MUAMER BAČEVAC

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođen je 01. januara 1977. godine. Živi u Novom Pazaru.

Po zanimanju je doktor medicine, internista.

Obavljao je funkcije predsednika Gradskog odbora Sandžačke demokratske partije Novi Pazar i šefa odborničke grupe okupljene oko SDP-a.

Trenutno je na poziciji generalnog sekretara partije.

Na izborima 2014. godine po prvi put postaje narodni poslanik, a mandat mu je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanim 24. aprila 2016. godine. U XI skupštinskom sazivu (2016. - 2020.) bio je član Odbora za zdravlje i porodicu i Odbora za evropske integracije.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo mu je potvrđen poslanički mandat, kada se našao na 40. poziciji na izbornoj listi “Aleksandar Vučić - Za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 04.08.2020, 13:08

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četrnaesto vanredno zasedanje , 21.09.2021.

Uvažene koleginice i kolege, narodne poslanice i narodni poslanici, uvažena predsedavajuća, korupcija je stara koliko i država i naravno sa razvojem države i korupcija je poprimala različite pojavne oblike. Postojala je u Antici, Grčkoj, u Rimu i mnoga dela književna govore i osvrću se, jednim delom ocrtavaju različite modele korupcije u tom istorijskom periodu.

No, danas u ovom savremeno vreme, u jednom brzom protoku informacija ili novca, korupcija postaje globalni fenomen i nema zemlje koja nije suočena sa ovim problemom, čak one zemlje i ona mesta gde je produkcija novca veća i gde ima više novca i gde se više stvara novca. To je magnet za korupciju i danas nisu pošteđene korupcije ni najuređenije zemlje zapadnog sistema, pa ni Amerika, ni zapadna Evropa, što će pokazati neki podaci koje ću izneti.

Svakako je korupcija veliki izazov današnjice. Još jednom kažem da se ona hrani novcem i gde god se pravi novac, javljaju se ljudi koji žele na lak način da dođu do njega, zloupotrebljavajući muku i trud drugih ljudi. Zapravo, ima deo toga i u ljudskoj prirodi i uplitanjem u samu korupciju i uvlačenjem i drugih ljudi, teranjem drugih ljudi da se uključite zapravo se stvara moć i kontrola nad tim ljudima, odnosno šire se pipci i sve veći broj ljudi se zahvata u ovu neman koja razdire današnje društvo. Naravno, to na globalnom planu izgleda tako, međutim, svaki teren i svaka geografska širina ima i neku svoju posebnost, pa eto i mi imamo u svom kulturološkom obrascu pojavu jednu, sasvim specifičnu, a to je pojava fenomena bespotrebnog podmićivanja.

Vrlo često se desi da ljudi u velikom broju situacija svesno ili ne, ulaze u određenu korupciju ili koruptivnu radnju, da im niko to nije tražio ili čak ne znaju da su učesnici korupcije. Naravno da većina nas stanovnika koji žive od svog rada ne želi korupciju. Svesni smo da ona značajno utiče na naše društvo, na ekonomiju i kvalitet života. U isto vreme, ona manjina koja profitira želi da održi ovaj status kvo.

Jedno istraživanje koje je 2020. godine sprovedeno od strane CESID-a, uz pomoć USAID-a je pokazalo da građani korupciju vide kao jedan od tri najznačajnija problema u ovoj državi. Svaki treći građanin od tri glavna problema je naveo korupciju u našoj državi. Korupcija zaista dubinski razjeda svako društvo i sa pravom se kaže da je to karcinom današnjeg društva ili današnjih društava.

Ona ne samo da osiromašuje društvo, već kreira besperspektivnost, možda je to i najgora stvar koju korupcija čini. Ona uništava ljudski, generacijski kapital jedne zemlje, jer navodi mlade ljude da potraže šansu na nekom drugom mestu. Posledice korupcije su ogromne i ne samo kod nas, nego i u Evropi. Videćete, u EU se pretpostavlja da se zbog različitih vidova korupcije godišnje gubi oko 1% ukupnog BDP u EU.

Evropska komisija u izveštaju o napretku Srbije za 2019. godine je ukazala da korupcija preovladava u mnogim oblastima i da ostaje pitanje koje izaziva zabrinutost. Srbija je, ako govorimo o legislativi, učinila mnogo i ova Skupština je usvojila zaista veliki broj akata, antikorupcijskih zakona koji su dali mehanizme za obuzdavanje ove nemani. Neki od njih su Zakon o sprečavanju korupcije koji smo doneli 2019. godine i koji danas revidiramo i koji danas želimo da upotpunimo, usavršimo, modernizujemo. Potom su Zakon o uzbunjivačima, Zakon o zaštiti konkurencije, Zakon o političkim strankama.

Stranke su mesto u kojima su se sakrili ljudi koji su jako skloni korupciji. Meni se svidelo jako i ono za šta je i predsednik jako kritičan, a to je pre svega prema ljudima koji se skrivaju u svim strankama i koji koriste politički položaj da profitiralo i nešto ušićarili. Mi treba da budemo prvi koji ćemo takve ljude sankcionisati i strogo kazniti.

Potom, imamo Zakon o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma, korupcije, itd. Ova skupština je usvojila i Zakon o poreklu imovine i od marta tekuće 2021. godine poreklo imovine svih funkcionera je pod lupom javnosti i inspekcija.

Ko ne bude mogao da dokaže po ovom zakonu da je na zakonit način stekao imovinu, tri četvrtine njegove imovine će biti oduzeto, a za koga se bude dokazalo da je svoju imovinu stekao na nepošten način, njemu će se oduzeti kompletna imovina. Ovo je izuzetno značajan zakon koji smo mi ovde usvojili i dali mehanizme da država nepoštenim ljudima, pre svega onima koji obavljaju javne funkcije, oduzme imovinu i na taj način demotiviše ljude koji su vođeni tim pobudama da se dalje bave političkim životom. Država je, još jednom kažem, ovim zakonom jako puno toga dobila, dobila kvalitetan mehanizam, da se za svakog u svakom trenutku može utvrditi da li se obogatio na nepošten način, odnosno nezakonito.

U skladu sa važećim strateškim dokumentima, kažem pre svega, Nacionalnom strategijom o borbi protiv sprečavanja korupcije i Akcionim planom za njeno sprovođenje mi smo 2019. godine imali i usvoji Zakon o sprečavanju korupcije. Već su i prethodni rekli da imamo nekakve smernice koje nam je dala i naša Agencija za sprečavanje korupcije, ali i grupa država Saveta Evrope za borbu protiv korupcije, tzv. GREKO. Ukazali su nam na potrebu menjanja, odnosno, poboljšavanja, preciznijeg određivanja određenih odredbi. Mislim da to treba prihvatiti kao jednu korektnu partnersku sugestiju.

Čitajući same predloge, odnosno ono što se mene ovim Predlogom o izmenama i dopunama Zakona, logično je i svi ćete se složiti da je sve što je predloženo jako korektno i korisno. Pre svega, od same izmene definicije korupcije pa i do određenih konkretnih stvari, npr. obaveze da javni funkcioneri dostavljaju podatke o gotovom novcu, dragocenostima, digitalnoj imovini, pokretnim vrednostima većim od 5.000 evra.

Potom je uvedena obaveza pravnih lica da se za sve postupke privatizacije javnih nabavki, gde pravna lica u kojem funkcioner ima akcije ili vlasnički udeo moraju da obaveste Agenciju za sprečavanje korupcije u ovim poslovima. Do sada je to bilo određeno limitom 20%, što značilo da ispod tog procenta nije postojala ta obaveza.

Još jedna novina u odnosu na važeći zakon je to što se novim rešenjima predlaže da kada jedna javna funkcija zahteva rad sa punim radnim vremenom onda ne postoji mogućnost za obavljanje drugog posla ili delatnosti bez saglasnosti Agencije za sprečavanje korupcije. Naravno, podignut je najniži limit zaprećene kazne sa 50 na 100.000 dinara, što je nešto što je korektno.

Značajno je i predloženo proširenje odredbe po kojoj se ne prijavljivanje imovine ili davanje lažnih podataka o imovini smatra krivičnim delom, sa zaprećenom ozbiljnom kaznom. Sada se ovom izmenom proširuje i ne prijavljivanje prihoda.

Socijaldemokratija se zalaže da, ne zalaže naravno da budemo jednaki u siromaštvu. Mi želimo da u našoj zemlji postoje bogati ljudi koji su do svog bogatstva došli na pravičan način, borbom na tržištu, znanjem i sposobnošću. Stoga, jedan od osnovnih ciljeva SDP jeste efikasan i pravedan poreski sistem države.

Naravno, poslednja, ali ne najmanje važna stvar, jeste pitanje mentaliteta. Neophodno je posmatrati korupciju kao bolest i treba jačati sistem za radikalnu borbu sa ovom socijalnom anomalijom. Neophodno je unapređivanje preventivnih mera i mehanizama sprečavanja korupcije i pre svega negovanju etičkih normi od najranijeg doba. Šta to znači? Pre svega uvođenje antikorupcijskih tema u obrazovni sistem naših škola. To je nešto sa čim se i počelo. Da deca od najranije dobi se upoznaju kakva je to neman korupcija i kakvu štetu nanosi, pre svega ljudima koji žive od poštenog rada.

Odgoj i konstantno insistiranje na čestitom ponašanju prema svojoj zemlji i sugrađanima, obaveza plaćanja realnog poreza svojoj državi, neophodnost akademske čestitosti, solidarnost i briga prema siromašnim i slabijima, sve su to imperativi koje mi socijaldemokrate Rasima LJajića podupiremo i podržavamo i u ovoj i u svakoj vlasti i u svakom političkom sistemu.

Naravno, želimo da budemo i brana i nekim stvarima koje nisu korupcija, npr. nepotizam i sličnim stvarima koje razaraju naše društvo, pre svega visokoškolske ustanove, fakultete, ali na žalost čak i neke državne, odnosno druge institucije.

Stoga, želim da najavim da ćemo mi zdušno podržati ove izmene i dopune Zakona o borbi protiv korupcije.

Kao drugu tačku, želim takođe, obzirom da danas raspravljamo i o unapređivanju Kodeksa, takođe sa preporukama koje smo dobili, želim da kažem da je i to nešto što ćemo mi svakako podržati.

Kao dva nedostatka Kodeksa koje smo mi ustanovili 24. decembra 2020. godine jesu, pre svega, odsustvo dvostepenosti u odlučivanju o povredi Kodeksa i odlučivanje isključivo od strane narodnih poslanika, o tome da li su Kodeks povredile naše skupštinske ili stranačke kolege. Mislim, da to u osnovi i nije logično i da je jako bolje ovo rešenje koje imamo danas pred nama, da ljudi koji su, pre svega iz nauke, odnosno koji se bave etikom, kao granom filozofije, kao filozofijom morala, odlučuju o tome. Naravno, oni koji imaju, a to i sam zakon predlaže, najviše radova ili su najveća imena u ovoj grani. Nažalost, takvih ljudi je malo u našoj državi i ovo neka bude i podstrek da se što više ljudi bavi moralom i etikom, jer je to kategorija bez koje ovo društvo ne može da opstane. Bez moralnih ljudi sam napredak civilizacije je nemoguć.

Uvođenje mehanizma davanja mišljenja o povredi Kodeksa od strane komisije pre nego o tome odluči skupštinski odbor i objavljivanje tog mišljenja su nesumnjivo korisne i treba ih u svakom slučaju uvrstiti.

Što se tiče sastava, već sam pomenuo, sam stav komisije, ove komisije za etiku će olakšati samom odboru skupštinskom da donese ispravan zaključak o povredi Kodeksa ako ga je bilo, a objavljivanje mišljenja komisije će o mogućnosti javnosti da isprati kvalitet procesa odlučivanja.

Novina je što su članovi komisije, ne mogu biti narodni poslanici, ne mogu biti drugi javni funkcioneri, ne mogu biti politički aktivna lica, ne mogu biti članovi stranaka. Ja tu ne vidim ništa sporno. Tu ne da nije ništa sporno, nego je jako pozitivno to da imamo korektiv u našem međusobnom ophođenju od ljudi koji se bave etikom, moralom ili jednim pravilnim debatiranjem. Znači, od profesora koji će nam ukazivati na greške. Još jednom da kažem da oni neće davati samo stručno mišljenje nego će se baviti i drugim stvarima.

Planirano je da komisija broji pet članova, na pet godina se bira i oni mogu imati samo jedan mandat. Član 23. predviđa da tri člana komisije budu sadašnji ili bivši članovi fakultetskog nastavnog osoblja. Prema Zakonu o visokom obrazovanju, to su nastavnici, istraživači i saradnici koji su na osnovnim i master studijama angažovani ili bili angažovani iz oblasti etike, morala ili moralnog razvoja. Sa druge strane, planira se i da dva člana budu službenici, zaposleni u službi Narodne skupštine. Navedeno je pet fakulteta: Filozofski fakultet u Beogradu, Novom Sadu u Nišu, u Kosovskoj Mitrovici i jedna organizaciona jedinica fakulteta, državni fakultet u Novom Pazaru, departman za filozofiju.

Meni je jako drago što se došlo do ovog rešenja. Mislim da je izuzetno pozitivno da geografski zastupimo sve delove naše zemlje, a zar ovo nije to. Znači, i Vojvodina i jug Srbije, jugozapad Srbije i centralna Srbija su zahvaljujući tome što u ovom slučaju postoje ljudi koji se bave filozofijom, odnosno ovom filozofskom granom zastupljeni na pravi način. Naročito me raduje što je zastupljen državni fakultet u Novom Pazaru sa svojim departmanom koji ima ljude koji se bave u okviru psihologije etikom i mislim da tu ne treba niti sme da bude išta sporno.

Naravno, etika ili moral kao grana filozofije je nešto što je zapostavljeno na našim fakultetima i što, još jednom ponavljam, treba da bude podstrek da se mladi ljudi istovremeno sa naučnim saznanjima odgajaju da budu časni i pošteni građani i ljudi koji doprinose kompletnoj zajednici.

U tom smislu ćemo mi iz Socijaldemokratske partije podržati oba predloga u danu za glasanje. Hvala.

Jedanaesto vanredno zasedanje , 07.09.2021.

Uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, prošle nedelje na lokalnim portalima u Novom Pazaru pojavila se vest da je na konkursu za prijem novih radnika u Poreskoj upravi u Novom Pazaru primljeno devet lica i od toga devet pripadnika srpske nacionalnosti i ni jedan Bošnjak, i ako je bilo jako puno Bošnjaka koji su konkurisali na ovaj konkurs i zadovoljavali sve uslove koji su konkursom traženi.

Takođe se navodi da je više uposlenih, odnosno onih koji su prošli konkurse i dobili radna mesta za ove inspektore, da nisu uopšte iz Novog Pazara, iz praktično regije ovog dela Srbije. Ja vas podsećam da zakoni, kao i Ustav Republike Srbije izrazito zahtevaju da, naravno, pre svega stručnost se ispoštuje i to da u državnim institucijama se preslika odnos stanovništva u toj regiji, odnosno da nacionalne manjine i većinski narod budu zastupljeni u odnosu u kojem žive na toj teritoriji.

Nažalost, Bošnjaci su i pre ovog konkursa u ovoj instituciji bili manje zastupljeni. Ako je istinit ovaj podatak, on bi bio i porazan i izrazito nepravedan. Zamislite u jednom gradu u kome je 90% do 95% preduzetnika bošnjačke nacionalnosti dolaze inspektori finansijskih koji su isključivo srpske nacionalnosti. To bi zaista bilo neprihvatljivo i to ne bi bilo u skladu razvoja dobrih međunacionalnih odnosa u toj regiji.

Stoga tražim od Ministarstva finansija da mi informacija o broju i nacionalnoj pripadnosti zaposlenih na ovom konkursu daju i dostave, na ovom konkursu za inspektore finansijske u Novom Pazaru. Ukoliko se ispostavi da je ova informacija tačna, tražim od Ministarstva da se poništi navedeni konkurs zbog očiglednih nelogičnosti i nepravilnosti, jer logici je neprihvatljivo da na svih devet mesta budu primljeni pripadnici srpske nacionalnosti, ako je većina prijavljenih imalo bilo bošnjačke nacionalnosti i zadovoljavali su sve kriterijume. Sigurno je bar na jednom mestu jedan konkurent Bošnjak bio bolji od njegovog konkurenta ili konkurencije.

Želim da kažem da treba o ovakvim stvarima pristupiti jako pažljivo u cilju izgradnje jednog multietničkog društva i promovisanju Srbije kao države, kao što je i tradicija, da vodi računa o pravima nacionalnih manjina u ovoj zemlji.

Takođe, želim da pozovem praktično državu da sa posebnom pažnjom ne vodeći se za tendencionalističkim izjavama određenih političara ili tendencioznim novinskim naslovima se ophode prema slučaju, da kažem, prema novinskoj aferi koja je ispala u gradu u Novom Pazaru oko intoniranje himne.

Ja vam dajem podatak čist, jer moja deca idu u tu školu. Ja sam pitao svoju decu da li je intonirana himna Republike Srbije, rekli su mi da jeste. Znači, troje moje dece pohađa bosanski jezik u toj školi.

Znači, molim nadležne organe i pozivam da vrlo pažljivo istinito ispitamo šta se desilo, da se ne podižu tenzije i da se ne pravi jaz između Bošnjaka i Srba u jednoj sredini u kojim su tradicionalno dobri odnosi između ta dva naroda. Hvala.

Deseto vanredno zasedanje , 29.07.2021.

Uvaženi, veliki greh prema gradu Novom Pazaru načinjen je 2011. godine, kada je onaj čuveni ministar, svi ga se dobro sećaju u Srbiji, Mlađan Dinkić, po samo njemu znanim kriterijumima odredio da grad Novi Pazar ima nenamenski transfer budžeta ubedljivo najmanji u ovoj državi. Nažalost, to se nastavilo do današnjeg dana.

Istini za volju, od kako smo mi sa SNS na vlasti imaju u Ministarstvu posebnog sluha za ovu nelogičnost, za ovu nepravdu i često se iz budžetskih rezervi određena sredstva prebacuju gradu Novom Pazaru, ali to nije dovoljno i to nije ono što bi zadovoljavalo jednake kriterijume za sve gradove.

Reći ću vam da grad Novi Pazar ima ukupno godišnji transfer od oko 559 miliona dinara, a grad Kraljevo sa istim brojem stanovnika i iste treće kategorije razvijenosti ima 200 miliona veći transfer. Gospodo, 200 miliona je ogroman novac.

Dalje, grad Sombor 85.000 stanovnika pripada razvijenim opštinama, drugi stepen. Ima približno isti transfer kao grad Novi Pazar. Evo, da ne kažete, spominjem i opštinu Tutin, koja ima 36.000 stanovnika i spada u grupu nerazvijenih područja i ima 467 miliona dinara.

Znači, u odnosu na broj stanovnika, Novi Pazar ima najmanji transfer nenamenskog budžeta iz Republike Srbije. Tome treba pridodati i činjenicu da smo na zadnjem popisu iz 2011. godine, obzirom da je jedna neodgovorna stranka vodila bojkot popisa, što je nečuveno i necivilizacijski, imamo nerealan i umanjen broj stanovnika. Kažem, 100.410 stanovnika, a po podacima iz PU Novi Pazar, imamo prijavljenih preko 127.000 stanovnika. Zato bih pozvao, obzirom da Ministar finansija nije tu, ali vi ste glava ove kuće i vi koordinišete radom i učestvujete u budžetiranju, da jednim pravim rešenjem dođemo do pravih kriterijuma i Novom Pazaru zaista odredimo nenamenski transfer novca koliko zaslužuju svi građani Novog Pazara, i Srbi i Bošnjaci

Mi u Novom Pazaru imamo škole u kojima se ide u tri smene u školu ili vrtiće u koje se ide u dve smene. Znači, preko je potrebno.

Novi Pazar je grad koji ima konstantan porast stanovnika, najveći natalitet itd.

Gospodo, u ovoj državi moramo svi biti jednaki i po davanjima državi i obavezama prema državi, ali i prema dotacijama koje država daje nama.

Stoga, znam da delite ovaj stav i vi, premijerko, pozivam vas da ovu nepravdu sanirate.

Deseto vanredno zasedanje , 29.07.2021.

Uvaženi, veliki greh prema gradu Novom Pazaru načinjen je 2011. godine, kada je onaj čuveni ministar, svi ga se dobro sećaju u Srbiji, Mlađan Dinkić, po samo njemu znanim kriterijumima odredio da grad Novi Pazar ima nenamenski transfer budžeta ubedljivo najmanji u ovoj državi. Nažalost, to se nastavilo do današnjeg dana.

Istini za volju, od kako smo mi sa SNS na vlasti imaju u Ministarstvu posebnog sluha za ovu nelogičnost, za ovu nepravdu i često se iz budžetskih rezervi određena sredstva prebacuju gradu Novom Pazaru, ali to nije dovoljno i to nije ono što bi zadovoljavalo jednake kriterijume za sve gradove.

Reći ću vam da grad Novi Pazar ima ukupno godišnji transfer od oko 559 miliona dinara, a grad Kraljevo sa istim brojem stanovnika i iste treće kategorije razvijenosti ima 200 miliona veći transfer. Gospodo, 200 miliona je ogroman novac.

Dalje, grad Sombor 85.000 stanovnika pripada razvijenim opštinama, drugi stepen. Ima približno isti transfer kao grad Novi Pazar. Evo, da ne kažete, spominjem i opštinu Tutin, koja ima 36.000 stanovnika i spada u grupu nerazvijenih područja i ima 467 miliona dinara.

Znači, u odnosu na broj stanovnika, Novi Pazar ima najmanji transfer nenamenskog budžeta iz Republike Srbije. Tome treba pridodati i činjenicu da smo na zadnjem popisu iz 2011. godine, obzirom da je jedna neodgovorna stranka vodila bojkot popisa, što je nečuveno i necivilizacijski, imamo nerealan i umanjen broj stanovnika. Kažem, 100.410 stanovnika, a po podacima iz PU Novi Pazar, imamo prijavljenih preko 127.000 stanovnika. Zato bih pozvao, obzirom da Ministar finansija nije tu, ali vi ste glava ove kuće i vi koordinišete radom i učestvujete u budžetiranju, da jednim pravim rešenjem dođemo do pravih kriterijuma i Novom Pazaru zaista odredimo nenamenski transfer novca koliko zaslužuju svi građani Novog Pazara, i Srbi i Bošnjaci

Mi u Novom Pazaru imamo škole u kojima se ide u tri smene u školu ili vrtiće u koje se ide u dve smene. Znači, preko je potrebno.

Novi Pazar je grad koji ima konstantan porast stanovnika, najveći natalitet itd.

Gospodo, u ovoj državi moramo svi biti jednaki i po davanjima državi i obavezama prema državi, ali i prema dotacijama koje država daje nama.

Stoga, znam da delite ovaj stav i vi, premijerko, pozivam vas da ovu nepravdu sanirate.

Deseto vanredno zasedanje , 29.07.2021.

Uvažene moje kolege, čovek treba da bude mnogo dobre sreće da u Novom Pazaru šetajući naiđe na saobraćajca ili policajca. Mislim na policajca pozornika. To nije posledica njihovog nerada, oni ljudi izginuše od posla, već je markantan dokaz nedostatka policajaca u gradu Novom Pazaru. To vam kažem ja, koji je iz Novog Pazara. Pošto se ovde često priča o Novom Pazaru, i uglavnom pričaju oni koji nemaju veze sa Novim Pazarom.

Još da vam kažem nešto, uvaženi ministre Vuline, prema kriterijumima, koje ima ova država i koje je usvojila ova država, na hiljadu stanovnika neophodno je da postoje tri policajca. Prema toj brojci, u Novom Pazaru fali od 70 do 90 policajaca.

Ako grad Novi Pazar, eto, rekosmo ima 130 hiljada stanovnika, raste grad, povećava se broj, grad je sa najvećim natalitetom, potom ima oko sedam hiljada studenata, potom leti ima oko 20 do 30 hiljada naših dijasporaca, pa vidite koliko je u jednom gradu ljudi.

Dalje, grad će uskoro imati dva konzularna predstavništva. Grad Novi Pazar, odnosno PU Novi Pazar, to je i Sjenica i Tutin, je pogranična regija, dobro ste rekli i ima tri pogranična prelaza. Takođe, ima pet superligaša. Pa, evo da damo svim policajcima njihove zadatke, da imamo dve značajne utakmice, ja vam garantujem, nijednog policajca ni u užem ni u širem centru grada nećemo naći.

Samo je jedan problem – manjak policajaca. Samo je jedan problem u gradu Novom Pazaru, a policijska uprava radi apsolutno odgovorno i onoliko koliko može.

Stoga vas pozivam da što pre i Novom Pazaru uposlimo što više policajaca, pozornika, naravno, poštujući Ustav i zakone ove zemlje, da se preslika nacionalna struktura u samom gradu, da se uposle i Bošnjaci u Srbiji u procentu koliko žive u Novom Pazaru. To je jedini lek. To je jedini lek za problem koji mi imamo u Novom Pazaru.

Moram još da kažem, ministre Vulin, da će vaš rad biti uspešan onoliko koliko se mi pošteni građani u ovoj državi osećamo bezbednim i sigurnim, a bezbednosti nema bez dobro obučene profesionalne policije, ali bogami, ni brojne policije.

Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

Od famozne reforme pravosuđa koja se desila 2010. godine u našoj državi, počinju problemi pravosudnih organa u Sandžaku.

Naime, tada su ukinuti sudovi u opštini Tutin i opštini Sjenica i to je iskorišćeno da se smanjuje konstantno i drastično broj sudija i tužilaca, ali su brojevi predmeta iz godine u godinu drastično rasli od 10 do 20%.

Ovaj problem je delimično rešen 2014. godine kada se ponovo osniva i formira Osnovni sud u Sjenici koji danas bivstvuje i u kojem danas radi pet sudija.

Svi kriterijumi za postojanje osnovnog suda u opštini Tutin danas postoje. Mislim na one kriterijume koje je odredilo pravosuđe i moram reći da nije pravedno da jedna od najvećih opština u našoj Republici, sa 31.155 stanovnika iz popisa iz 2011. godine, znači 31.155 i koja je istovremeno i pogranična opština, nema svoj osnovni sud, dok neke opštine, uzeću na primer Petrovac na Mlavi, koji je, reći ću, manji od jedne mesne zajednice u Tutinu, takav sud ima.

Trenutno, sudije iz Novog Pazara putuju za Tutin i mogu da kažem da je to u ovim zimskim danima jako rizično i problematično. Sudska jedinica u Tutinu ima svoju sudsku zgradu u kojoj je do 2010. godine bio smešten sud i opštinsko tužilaštvo, tako da ne bi bilo nikakvih finansijskih izdataka, već bi se, naprotiv, oni smanjili obzirom da sudije iz Novog Pazara ne bi primali nadoknadu za putovanja.

Sa druge strane, zaista bi se jako izašlo u susret građanima koji žive u ovoj opštini, koja je jako razuđena, jer danas građani koji žive na Pešteri moraju zbog najjednostavnije situacije da putuju u Novi Pazar i to iziskuje i finansijske troškove i sve druge troškove.

Tako da želim zbog svega navedenog, jedne realne potrebe, da zamolim ministarku pravde, Maju Popović, da inicira vraćanje, tj. ponovno uspostavljanje osnovnog suda u Tutinu.

Eto, da nam date komentar na to.

Jedanaesto vanredno zasedanje , 07.09.2021.

Uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, prošle nedelje na lokalnim portalima u Novom Pazaru pojavila se vest da je na konkursu za prijem novih radnika u Poreskoj upravi u Novom Pazaru primljeno devet lica i od toga devet pripadnika srpske nacionalnosti i ni jedan Bošnjak, i ako je bilo jako puno Bošnjaka koji su konkurisali na ovaj konkurs i zadovoljavali sve uslove koji su konkursom traženi.

Takođe se navodi da je više uposlenih, odnosno onih koji su prošli konkurse i dobili radna mesta za ove inspektore, da nisu uopšte iz Novog Pazara, iz praktično regije ovog dela Srbije. Ja vas podsećam da zakoni, kao i Ustav Republike Srbije izrazito zahtevaju da, naravno, pre svega stručnost se ispoštuje i to da u državnim institucijama se preslika odnos stanovništva u toj regiji, odnosno da nacionalne manjine i većinski narod budu zastupljeni u odnosu u kojem žive na toj teritoriji.

Nažalost, Bošnjaci su i pre ovog konkursa u ovoj instituciji bili manje zastupljeni. Ako je istinit ovaj podatak, on bi bio i porazan i izrazito nepravedan. Zamislite u jednom gradu u kome je 90% do 95% preduzetnika bošnjačke nacionalnosti dolaze inspektori finansijskih koji su isključivo srpske nacionalnosti. To bi zaista bilo neprihvatljivo i to ne bi bilo u skladu razvoja dobrih međunacionalnih odnosa u toj regiji.

Stoga tražim od Ministarstva finansija da mi informacija o broju i nacionalnoj pripadnosti zaposlenih na ovom konkursu daju i dostave, na ovom konkursu za inspektore finansijske u Novom Pazaru. Ukoliko se ispostavi da je ova informacija tačna, tražim od Ministarstva da se poništi navedeni konkurs zbog očiglednih nelogičnosti i nepravilnosti, jer logici je neprihvatljivo da na svih devet mesta budu primljeni pripadnici srpske nacionalnosti, ako je većina prijavljenih imalo bilo bošnjačke nacionalnosti i zadovoljavali su sve kriterijume. Sigurno je bar na jednom mestu jedan konkurent Bošnjak bio bolji od njegovog konkurenta ili konkurencije.

Želim da kažem da treba o ovakvim stvarima pristupiti jako pažljivo u cilju izgradnje jednog multietničkog društva i promovisanju Srbije kao države, kao što je i tradicija, da vodi računa o pravima nacionalnih manjina u ovoj zemlji.

Takođe, želim da pozovem praktično državu da sa posebnom pažnjom ne vodeći se za tendencionalističkim izjavama određenih političara ili tendencioznim novinskim naslovima se ophode prema slučaju, da kažem, prema novinskoj aferi koja je ispala u gradu u Novom Pazaru oko intoniranje himne.

Ja vam dajem podatak čist, jer moja deca idu u tu školu. Ja sam pitao svoju decu da li je intonirana himna Republike Srbije, rekli su mi da jeste. Znači, troje moje dece pohađa bosanski jezik u toj školi.

Znači, molim nadležne organe i pozivam da vrlo pažljivo istinito ispitamo šta se desilo, da se ne podižu tenzije i da se ne pravi jaz između Bošnjaka i Srba u jednoj sredini u kojim su tradicionalno dobri odnosi između ta dva naroda. Hvala.

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.05.2021.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi zemljaci koji gledate ovu Skupštinu, podsetiću vas da se nalazimo u zadnjoj sedmici svetog meseca Ramazana, kada su muslimani posebno posvećeni molitvi, posebno posvećeni činjenju dobrih dela i solidarnosti.

Međutim, ovaj harmonični, lepi trenutak za sve Muslimane, preseklo je i uzbudile su zaista ružne scene koje dolaze iz Jerusalima, gde se strašan teror i nasilje sprovodi i sprovedeno je nad vernicima u velikom kompleksu, velikom islamskom centru Al-Aksa.

Situacija zaista preti da eskalira. Već je veliki broj poginulih Palestinaca i dece u ovom brutalnom napadu. I ovo je nešto što je osudio ceo kulturni i ceo savremeni svet. Pogledajte izjave i od Putina, od svih drugih velikodostojnika, pa i od Bajdena, osuđuje se nasilje. Osuđuje se sprovođenje političkih, da kažem, ciljeva na nasilan način.

U osnovi je želja da se upotrebom sile i nasilja ostvare politički ciljevi i nametne političko rešenje od strane izraelskih vlasti, a to je okupacija Jerusalima, koji je danas zajednički grad svih onih koji žive tamo, a to su, podsetiću vas, Izraelci i Palestinci. Ali, Palestinci nisu samo muslimani, nego je jako brojna i pravoslavna, da kažem, konfesija, koja je druga po brojnosti i koja takođe godinama unazad trpi zaista velike pritiske i nema mogućnost da ostvari svoja opšta prava, opšte ljudsko pravo na život i na sprovođenje verskih obreda.

Izraelci protivno odluci Saveta bezbednosti UN, kažem, na silu žele da okupiraju ceo Jerusalim i da ga proglase za glavni grad Izraela.

Ja duboko verujem u onu Monteskjeovu tezu da kada se pojavi mnogo zla u jednoj državi ili na zemlji, treba vera i religija je ta koja treba da da mnogo razloga za pomirenje.

Stoga pozivam sve verske zajednice u našoj državi, pozivam sve organizacije koje se bave očuvanjem ljudskih prava u ovoj državi, da osude svako nasilje, pogotovo ovo nasilje nad civilima i ovaj teror koji se sprovodi u Jerusalimu i da apeluju na mir i pravedno rešenje koje je svima na interes.

Mir u Palestini i pravedno rešenje palestinskog pitanja je ključ ne samo stabilnosti Bliskog istoka, već dobrih i kvalitetnih međureligijskih odnosa u celom svetu.

Naravno, želim i da podsetim sve vas da se danas slavi jedan od nacionalnih praznika Bošnjaka u ovoj državi, to je Dan nacionalne zastave, koja je simbol, da kažem, nacionalnog jedinstva Bošnjaka i željom za prosperitetom, ali ono i svedoči, ovaj praznik tradicionalnim, dobrosusedskim odnosima i saradnji Bošnjaka sa drugim nacionalnim zajednicama na ovim prostorima.

Stoga želim da Bošnjacima čestitam ovaj praznik, u želji da doživimo zajedničku prosperitetnu budućnost u ovoj državi zajedno. Hvala.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.03.2021.

Uvaženi prijatelji, Fond za razvoj Republike Srbije svake godine raspisuje konkurs za dodelu kredita koji daje svim delovima naše zemlje, i to su jako povoljni krediti. Reč je o sredstvima koja se isplaćuju 10 godina, sa grejs periodom od jedne godine i sa minimalnom kamatom od 1,5-2,5% i to ide u zavisnosti da li preduzeće iz te opštine u kojem je stepenu razvijenosti opština. Naravno, s druge strane i od vrste kredita, odnosno ko ga traži, da li je to razvojni kredit, da li je namenjen mladim ljudima, trudnicama, odnosno ženama i u tim uslovima on ima bolje karakteristike.

Razvojna agencija Srbije je takođe preko Ministarstva privrede i Fonda za razvoj privrede takođe opredeljuje kredite, jako dobre, jako povoljne, koje čak subvencioniše od 25-45% i to zavisi od stepena razvoja za nerazvijene opštine, npr. opštinu Tutin koja spada u devastirane opštine u Republici Srbiji i peta je kategorija razvijenosti, 45% su potpuno besplatna, odnosno bespovratna sredstva koje država donira ili daje tim preduzećima.

Naravno da zahteve može preduzetnik, mikro-preduzeće za ove kredite podneti fondu ili lokalnim, odnosno regionalnim razvojnim agencijama npr. u našem kraju postoji regionalna razvojna agencija SEDA koja obuhvata tri opštine, Sjenicu, Tutin, Novi Pazar i preko nje se predaju zahtevi za ove kredite. Ona vrši monitoring, administrativno pomaže, sa druge strane prati iskorišćavanje ovih sredstava.

Međutim, jednim ispitivanjem koje je uradila ova naša razvojna agencija u Sandžaku SEDA, oko 90% ljudi koji su zainteresovani za ovaj kredit iz razloga što ga prati kamata, jer vi dobro znate da je kamata strogo zabranjena Muslimanima, i to je nešto što islam strogo zabranjuje, kamatu, lihvarstvo, zelenaštvo, izrabljivanje na takav način. To znači da, mi podržavamo tu, da kažem, moralnu ekonomiju, i praktično onemogućava se zarađivanje samo na osnovu novca, samo na osnovu kamate, ali sa druge strane je dopušteno da se uzima zajam, da se ulaže, da se stvara profit. Naravno, da se podeli rizik i sa onim koji ulaže, zajmodavcem i onim koji uzima, u takvim uslovima vrlo korektno, je moguće i može jedan Musliman uzeti zajam.

Stoga, želim da uputim sugestiju Ministarstvu ekonomije i Fondu za razvoj da kamata koja je predviđena ovim programima, otpiše, odnosno da je umanji za iznos koji se subvencioniše. Vrlo jednostavno, to je rešenje koje postoji npr. u BiH, jednostavno kamatu odbijte od onog dela koji država besplatno daje i omogućite ljudima iz ovog kraja, a to je preko 1.000 malih preduzetnika, jako uspešnih, da posluju sa ovim novcem koji država opredeljuje za ove programe.

Veliki je moralni problem verujućih ljudi da uđu u nešto što im je zabranjeno. To je problem verujućim ljudima i meni samom, i mislim da ovim rešenjem koje predlaže, da ima u vidu Ministarstvo privrede, možemo da omogućimo ljudima islamske veroispovesti, koji su uspešni preduzetnici, da konzumiraju ovaj novac i na taj način pomognu i sebi i ovoj državi, jer je reč o izuzetno uspešnim mikro-preduzećima. Hajde da podelimo rizik. Ja vam garantujem da će Sandžaklije sigurno ostvariti profit i za sebe i za ovu državu. Hvala vam.

Imovinska karta

(Beograd, 06.07.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Odbornik Skupština grada Nivig Pazara Grad Mesečno 25000.00 RSD 15.08.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 2797.00 RSD 03.06.2016 -
Lekar Opšte bolnica Novi Pazar Republika Mesečno 65773.00 RSD 01.02.2014 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 45000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.