Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o predloženim aktima.
Hvala.
Dana 5. septembra ove godine Ministarstvu unutrašnjih poslova podneo sam inicijativu da se opštini Preševo dodele posebne registarske tablice u cilju boljeg administrativnog razdvajanja registarskih područja i efikasnije identifikacije vozila po teritorijalnoj pripadnosti.
Imajući u vidu broj registrovanih, 12.387 motornih vozila i 373 priključnih vozila, na 33.000 stanovnika koje ova opština ima, mislim da je to opravdano.
Do danas nisam dobio odgovor od Ministarstva, pa zato pitam ministra policije zašto nema odgovora po ovom pitanju?
Sledeće pitanje se ponovo odnosi na neku inicijativu koju smo zajedno sa poslanicima Ahmedinom Škrijeljom i Minelom Kalender podneli u Vladi Republike Srbije, a u cilju da se otvori poseban program prihvatanja odnosno primanja kandidata iz albanske i bošnjačke nacionalne manjine u strukture lokalne policije, po posebnom programu. Do danas nemamo odgovor. Zašto Vlada Republike Srbije nije dala odgovor?
Dana 21. avgusta 2025. godine podneo sam ponovo Vladi Republike Srbije inicijativu za formiranje posebnog razvojnog fonda za Preševsku dolinu u iznosu od milijardu i 200 miliona, odnosno oko 10 miliona evra. Fond je neophodan kako bi izrazito nerazvijene opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa izašle iz statusa nerazvijenih devastiranih područja kroz finansiranje kapitalnih projekata koji se ne mogu finansirati kroz nedovoljne lokalne budžete. Do danas nisam dobio odgovor i zato pitam zašto nema odgovora?
Treće pitanje je takođe za Vladu Republike Srbije, odnosno premijera - zašto je blokiran fond koji vlada Kosova daje Nacionalnom savetu albanske nacionalne manjine? Hvala.
Hvala.
Dame i gospodo, danas vodimo raspravu o Predlogu budžeta Republike Srbije za 2026. godinu i čitavom paketu poreskih, finansijskih, socijalnih i regulatornih zakona koji prate ovaj budžetski okvir. Ova rasprava obuhvata sve iz ključne oblasti, od PIO zdravstvenog osiguranja, preko poreske izmene, do energetskih zakona koji se razmatraju po hitnom postupku.
Upravo zato ova rasprava je najvažniji politički trenutak u kome treba da se vidi ko ostaje van prioriteta ovog budžeta, čiji se glas ignoriše i koje regione država napušta.
Ujednačavanje razvoja iz člana 94. Ustava Republike Srbije obavezuje Republiku Srbiju da se stara o ravnomernom i održivom regionalnom razvoju, ali ovaj budžet ne vidi nerazvijene opštine, niti manje manjinske zajednice.
Predlog budžeta za 2026. godinu još jednom potvrđuje ono što govorimo godinama. Država sistematski ignoriše potrebe nerazvijenih regiona, pogotovo jug Srbije i posebno Preševsku dolinu.
Iako se Vlada hvali rekordnim rastom, taj rast se ne vidi tamo gde je najpotrebniji. Nema povećanja transfera za nerazvijene i devastirane lokalne budžete, nema posebnih programa za infrastrukturno oporavljanje opština Bujanovac, Preševo i Medveđa, nema sredstava za rešavanje pitanja školstva, zdravstva i administrativne diskriminacije manjina, nema investicionih programa za otvaranje radnih mesta u multinacionalnim sredinama, nema povećanja budžeta za nacionalne manjine. Budžet koordinacionog tela ponovo ostaje na istom nivou. Istovremeno, budžet nastavlja da se puni sredstvima za projekte koji su netransparentni, centralizovani i politički selektivni.
U ovom Predlogu budžeta nema mesta za ljude koji žive u opštinama četvrte kategorije razvoja. Za njih su rezervisane samo statistike, ali ne i finansije i razvoj.
Kako su deo budžeta i finansijski plan PIO Fonda, RFZO i Nacionalne službe za zapošljavanje, u ovim dokumentima takođe nema ni jedne politike usmerene na ravnomerni razvoj.
U Preševskoj dolini postoji nedostatak lekara. Zdravstvene ustanove su kadrovski i infrastrukturno devastirane. Nezaposlenost je dvostruko veća od republičkog proseka, mladi masovno odlaze, a ovi fondovi ne nude programe koji bi realno promenili stanje.
Ako znamo da je Preševo najmlađa opština u Srbiji po proseku godina, kako je moguće da nema programa za zapošljavanje mladih u regionima sa velikim udelom manjinskog stanovništva? Paket poreskih i finansijskih zakona je bez podsticaja za nerazvijene, iako međunarodne prakse jasno pokazuje da je poreska politika jedan od najefikasnijih mehanizama regionalnog razvoja.
Sa iznetog, u ime građana koje predstavljam, tražim da Vlada Republike Srbije u predlog budžeta ugradi poseban fond za razvoj nerazvijenih regiona sa jasno definisanim procentom, program infrastrukturnog oporavka Preševske doline, poreske olakšice za investitore u nerazvijenim opštinama, povećanje budžeta za nacionalne manjine, program zapošljavanja mladih u multietničkim sredinama, transparentne i ne diskriminatorske kriterijume za raspodelu kapitalnih investicija.
Budžet države mora da bude ogledalo društvene pravde, a ovaj budžet je ogledalo nejednakosti.
Zbog svega iznetog, a posebno zbog ignorisanih potreba nerazvijenih regiona i nacionalnih manjina, najavljujem da neću podržati Predlog budžeta 2026. godine u ovakvom obliku. Zato očekujem da Vlada pokaže političku volju, da uvaži amandmane koje smo podneli, da bi konačno država trebalo da brine o svim svojim građanima, a ne samo o privilegovanim regijama. Hvala.
Hvala.
Dame i gospodo, danas govorim ne samo kao narodni poslanik, već kao glas desetine hiljada građana Preševa, Bujanovca i Medveđe, ljudi koji već više od dve decenije žive između zakona i nepravde, između ustavnih garancija i stvarnog života.
Pred nama je rezolucija koja nije ni ekstremistička ni separatistička, već demokratska i evropska. Ona traži samo jedno, a to je da se Albancima u Preševskoj dolini obezbedi ono što im se već garantuje - jednakost pred zakonom i puno ostvarivanje građanskih, političkih i nacionalnih prava. Zato, kada govorimo o ovoj rezoluciji govorimo o pravdi, a ne o politici, o poverenju u institucije, a ne o pretnjama državi, o evropskim vrednostima, a ne o granicama.
Svi znamo da tamo postoji problem. Znamo da postoji institucionalna diskriminacija nad Albancima u Preševskoj dolini. Znamo da postoji praksa pasivizacije kojom se hiljadama ljudi oduzima biračko i građansko pravo. Znamo da postoji neprimena zakona o službenoj upotrebi jezika, nepriznavanje diploma, nepostojanje dvojezičnih natpisa, nepostojanje zastupljenosti u policiji, sudstvu, tužilaštvu i inspekcijskim službama. Znamo i to da se ekonomski razvoj regiona sistematski zapostavlja, dok mladi odlaze, jer ne vide budućnost u zemlji u kojoj se tretiraju kao građani drugog reda.
Zato, nemojmo danas govoriti da nije trenutak, jer trenutak se čeka više od 20 godina. Kada se traži da se zaustavi pasivizacija adresa, mi ne tražimo milostinju, već poštovanje prava. Kada tražimo službenu upotrebu jezika i simbola mi ne tražimo privilegije, već jednak tretman. Kada tražimo da Albanci budu ravnopravno u institucijama, mi ne tražimo funkcije, već pravednu zastupljenost u zemlji čiji su oni građani.
Ova rezolucija poziva na formiranje nezavisnog parlamentarnog tela, koje će u saradnji sa OEBS-om i civilnim društvom istražiti posledice pasivizacije i predložiti mere vraćanja adrese hiljadama ljudi. Poziva da se konačno priznaju diplome i obrazovne kvalifikacije stečene na Kosovu, da se poštuje pravo na albanski jezik i da se obezbedi ravnopravna zastupljenost u državnim institucijama. Zar to nije ono što svaka evropska zemlja radi?
Ako želimo da Srbija uđe u EU, ona prvo mora ući Evropu prava, ne samo u Evropu tržišta. Od 2001. godine, od potpisivanja plana za rešavanje krize u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, pa preko Sporazuma 2009, 2013. godine, do Akcionog plana iz 2022. godine, država Srbija se obavezala da će integrisati albansku zajednicu. Sve te obaveze postoje na papiru, ali u praksi su mrtvo slovo.
Danas, 2025. godine, funkcioneri koordinacionog tela javno negiraju postojanje Akcionog plana. To nije samo neodgovorno, to je poniženje i za one koji veruju u dijalog i u institucije.
Zato danas Narodna skupština ima priliku da preuzme odgovornost da dokaže, da pokaže da država nije neprijatelj prema svojim građanima, već garant njihovih prava, da vrati poverenje koje se decenijama urušava.
Preševska dolina traži poštovanje pravila, ne traži nova obećanja, već sprovođenje onih datih pre 20 godina. Ne traži više, ali neće pristati ni na manje od jednakosti. Zato danas podržavajući ovu rezoluciju mi ne donosimo akt u korist Albanaca, već akt u korist pravde, demokratije i evropske Srbije.
Hvala, gospodine predsedniče.
Gospođo predsednice, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici.
Od preuzimanja ovog mandata kao narodni poslanik, bez obzira kako se ovde doživljavaju moji govori ja uporno pokušavam da ukažem na potrebu da Republika Srbija preduzme mere za sprečavanje širenja i institucionalizovanja jezika mržnje i međuetničkih provokacija. Učinio sam to, po meni na tečnom srpskom jeziku, ali izgleda da vi i ja govorimo drugačiji srpski.
Kada sam koristeći svoje pravo, govorio i na svom maternjem albanskom jeziku, naišao sam na prezir, buku mojih kolega i nepodnošljivost, da me makar pet minuta saslušaju.
Bez obzira na sve ja ću nastaviti da govorim o temama koji neki ne bi želeli da čuju, ali koje smatram da su ključne za poštovanje ljudskih i manjinskih prava i izgradnju demokratskog društva, ali i izgradnju dugotrajnog mira i dobrosusedskih odnosa na zapadnom Balkanu.
Poznato je da nakon oružanih sukoba i perioda teških kršenja ljudskih prava, kao i ratova, malo je zadataka koji su toliko aktuelni kao pomirenje. Pomirenje sa samim sobom, pomirenje sa stvarnošću, pomirenje sa svojim neprijateljem. Pomirenje podrazumeva da su raniji neprijatelji pronašli osnov za zajednički život. Pomirenje je zato proces gde se realnost konflikta posmatra u perspektivi budućnosti.
Upravo u tom cilju posredstvom EU i SAD pokrenut je dijalog između Kosova i Srbije koji ima za cilj normalizaciju odnosa između dva naroda i dve zemlje, a normalizacija odnosa sa Kosovom je takođe od istinskog značaja za određivanje brzine pristupnih pregovora Srbije i Kosova sa EU. U cilju normalizacije odnosa, stvaranja dobrih međuetničkih odnosa i stabilnosti na zapadnom Balkanu, u cilju smirivanja česti uzavrelih strasti koje su ozbiljno rizikovale sam proces dijaloga EU je uvek prizivala sve političke aktere u Srbiji i na Kosovu i ostatku regiona da se uključe u akcije koje stvaraju, promovišu atmosferu pogodnu za pomirenje, regionalnu stabilnost i saradnju.
I pored ovakvih zakona koji dolaze od strane EU, svedoci smo čestih i nepotrebnih provokacija koje ceo proces pregovaranja rizikuju da vrate na polaznu tačku. U ranijem periodu čovek zadužen za provokacije od strane Srbije bio je Marko Đurić, ali od kako je on otišao u Ameriku, nažalost njegovu ulogu je preuzeo predsednik Vučić.
Objavljivanje karte Kosova sa srpskom zastavom, simbolična je provokacija koja pokazuje dalje pretenzije Srbije prema Kosovu, ali ona predstavlja i simboliku Kosova bez Albanaca, simboliku parole devedesetih, Albance preko Prokletija, a znamo svi kako je ta politika završila.
Sa druge strane, svesni smo da u srpskoj političkoj sceni Kosovo više od 30 godina predstavlja ambar za prikupljanje nacionalističkih glasova, te i ova slika koju je predsednik Vučić objavio na njegovom instagram profilu može naznačiti početak kampanje za naredne predsedničke izbore i izbore za glavni grad. Ovaj akt predsednika države treba posmatrati u svetlu isprobanog recepta, kada se pojavi neki unutrašnji problem treba izazvati spoljno političku tenziju kako bi se pažnja domaće javnosti odvukla na drugu stranu.
Međutim, smatram da je u interesu svih da se „Jovanjica“ i druge afere koje prete da se u Srbiji ponove u vidu Brionskog plenuma, ne bi trebalo da se koriste kako bi se još više produžili odnosi sa Albancima i Kosovom.
Mislim da su govornici prekršili poglavlje 14. Poslovnika, jer ja nisam ni postavio pitanje, a oni su odgovorili na pitanja, ali ja ću nastaviti tamo gde sam stao.
„Države, kao i pojedinci, imaju nasleđene sklonosti, svoje tradicionalne, geopolitičke težnje i svoja osećanja za istoriju, tako da se one razlikuju po sposobnosti da uočavaju distinkciju između trezvenih ambicija i nemudrog zavaravanja“ - kaže Zbignjev Bžežinski u svom delu „Amerika, Kina, sudbina svete“. U tom kontekstu Srbija bi trebala da definiše svoju ulogu i izrazi realističnu ravnotežu između svojih ambicija i stvarnih potencijala.
Zato, moje pitanje za Vladu Republike Srbije je – šta će Vlada preduzeti u sprečavanju širenja, odnosno institucionalizovanja jezika mržnje prema manjinama, posebno prema Albancima, prema provokacijama koje dižu regionalne tenzije i šta će preduzeti u cilju postizanja sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa sa Kosovom?
Kada smo kod jezika mržnje preporučujem premijerki Brnabić, a možda ću ja pokloniti vama ovu knjigu gospodina Aleksandra Pavlovića „Imaginarni Albanac“, jer kada ministar kaže da je ovaj tekst neko pisao u Beogradu to je stereotip prema Albancima koji i dalje imate. To je izjava zasnovana na stereotipu da Albanci nisu svesni, niti mogu da pišu nešto, nego im to neko drugi piše.
Dakle, mi imamo ozbiljan problem sa demokratijom u ovoj državi. Vi i ja, gospođo predsednice, možemo ceo dan da raspravljamo, nećemo se složiti oko određenih pitanja. Da li je Kosovo država ili nije, svako ima svoj stav, ali svako, možemo reći da oni koji od 1999. godine nisu bili na Kosovu da kažu nešto drugo, ali svi vi koji trebate dozvolu da ulazite tamo znate o čemu se radi.
Privremene institucije – ako postoji na Balkanu neka Vlada koja je privremena, onda je vaša Vlada, koja je neustavno proglašena, privremeno pre nego što je izabrana. Da razgovaram sa mojim prijateljima u Prištini – ja sam poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, razgovarajte vi sa Prištinom. Vaša je obaveza da razgovarate i da nađete rešenje o tom problemu.
Ja samo kažem, kao narodni poslanik, da postoji potreba da se o ovakvim stvarima razgovara i da nema potrebe da se dignu tenzije. Ja upozoravam na taj jezik mržnje koji vaš ministar, ministar u vašoj Vladi svakodnevno upotrebljava prema Albancima, a nikakve reakcije od vas nema.
Rekao sam da ću vama pokloniti ovu knjigu, ministru ne vredi pokloniti, jer džabe… Toliko ima mogućnosti od državne plate, ja nemam drugu delatnost, primam samo državnu platu, niti imam bogatu tetku u Americi, tako da…
Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici i članovi Vlade, uz jezik, nacionalni simboli predstavljaju elemenat posebnosti jednog naroda preko kojeg pripadnici tog naroda, odnosno njegove nacionalne manjine mogu da predstavljaju, odnosno izražavaju svoj nacionalni identitet.
Polazeći od ovog načela, danas zastava Republike Srbije slobodno vijori u Gračanici, u Kotoru, Kumanovu, gde ondašnji Srbi uživaju status nacionalne manjine. Ni vidim ništa loše u tome da manjina, na osnovu zakona, ostvaruje pravo slobodne, javne i službene upotrebe svog nacionalnog simbola. Ali isti standard ne važi u Republici Srbiji.
Iako u Ustavu član 79. priznaje pravo nacionalnim manjinama i na upotrebu svojih simbola na javnim mestima, kao načinu čuvanja njihovog identiteta, Zakon o pravima i slobodama nacionalnih manjina u stavu 2. člana 14. ograničava ovo pravo formulacijom da njihovi simboli ne mogu biti identični sa simbolima drugih država. Jednostavno, dok zastava Republike Srbije može slobodno da vijori na teritorijama susednih država, zastave susednih država ne mogu da vijore na teritoriji Republike Srbije.
Koja se poruka šalje na ovaj način? Da i druge države mogu da ograniče nacionalnim manjinama da slobodno i javno upotrebe svoje simbole. Ne, ne mislim da je to rešenje. Rešenje nije u zabrani ispoljavanja nacionalnog identiteta, već u postavljanju standarda koji nas čine ravnopravnim.
I pored zakonske zabrane službene upotrebe nacionalnog simbola Albanaca u Republici Srbiji, mi se zalažemo za ravnopravnost – da srpska zastava može slobodno da se koristi od srpske manjine, ali da istovremeno pripadnici manjina u Republici Srbiji mogu slobodno da koriste svoje simbole. Jednakost je da ono što želim za sebe priznam i drugima. Dakle, da ova zastava može slobodno da vijori u Gračanici ili drugim mestima na Kosovu, ali isto tako da i ova zastava može slobodno da vijori u Bujanovcu, Preševu i Medveđi. Ne jednakost u diskriminaciji nacionalnih manjina, već jednakost u poštovanju njihovih prava. Dok zabranjuje pravo službene upotrebe nacionalnih simbola, samo se ugrožavaju prava Srba u regiona koji uživaju status nacionalne manjine.
Kako biste reagovali ukoliko sutra parlament iz Severne Makedonije, Crne Gore, Kosova hoće da usklade svoje zakone po pitanju upotrebe nacionalnih simbola nacionalnih manjina sa zakonom u Republici Srbiji? Zato izmena Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina u Srbiji nameće se kao neophodnost koja ide u dobrobit i srpske manjine u regionu. Postavljanje simbola drugih država na reverima sakoa predsednika država u bilateralnim susretima predstavlja samo lažnu iluziju demokratije, sve dok ne priznamo pravo jedne nacionalne manjine da slobodno i službeno koristi svoje nacionalne simbole. Jednakost u pravu na korišćenje simbola nacionalnih manjina predstavlja stabilnost i mogućnost za pomirenje i održivi mir. Suprotno tome predstavlja samo izvor daljih nestabilnosti i mržnje među narodima.
Zato u svojstvu predsednika parlamentarne grupe Ujedinjena dolina i SDA pitam predsednicu Vlade Republike Srbije i ministarku za ljudska i manjinska prava – da li će Vlada pokrenuti postupak izmene Zakona, odnosno brisanja ograničenja iz stava 2. člana 14. Zakona o pravima i slobodama nacionalnih manjina. Zahvaljujem.
Hvala.
Dana 5. septembra ove godine Ministarstvu unutrašnjih poslova podneo sam inicijativu da se opštini Preševo dodele posebne registarske tablice u cilju boljeg administrativnog razdvajanja registarskih područja i efikasnije identifikacije vozila po teritorijalnoj pripadnosti.
Imajući u vidu broj registrovanih, 12.387 motornih vozila i 373 priključnih vozila, na 33.000 stanovnika koje ova opština ima, mislim da je to opravdano.
Do danas nisam dobio odgovor od Ministarstva, pa zato pitam ministra policije zašto nema odgovora po ovom pitanju?
Sledeće pitanje se ponovo odnosi na neku inicijativu koju smo zajedno sa poslanicima Ahmedinom Škrijeljom i Minelom Kalender podneli u Vladi Republike Srbije, a u cilju da se otvori poseban program prihvatanja odnosno primanja kandidata iz albanske i bošnjačke nacionalne manjine u strukture lokalne policije, po posebnom programu. Do danas nemamo odgovor. Zašto Vlada Republike Srbije nije dala odgovor?
Dana 21. avgusta 2025. godine podneo sam ponovo Vladi Republike Srbije inicijativu za formiranje posebnog razvojnog fonda za Preševsku dolinu u iznosu od milijardu i 200 miliona, odnosno oko 10 miliona evra. Fond je neophodan kako bi izrazito nerazvijene opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa izašle iz statusa nerazvijenih devastiranih područja kroz finansiranje kapitalnih projekata koji se ne mogu finansirati kroz nedovoljne lokalne budžete. Do danas nisam dobio odgovor i zato pitam zašto nema odgovora?
Treće pitanje je takođe za Vladu Republike Srbije, odnosno premijera - zašto je blokiran fond koji vlada Kosova daje Nacionalnom savetu albanske nacionalne manjine? Hvala.
Hvala, gospodine predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, moje današnje pitanje je za ministra pravde Republike Srbije i Visokog saveta sudstva.
Visoki savet sudstva je na sednici održanoj dana 14. oktobra 2021. godine po oglasu objavljenom u "Službenom glasniku broj 38/21" od aprila ove godine, doneo je odluku o predlogu kandidata koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju za Prekršajni sudu Preševu.
Na osnovu ove odluke, za sudiju tog suda je predložen kandidat Igor Nikolić, samostalni saradnik Službe za Katastar nepokretnosti iz Vranja.
Ništa ne bi bilo neobično u predlogu ovog lica da među kandidatima za mesto sudije u Prekršajni sud u Preševu nije bilo nekoliko lica albanske nacionalnosti iz Preševa i Bujanovca sa završenom Pravosudnom akademijom ili položenim ispitom i da se ne radi o Prekršajnom sudu u opštini u kojoj Albanci čine preko 90% stanovništva.
Podsećanja radi, Ustav Republike Srbije u članu 77. stav 2. predviđa pravo pripadnika nacionalnih manjina da prilikom zapošljavanja u državnim organima i javnim službama imaju odgovarajuću zastupljenost.
Prvo, opšte načelo preporuka iz Lunda visokog komesara nacionalnih manjina primećuje da delotvorno učešće nacionalnih manjina u javnom životu predstavlja suštinski deo miroljubivog i demokratskog društva.
Iskustva iz Evrope i šire pokazala su da je u cilju unapređivanja ovog učešća često potrebno da vlade ustanove posebna rešenja za nacionalne manjine. Ove preporuke nastoje da olakšaju uključivanje manjina u državne okvire i omoguće manjinama da održe svoj sopstveni identitet i karakteristike unapređujući na taj način dobro upravljanje.
Ljubljanske smernice, sa druge strane, u integrisanju raznolikih društava se ne zadržavaju na pukoj podršci i priznanju manjinske kulture, identiteta i političkih interesa, već dodatno preporučuju državama da obezbede uspostavljanje komunikacije i interakcije koje će nadilaziti etničke podele.
Ove smernice sugerišu da nacionalne manjine ne samo da treba da ostvaruju svoje zakonsko pravo na delotvorno učešće u opštem upravljanju državom, već i da budu podstaknute da to učine, kaže Knut Volebek, bivši visoki komesar nacionalnih manjina.
Ovakva politika zapošljavanja u pravosudnim institucijama kojom se negira pravo albanskih kadrova da se zapošljavaju nije u duhu pomenute ustavne odredbe, niti preporuka koje daje institucija visokog komesara. Kredibilitet institucija zavisi od poverenja koje građani imaju u njih, a poverenje građana u institucije u sredinama nastanjenim pripadnicima nacionalnih manjina isključivo zavisi od participacije pripadnika nacionalnih manjina u te institucije.
Zato, moje pitanje za ministra pravde i Visoki savet sudstva jeste – kada će se u Prekršajnom sudu u Preševu, odnosno Osnovnom sudu u Bujanovcu i Osnovnom tužilaštvu u Vranju, koje pokriva i područje Osnovnog suda u Bujanovcu, zaposliti kandidati albanske nacionalnosti za položenim ispitom ili završenom Pravosudnom akademijom, a sve u cilju poštovanja odredbi iz člana 77. stav 2. Ustava Republike Srbije? Hvala.
Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, "merdita" - dobar dan.
Moje današnje pitanje je za predsednika Vlade Republike Srbije, a ono glasi - kada će se stvoriti uslovi za slobodnu, javnu i službenu upotrebu nacionalnih simbola Albanaca?
Prošlo je godinu dana od mog govora o potrebi nacionalnih manjina da slobodno, javno i službeno koriste svoje nacionalne simbole, a Republika Srbija nastavlja da bude jedina zemlja u regionu koja zakonom onemogućava nacionalne manjine da slobodno i službeno koriste svoje simbole, ukoliko su identični sa simbolima drugih zemalja.
Koliki je u Srbiji danas stepen netrpeljivosti prema albanskom nacionalnom simbolu pokazalo nam je i ponašanje huligana koji su skinuli albansku zastavu sa mnogih mesta u Beogradu, gde je ona postavljena kao deo državnog protokola prilikom posete premijera Albanije, gospodina Edija Rame. Huligani su možda direktni počinioci ovog vandalskog akta, ali mora se istaći da su oni produkt diskursa koji podržava i hrani antialbanske stereotipe, neprijateljstvo i mržnju prema njima. Ovakav diskurs autor dela "Imaginarni Albanac" Aleksandar Pavlović naziva albanizmom, oslanjajući se na koncept balkanizma Marije Todorove koja upisuje diskurs koji stvara stereotipe o Balkanu i politiku organsku povezanu sa tim diskursom.
Zaključak je da u ovoj atmosferi netrpeljivosti, otvorene mržnje i predrasuda prema svemu što se vezuje sa Albancima, diskriminaciju u fundamentalnim pravima, život Albanaca preševske doline, pa i onih koji žive u unutrašnjosti Republike Srbije, težak. U stvorenoj atmosferi negiranja ratnih zločina, glorifikacije ratnih zločinaca, u kojoj se policijom čuvaju njihovi murali, činjenica je da i prema izveštajima međunarodnih organizacija Srbija ozbiljno nazaduje u demokratiji i možda se ne trebamo čuditi zašto pred ovakvim vandalizmom država ne preduzima zakonske mere. Vlasti ponosno o ovome ćute. Lepo je to osećanje ponosa - rekao bi Meša Selimović - brani nas od kajanja.
Za mnoge se sada postavlja otvorena dilema - da li je ova netrpeljivost prema zastavi Albanije deo projekta "Open Balkansa" ili deo Vulinovog srpskog sveta?
Poštovane kolege, ja ovde mogu samo da pomenem vandalizam nad albanskom državnom zastavom, ali je moja prevashodna dužnost u ovom domu da postavim pitanje zašto albanci preševske doline i oni koji žive u Srbiji ne mogu da slobodno, javno i službeno koriste svoje nacionalne simbole, koji predstavljaju suštinski deo njihovog identiteta?
Svi mi, nadam se, težimo EU. Upravo je ta Evropa kojoj težimo poznata po sposobnosti integracije, neuništavanja i ukidanja različitosti. Kao zemlja koja teži da bude deo EU, mada danas se sa pravom može postaviti pitanje da li Republika Srbija to stvarno i želi, ova zemlja bi trebala da ukine diskriminatorske zakone. Ljudi su duševno vezani za svoje simbole identiteta. Ljudi su često tokom istorije ginuli za simbole.
Zato, bez obzira na sadašnje zakonsko i političko negativno stanje koje negira naše simbole, ja mogu da kažem da se mi nećemo odreći naših identitetskih simbola. Mi ćemo se strpljivo boriti i čekati kada će se naše identitetsko pravo o slobodnoj, javnoj i službenoj upotrebi nacionalnih simbola i ostvariti. Verujemo u takvo rešenje i zato što je ovo pitanje u zemljama u okruženju već rešeno u dijalogu sa manjinama. Do tada, mi se nećemo ni pokoriti, ni predati. Na kraju krajeva, na neprestanu borbu za naš identitet i simbole koji to izražavaju, nas obavezuju i stihovi naše himne o zastavi - (poslanik govori na albanskom jeziku).
Hvala.
(Beograd, 31.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (Plata i paušal) | Republika | Mesečno | 143893.00 | RSD | 01.08.2022 - |