MUAMER BAČEVAC

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođen je 01. januara 1977. godine. Živi u Novom Pazaru.

Po zanimanju je doktor medicine, internista.

Obavljao je funkcije predsednika Gradskog odbora Sandžačke demokratske partije Novi Pazar i šefa odborničke grupe okupljene oko SDP-a.

Trenutno je na poziciji generalnog sekretara partije.

Na izborima 2014. godine po prvi put postaje narodni poslanik, a mandat mu je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanim 24. aprila 2016. godine. U XI skupštinskom sazivu (2016. - 2020.) bio je član Odbora za zdravlje i porodicu i Odbora za evropske integracije.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo mu je potvrđen poslanički mandat, kada se našao na 40. poziciji na izbornoj listi “Aleksandar Vučić - Za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 04.08.2020, 13:08

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 06.05.2021.

Uvažena predsedavajuća, gospodine Pantiću, uvažene koleginice i kolege, u novije vreme pitanje vladavine prava, naročito je aktuelizovano kao jedan od osnovnih političkih kriterijuma u procesima evropskih integracija ili pristupanje EU. To automatsko povezivanje reforme pravosuđa sa evropskim integracijama, po meni je sasvim pogrešno jer se radi o suštinskom interesu svih naših građana da budu zaštićeni pred sudom.

Naravno da uvažavam i poglede sa strane i sugestije koje imaju naši evropski partneri, ali mislim da je jako značajno i za mene i od odsudnog značaja to što o našem pravosuđu i o putu, načinu i smeru u kojem treba da se reformiše naše pravosuđe misle naši građani. Mislim da naše pravosuđe praktično treba da bude okrenuto njima.

Kakav je stav naših građana, uopšte u pravosuđu, šta oni misle o našem pravosuđu, koje su slabosti i koje su vrline našeg pravosuđa prikazano je u polaznom Izveštaju o praćenju stanja u pravosuđu za 2020. godinu. Prošle nedelje je bilo prikazivanje ovog Izveštaja, koji je rezultat rada 12 organizacije civilnog društva i strukovnih udruženja u Srbiji u poslednjih godinu dana i sagledava ključna pitanja i probleme sa kojima se suočavaju naši građani u pristupu pravdi. Veliki doprinos ovog Izveštaja je to što je, čini mi se, po prvi put stanje u našem pravosuđu posmatrano iz ugla građana, ne sa ptičije perspektive, nego iz ugla korisnika i koji su to pojedinačni problemi sa kojima se naši građani susreću danas.

To je, još jednom kažem, prvi Izveštaj koji polazi iz percepcije građana u pogledu rezultata reformi i pravosuđa, koliko je zapravo pravna pomoć dostupna, koliko su sudovi efikasni i koliko je kaznena politika pravična i to je ono o čemu su odgovarali građani naše države. Zapravo, reč je o sedam osnovnih stavki na koje su oni odgovarali, a to su pravna pomoć, odnosno njena dostupnosti, kako rekoh, pristup podacima i transparentnost sudova i tužilaštva, pristup sudovima, sudska efikasnost, etika u sudstvu, pristup pravdi i krivici i pristup pravosudnim organima.

Kako bi se izgradio odnos poverenja građana i pravosuđa u celini, potrebno je otklanjanje osećaja pravne nesigurnosti, jačanje uverenja da sud sprovodi zaštitu prava i slobodu građana, da nije izložen uticajima i da svojim postupanjem i odlukama učvrsti princip vladavine prava u svakoj pojedinačnoj situaciji. Ovakav će pristup dati vidljive i opipljive rezultate.

Moram da kažem da su rezultati ovog Izveštaja jako zanimljivi i ukupan rad našeg pravosuđa građani naše države vide i ocenjuju na skali od 1 – 5, ocenom broj 3. Znači da postoji jedno poverenje i da postoji pozitivno mišljenje o radu sudova. Kada kažem tri to znači dobar. Naravno, može da bude mnogo bolji. Ali, različito su ocenjene neke stvari. Građani su najmanje zadovoljni krivičnim procesima i najlošije ocenjena kaznena politika u oblasti pristupa pravdi i krivici, dok se mnogo bolje ocenjuje rad notara, npr. sa ocenom 4.

To meni ukazuje da rasterećenje naših sudova i oslobađanje pravosuđa od nekih tema, od nekih aktivnosti koje dodatno opterećuju rad sudija i stvaraju dodatan pritisak na sudove, treba učiniti nekom drugom vrstom postupka ukoliko za to postoji pravna mogućnost.

Smatram da ovaj polazni Izveštaj o praćenju stanja u pravosuđu za 2020. godinu treba da posluži kao iskrena smernica Vladi Republike Srbije i Ministarstvu pravde, koji mogu da osete puls naših građana, odnosno kako vide dosadašnje rezultate reforme pravosuđa. Jako bitno i podvlačim značaj ovog mišljenja, jer vi znate, pravnici, iako ja nisam pravnik, da i pravni sistem treba da ima odlike i pokupi odlike i tradicije i realnih problema koje imamo na našem terenu. Znači, treba da je mera terena na kome donosi presude i da se odlikuje prema terenu i prema tradiciji, i prama stanovništvu kojima sudi.

Još jednom moram da kažem da vladavina prava predstavlja centralnu temu više ciklusa reformi pravosuđa u Srbiji, proces koji teče gotovo u kontinuitetu protekle dve decenije, u nekoliko etapa koje su obeležile značajne zakonodavne, personalne i institucionalne promene.

Danas razmatramo Predlog odluke o izboru sudija koji se biraju prvi put na sudijsku funkciju i drago mi je kako znamo da sudovi duži vremenski period se suočavaju sa nedostatkom kadrova i da ima oko 400 upražnjenih sudijskih mesta godišnje, tako da su učestali i predlozi koje imamo ovde u Skupštini jako dobar način da se ova mesta popune.

Danas razmatramo izbor 89 sudija osnovnih sudova i 27 sudija za prekršajne sudove. Povećan broj postupajućih sudija neće otkloniti sve nedostatke, ali svakako će postići ubrzano rešavanje starih predmeta suđenja u razumnom roku, odnosno efikasnijem radu sudova uopšte.

Lično sam zaista stava da ne postoji demokratija i u onom svom najrazvijenijem obliku tamo gde ne postoji razvijeno pravosuđe.

Znate kada je formirana demokratija nije je formirao samo Perikle, znamo njegove stavove. Među osnivačima demokratije je bio i Eshil koji je insistirao da je demokratija stalna i konstantna borba protiv nečega što on zove preterivanje. Mislim da glavna karakteristika u moralu ovih ljudi koje danas biramo treba da bude da to budu ljudi koji su uravnoteženi, ljudi koji imaju svoj lični integritet i naravno jednu vrhunsku profesionalnost koju su dokazali kroz svoj praktičan rad, ali i svoje studije.

Stoga želim da kažem da smo mi radosni da ćemo moći da izaberemo kao socijaldemokrate još jedan broj sudija i da uposlimo praktično te ljude u uspostavljanju pravde u našoj državi. Hvala vam.

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.04.2021.

Uvaženi ministre, sa saradnicima, uvažene narodne poslanice i narodni poslanici, pred nama je praktično ove nedelje rebalans budžeta i set onih zakona, imamo i danas nekoliko zakona pred nama, koji praktično razrađuju taj rebalans budžeta. Meni je jako drago što smo imali zaista kvalitetne aktivnosti uz jednu zaista veliku želju zalaganja gospodina ministra i njegovih saradnika da na pravi način prezentujemo želju Vlade, da se i privredi i našem stanovništvu izađe u najbolji susret, na najbolji način u ovom zaista teškom vremenu.

Postavljeno je i jedno od glavnih pitanja koje su postavljali oni koji uvek sumnjaju u odluke ove Vlade, jeste zašto sad govorimo o rebalansu budžeta i ovim danas tačkama, i zašto to nismo predvideli u oktobru kada je budžet i pripreman? Meni je drago što ste dali jedno zaista kvalitetno objašnjenje. Ko je mogao da zna kako će da ide ova epidemiološka kriza, ko je mogao da predvidi kako će da ide vakcinacija, koja hvala Bogu ide odlično u našoj zemlji, i ko je mogao da predvidi u tom trenutku kako će da ide i u kojem pravcu će da ide ekonomija i naša i svetska?

Drago mi je da smo, kao i ozbiljne zemlje u Evropi, i mi pristupili rebalansu, eto u aprilu i u Nemačkoj, koja važi za jednu zaista ozbiljnu ekonomiju, u kojoj se ozbiljno promišlja, došlo do sličnog rešenja i Nemci su u svojem parlamentu razgovarali o rebalansu.

U svakom slučaju, dobra je odluka, neposredan praktično povod za donošenje rebalansa ovog budžeta jeste sprovođenje trećeg paketa antikriznih mera i pružanje podrške privredi i građanima čija vrednost se procenjuje na 13,7 milijardi dinara, nepunih 1,2 milijardi evra. Znači, oko 2,4% BDP.

Ukupna pomoć privredi i građanima zajedno sa dva paketa pomoći koje smo imali u prethodnom periodu, biće u vrednosti od oko osam milijardi evra, što je 17,2% BDP. Eto, dovoljne su samo ove cifre da pokažu ozbiljnost i želju Vlade da osluškuje stanje svojih građana i naravno svoje privrede da bi na pravi način uskočila u pomoć u teškom trenutku.

Zbog produženog trajanja epidemije, brojna preduzeća i građani i dalje osećaju negativne efekte posledice po, pa i usvajanje novog paketa mera svakako opravdano. Mere će nesumnjivo imati jako pozitivan uticaj na privrednu aktivnost.

Sa druge strane, postoji jedna ogromna želja Vlade da pomogne svim građanima danas kada je najteže i kada naravno, jako je bitno i drago mi je što ste to i vi podvukli da je neophodno da građani ove države, svi građani ove države osete da iza sebe imaju jaku, odgovornu državu koja brine o svim njenim građanima.

Ono davanje koje neki kritikuju, od 100 evra, zaista je kako vi rekoste, pogodilo u metu pre svega iz psihološkog faktora je pokazalo svim građanima, bez selekcije, zaista je teško odrediti kome dati, kome ne dati novac u ovom izuzetnom teškom trenutku. Drago mi je što jako solidarno i praktično svim građanima smo omogućili da konzumiraju pre svega rekoh, da psihološki damo jednu podršku, a verujte mi da je većini građana koji žive od plate to dosta dobra pomoć.

Ovim zakonom koji je danas pred nama, ovim prvim obezbeđujemo isplatu svim punoletnim građanima još dodatnih 60 evra, dva puta po 30 evra, uz dodatnih 50 evra za naše penzionere. Moram da kažem da sam komparativno gledao u Evropi da li se to dešava, dešava se. Neke evropske zemlje su davale jednokratne pomoći materijalno najugroženijim građanima, penzionerima, korisnicima socijalne pomoći, korisnicima dečijeg dodatka itd.

Međutim naša Vlada je pokazala najveći nivo solidarnosti opredelivši se za pomoć svim građanima naše zemlje. Država neće imati problem u finansiranju ovog trećeg paketa i to je ono što smo mogli tek sada da predvidimo, obzirom da se paket pomoći privredi i građanima predstavlja, odnosno na njega će otići oko 257 milijardi dinara, a mi na računu imamo 259 milijardi. Obzirom na to, deo će se pokriti jeftinim zaduživanjem na finansijskom tržištu, što je danas u ovom trenutku povoljna radnja.

Ministarstvo vodi računa o svakom dinaru. Nama javni dug u odnosu na BDP i sa ovim rebalansom i sa trećim paketom mera, kao i sa rekordnim investicijama u kapitalne projekte neće preći 60% BDP, što je na nivou mastrihta, u granicama koje su one odredile.

Ako pogledamo druge zemlje u Evropi, videćemo koliko smo u boljem stanju. Na primer nemački dug iznosi 80%, crnogorski preko 100%, zaduženje Francuske, Španije, Grčke, Italije, sve su to zaduženja veća nego što su u našoj zemlji.

Stoga, želim da kažem novčana pomoć svim građanima, odnosno zakon koji je danas pred nama, mi u SDPS u danu za glasanje ćemo svakako podržati. Jednaka briga za sve građane, podrška svim građanima naše zemlje dobra je poruka u ovom teškom trenutku i naravno ono pravilo važi i danas, kada je teško, država treba da popušta kaiš, da iznalazi načine da pomogne i privredi i svojim građanima, a naravno u blagostanju onda se može nadomestiti i nadoknaditi ovo pooštravanje poreza i drugih obaveza koje imaju građani prema državi.

Druga dva zakona koja su danas pred nama definišu kreditnu šemu za likvidnost i obrtna sredstva, ukupne vrednosti od jedne milijarde evra, koja će privatnom sektoru biti plasiran uz garanciju naše države. Oni se suštinskih sastoji od dva dela i to su ona sledeća dva zakona o kojima pričamo. Prva garantna šema ukupne vrednosti od 500 miliona evra predstavlja produžetak stare garantne šeme iz 2020. godine, uz maksimalan iznos koji može da padne na teret države do 120 miliona evra. Proširenjem postojeće šeme nisu menjani uslovi podobnosti, što je jako bitno, što znači da će praktično svi aktivni preduzetnici, mikro, mala preduzeća i srednja moći da apliciraju za ovo.

Druga garantna šema takođe ima ukupnu vrednost od 500 miliona evra. Ona je potpuno nova i jako mi je drago što je namenjena za ugrožene sektore, opet mikro, mala i srednja preduzeća, koja dokažu da imaju pad poslovnih prihoda veći od 20% i to je korektno. Maksimalni deo koji pokriva država je nešto manji od 130 miliona evra. Ova mera u praksi znači da će privredi biti omogućeno da se zaduži za milijardu evra kod banaka, a država daje bankama garanciju da će im u periodu koji sledi pokriti deo troškova, maksimalno 250 miliona evra, ukoliko preduzeća ne budu u mogućnosti da vraćaju kredite. Izdvajanje državnih garancija za zaduživanje preduzeća je zaista dobar alat za postizanje likvidnosti.

Najveći benifit je to što se može sprovesti sa relativno malo budžetskih sredstava u tekućoj godini, a istovremeno se privredi stavlja na raspolaganje veliki iznos kredita, što se u krajnjoj meri pozitivno odražava na privrednu aktivnost.

Ovo je nešto što, naravno, koliko i čujemo danas u raspravi, svi podržavaju. I ko nema neko veliko ekonomsko iskustvo, jasno mu je da je zaista ovo dobra stvar. Sve ozbiljne zemlje su zaista pokušale na ovakav način u Evropi da pomognu svojoj industriji, time što Srbija zaista izdvaja popriličnu svotu novca da bi omogućila našim privrednicima da opstanu u ovom teškom trenutku.

Ideja koja stoji iza budžetski dotacija privredi jeste da se pomogne ugroženom delu privatnog sektora da opstane, da privremeni pad poslovne aktivnosti ne dovede do trajnog i prekomernog gašenja radnih mesta, a ogromne štete za građane posledično i za same javne finansije.

Subvencionisanje minimalne zarade, tome su pribegavale i druge zemlje Evrope i regiona. Podaci iz 2020. godine pokazuju da su ove mere velikim delom zaslužne što su izbegnute turbulencije na tržištu rada i dublji pad privrednih aktivnosti. To je za nas jako bitno. Ilustracije radi, u istočnoevropskim i srednjoevropskim zemljama uspelo se da ovim ovakvim i sličnim merama pad nezaposlenosti u vreme ove zdravstvene krize bude manji od 2%.

Slično se desilo i u Srbiji, ali ukupan broj nezaposlenosti u 2020. godini umanjen je samo za 0,2%, samo za 0,2%, i to isključivo u neformalnom delu privrede, na koji se nije ni odnosila državna pomoć. Znači, zaista su Vlada i Ministarstvo finansija pokazali pravu meru i pravi trenutak i pravi model da pomognu našoj privredi i to najbolje ovaj podatak pokazuje. Zbog toga što su dokazano efikasne, smatramo da ove mere opravdano treba primenjivati i u 2021. godini, obzirom da epidemija i dalje traje.

Preostali iznos budžetskih davanja za privredu usmeren je ka najugroženijim sektorima i njega ocenjujemo kao zaista opravdanim. Bilo je kritika kako smo neselektivni u pomoći i tako dalje. Mislim da nisu bile opravdane i to ja kao socijaldemokrata kažem, što ima posebno, čini mi se, u ideološkom smislu težinu.

Evo, sada selektivno pomažemo, sektorsku pomoć imamo, za hotelijerstvo 350 evra po ležaju, 150 evra po sobi u gradskim motelima, uz dodatnu isplatu minimalca, ugostiteljstvo i turizam sa turističkim vodičima, renta-kar agencijama po dve minimalne zarade će se dati.

Autobuskim prevoznicima, verujte mi, u gradu Novom Pazaru u kojem postoji veliki broj firmi koje se bave transportom, pre svega imamo veliki broj preduzeća koja se bave transportom putnika, ovo je velika stvar. Oni će dobiti 60 evra po autobusu u trajanju od šest meseci, a znamo da je praktično broj ljudi koji su prevoženi pao ispod 50%. Znači, njihova aktivnost je pala ispod pola i ovo za njih jeste pravi način pomoći. To je nešto što mi svakako podržavamo.

Dalje, za samostalne umetnike, znači, mislimo i na one kategorije koje su posebno ugrožene u ovom trenutku, imaćemo po dve minimalne zarade koje će oni dobiti, što je opet za njih svakako ozbiljna pomoć. Ukupan utrošak za pomenute mere dostiže 70 miliona evra, a njih ocenjujemo svakako kao opravdane.

Poslovanje u pomenutim nekoliko grana našlo se pod najvećim negativnim uticajem pandemije. Ilustracije radi, broj noćenja turista u 2020. godini pao je za 5% u odnosu na 2019. godinu, promet u ugostiteljstvu zaista u velikoj meri, a rekoh broj prevezenih putnika je pao za više od 50%. Deo ovog budžeta koji zaslužuje najbolju ocenu svakako jeste ulaganje u infrastrukturu, u saobraćajnu, zdravstvenu i pre svega zaštitu životne sredine. Iako su javne investicije u samoj infrastrukturi bile predviđene i našim budžetom, bile su na zadovoljavajućem nivou, predloženim rebalansom se predivđa njihovo povećanje za još 380 miliona evra i to me zaista raduje. Reč je o dodatnom ulaganju u putnu infrastrukturu, izgradnju novih zdravstvenih kapaciteta i, ono što posebno ohrabruje, povećanju ulaganja u zaštitu životne sredine. To je jako bitno. U ovom trenutku je to dvostruko značajno opravdano. Najpre, ovo su produktivne investicije koje će u ovoj godini pogurati stopu našeg BDP-a, čime bi se Srbija približila privrednom rastu od 6%, što je Vlada i planirala u 2021. godini.

Drugi važan iskorak jeste što se rebalansom budžeta opredeljuje 130 miliona evra za komunalnu infrastrukturu i za zaštitu životne sredine. Meni je drago što će se uložiti, ne samo u glavne gradove, odnosno u glavni grad i velike centre, nego u sve delove naše zemlje. Ni Sandžak nije svakako zaobiđen. Drago mi je što će biti revitalizovana, potpuno obnovljena ili nanovo urađena kanalizacija u tri velika sandžačka grada. U Novom Pazaru će takođe biti centar za pročišćavanje vode, otpadnih voda i to je jako dobra stvar.

Nastavljamo, eto, priča o infrastrukturi je uvek priča o putevima, za nas je Koridor 11 žila kucavica budućeg razvoja ovog kraja i boljeg povezivanja sa drugim delovima naše zemlje.

Naravno, mene kao lekara, pre svega, raduje odnos prema zdravstvenoj infrastrukturi, prema zdravstvenim radnicima, jer nisu za nas bitne samo plate, bitni su uslovi, prostorije u kojima radimo, mogućnosti davanja najnovijih terapija. To nekako nas čini ponosnim na svetskim kongresima. Pa, i ova sama borba je pokazala koliko je naše zdravstvo žilavo i koliko su naše medicinske institucije koje obrazuju naš kadar kvalitetne. Drago mi je što Vlada ima poseban senzibilitet za ove institucije i što će zaista odvojiti pozamašnu svotu novca.

Naravno da me raduje i ulaganje u kliničke centre. To su naši naučno-obrazovni centri. Eto, ja sam se obrazovao i u Kliničkom centru u Nišu, Kliničkom centru Beograd na Dedinju itd. To su sve institucije u koje država ulaže. Pogledajte kako će velelepno izgledati Klinički centar u Beogradu i kakve će imati kapacitete i mogućnosti pružanja najsavremenijih terapija.

Naravno, raduje me što će se rebalansom opredeliti još 50 miliona evra dodatnih. Gradićemo još jednu novu kovid bolnicu. Izuzetno je bitno što država namerava da ulaže još 1,5 milijardi dinara u izgradnju fabrike vakcina, ali i još 1,2 milijardi dinara u projekat unapređenja radionukleidne terapije. Danas kovid pacijenti, pre svega oni koji boluju od tumora, zaista su nekako u drugom planu. Raduje me što država pokazuje zaista senzibilitet, da ćemo u uslovima kada pobedimo ovu pandemiju imati mogućnost da ovim bolesnicima pružimo radiološku terapiju i kvalitetan oporavak zaista jednim osavremenjenim i kvalitetnijim terapijskim pristupom.

Naravno, i grad Novi Pazar je opredelio 300.000 evra za dokumentaciju za izgradnju kliničko bolničkog centra i to je završeno. Mi imamo obećanje od predsednika države kojeg se čvrstom držimo i koje stalno ponavljamo, da će se taj kliničko bolnički centar početi raditi što pre. To je nešto što je zaista preka potreba za taj kraj naše zemlje. To je najbolje pokazalo ovo vreme, gde je Novi Pazar sa svojom bolnicom regionalni centar za kovid lečenje i leči ne samo Sjenicu, Tutin, Novi Pazar, nego i Rašku, Leposavić i zaista pola miliona ljudi je opskrbio i niko nije bio odbijen i svima je pružena prva pomoć u ovom gradu.

U svakom slučaju, podsetiću vas da je pre dva dana Novi Pazar obeležio 560-u svoju godišnjicu, kada je prvi put u dubrovačkim spisima pomenut Novi Pazar, jedna od najstarijih gradova u ovoj državi. Eto, dodelili smo plakete i priznanja i Kliničkom centru u Kragujevcu i Vojnomedicinskoj bolnici u Beogradu, ali i Kliničkom centru u Sarajevu, Tuzli. Neće građani Novog Pazara zaboraviti pomoć, empatiju i želju da pomognu, koju su pružili pre svega lekari ove zemlje i, za nas jako bitne zemlje, Bosne i Hercegovine.

Naravno, zbog aktuelne situacije i grad Novi Pazar je iz svog budžeta izdvojio za sve medicinske radnike po 10.000 dinara, kao pomoć budžeta grada koji je onako, da kažem, dosta fragilan, ali naći ćemo mogućnosti da pokažemo medicinskim radnicima i grad Novi Pazar u svakom trenutku je priskakao bolnici i domu zdravlja u pomoć i zaista mislim da je ovo jako dobra odluka gradonačelnika da se ovakvim jednim gestom pomogne i uvaže medicinski radnici.

Danas u Novom Pazaru vakcinisano je preko 10.000 ljudi, to je brojka koja već ide na 15%, probili smo barijeru i zahvaljujem se svima onima koji su pozitivno uticali da se ljudi vakcinišu, da ljude ne zaluđuju, svim onim političkim aktivnim ljudima, sportistima, intelektualcima, verskim liderima koji su promovisali vakcinaciju kao jedini način i najbolji način borbe. Eto, i reis-I-ulema Islamske zajednice u Srbiji se pre neki dan vakcinisao i na najbolji način ličnim primerom pokazao kako ćemo odbraniti i zdravlje naših stanovnika i našu ekonomiju.

Još jednom, mi socijaldemokratije ćemo zdušno podržati ovaj rebalans i ove zakone i naravno ono što je Vlada učinila u dogovoru sa frilenserima, našla najbolje rešenje, ispoštovala skoro sve njihove zahteve i zaista pokazala da brine o svim građanima ove države na pravi način, imate našu podršku.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 06.04.2021.

Uvaženi prijatelji Bošnjaci, autohtoni stanovnici ove države, dobri građani ove države, sa posebnom pažnjom i posebnim simpatijama gledaju svaki potez približavanja, jačanja međusobnih veza i prijateljstva sa susednom BiH.

Za nas Bošnjake koji živimo u ovoj državi, od presudnog značaja jeste stav i predsednika ove države, i svih predstavnika ove države, mislim na ministre i druge predstavnika, da podržavaju teritorijalni integritet i suverenitet susedne BiH.

To nije samo politički korektno i samo pravedno, to je i korisno za nas kao zemlju koja se poziva na međunarodno pravo, poštovanjem integriteta i suvereniteta susedne zemlje i susednih zemalja. Mi tražimo da se poštuje suverenitet i teritorijalni i integritet naše države Republike Srbije. To je jako dobra stvar.

Intenzivirane su saradnje između predstavnika Republike BiH i naše države. U martu je naš ministar inostranih poslova bio gost i zaista dao dobre poruke da je za našu zemlju od izuzetne važnost stabilnost susedne BiH i apelovao da se nastavi na dobrosusedskim odnosima i jačanju međusobnih veza.

Ja moram da kažem da odnosi dve zemlje se ne obavljaju i ne postižu samo bilateralnim odnosima, već postoji i ona trilaterala u kojoj učestvuje i Republika Srpska, odnosno učestvuje i Republika Turska. Drago mi je da će od maja ove godine u punom kapacitetu početi da funkcioniše naše zajedničko trgovinsko predstavništvo u Istanbulu, znači zajedničko trgovinsko predstavništvo Republike Srbije i Republike BiH u Republici Turskoj i da ćemo mi pokušati da plasiramo svoju robu na tom zaista ogromnom tržištu. Mi dobro znamo da je saradnja sa Turskom u zadnje vreme zaista postigla neki optimum i da smo prešli jednu milijardu evra saradnje.

Naravno, saradnja Srbije i Bosne naročito je plodna na polju ekonomije i to je jako bitno i to je čini mi se glavni pokretač poboljšavanja dobrosusedskih odnosa.

Mi znamo da je razmena tokom COVID godine iznosila 740.000.000 evra, jeste to pad od 12% ali ako se pogleda ukupna situacija u svetu opet je dobra poruka da je razmena na jednom zaista zavidnom nivou.

Velika stvar zaista jeste mini Šengen. Obe države su imale tu krucijalnu ulogu u usvajanju ovog mini Šengena. Poslovično je dobra saradnja koja je postojala između bivših ministara trgovine gospodina, Mirka Šarovića i gospodina, Rasima Ljajića. Taj jedan kvalitet međusobne saradnje i jedan nivo koji smo prezentovali u svetu zaista je podigao respekt svih proizvoda koje nude ove dve države.

Saradnja tokom pandemije je posebna tema i zaista me raduje da smo spoznali da imamo iste probleme, da smo zajednički prostor u svakom smislu. Moram da se zahvalim lekarima iz Bosne i Hercegovine koji su došli u julu da pomognu u zaista jednoj teškoj situaciji bolesnicima u Novom Pazaru i našim institucijama, naravno, uz svesrdnu pomoć lekara iz naše države. Zaista, bili su od velike pomoći, to je bio zaista veliki gest.

Isto tako, veliki gest jeste i gest našeg predsednika koji je donirao, naravno, bespovratno, besplatno susednoj državi 10.000 vakcina i na taj način još jednom pokazao empatiju i solidarnost sa građanima Republike BiH. To je nešto što treba zaista pohvaliti, jer bez regionalnog pristupa svim problemima, pa i ovom problemu COVID-a nećemo doći do rešenja i do bilo kakvog napretka.

Meni je zaista drago što je Vlada Republike Srbije i to je već pominjano, nekoliko puta potvrdila da podržava otvaranje diplomatsko-konzularnog predstavništva BiH u Novom Pazaru i to je odličan potez. Naime, prošle godine član Predsedništva BiH Šefik Džeferović je prihvatio praktično inicijativu gradonačelnika Novog Pazara Nihata Biševca o otvaranju konzulata. Na ovaj način neće se samo poboljšati odnos između Bošnjaka u dve zemlje, već će ovo predstavljati most bolje i kvalitetnije saradnje između dve zemlje.

Podržaćemo Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o održavanju i rekonstrukciji putnih međudržavnih mostova. Reč je o 11 putnih međudržavnih mostova koji se nalaze na granici između Republike Srbije i Republike Bosne i Hercegovine. Za građane Sandžaka sigurno su najznačajniji oni mostovi na Uvcu, ali značajni su za nas i drugi mostovi preko Drine. Svaka veza sa susednom državom je od izuzetnog značaja.

Još jednom želim da pohvalim onu inicijativu kojom smo pokazali, a to je inicijativa malog Šengena, kojom smo pokazali evropskim partnerima da imamo kapacitete i snage da međusobno izbrišemo granice kada je u pitanju ekonomija. Divno je rekla koleginica iz SPS, da na Balkanu postoji plima crtanja granica. Mislim da je došlo vreme da brišemo granice između nas, između ljudi. To je politika koju Socijaldemokratska partija promoviše i na kojoj insistira.

U plimi populizma i političkih sukoba i konflikata u politici, što je danas najlakši vid da postanete politički popularni, moramo biti glasovi politike, pomirenja i saradnje i međusobnog poštovanja i uvažavanja. Napredak balkanskih država može biti samo zajednički, kao i stabilnost, ona može biti samo zajednička.

Istorija ovih prostora nam je pokazala da možemo napredovati svi ili niko. Mi u SDP-u ćemo snažno podržavati povezivanje sa našim susedima, integraciju Balkana u Evropsku uniju, čiji smo geografski, istorijski i pre svega civilizacijski deo. Hvala.

Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

Od famozne reforme pravosuđa koja se desila 2010. godine u našoj državi, počinju problemi pravosudnih organa u Sandžaku.

Naime, tada su ukinuti sudovi u opštini Tutin i opštini Sjenica i to je iskorišćeno da se smanjuje konstantno i drastično broj sudija i tužilaca, ali su brojevi predmeta iz godine u godinu drastično rasli od 10 do 20%.

Ovaj problem je delimično rešen 2014. godine kada se ponovo osniva i formira Osnovni sud u Sjenici koji danas bivstvuje i u kojem danas radi pet sudija.

Svi kriterijumi za postojanje osnovnog suda u opštini Tutin danas postoje. Mislim na one kriterijume koje je odredilo pravosuđe i moram reći da nije pravedno da jedna od najvećih opština u našoj Republici, sa 31.155 stanovnika iz popisa iz 2011. godine, znači 31.155 i koja je istovremeno i pogranična opština, nema svoj osnovni sud, dok neke opštine, uzeću na primer Petrovac na Mlavi, koji je, reći ću, manji od jedne mesne zajednice u Tutinu, takav sud ima.

Trenutno, sudije iz Novog Pazara putuju za Tutin i mogu da kažem da je to u ovim zimskim danima jako rizično i problematično. Sudska jedinica u Tutinu ima svoju sudsku zgradu u kojoj je do 2010. godine bio smešten sud i opštinsko tužilaštvo, tako da ne bi bilo nikakvih finansijskih izdataka, već bi se, naprotiv, oni smanjili obzirom da sudije iz Novog Pazara ne bi primali nadoknadu za putovanja.

Sa druge strane, zaista bi se jako izašlo u susret građanima koji žive u ovoj opštini, koja je jako razuđena, jer danas građani koji žive na Pešteri moraju zbog najjednostavnije situacije da putuju u Novi Pazar i to iziskuje i finansijske troškove i sve druge troškove.

Tako da želim zbog svega navedenog, jedne realne potrebe, da zamolim ministarku pravde, Maju Popović, da inicira vraćanje, tj. ponovno uspostavljanje osnovnog suda u Tutinu.

Eto, da nam date komentar na to.

Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

Hvala vam.

Upravo ste vi dali najbolje argumente. Sve ovo što ste pobrojali, što su kriterijumi, opština Tutin zadovoljava, verujte mi.

Meni je drago što imamo kvalitetnog sagovornika, mislim konkretno na vas. Znam da želite da rešavate probleme u pravosuđu koji su nagomilani. Nastaviću i dalje.

Reći ću nešto i o tužilaštvima. Osnovno tužilaštvo u Novom Pazaru trenutno od predviđenih osam zamenika ima pet, obzirom da je šesti, koji je donedavno radio, otišao u penziju, a jedan je preuzeo mesto predsednika tog Osnovnog suda. Moram da vam kažem da danas postoje ozbiljni problemi zbog toga što ovo naše tužilaštvo pokriva i Tužilaštvo u Tutinu i Tužilaštvo u Sjenici. Imamo velike probleme jer imamo veliki broj predmeta. Mogu da vam kažem da godišnje imamo oko 5.000 predmeta u Novom Pazaru. To je jednako sa brojem predmeta koje ima npr. Kraljevo. Ono ima 11 zamenika tužilaca.

Drugo, jako je dobra stvar što je u Sjenici otvoren Osnovni sud. Moram da vam kažem da u Tutinu postoji duplo veći broj predmeta, što je osnova za formiranje novog suda. Svakako moram da vas podsetim da je 2016. godine Državno veće tužilaštava formiralo je jednu radno telo čiji je zadatak bio da utvrdi realne potrebe javnih tužilaca u Republici Srbiji i da je članica tog tela bila i tadašnja ministarka. Prema tadašnjoj analizi, imajući u vidu sve kriterijume, Osnovno javno tužilaštvo u Novom Pazaru, ponavljam Osnovno javno tužilaštvo u Novom pazaru, koje ima najviše posla, bi trebalo, da umesto dosadašnjih osam, a ono ima pet, ima 14 zamenika, što bi bila mesečna norma izjednačena sa nekakvim standardima koji postoje kod vas.

U Višem javnom tužilaštvu mogu da kažem da je situacija nešto bolja, značajno bolja iako nisu popunjeni svi kapaciteti. Trebalo bi da ima pet zamenika, a ima ih tri, ali oni dobrom organizacijom i jednom angažovanošću zadovoljavaju potrebe.

Tu opet moram da vas pozovem, zamolim, sugerišem da porazmislite o opravdanosti vraćanja javnih tužilaštava u opštine Tutin i Sjenica. Vi znate koliko ja imam želju da ojačamo institucije države. Ja mislim da je to najbolji vid i najbolja brana odbrane naše države u svim njenim delovima. To vraća poverenje građana u ovu državu. Građani imaju utisak i stiču utisak da država brine o njima. Ona zaista brine. Moramo na svaki način da iskoristimo ovo i da pokušamo da ojačamo ove institucije, pogotovo ukoliko su one rubne, raštrkane, kada bi imenovanje dva tužilaca moglo da reši veliki problem, a nema ministarstvo neke ekonomske gubitke, već može da ostvari čak i prihod na tom polju.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Mi u SDPS Rasima Ljajića veliku pažnju pridajemo energetskoj efikasnosti i zdravom i čistom vazduhu.

S druge strane, mi smo zemlja koja, nažalost, najveći deo svoje energije dobija sagorevanjem uglja i drugih fosilnih goriva.

Vlada je u januaru usvojila Predlog pregovaračke pozicije za Poglavlje 27 – Životna sredina i klimatske promene u kojoj je definisana promena kursa energetske politike sa oslanjanjem, pre svega, na obnovljive izvore energije.

Naravno, ne možemo kao neke zapadne evropske zemlje, na primer kao Nemačka, da potpuno ukinemo ugalj kao osnovni resurs za dobijanje električne energije, ali svakako naš fokus mora da bude na odsumporavanju, odnosno na pročišćavanju dima iz naših termoelektrana i toplana.

Moram da pohvalim to što je u martu ove godine u Ministarstvu energetike potpisan jedan ugovor o izgradnji nove toplane u Novom Pazaru na biomasu. To je ugovor vredan 5,8 miliona evra, čime će Novi Pazar dobiti jednu modernu toplanu.

Podsećam da danas u Novom Pazaru toplana je u samom centru grada i da koristi mazut, koji zaista mnogo zagađuje vazduh građana Novog Pazara.

Ova toplana će imati ekološku proizvodnju i cena grejanja će biti znatno niža, a obezbeđivaće duplo veću količinu energije.

Ono što je jako bitno za građane mog kraja jeste da se trenutno razvija projekat razvodnog gasovoda od Aleksandrovca koji će povezivati Kopaonik, Novi Pazar i Tutin. Gasifikacijom se otvara mogućnost da se toplani doda još jedan toplotni kotao sa četiri megavata, što će Novom Pazaru omogućiti potpunu energetsku sigurnost.

U Tutinu i Novom Pazaru je započeto sa procesom eksproprijacije zemljišta na trasi gasovoda koji prolazi kroz ove opštine. U Novom Pazaru je predviđeno da oko 810 parcela bude eksproprisano, odnosno neki njeni delovi. U gradskoj upravi su već za više od 300 uradili projektnu dokumentaciju.

Obzirom da ovde nije ministarka rudarstva i energetike, želim da, pre svega, apelujem na predsednicu Vlade, koja je ipak glava ove kuće, da što pre započne sa izgradnjom ovog gasovoda. On je nužan i neophodan i omogućiće da se smanji zagađenje gradova, kao što je Novi Pazar.

Vi znate da je Novi Pazar u jednoj kotlini, da je zagađenje izuzetno veliko obzirom da se apsolutno svi greju na fosilna goriva, na drvo, na ugalj, na mazut. Lokalna samouprava je učinila puno, čini i na tome da i toplana dobije novi izvor energije, ali…

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.03.2021.

Uvaženi prijatelji, Fond za razvoj Republike Srbije svake godine raspisuje konkurs za dodelu kredita koji daje svim delovima naše zemlje, i to su jako povoljni krediti. Reč je o sredstvima koja se isplaćuju 10 godina, sa grejs periodom od jedne godine i sa minimalnom kamatom od 1,5-2,5% i to ide u zavisnosti da li preduzeće iz te opštine u kojem je stepenu razvijenosti opština. Naravno, s druge strane i od vrste kredita, odnosno ko ga traži, da li je to razvojni kredit, da li je namenjen mladim ljudima, trudnicama, odnosno ženama i u tim uslovima on ima bolje karakteristike.

Razvojna agencija Srbije je takođe preko Ministarstva privrede i Fonda za razvoj privrede takođe opredeljuje kredite, jako dobre, jako povoljne, koje čak subvencioniše od 25-45% i to zavisi od stepena razvoja za nerazvijene opštine, npr. opštinu Tutin koja spada u devastirane opštine u Republici Srbiji i peta je kategorija razvijenosti, 45% su potpuno besplatna, odnosno bespovratna sredstva koje država donira ili daje tim preduzećima.

Naravno da zahteve može preduzetnik, mikro-preduzeće za ove kredite podneti fondu ili lokalnim, odnosno regionalnim razvojnim agencijama npr. u našem kraju postoji regionalna razvojna agencija SEDA koja obuhvata tri opštine, Sjenicu, Tutin, Novi Pazar i preko nje se predaju zahtevi za ove kredite. Ona vrši monitoring, administrativno pomaže, sa druge strane prati iskorišćavanje ovih sredstava.

Međutim, jednim ispitivanjem koje je uradila ova naša razvojna agencija u Sandžaku SEDA, oko 90% ljudi koji su zainteresovani za ovaj kredit iz razloga što ga prati kamata, jer vi dobro znate da je kamata strogo zabranjena Muslimanima, i to je nešto što islam strogo zabranjuje, kamatu, lihvarstvo, zelenaštvo, izrabljivanje na takav način. To znači da, mi podržavamo tu, da kažem, moralnu ekonomiju, i praktično onemogućava se zarađivanje samo na osnovu novca, samo na osnovu kamate, ali sa druge strane je dopušteno da se uzima zajam, da se ulaže, da se stvara profit. Naravno, da se podeli rizik i sa onim koji ulaže, zajmodavcem i onim koji uzima, u takvim uslovima vrlo korektno, je moguće i može jedan Musliman uzeti zajam.

Stoga, želim da uputim sugestiju Ministarstvu ekonomije i Fondu za razvoj da kamata koja je predviđena ovim programima, otpiše, odnosno da je umanji za iznos koji se subvencioniše. Vrlo jednostavno, to je rešenje koje postoji npr. u BiH, jednostavno kamatu odbijte od onog dela koji država besplatno daje i omogućite ljudima iz ovog kraja, a to je preko 1.000 malih preduzetnika, jako uspešnih, da posluju sa ovim novcem koji država opredeljuje za ove programe.

Veliki je moralni problem verujućih ljudi da uđu u nešto što im je zabranjeno. To je problem verujućim ljudima i meni samom, i mislim da ovim rešenjem koje predlaže, da ima u vidu Ministarstvo privrede, možemo da omogućimo ljudima islamske veroispovesti, koji su uspešni preduzetnici, da konzumiraju ovaj novac i na taj način pomognu i sebi i ovoj državi, jer je reč o izuzetno uspešnim mikro-preduzećima. Hajde da podelimo rizik. Ja vam garantujem da će Sandžaklije sigurno ostvariti profit i za sebe i za ovu državu. Hvala vam.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.12.2020.

Uvažene koleginice i kolege, volontiranje afirmiše ono najplemenitije u jednom čoveku, a to je pacifizam, zajedništvo, briga za druge, solidarnost, pomaganje itd.

Vreme kovid pandemija, pogotovo nama u Novom Pazaru pokazalo je značaj volontiranja, značaj volontera, značaj njihove uloge u našem društvu. Borba protiv ove pošasti koja je pogodila kompletan zemljin šar bila bi nezamisliva ili čak mogu i da kažem i nemoguća da volonteri u Novom Pazaru nisu dali ogroman doprinos i zaista radili najteže poslove, omogućili da zdravstvene institucije funkcionišu.

Znači, od izuzetno teških poslova, a to je nošenje preteških boca kiseonika, preko teških fizičkih radova, a to je pravljenje toplih veza u našoj bolnici, pripremanje kovid ambulanti, odvajanje crvenih i zelenih zona, to je svakodnevan, težak fizički rad i ogroman broj volontera se, kako samo ime kaže, volonterski, besplatno javio i stavio na uslugu zdravstvenim ustanovama što je bilo zaista i što jeste za svaku pohvalu.

Naravno, i nemedicinska pomoć, njihova aktivnost svaki dan, oni svakodnevno pomažu bolesnicima, pa i lekarima i medicinskom osoblju, prave na hiljade litara limunade i drugih vitaminskih napitaka, hrane i to dostavljaju obolelim, bolesnima i onima kojima je to najpotrebnije. Naravno, to ne bi bilo moguće da nemamo jednu veliku finansijsku pomoć od naših preduzetnika i pre svega naše dijaspore.

Gospodo, čini mi se da u ovom teškom vremenu globalizacije, jednog liberalizma koji ne zna za solidarnost, ono što se dešavalo u Novom Pazaru je zaista pokazalo kolika je bratska ljubav, kolika je saosećajnost, kolika je humanost dijaspore Sandžaka. I ne samo tamo, nisu pomagali Novi Pazar i Tutin i Sjenicu i Prijepolje, nego i druge gradove u Srbiji. Volonteri Novog Pazara su za svaku pohvalu volonteri, 020 volonteri Novi Pazar su pomagali i nosili pomoć i u okolne gradove, pre svega u Kragujevac koji je prvi pomogao Novom Pazaru što se tiče medicinskog osoblja i to je takođe za svaku pomoć.

Naravno, sve je to rađeno preko naših humanitarnih organizacija, preko otvorene ruke, preko sevapa, preko puta sredine i drugih organizacija koje su se zaista bravurozno snašle u ovom jako teškom trenutku.

Šta hoću da vam kažem? Hoću da vam kažem da je Novi Pazar grad dobrih ljudi, nije to centar kriminala kako neki žele da predstave. U Novom Pazaru ima isto, ako ne i manje, kriminalnih radnji nego u drugim gradovima iste veličine, to je sasvim sigurno. Dva nesrećna obračuna koja su se desila za razliku od drugih krajeva, većih delova, većih gradova u Srbiji, nisu motivisana prevlašću za narko-tržište, ovim ili onim, već ličnim nesporazumima, povređenim dostojanstvom, kafanskim svađama itd.

Hoću da kažem, da je grad Novi Pazar i njegova okolina, grad plemenitih ljudi, mirnih ljudi, dobrih domaćina koji gaje volontarizam, koji žele da pomognu i sebi, ali i drugima. Zbog toga, obzirom da je Zakon o volontiranju usvojen 2010. godine i da ne odgovara današnjem vremenu i uslovima tražim od Ministarstva za rad i socijalnu politiku da što pre uđe u proces pravljenja novog zakona koji će odgovoriti ovom teškom vremenu, jer volontiranje je ne samo plemenito, ono pomaže i onima koji volontiraju, oni stiču određena iskustva i znanja i nešto što trebamo gajiti kao društvo socijalne pravde. Hvala vam.

Prvo redovno zasedanje , 03.03.2020.

Uvažena predsedavajuća, uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici, pre nekoliko nedelja u poseti našoj državi i institucijama naše države bio je generalni sekretar Muslimanske svetske lige, gospodin Muhamed El Isa, pri čemu naglašavam da je pomenuta organizacija jedan od najznačajnijih i najuticajnijih faktora među islamskim zemljama i reprezent interesa i uticaja skoro svih islamskih država u svetu.

Ova organizacija ima sedište u Meki, u Saudijskoj Arabiji i prvenstveno cilj njenog delovanja jeste da svetu predstavi islam onakav kakav jeste u pravom istinskom svetlu, kao jednu tolerantnu religiju koja podstiče ljude na dobročinstvo, koja je otvorena za dijalog, za saradnju i pre svega opredeljena za humanitarnu pomoć i pomaganje svim ljudima koji su u svetu u nevolji.

Podsećam vas da je generalnog sekretara gospodina Muhameda El Isu primio i predsednik naše države gospodine Aleksandar Vučić, a istovremeno je bio gost potpredsednika Vlade i ministra trgovine, našeg predsednika, predsednika socijaldemokrata Rasima Ljajića i imao je zaista plodonosne razgovore, pri čemu je gospodin Isa istakao jedan značaj Srbije kao multinacionalne i multikonfesionalne države u međuverskom dijalogu, ne samo u regionalnim, već i u međunarodnim okvirima.

Meni je jako zanimljivo da je on tada istakao jednu zaista veliku istinu, da je kroz istoriju kvalitetan dijalog i saradnja između islama i pravoslavlja upravo bila stabilizacioni faktor i praktično plodno tlo za kvalitetne međuverske razgovore, ali i za stabilizaciju prilika u svetu i jedan kvalitetan međuverski dijalog i mir.

U tom slučaju i u tom svetlu ministar Rasim Ljajić je zatražio od generalnog sekretara ove zaista cenjene organizacije, svetski cenjene organizacije, da Srbija, obzirom da u njoj živi jedan popriličan broj autohtonih muslimana, dobije status posmatrača u Organizaciji islamske konferencije. To je zaista od velikog značaja za našu državu, ne samo zato što će pristupanje ovoj organizaciji poboljšati poziciju naše države za budući ekonomski razvoj, obzirom da je to jedno ogromno tržište od preko milijardi korisnika, preko milijardu ljudi, već će i ojačati geostrateški položaj i poboljšati geostrateški i politički uticaj Republike Srbije koji ona danas ima. Naglašavam da tradicionalno sa ovim državama Republika Srbija ima kvalitetne međudržavne odnose.

U svakom slučaju, zatražiću stoga od Ministarstva spoljnih poslova da nastavi ovu započetu inicijativu da Srbija dobije status posmatrača u Organizaciji islamske konferencije. Moram iskoristiti ogroman autoritet koji ima ministar Rasim Ljajić i koji se danas, zahvaljujući svom kvalitetnom pre svega političkom stavu i ljudskim kvalitetima, svrstava u red najuticajnijih lidera u islamskom svetu.

Mislim da je ovo izuzetno bitno za Republiku Srbiju i stoga tražim da Ministarstvo inostranih poslova pokrene ovu inicijativu i sve neophodne korake koji će brzo realizovati ovaj započeti stav. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 06.07.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Odbornik Skupština grada Nivig Pazara Grad Mesečno 25000.00 RSD 15.08.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 2797.00 RSD 03.06.2016 -
Lekar Opšte bolnica Novi Pazar Republika Mesečno 65773.00 RSD 01.02.2014 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 45000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.