MUAMER BAČEVAC

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođen je 01. januara 1977. godine. Živi u Novom Pazaru.

Po zanimanju je doktor medicine, internista.

Obavljao je funkcije predsednika Gradskog odbora Sandžačke demokratske partije Novi Pazar i šefa odborničke grupe okupljene oko SDP-a.

Trenutno je na poziciji generalnog sekretara partije.

Na izborima 2014. godine po prvi put postaje narodni poslanik, a mandat mu je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanim 24. aprila 2016. godine. U XI skupštinskom sazivu (2016. - 2020.) bio je član Odbora za zdravlje i porodicu i Odbora za evropske integracije.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo mu je potvrđen poslanički mandat, kada se našao na 40. poziciji na izbornoj listi “Aleksandar Vučić - Za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 04.08.2020, 13:08

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.11.2020.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi ministre sa pomoćnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, 29. aprila u ovoj istoj Skupštini, govoreći upravo o aktuelnoj epidemiji korona infekcije, pozvao sam sve, posebno političare na suzdržanost i poštovanje struke, a sve nas na odgovornost prema svom zdravlju i prema zdravlju drugih ljudi.

Tada sam predstavio jednu u tom trenutku jako frišku studiju italijanskih eksperata koji su upoređivali broj umrlih od 2015. do 2019. godine u martu i aprilu i broj umrlih u tekućoj 2020. godini, u ova dva meseca, u šest država, žarišta korona infekcije u Evropi. Tu spadaju Španija, Italija, Holandija, Francuska, Švedska i pridodata Švajcarska.

Studija je pokazala, to sam i tada rekao, da je procenat umiranja ili mortaliteta za 38% veći u 2020. godini, nego u proseku za ove tri godine nazad, ili ti 322.720 ljudi je bilo više umrlo u ova dva meseca u 2020. godini.

Upravo tim čistim brojkama, koje su frapantne, želeo sam da ukažem na ozbiljnost pandemije, jer su se i tada, kao i sada, javili mnogi glasovi koji su potcenjivali ovu bolest i ponašali se jako ležerno i neodgovorno.

Istine radi, diljem zemljinog šara, bilo je onih koji su potcenjivački, populistički, bez ikakvog predznanja, potcenili i potcenjivali ovu bolest. Nekako je moj glavni utisak, u ovoj ukupnoj pandemiji do sada, zapravo želja velikog broja pojedinaca da ima svoj stav o koroni. Neverovatno je koliko imamo mudraca i eksperata po svim stručnim pitanjima, iz bilo koje oblasti medicine.

Nažalost, i u razvijenim demokratijama je bilo mnogo sličnih primera. Najbolji primer je, valjda, odlazeći predsednik SAD, Donald Tramp, koji je skoro dva meseca ratovao sa stručnjacima, predviđajući da će virus nestati, kako on kaže, poput nekog čuda. Njegov neodgovoran pristup prema pandemiji, kao i početno odbijanje nošenja maske, zbunio je Amerikance, tako da je trenutno Amerika najteže pogođena pandemijom, potvrđeno je 9,9 miliona zaraženih, a broj smrtnih slučajeva je prešao 230 hiljada.

Paradigmatičan je njegov populistički pristup nošenju maske, iako je veliki infektolog Entoni Fauči, glavni američki epidemiolog i infektolog koji vodi SAD u borbi protiv Kovida, više puta isticao da svi trebaju nositi maske u javnosti i da to, pod navodnicima, kako on kaže, ne bi trebalo biti političko pitanje. Gospodin Tramp je isprva javno i glasno odbijao nositi masku, potom na Foks biznis TV početkom jula kazao da ne nosi masku, budući da se svi kojima je okružen testiraju, da su negativni, i da bi on nosio masku ako ne bi mogao držati fizičku distancu, kao i da nije za nacionalnu naredbu nošenja maski, jer postoji, kako on kaže, u SAD gde ljudi žive i gde ljudi obavljaju poslove jako daleko jedni od drugih.

U ponedeljak, međutim, 21. jula, Tramp je objavio na Tviteru fotografiju dok nosi zaštitnu masku, uz poruku: „Ujedinjeni smo u nastojanju da porazimo nevidljivi kineski virus. Mnogi kažu patriotski je nositi masku kada se ne možete socijalno distancirati. Nema većeg patriota od mene, vašeg najdražeg predsednika.“ Potom je sledeće jutro otišao korak dalje, rekavši novinarima u Beloj kući da, sviđale se maske nekom ili ne, one imaju uticaj, učinkovite su i trebamo iskoristiti sve što možemo.

Eto kako se ponašao jedan populistički nastrojen, neodgovoran predsednik, reći ćemo danas najmoćnije zemlje na svetu, i do čega je tako neodgovorno političko delovanje dovelo u jednoj Americi, koja je u novinama medicinskim, u medicinskoj bioindustriji lider trenutno u svetu. Vidimo sa kakvim problemima se oni sreću i šta je značilo ovakvo ponašanje. Međutim, novi, budući predsednik, Džo Bajden već je najavio da će promeniti način borbe sa epidemijom, da će imenovati novi stručni tim itd.

Naravno, bilo je još gorih primera u ovoj kratkoj istoriji iza nas. Na primer, u svetu je bilo neodgovornih lidera, kao što je npr. meksički predsednik Manuel Lopez Obrador, levičarski populista, čija je vlada štampala postere na kome je pisalo da je ovaj virus neozbiljan i neodgovoran. Brazilski predsednik Bolsonaro, koji je vršio pritisak na savezne države da ukinu mere ostajanja kod kuće.

Nažalost, i u našem javnom medijskom svetu je bilo čak i političara koji su negirali postojanje ili opasnost ove bolesti, s jedne strane, ili su pak iznosili neverovatne priče o teorijama zavere kojima se želi smanjiti populacija u svetu ili uvesti 5G mreža itd, itd.

Nažalost, živimo u vremenu teškog poraza savremene civilizacije, bez obzira na velelepnost naučnih dostignuća. Čovečanstvo nije samo žrtva pandemije, već i njen uzročnik i saučesnik. Ključ za rešavanje ove, ali i svake pandemije, jeste znanje, dobro organizovan zdravstveni sistem, nove tehnologije, gde mislim na lekove, antivirotike i na vakcinu, kao i, naravno, verujem najbitnija, sveprisutna odgovornost pojedinca.

Odgovor na pandemiju nemačke kancelarke Angele Merkel, norveške premijerke Erne Solberg, novozelandske premijerke Džasinde Ardern, te predsednice Tajvana Caj Ingven druga je strana medalje i model odgovornog rukovođenja krizom trasiranom savetima medicinskih stručnjaka. Gde smo tu mi? Srbija je na pandemiju odgovorila odgovorno i pored svih teškoća u prvom i u drugom talasu pandemije. Bilo je kritičnih trenutaka u nekim delovima, ali smo ipak izbegli italijanski scenario i prošli, kao što je već i ministar rekao, možda i najbolje u okruženju, to svakako, ali i među zemljama u EU, a neke od njih imaju daleko razvijeniji i bogatiji medicinski sektor.

Mere koje je donosio Krizni štab dale su rezultate i mi smo do pre neki dan bili zemlja sa najnižom stopom oboljevanja u odnosu na većinu evropskih zemalja. Međutim, jučerašnja brojka od 3.536 obolelih i 21 preminuloj osobi jako zabrinjava, kao i podatak da smo za samo nedelju dana u našoj zemlji registrovali više novozaraženih nego u celom prvom talasu.

Mi smo danas u praktično apsurdnoj situaciji, pored stalnih i svakodnevnih poziva i molbi od strane ministra i Kriznog štaba, od svih odgovornih političara, odgovornih ljudi, odgovornih lekara, najpriznatijih lekara iz struke, i dalje imamo neodgovorno ponašanje pojedinaca. Dobro je rekao ministar, 95% ljudi se pridržava ovih mera, ali 5%, možda i manje, neodgovornih ljudi pravi ozbiljne probleme i može da zaista eksponencijalno podigne epidemiju i da ugrozi mnoge živote u ovoj državi. Maske se ne nose, kazni nema. Okupljanja su zabranjena, ali, kako čusmo, okupljamo se. Klubovi ne smeju da rade, ali rade posle 23.00 sata itd.

Zaista, jedino moguće rešenje koje imamo jeste ovo danas, kao prvi korak i čini mi se jedno otrežnjenje koje će nam svima pomoći da malo bolje porazmislimo o trenutnoj situaciji, a to je ovaj novi predlog zakona koji će omogućiti i proširiti delokrug onih koji mogu da kontrolišu, a to mi se čini da je glavni problem, da će sad za sprovođenje protivepidemijskih mera, pored sanitarnih inspektora, biti nadležna i komunalna inspekcija i komunalna policija.

Kao novine u ovom zakonu, kao što smo čuli, definišu se određeni pojmovi, pojmovi kućne izolacije, kućnog karantina i to je jako bitno, da ljude koji su pozitivni, a imaju lakšu kliničku sliku, stavimo u kućnu izolaciju, a one koji su bili u kontaktu sa njima stavimo u kućni karantin, uz stalni kontakt sa njima telefonski, uz ordiniranje terapije da pomognemo tim ljudima, ali na pravi i jedini ispravni medicinski način zaustavimo širenje ove infekcije u našoj državi.

U zakonu se navodi da, ako postoje razlozi hitnosti kada je ugrožen život ili zdravlje ljudi u slučaju nepoštovanja propisanih mera u vreme trajanja epidemije širih razmera, kada se okupi više ljudi nego što je propisano, komunalni inspektori i policajci mogu usmeno da narede određene mere kako bi se takvo ponašanje sprečilo.

Moram naglasiti, i to podvlačim, da smo mi zemlja koja među zadnjima uvodi ovakav vid sankcionisanja protiv onih koji ne poštuju protivepidemijske mere i svojim činjenjem ugrožavaju zdravlje drugih. Gospodo, u Francuskoj, koja ima jednu od najtežih situacija u Evropi, na snazi je karantin koji bi trebao da bude do 1. decembra. U poslednja 24 sata zabeležen je 271 smrtni slučaj, a od početka epidemije je preminulo 40.439 ljudi. Zbog ubrzanog rasta broja novozaraženih, u susednoj Mađarskoj uvodi se delimičan karantin, od utorka će biti zatvoreni restorani, nastava u srednjim školama i fakultetima biće on-lajn, a u toku noći biće uveden policijski čas. U Rumuniji će od ponedeljka biti uveden policijski čas, nastava će biti isključivo on-lajn, a nošenje maske je obavezno i na otvorenom. Dok je u Engleskoj na snazi četvorodnevno zatvaranje, dotle u Velsu se okončava sedamnaestodnevni karantin i oni već počinju sa normalnim životom.

To je upravo ono na šta je apelovao ministar, dovoljno nam je dve nedelje odgovornog ponašanja da zaustavimo ovaj trend eksponencionalnog rasta ove infekcije. Samo dve nedelje ozbiljne odgovornosti i samokontrole. To je ono što treba medicinskim radnicima i medicinskim institucijama u ovoj državi.

Zato apelujem na vas, pre svega kao lekar, na građane naše Republike, da probamo da budemo maksimalno obazrivi i da sprovodimo mere koje donosi Krizni štab i struka ove države.

U Italiji je u poslednja 24 sata umrlo od posledica infekcije 425 pacijenata, u Iranu 423. Ja mnogo puta ponavljam da mi nismo doživeli italijanski scenario. Neki opozicionari me često i kritikuju. Možda ste i videli, ali treba da pogledate na internetu sliku iz Napulja pre jednog dana, gde Italijani u automobilu u Napulju pored plaže daju kiseoničnu terapiju čoveku, dok se masa ljudi u kafićima relaksiraju a bolnice su im potpuno prebukirane. To je nešto što mi nismo imali. Jednostavno, to se nije desilo u kliničkim centrima. Bojim se da, ako ne budemo ozbiljno shvatili ovo što danas radimo i ono na šta stalno apeluje struka i lekari pre svega, da ćemo i mi doći do trenutka kada će svi naši kapaciteti biti prebukirani.

Što se tiče kazni za nepoštovanje, gospodo, one su na snazi u najvećem broju zemalja u Evropi i u drugim delovima sveta već mesecima. U Španiji je predviđena kazna za nenošenje maske 100 evra, i to i na javnom i u zatvorenom prostoru. Kazne su obavezne u zatvorenim prostorima u Portugaliji, Italiji, Nemačkoj, Austriji, Belgiji, Francuskoj. U Belgiji se maska mora nositi i napolju. U Francuskoj je kazna 135 evra, a ako se prekrši i ponovi ovaj prekršaj, onda se može popeti do 3.750 evra ili čak neodgovorno lice može dobiti šest meseci zatvorske kazne. Italijani su u određenim delovima zemlje ovu kaznu podigli na čak 1.000 evra. U Turskoj su od juna na snazi kazne od početnih 100 evra. U BiH se takođe nose maske i kažnjavaju se sa 100 konvertibilnih maraka. U susednoj Hrvatskoj za svaki objekat je zadužen vlasnik objekta ili onaj koji je odgovoran u objektu. On mora organizovati sprovođenje svih zaštitnih epidemioloških mera u svom objektu i mora osigurati da i osoblje i gosti nose masku. Ukoliko oni to ne čine, on će snositi odgovornost i biti kažnjen.

Naglašavam još jednom i želim da ponovim ono što smo nekoliko puta do sada čuli, da mi ne donosimo zakon da bi bilo koga kažnjavali, već ovo činimo zarad edukacije i podizanja odgovornosti svih nas, da se ponašamo onako kako se trebamo ponašati, u skladu sa donetim protivpandemijskim merama, da bi zaštitili i sebe i druge.

Kazne nisu cilj, kazne su mehanizam da podstaknemo sve nas da se ponašamo u skladu sa epidemiološkim preporukama.

Ovo nije vreme niti problem koji dozvoljava da se slobodno opredeljujemo kojim ćemo putem ići, birajući prema sopstvenoj savesti, znanju ili neznanju i uverenjima koje gajimo. Shvatimo da posle ovih tektonskih poremećaja izazvanih pandemijom sigurno nećemo biti isti, ni kao pojedinci, ni kao zajednica. Jednostavno, možemo biti ili bolji ili gori.

Očuvanje zdravlja svih nas moguće je ukoliko se i praktično i deklarativno pridržavamo struke i nauke.

Mi danas, gospodo, već mnogo znamo o ovom virusu. Žao mi je što nisu tu neki, da čuju nešto o tom virusu, i o samom virusu korone i uopšte o virusima gripa. Već 1580. godine opisane su 33 pandemije gripa i to nije nešto sa čim se nije civilizacija srela.

U bazi podataka američke Nacionalne medicinske biblioteke može se naći preko 69 hiljada publikovanih radova o virusu korone. Stečeno je i veliko praktično iskustvo lečenjem više hiljada i stotina hiljada bolesnika, što nam je dalo podatke i o vremenu inkubacije, i o načinu širenja i o pravcima lečenja.

Posebno ističem nestvarno brz razvoj molekularne biologije, genetskog inženjeringa, IT tehnologije, virusologije, što je sve omogućilo da već 10. januara 2020. godine imamo dešifrovan genom virusa i da ćemo u sledećoj godini dobiti efikasnu i bezbednu vakcinu, evo, već oko nove godine, što se nikada u istoriji humane medicine nije dogodilo.

Prekjuče je u medijima odjeknula informacija da je vakcina protiv Kovida 19 koju razvija američka kompanija „Fajzer“ i nemački „Biontek“ učinkovita i da sprečava infekciju u 90% slučajeva. U kompaniji veruju da će moći da obezbede 50 miliona doza do kraja ove godine. Znači, vidimo svetlo na kraju tunela.

Drago mi je što je na današnjoj konferenciji predsednik ove države najavio da će nabaviti ozbiljnu količinu ovih vakcina jako brzo i da ćemo one najosetljivije grupe ljudi zaštititi, kao i one ljude koji su na prvom udaru u borbi protiv korone.

Zbog toga apelujem na sve, kao lekar pre svega, da budemo još malo strpljivi, odgovorniji, jer ovo je trenutak kada možemo pridržavanjem mera i strogim samoprimerom zaustaviti širenje virusa.

Neće samo nošenje maske u potpunosti zaustaviti širenje virusa, ali su sva nedavna istraživanja pokazala i dokazala da je nošenje maske najučinkovitiji način da se zaustavi prenos.

Najbrži put i za ekonomsku stabilizaciju i za zdravlje nacije je zapravo kontrolisanje širenja virusa. U tome se nedvojbeno slažu i naučnici i ekonomisti, mislim na medicinske naučnike.

Sa Univerziteta „Kolumbija“ naglašavaju da postoji lažna tenzija između javnog zdravlja i zdravlja ekonomije. Upravo je kontrolisanje pandemije najbolji vid očuvanja kompletne ekonomije. Ako ne uspemo u tome, neće stradati samo uslužni sektor i turizam, već kompletna ekonomija i mi ćemo, što je najgore, izgubiti veliki broj ljudskih života.

Gospodo, ovo je zajednička borba svih nas, u kojoj gubimo ili spašavamo sve. Hvala.

Prva posebna sednica , 28.10.2020.

Odgovorna i prava politika je uvek skupština, uvek sluškinja ekonomije. Tamo gde nema političke stabilnosti, tamo gde nema pravne države, tamo gde je minimum korupcije, nulta korupcija, tamo nema razvoja, tamo nema zadovoljnog građanina, tamo nema bogatog građanina, a to je naš cilj.

Gospodo, svi koji vas vraćaju u prošlost, svi koji vas vraćaju u političku nestabilnost, svi koji vam otvaraju ljute rane iz bliske prošlosti, oni ne misle dobro vama. Oni ne misle dobro građanima Srbije, oni ne misle dobro nama, oni misle na svoj rejting i preko nacionalnih manjinskih pitanja da su prisutni u medijima. To je lak put, a težak je put briga za radnikom, borba protiv korupcije, ulaganje u obrazovanje, dobro zdravstvo. To radi SDP. Mi smo brana nacionalizmu.

Gospodo, nema integriteta kod ljudi koji se mnogo nacionalno busaju, nema tu velikog obrazovanja, nema tu želje da drugom i drugačijem bude bolje. Ne interesuje građane ni Sandžaka, ni Srbije ni autonomija Vojvodine, ni autonomija Šumadije, interesuje ih bolji život. To je imperativ i to je naša borba.

Potaknut sam govorima prethodnika ovih dana i bilo mi je često neprijatno što se na takav način zloupotrebljavaju nacionalna, manjinska, ljudska pitanja. Srbija je zemlja u kojoj su ljudska prava zadovoljavajuća. Ja to tvrdim. Ima problema, ali verujte… Da li je čuo neko od vas da je neko zbog nacionalne pripadnosti uvređen, gurnut? Pa, to je svedeno na minimum. Pa, ovo je zemlja koja treba time da se hvali. To je nešto čime se mi ponosimo.

Zašto otvarati te teme koje ne donose dobrobit našim građanima? Malopre čujem da su nezadovoljni neki iz mojih krajeva, prethodni govornici, zdravstvenom zaštitom u državi Srbiji. Gospodo, nama se nije desio italijanski scenario. Gospodo, mi smo primili svakog pacijenta u Kliničkom centru u Beogradu. To vam kaže neko ko se zarazio u bolnici od korone i ko je 31 dan bio pozitivan i ko je sada došao iz Kliničkog centra iz sale za kateterizaciju.

Veliko hvala ministru zdravlja, 180 novih mladih medicinskih radnika je zaposleno u Novom Pazaru. Želim da nastavite na tome. Hvala vam za angio-salu, to je rezultat. Hvala vama, a rezultati našeg političkog angažmana i našeg medicinskog usavršavanja videće građani Sandžaka koja je blagodat toga i budućeg kliničko-bolničkog centra koji smo isplanirali i obezbedili sredstva za njegovu gradnju.

Na kraju želim da podvučem, pošto mi već ističe vreme, a imao sam mnogo toga da kažem, reagujući samo na ono što čujem, da mi hoćemo kontinuitet, da mi hoćemo, dobru, razvijenu državu i da će Socijaldemokratska partija Srbije, a i mi, sandžački predstavnici u njoj, raditi mnogo na tome i, pre svega, ja kao predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava, za podizanje tih prava, jer na njima treba stalno raditi, ali i za ravnomernu zastupljenost nacionalnih manjina u Skupštini.

(Predsedavajuća: Kolega, ja vas molim da privedete kraju.)

Želeo bih da završim sa jednom zahvalnošću što ste imali pažnje i što ste me saslušali.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.10.2020.

Uvažene koleginice i kolege, narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, pre svega, želim vama da čestitam to imenovanje i da vam poželim da radimo dobro u interesu svih građana Republike Srbije i nastavimo napredak i naš put ka EU.

Nema sumnje da su dva krucijalna problema sa kojima se danas susreće Srbija, pre svega, fenomen nedovoljnog rađanja u Srbiji i sa druge strane, izraženo iseljavanje ljudi iz naše zemlje.

Nažalost, u Republici Srbiji već duže vreme broj umrlih premašuje broj novorođenih u toku jedne godine. Sa druge strane, udeo mladih je sve više, odnosno nizak, a udeo starijih postaje sve veći u našoj populaciji.

Broj novorođenih u 2019. godini po onome što je objavio Zavod za statistiku iznosi 64.399 novorođenih, dok je umrlih bilo 101.458. Znači, postoji negativan priraštaj i praktično gubitak od 37.059 ljudi svake godine.

U modernom svetu teži se povećanju fertiliteta pozitivnim, podsticajnim, s podsticajima, što je jedini održivi odgovor na ovaj zaista značajan problem. Stručnjaci projektuju da za prostu zamenu generacija u Srbiji je potrebno da od ukupnog broja žena koje rađaju na kraju reproduktivnog perioda 11% bude onih koji imaju samo jedno dete, 44% bude onih sa dvoje, a 45% bude onih koji imaju troje živorođene dece.

Za rezultate uz sve podsticajne mere zaista je potrebno vreme i to je jedino u čemu se stručnjaci slažu. U decenijama se računa samo procena onih pozitivnih stvari i podsticaja koje jedna država čini.

Jedina svetla tačka u ovom problemu jeste upravo pominjani region Sandžaka koji, moram naglasiti, sa svojim gradovima kao što je Novi Pazar i Tutin, predstavlja najmlađu populaciju i najmlađe gradove u Evropi sa prirodnim priraštajem od 14,6% što je najviše u Evropi i zaista taj veliki ljudski resurs jeste ogromno blago koje ova država ima u vrednim mladim, obrazovanim ljudima koje ova država treba da uposli i iskoristi na pravi način.

Upravo je to i jedan od političkih principa političke partije koju ja zastupam i koju pokušavam da ostvarim u ovoj Vladi i koju mi rešavamo korak po korak, a to je ravnomerna zastupljenost Bošnjaka, Albanaca i drugih nacionalnih manjina u državnim institucijama i to je nešto na čemu se radi.

Mi smo, gospodo, kao parlament Zakonom o finansijskoj podršci porodicama sa decom omogućili jednu od najvažnijih stimulativnih mera koju može jedna država dati jednoj porodici, a to je finansijska nadoknada gde smo izdvojili nadoknade za prvo dete od 240 hiljada dinara ili deset hiljada godišnje za treće dete, milion i 440 hiljada ili 12 hiljada mesečno i za četvrto dete dva miliona i 160 hiljada ili 18 hiljada mesečno, što moramo se složiti su ozbiljne cifre. To je uz zagarantovanu nadoknadu zarade porodiljama od dve godine dok su na bolovanju.

Potom, jednokratnu pomoć od 100 hiljada dinara pri rođenju prvog deteta, pet hiljada dinara koje dobijaju za kupovinu opreme detetu kao paušal, jedan od najvećih vidova pomoći koju daje jedna država svojim stanovnicima bilo gde u svetu na zemljinom šaru.

Mi u SDP smo još u programu iz 2007. godine naglasili da se imperativno zalažemo za proširenje brige o deci i jednakim mogućnostima svakog deteta, za obezbeđivanje punog iznosa neto plate tokom trudničkog bolovanja, za obezbeđivanje sigurnog sticanja stana porodicama mladih, za kreiranje paketa podrške samohranim roditeljima, za zbrinjavanje žrtava nasilja u porodici i razvijanja sistemskog odgovora na ovaj problem, za uvećanje dečijeg dodatka za veći broj dece, za pospešivanje hraniteljstva dece bez roditeljskog staranja itd. U svom glavnom političkom programu SDP još 2007. godine smo jasno zacrtali ove ciljeve i na njima insistiramo u našoj koaliciji i čini mi se da smo puno toga od ovog nabrojanog uradili i ostvarili.

Naravno, moramo da naglasim, sve smo ovo uradili uz jednu dobru saradnju, nekada i inicijativu našeg najvećeg koalicionog partnera u sadašnjoj vlasti, vladajućoj vlasti, tako da formiranje ministarstva koje će se brinuti o porodici, demografiji vidimo kao izuzetan nastavak jednog ozbiljnog rada koji trebamo nastaviti i umnogostručiti.

Trend iseljavanja iz Srbije. Zaista veliki problem. U poslednje vreme po masovnosti podseća na ono iz devedesetih godina prošloga veka i tada su ljudi iz Srbije bežali zbog ratova, sankcija, hiperinflacije, međunarodne izolacije iz zemlje.

Međutim, danas ništa od toga ne postoji, čak šta više, Srbija je kandidat za članstvo u EU, Srbija dobija stalne pohvale o ekonomskoj stabilizaciji i ekonomskim reformama, ali iseljavanje se i dalje nastavlja.

O razlozima zbog kojih ljudi napuštaju Srbiju, ali reći ću ne napušta se samo Srbija, već i sve zemlje u okruženju, rađeno je mnogu studija i one su nam dale odgovore i na razloge. Međutim, neke studije su čak postavljale pitanja i ljudima koji su iseljenici, našim zemljacima, a procenjuje se da ih ima šest miliona iz čitavog regiona Balkana, pa su i oni dali odgovor zbog čega su radije tamo nego ovde. I to nam zaista ukazuje na rešenja i na ono šta trebamo činiti, kako kreirati politiku da bi zadržali stanovništvo ovde i sa druge strane, uspeli da vratimo one koji su već otišli.

Moram da kažem da i naši emigranti, da tako kažem, ljudi koji su na privremenom radu, najbolje tako reći, jesu određeni potencijal za našu zemlju. Međutim, sigurno jesu i veliki gubitak za ono što mi planiramo kroz reforme i jačanje naše ekonomije i svih naših sektora.

Odliv mozgova i obučene radne snage Srbiju košta godišnje 1,2 milijarde, znači, 1,2 milijarde dolara godišnje ili 3% do 4% ukupnog bruto nacionalnog budžeta. Rekoh, slična je situacija i u drugim zemljama, u Hrvatskoj, u Albaniji. U Rumuniji je znatno gore stanje, ali nažalost, mi im se približavamo.

Frapantno je, odnosno glavni uzrok za napuštanje ljudi iz Srbije, gde moram reći da je skoro jedna petina našeg stanovništva rekla da ima želju da ode negde da živi i da radi i većina njih navodi da je glavni razlog praktično to što nemaju posla ili su malo plaćeni za svoj posao. Znači, apsolutno ekonomski uzroci, želja za boljim životom, želja za većim cenjenjem svoga rada, jesu razlog i mogu da kažem da to je apsolutno legitimno.

Frapantan je zaista podatak da 22% ljudi u Srbiji pokazuje želju da ode ili bi otišlo u inostranstvo, što je u apsolutnim brojevima milion ili 200 hiljada ljudi i to iz svih starosnih grupa. Još je gora situacija među mladima, znači, negde od 19. do 29. godine, oni koji žele to učiniti, otići, je 34 i više procenata mladih.

Međutim, u odgovoru na pitanje zašto su otišli, naših iseljenika sigurno se vidi rešenje, još jednom kažem, trase koju mi trebamo formirati, našu politiku, naravno, kroz ovo ministarstvo, koje ja snažno, i moja politička grupa, podržavam, njegovo osnivanje, a to je, naši ljudi tamo uglavnom kažu da oni tamo žive zbog toga što je bolji kvalitet života, bolja primanja, bezbednost, nulta korupcija, uređen sistem, vrednovanje znanja i rada i, pre svega, izvesnost, podvlačim ovu reč izvesnost, koju su oni mnogo puta ponovili, da planiraju svoj život, da planiraju svoje buduće poteze, znači, izvesnost za njihov život i planove je nešto što je za njih izuzetno značajno.

Naši građani koji žive u inostranstvu žele izvesnost, to žele, naravno, i naši građani koji žive ovde, da znaju da ako završe srednju školu ili su keramičari, dobiće toliku platu, da ako završe pravni fakultet, dobiće toliku platu i biti toliko vrednovani, ako završe kvalitetan fakultet, da će dobiti sigurno zaposlenje. To je ono na čemu oni insistiraju.

Gospodo, znači, izvesnost, sigurnost i vrednovanje rada, a nisu li to osnovni postulati SDPS Rasima Ljajića, nije li to ono na čemu mi insistiramo sve ove godine i kroz programska rešenja, kroz programe, kroz nastupe. To je nešto što je rešenje, jedna real politika, pragmatična politika, politika sitnih koraka u rešavanju velikih problema naših ljudi, to je ono što naši građani žele da vide i to je ono što ova Vlada, nadam se da će nastaviti da čini, a prethodne dve su radile zaista dobro u teškom vremenu svetske krize, sada već i zdravstvene krize Kovida itd.

Mi ove principe u našoj koaliciji čvrsto podržavamo i promovišemo. Mi svoju političku aktivnost fokusiramo ka, reći ću pod navodnicima, malom čoveku, ka svakom čoveku naše države, ka onima koji su većina, koji žive od svog poštenog rada, od svojih plata. Naš su fokus oni. Da kažem, naš smo fokus mi.

Mi insistiramo i gradimo politiku prema njima sve ove godine i takav pristup je za nas imperativ, a od glasača, znači, to je, želim da kažem još jednu formulaciju, politika koju mi često zastupamo, politika uz nulti populizam i uz nulti nacionalizam. A od glasača dobijamo najbolju potvrdu da smo na pravom putu, da radimo kako treba i to pokazuju najpre rezultati glasanja u Sandžaku, gde smo mi najjača politička partija i gde svaki put u dva najveća grada i u drugim delovima dobijamo apsolutno veću i veću apsolutnu brojku u podršci.

Za razliku od konkurentskih lokalnih partija koje sa jedne strane eksploatišu nacionalne teme i otvaranje nerešenih statusnih pitanja, sa jedne strane, ili sa druge strane, zloupotrebljavaju tradicionalne i verske institucije Bošnjaka, mi pobeđujemo real politikom, rešavanjem svakodnevnih teških problema naših građana. I to je model političkog delovanja kojim možemo jedino zadržati naše građane na svojim ognjištima i na svom vatanu. Sa mnogo rada i sa mnogo malih koraka, još jednom kažem, stići do cilja itd.

Zaboravio sam da pomenem još jedan podatak, a to je da, gospodo, 85% ljudi koji idu iz naše zemlje, navode da idu u zemlje zapadne demokratije, odnosno EU i SAD, a da samo 2% ide u Rusiju. Ja ću reći da moje Sandžaklije 100% idu u Nemačku, i to nije loš izbor.

Želim da kažem da je upravo ovo insistiranje na evropskom putu nešto što mi promovišemo i nešto što je najjači cement i veza SDPS, SNS i drugih političkih opcija koje se zalažu za evropski put i nešto na čemu su, čini mi se, manjine bile i biće, a i verujem sve socijaldemokrate i svi levo orijentisani političari tog smera, jer Evropa zaista daje model brige, socijalne zaštite i brige o radnicima na pravi način.

Vlade u kojima mi sa našim koalicionim partnerima učestvujemo grade stabilno i sigurno društvo u Srbiji, insistiraju na pravnoj državi, na državi jednakih šansi, pri tome smo mnogo učinili na ekonomskoj stabilizaciji, ali i na podizanju kvaliteta života. Stoga većina povratnika u našu zemlju navodi da ukupan kvalitet života, a to je dovoljan broj vrtića, a izgradili smo ih puno, dovoljan broj škola, kvalitetno školovanje, kvalitetno organizovanje ličnih života, kvalitet ličnog života, dnevnog, prijateljstva, porodične veze, to je nešto što oni nemaju i što je mnogo bolje u državi Srbiji i što mi moramo podupreti i na čemu moramo raditi i što treba da bude smernica rada ovog ministarstva koje će se baviti porodicom, decom, demografijom i koje je jako bitno ministarstvo koje ćemo imati.

Neophodno je povećati motivaciju mladih da ostanu u Srbiji, jer će migracije biti povećane kada Srbija postane punopravni član EU. Verujem da je sada pravi momenat da se ljudima daju adekvatni razlozi da ostanu. U Srbiji postoje, gospodo, mnoge stvari koje se mogu nadograditi, a jedna od njih je oblast digitalizacija, oblast u kojoj Srbija beleži najveći ekonomski rast i nešto na čemu treba i dalje insistirati.

Ono što želim da kažem jeste da ćemo zdušno podržati osnivanje ova tri ministarstva. Vi znate da je gospodin Ljajić bio i prvi ministar za ljudska i manjinska prava u onoj zajedničkoj državi, tako da za nas poseban značaj ima insistiranje na uspostavljanju ljudskih prava, manjinskih prava, ravnopravnost polova i pre svega društveni dijalog koji će kao dodatnu temu dobiti ovo novo ministarstvo.

Moram da naglasim da su ljudska prava u mnogo boljem, da kažem, stanju i da ostvarivanje ljudskih prava danas i pre 20 ili 30 godina u Srbiji na jednom potpuno različitom nivou, da danas svi i pojedinačno i nacionalne manjine i većinski narod zaista konzumiraju, reći ću, sve ono što drugi narodi u Evropi u jednom savremenom svetu imaju. Eto, postoje mali problemi kao što je neravnomerna zastupljenost manjina koji se trebaju rešavati i trebaju instalirati.

Još jednom kažem, kraj iz kog ja dolazim, koji je prebogat mladim ljudima treba da bude riznica i blago ove države. Gospodo, problem je što nam se iseljavaju iz Srbije, iz većeg dela Srbije uglavnom ljudi koji su visokoobrazovani. Na sreću, iz Sandžaka idu ljudi, trenutno, koji su radnici, koji usavršavaju svoje veštine. Verujte mi da kompletnu građevinsku industriju u Nemačkoj drže ljudi iz mog kraja, to su vrhunski građevinski radnici. Trebamo ostvariti uslove da se ti ljudi ovde vrate i da ubrzamo našu građevinsku industriju. Mi to dobro činimo u Beogradu, fantastično, ali trebamo nastaviti i u drugim delovima naše zemlje.

U svakom slučaju, treba da naše mlade ljude motivišemo i ovo jeste način i ovo jeste put kojim to buduća Vlada treba da čini.

U svakom slučaju, mi, socijaldemokrate Rasima Ljajića, ćemo snažno podržati ova nova rešenja i buduću Vladu. Zahvaljujem vam se na poštovanju i pažnji.

Dvadeseto vanredno zasedanje , 30.01.2020.

Uvaženi predstavnici Vlade, uvažena premijerko, uvaženi ministri, moram još jednom da postavim pitanje koje je bilo postavljano nekoliko puta ovde u ovoj Skupštini, a odnosi se na jednu ekološku katastrofu.

Naravno da već shvatate da ću pitati gospodina Trivana nešto, ali to neće biti vezano za zagađivanje vazduha, iako je to značajna tema i vrlo aktuelna i vrlo neprijatna, već je reč o gradskoj deponiji u Prijepolju koja je zaista u jednom očajnom stanju, deponiji koja se nalazi na obali reke Lim i o toj deponiji je ovde govoreno nekoliko puta.

To je, ne preterujem kad kažem, ekološka bomba, ogromna deponija na samom ulasku u grad Prijepolje, koja sa svakim nadolaskom reke može da povuče to đubre, a tu ima i organskog otpada i možete svašta videti. To je nesnosno, nesnosno je proći leti tuda, zimi i nekako. To je deponija koja zaklanja grad. To je deponija koja se nalazi na magistralnom putu za Crnu Goru i koju vidi svako ko prođe ka Crnoj Gori ili želi da dođe u Prijepolje, a to je kraj koji, u prirodnom smislu, ima mnogo toga da ponudi, i kulturno i turistički. Podsetiću vas da je to jedna mešovita sredina koja bi mogla da razvija zdrav turizam.

Moram vas pitati – šta se dešava? Ovo je bila zaista aktuelna tema, a građani Prijepolja nisu dobili ništa. Da li je moguće da nije zaživelo rešenje o odlaganju smeća na regionalnu deponiju „Banjic“, iako je mnogo novca uloženo, milionske cifre, u tu sabirnu deponiju koja je trebala da bude zajednička deponija i za Novu Varoš i za Prijepolje i za Sjenicu i za Priboj.

Podsetiću vas da je bila i Odluka Vlade da se vrši deponovanje đubreta na deponiju „Duboko“ u Užicu, ali ni to nije zaživelo. Zar je moguće da ovakve proceduralne probleme ne možete vi, kao ministar koji se bavi isključivo ovim, da rešite? Zaista je ovo veliki problem na koji nailaze građani Prijepolja i ovog kraja.

Ima još mnogo sličnih deponija, ali ni jedna nije ovako vidljiva i ovako preti da zagadi sve naše reke. Lim je reka sa ogromnim potencijalom koja se uliva u druge veće reke, a one praktično obiđu, kompletno se naše reke sustiču ka Savi, odnosno ka Dunavu. Znači, može da bude izvor ogromne zaraze.

Stoga vas molim da mi date bilo kakav odgovor, ali ako nemate konkretno rešenje, molim vas da što pre poradite na njemu.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi ministri, uvažena predsednice Vlade, uvaženi narodni poslanici, građani Republike Srbije, u sam vrh istorijske, herojske epizode iz prošlosti Srbije spada svakako i odbrana grada Beograda iz 1915. godine protiv udruženih nemačko-austrougarskih snaga. U odbrani naše prestonice ogroman doprinos dala su dva bošnjačka puka, odnosno bataljona, sastavljena od sandžačkih Bošnjaka. Treći i četvrti bošnjački bataljon bili su deo Desetog kadrovskog puka prvog poziva, koji je imao četiri bataljona i koji je došao iz Ibarske divizijske oblasti. To je bila elitna jedinica sastavljena od mladića od 20 do 30 godina, te naglašavam da je u odbrani grada Beograda učestvovalo najmanje 1.500 Bošnjaka, što je bilo približno oko 15% ukupnog broja vojnika koji su branili ovaj grad.

Čuveno je svedočenje o borbama Bošnjaka iz Trećeg bataljona u centru grada Beograda, a pod komandom Šemsa Midovića iz sela Gonja kod Sjenice, koji herojski brane potez između Narodnog pozorišta i Narodnog muzeja, koji je bio svojevrsni beogradski Termopil.

Pukovnik Radojević s divljenjem opisuje junaštvo Bošnjaka Šefketa Halilovića, rodom iz Sjenice, koji je komandovao ratnim čamcem „Pobeda“ i pružio najžešći otpor na tom pravcu prodiranja, koji je u prvom mahu bio glavni pravac prodiranja austrougarske vojske i tu dao svoj život.

U Sandžaku postoji jedno prisutno predanje da je spomenik Neznanom junaku na Avali podignut iznad posmrtnih ostataka vojnika Sulejmana Balića, rodom iz Duge Poljane, opština Sjenica, koji je poginuo od nemačke granate prilikom povlačenja naše vojske te 1915. godine.

Više od 1.000 sandžačkih Bošnjaka poginulo je braneći grad Beograd, oktobra 1915. godine. No, danas nijedna ulica, nijedna institucija države, nijedna kasarna, ne nosi njihovo spomen obeležje, niti ime. Ovi hrabri ljudi, tada mladi, koji su dali svoje živote za ovu državu zaslužuju svakako da dobiju barem spomen obeležje u samom centru Beograda, gde su ostavili svoje živote, na Adi Ciganliji ili Dunavskom keju i u drugim delovima grada Beograda.

Stoga, pozivam ministra vojnog gospodina Vulina, da inicijaciju, ali pozivam i ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu gospodina Ružića da u saradnji sa gradom Beogradom omogući da se neka ulica na ovim potezima nazove po ovim zaista časnim i hrabrim ljudima kojima to dugujemo svi mi, a naročito građani Beograda.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Nastaviću još, ali nek to bude završni komentar.

Evidentno je da u komandnom sastavu Vojske Republike Srbije trenutno ne postoji nijedan general bošnjačke nacionalnosti i mislim da bi od velikog značaja za jačanje poverenja svih manjinskih naroda, a pre svega Bošnjaka, ovoj državi bilo promovisanje bar jednog ili nekoliko oficira u čin generala.

Znam da u Vojsci Republike Srbije postoji nekoliko oficira sa završenom generalštabnom školom, sa odličnom ocenom, sa odgovornim dužnostima koje obavljaju u Vojsci i sa visokim činom, a koji bi mogli da se proizvedu u čin generala.

Jedan od osnovnih ciljeva i motiva SDP jeste ravnomerno uključivanje svih nacionalnih manjina u sve institucije ove države, a pre svega, kao predstavnik Bošnjaka, to insistiram za predstavnike svog naroda i mislim da bi ovim činom dodatno inicirali Bošnjake i druge manjinske narode da se u većoj meri uključe u Vojsku naše države.

Stoga, pozivam ministra vojnog da učini nešto na ovom polju, kao i predsedniku Vlade da sugeriše da se ovako nešto desi.

Prvo redovno zasedanje , 03.03.2020.

Uvažena predsedavajuća, uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici, pre nekoliko nedelja u poseti našoj državi i institucijama naše države bio je generalni sekretar Muslimanske svetske lige, gospodin Muhamed El Isa, pri čemu naglašavam da je pomenuta organizacija jedan od najznačajnijih i najuticajnijih faktora među islamskim zemljama i reprezent interesa i uticaja skoro svih islamskih država u svetu.

Ova organizacija ima sedište u Meki, u Saudijskoj Arabiji i prvenstveno cilj njenog delovanja jeste da svetu predstavi islam onakav kakav jeste u pravom istinskom svetlu, kao jednu tolerantnu religiju koja podstiče ljude na dobročinstvo, koja je otvorena za dijalog, za saradnju i pre svega opredeljena za humanitarnu pomoć i pomaganje svim ljudima koji su u svetu u nevolji.

Podsećam vas da je generalnog sekretara gospodina Muhameda El Isu primio i predsednik naše države gospodine Aleksandar Vučić, a istovremeno je bio gost potpredsednika Vlade i ministra trgovine, našeg predsednika, predsednika socijaldemokrata Rasima Ljajića i imao je zaista plodonosne razgovore, pri čemu je gospodin Isa istakao jedan značaj Srbije kao multinacionalne i multikonfesionalne države u međuverskom dijalogu, ne samo u regionalnim, već i u međunarodnim okvirima.

Meni je jako zanimljivo da je on tada istakao jednu zaista veliku istinu, da je kroz istoriju kvalitetan dijalog i saradnja između islama i pravoslavlja upravo bila stabilizacioni faktor i praktično plodno tlo za kvalitetne međuverske razgovore, ali i za stabilizaciju prilika u svetu i jedan kvalitetan međuverski dijalog i mir.

U tom slučaju i u tom svetlu ministar Rasim Ljajić je zatražio od generalnog sekretara ove zaista cenjene organizacije, svetski cenjene organizacije, da Srbija, obzirom da u njoj živi jedan popriličan broj autohtonih muslimana, dobije status posmatrača u Organizaciji islamske konferencije. To je zaista od velikog značaja za našu državu, ne samo zato što će pristupanje ovoj organizaciji poboljšati poziciju naše države za budući ekonomski razvoj, obzirom da je to jedno ogromno tržište od preko milijardi korisnika, preko milijardu ljudi, već će i ojačati geostrateški položaj i poboljšati geostrateški i politički uticaj Republike Srbije koji ona danas ima. Naglašavam da tradicionalno sa ovim državama Republika Srbija ima kvalitetne međudržavne odnose.

U svakom slučaju, zatražiću stoga od Ministarstva spoljnih poslova da nastavi ovu započetu inicijativu da Srbija dobije status posmatrača u Organizaciji islamske konferencije. Moram iskoristiti ogroman autoritet koji ima ministar Rasim Ljajić i koji se danas, zahvaljujući svom kvalitetnom pre svega političkom stavu i ljudskim kvalitetima, svrstava u red najuticajnijih lidera u islamskom svetu.

Mislim da je ovo izuzetno bitno za Republiku Srbiju i stoga tražim da Ministarstvo inostranih poslova pokrene ovu inicijativu i sve neophodne korake koji će brzo realizovati ovaj započeti stav. Hvala.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 27.02.2020.

Uvažena predsednice Skupštine Republike Srbije, uvažene koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, teška saobraćajna nezgoda koja se dogodila pre neki dan u novopazarskom naselju Selakovac, u Ulici Dubrovačkoj, uznemirila je zaista javnost u Novom Pazaru i pokrenula niz pitanja koja se odnose, pre svega, na bezbednost učesnika u saobraćaju i bezbednost saobraćaja u gradu Novom Pazaru.

Uznemirujući snimak ove nezgode u kojoj je teško povređena jedna 27-godišnja žena i njeno dete, zaista je zgranuo i uplašio građane Novog Pazara i alarmirao sve nas. Ovakva situacija je zaista jedna velika opomena, pre svega, svim nesavesnim vozačima koji voze u gradovima naše države, ali i nadležnima koji su zaduženi da kontrolišu i obuzdavaju ovakve, reći ću, nasilnike u saobraćaju.

Problem je utoliko veći što grad Novi Pazar ima sedam osnovnih škola koje su u neposrednoj blizini državnih puteva. Lokalna samouprava nema ingerencije da na tim državnim putevima postavlja ležeće policajce i to je jedan veliki problem, na šta su oni ukazivali već duže vreme, obzirom da su građani tražili da se i na ovoj problematičnoj lokaciji, kao i na drugim problematičnim lokacijama državnih puteva koji prolaze kroz sam Novi Pazar postave ležeći policajci i na taj način onemogući divljanje vozača koji su nesavesni.

Lokalna samouprava, još jednom ponavljam, nema ingerencije da na državnim putevima postavlja ležeće policajce i to je prema mom mišljenju jedan od ozbiljnih propusta koji ima naš pravni sistem u Republici Srbiji. I građani traže što hitnije postavljanje usporivača brzine i u Dubrovačkoj ulici ili na drugim problematičnim mestima.

Savet za bezbednost grada Novog Pazara za bezbednost saobraćaja je tražio od nadležnih institucija da se pozabave ovim problemom i da se omogući da grad postavi ležeće policajce u problematičnim lokacijama. Stoga, ja pozivam ovom prilikom Javno preduzeće „Puteve Srbije“ da što pre omogući da se postave usporivači brzine, tzv. ležeći policajci, na ovim problematičnim deonicama državnih puteva koji prolaze kroz sam grad.

Ukoliko je to baš toliki problem, postavljam pitanje i direktoru „Puteva Srbije“ – zašto se na ovim problematičnim lokacijama ne postave kamere koje beleže brzinu kretanja vozila? Čini mi se da je istovremeno ovo jedno od mogućih i vrlo kvalitetnijih rešenja za ovaj gorući problem, ne samo u Novom Pazaru, gde je i najevidentniji, već i u drugim delovima naše države. Na ovaj način rešićemo problem divljanja neodgovornih vozača, a ponavljam vam da je na snimcima koje su zabeležile kamere na okolnim lokalima da se nečesto ovde vozi i preko 200 kilometara na čas. Bezbednost pešaka, posebno dece, mora nam biti zaista na prvom mestu, jer svi mi imamo decu koja bezmalo svaki dan idu u školu, izložena su ovoj opasnosti.

Takođe apelujem na ministra unutrašnjih poslova gospodina Stefanovića da hitno ojača saobraćajnu policiju u Novom Pazaru i iznađe način da uposli, zaista, još jedan broj saobraćajaca, jer je evidentno da je malo saobraćajne policije i malo saobraćajaca u gradu Novom Pazaru, a čini mi se i u drugim delovima naše države. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2019.

Uvažena predsedavajuća, kolege narodne poslanice i narodni poslanici, 4. marta 2019. godine u Zemunu, prelazeći ulicu na pešačkom prelazu, pokošen je student Novopazarac Edin Bakan, praktično raznet na pešačkom prelazu, da bi nakon dva dana tragično umro u KBC u Zemunu i to je strašna slika o kojoj sam ja govorio i snimak koji je obišao internet portale i koji je preplašio sve roditelje u zemlji Srbiji, koji imaju decu koju školuju u nekom većem centru u našoj Republici.

Od početka slučaja bilo je nejasnoća i nelogičnosti u sprovođenju predistražnih radnji, tako da sam ja 27. marta zatražio informacije o ovom slučaju od Ministarstva pravde i posebno apelovao na ministarku Nelu Kuburović da sa posebnom pozornošću i pietetom se odnosi prema ovom slučaju, s obzirom na to da je jako osetljiv.

Dvadesetog maja sam dobio odgovor od ministarke da Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu postupa po prijavi MUP-a protiv okrivljenog i preduzima radnje u skladu sa zakonom. Međutim, gospodo, već 237 dana traju predistražne radnje, već 237 dana nije pokrenut nikakav postupak, već 237 dana nemamo započinjanje suđenja za ovaj slučaj koji je prenerazio našu državu i javnost. Neobično dug period za predistražne radnje, tako da pitam ponovo ministarku pravde Nelu Kuburović – zašto se po ovom slučaju ne pokreće postupak i zašto ne počinje suđenje pred nadležnim sudom?

Predugo trajanje predistražnih radnji rađa ozbiljnu sumnju kod porodice nastradalog i velikog broja građana koji je zainteresovan za ovaj slučaj. Ako predistražne radnje treba da traju bezmalo godinu dana, postavlja se pitanje koliko bi i koliko će trajati i koliko bi trebalo da traje samo suđenje. Rekao sam tada, pa i sada želim da ponovim da unesrećenim roditeljima ništa ne može nadoknaditi njihov neutešni gubitak, ali će jedino pravda i istina biti za njih lekovita.

Takođe želim da spomenem još jedan događaj u Novom Pazaru koji je takođe uznemirio javnost. Naime, u jednom od kafića prilikom proslave dečijeg rođendana došla je policijska racija i jedan od roditelja je pokušao da zaštiti decu, došlo je do verbalne rasprave između policije i njega i on u jednom trenutku biva udaren od strane policajca pesnicom u lice i isto takav jedan snimak kruži mrežama i na njemu se jasno vidi da policajac potpuno nepotrebno prekoračuje svoja ovlašćenja i nepotrebno udara jednog čoveka koji traži objašnjenje.

Možda ćete se setiti da je grupa entuzijasta i grupa ljudi koja je nezadovoljna ovakvim postupkom protestovala ispred Policijske uprave u Novom Pazaru, tu je bilo jedno stotinak ljudi, uglavnom građana, učitelja, jako finog sveta, predstavnika nevladinih organizacija i na sreću na njihov protest je odgovorio direktor policije gospodin Rebić, koji je saslušao i zaista korektno se odneo prema slučaju, naglasivši da niko, ni policija, ni bilo koji građanin ne sme da nepotrebno sprovodi silu i da prema tome ne smemo nikako biti tolerantni.

Naravno da je tada najavljeno da je započeo proces, pokrenuta procedura kojom bi se utvrdilo da li je bilo prekoračenja prilikom ove intervencije kada je povređen gospodin Edin Hadžović. Zaboravio sam reći, jako je bitno da je on prilikom privođenja zatražio medicinsku pomoć i da su mu u bolničkom centru u Novom Pazaru konstatovane teške telesne povrede u regiji lica, odnosno da mu je slomljen nos.

Naglašavam da bi u komunikaciji sa građanima policajci zaista morali poštovati njihov integritet i humanost, odnosno principi humanosti i nediskriminacije.

(Predsednik: Zahvaljujem.)

Na kraju, samo da postavim pitanje, izvinite. Zahtevam od nadležnog ministarstva da mi dostavi informacije da li je završena procedura i da li je utvrđeno da je u ovom slučaju došlo do prekoračenja ovlašćenja od strane službenog lica, da bi izbegli svaku sumnju i ojačali poverenje u policijske službenike naše zemlje.

Imovinska karta

(Beograd, 06.07.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Odbornik Skupština grada Nivig Pazara Grad Mesečno 25000.00 RSD 15.08.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 2797.00 RSD 03.06.2016 -
Lekar Opšte bolnica Novi Pazar Republika Mesečno 65773.00 RSD 01.02.2014 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 45000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.