Kolega, moram da vam odgovorim na sve ovo što ste vi sada rekli.
Narodni poslanici svoje diskusije vežu za utiske koje donose iz sredine u kojoj rade i žive. Upravo ste spomenuli nekog akademika koji se uporno bavi politikom, pa Marka Atlagića naziva maltene fašistom i celu SNS. Zato što se on zvanično ne bavi politikom mislite da neko ne treba da mu odgovori? Ja mislim da treba, jer će ili da bude akademik ili političar. Može i jedno i drugo, ali onda da bude ovde ravnopravan sa nama, a ne da on priča šta želi, a mi da moramo da trpimo zato što smo političari.
Druga stvar, kada su u pitanju ti nadimci, evo, ja sam jedan nadimak preneo od građana Srbije koji sam čuo i tada predsedavajuća Nataša Mićić mi nije izrekla opomenu, a bila je mnogo strožija nego što smo mi sada. Recimo, građani Srbije su Božidara Đelića zvali „Boža derikoža“ ili „Miki Maus“, kao što mu je nadimak dala Nataša Jovanović, koleginica, niko zbog toga nije dobio opomenu.
U ovom parlamentu ono čega sam se uvek gnušao jeste uvlačenje članova porodice u politiku, a samo jedan kolega iza vas je postavio jedno pitanje – da li je tačno, pitao je ministra unutrašnjih poslova, da li je tačno da predsednik Republike tuče svoju ženu? Vi očekujete da kolega Marko Atlagić i drugi poslanici na to gledaju blagonaklono i da na bilo koji način ne pronađu način da na sve te uvrede odgovore, a o deci i uvlačenju dece u politiku ne želim da pričam.
Znači, ako želite da se bavite politikom prvo morate da imate dobar stomak da bi ste trpeli udarce i dovoljno časti i poštovanja tuđe dece da biste poštovali i voleli svoju, a ko to nije u stanju nemoj da se bavi politikom, a neki nisu zaslužili ni da budu, čak, roditelji.
Da li želite da se Narodna skupština u Danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika?
(Đorđe Vukadinović: Da.)
Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Saša Radulović.
Izvolite.