uglavnom zaobilazi. Kada se pomene to je obično u širokom kontekstu patnje svih naroda Jugoslavije. Glavni mediji na srpskom jeziku ne izveštavaju o ovoj temi. Javno mnjenje u Srbiji nema široko znanje o ovom fenomenu, a često izostaje interesovanje za kritičko suočavanje sa prošlošću, posebno kada su u pitanju zločini ili diskriminacija prema Albancima. Obzirom da je u Srbiji ova tema prećutana, nedokumentovana, ne zastupljena ni u zvaničnim ni u javnim narativima, što odražava ozbiljan nedostatak suočavanja sa prošlošću i institucionalne diskriminacije prema Albancima u jugoslovenskom periodu, u skladu sa članom 40. stav 6. Poslovnika Narodna skupštine podnosim ovaj predlog za formiranje posebne komisije radi utvrđivanja istine u slučajevima smrti 135 Albanaca u redovima JNA tokom sedamdesetih i osamdesetih godina. Hvala.
Nema govora na sednicama odbora.
(Beograd, 31.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (Plata i paušal) | Republika | Mesečno | 143893.00 | RSD | 01.08.2022 - |