Hvala, kolega Šaroviću.
Reč ima ministar dr Zlatibor Lončar. Izvolite.

Hvala, ministre.
Reč ima Neđo Jovanović.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Poštovana premijerka, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, imaću nekoliko pitanja za premijerku, ministra odbrane, gospodina Vulina i potpredsednicu Vlade dr Zoranu Mihajlović.

Prvenstveno bih pitao premijerku Brnabić u vezi nastavka projekta digitalizacije, šta su dalji planovi i kakvi su projekti koji se tiču procesa obrazovanja i nove školske godine koja nam predstoji? Dakle, pripreme u vezi toga, šta će se dešavati u tom smeru i tom smislu? Već su nešto moje kolege pokrile i pitale u vezi odnosa države prema mladim ljudima, prema mladim talentima i naučnicima. Znam da ste vi puno za ovih godinu i po dana uradili na tom planu i pogotovo u smislu unapređenja inovativne privrede, unapređenja sektora inovacionih tehnologija i pravljenja habova, tehnoloških parkova i definisanja Srbije kao zemlje i države znanja i obrazovanja.

Što se tiče ministra Vulina, želim da ga pitam o bezbedonosnoj situaciji u zemlji? O bezbednosnim izazovima na prostoru Kosova i Metohije i da nam kaže nešto više o tome kakvi su planovi Vojske Srbije kada je u pitanju dodatna modernizacija, imajući u vidu da je dosadašnja politika Vlade i njega kao ministra bila takva da se puno investira u novo naoružanje, u bezbednost zemlje, u obezbeđenje naših granica i naravno frontno odgovaranje na sve bezbedonosne izazove koji postoje u našoj zemlji.

Za potpredsednicu Vlade Zoranu Mihajlović pitanje koje se tiče daljeg napretka Srbije, kada je u pitanju Duing biznis lista Svetske banke i dalji prodori i napredak naše zemlje i definisanje daljih planova, kako će to izgledati u budućnosti i kako ćemo napredovati u tom veoma važnom aspektu funkcionisanja koje utiče na privlačenje stranih direktnih investicija i koje utiče na poboljšanje i pospešivanje poslovnog ambijenta u našoj zemlju.

Ja znam da je i jedna delegacija naša, već sada, trenutno u Vašingtonu, ali na sastanku sa predstavnicima Svetske banke i razgovorima koji se tiču unapređenja, poslovnog ambijenta i naše pozicije, kada je u pitanju Svetska banka, nisu kao neki koji su vas ovde i vas i premijerku i druge ministre dočekali sa transparentnim, a i nisu pokušali da vam ne daju da prođete i da dođete do ove plenarne sale, nisu otišli inkognito, nisu otišli tako kao što je otišao Dragan Đilas, a da to ne zna ni naša ambasada tamo, s obzirom da sam boravio u slično vreme nekoliko dana u Vašingtonu.

Čitam danas i vesti da se čovek sreo sa pomoćnicima, pomoćnika nekog pomoćnika, i navodno nekim kongresmenima, čija imena nismo ni čuli, tako da bih zamolio premijerku da mi kaže nešto i o tome da li će se očekivati neko zakonsko rešenje i zakonski okvir, kada su u pitanju lažne vesti i borba protiv takvih pojava koje generalno utiču na supstancu našeg društva i utiču, naravno, na sve one pozitivne procese koje se odigravaju danas. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne Skupštine Republike Srbije u 2019. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 75 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 89 narodnih poslanika, tako da imamo kvorum, imamo uslove za nastavak rada Narodne Skupštine.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da.)

Reč ima Nataša Sp. Jovanović. Izvolite, koleginice.

Hvala, gospođo Jovanović.
Da li se još neko javlja za reč od predsednika poslaničkih grupa ili ovlašćenih predstavnika? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Hvala kolega Miletiću.
Reč ima dr Vlado Babić. Izvolite.

Hvala dr Babiću.
Pošto nema više prijavljenih za reč, prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč u zajedničkom načelnom i jedinstvenom pretresu po predlozima akata iz tačaka 1. i 2. dnevnog reda.
Reč ima gospodin Dragan Jovanović. Izvolite.

Hvala, kolega Jovanoviću.
Reč ima Nada Lazić, ovlašćeni predstavnik. Izvolite.

Hvala, koleginice Lazić.
Gospodin Jovanović ima pravo na repliku. Izvolite.

Hvala kolega Jovanoviću.
Gospođo Lazić, mogu da vam dam repliku. Izvolite.
Pravo na repliku.

Hvala uvažena predsednice, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici.

Složio bih se sa većinom svojih kolega ovde u parlamentu, da je dobra stvar što ste odlučili, kao predsednik Narodne skupštine da stavite na dnevni red, ovako važnu temu, kao što je Rezolucija Narodne skupštine Republike Srbije o Vojvodini i naravno na taj način izrazili puni demokratski kapacitet i naše većine i vas, kao predsednika Narodne skupštine i želju i volju za dijalogom u parlamentu o ključnim stvarima za razvoj naše zemlje i za budućnost naše zemlje.

Čuli smo različita viđenja, a imajući u vidu da sam imao juče priliku dosta dugo da predsedavam, mogu samo da kažem da sam uživao u toj raspravi, koja je u većini slučajeva bila vrlo, vrlo argumentovana, pravno i na svaki drugi način potkovana i upravo ovo je slika parlamenta, ovih nekoliko dana koja, i ustvari odražava sliku srpskog parlamenta i narodnih poslanika u Republici Srbiji.

Naravno, ja ću ovde izneti stavove svoje stranke o ovoj rezoluciji, o stavovima koji su moje kolege izrazile, kada je u pitanju ova rezolucija o AP Vojvodine.

Naravno, reći ću i da mi nećemo podržati ovu rezoluciju i njeno izglasavanje u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ali isto tako ne slažemo se i sa stavovima nekih stranaka, kao što je recimo SRS, o tome kako treba da bude uređena AP Vojvodina i kako treba uređenje i Ustav Republike Srbije da bude u budućnosti.

Ono što bih prvo želeo da podvučem, to je da prva dva pasusa ove rezolucije, bih i lično potpisao, jer ona upravo govore o tome, o Vojvodini onakvoj kakva ona jeste u sadašnjem njenom položaju, poziciji u okviru Ustava Republike Srbije.

Dakle, jedna autonomna pokrajina, u svakom slučaju je primer suživota, primer međukonfesionalne, dakle međureligijske tolerancije i međuetničke tolerancije i naravno u sastavu i čvrsto povezana sa Centralnom Srbijom i sa nacionalnim nivoom Republike Srbije.

To je ono što su i lideri srpski, od pre i 100 godina, zagovarali kroz njihove ideje, kada su pravili, kada je još i kralj Aleksandar pravio kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, kada je posle Versajskog kongresa formirana i Kraljevina Jugoslavija.

To je bila jedna država koja je trebala da bude parametar i u koje temelj glavni trebao da bude, u stvari međusobna tolerancija, prosperitet, ekonomski razvoj. Posle su takvu ideologiju baštinili i Nikola Pašić, Milan Stojadinović koji, nažalost u to doba, zbog takvih vizionarskih ideja zbog Srbije i Jugoslavije, koja je tada promovisala, zbog dobrih odnosa i sa Malom Antantom i sa tadašnjom Turskom i sa Velikom Britanijom i sa Francuskom i sa Nemačkom.

Dakle, vrlo je jasno kakva je tada politika vođena, vođena je onakva politika kakvu i danas predsednik naše države vodi.

Ono što je najtužnije u svemu tome, što se i 80 godina posle toga nalazimo u sličnoj situaciji, da svi oni koji imaju vizionarske ideje, koji žele jaku Srbiju, koji žele ekonomsku razvijenu i nezavisnu zemlju, nezavisnu od, koliko je to moguće, prvenstveno od regionalnih uticaja, ali naravno i uticaja velikih sila, izloženi su, naravno najtežim vrstama prozivanja, pokušaja progona, ili kako bi to rekla jedna televizija, koju slobodno mogu da nazovem „šifrovana“, izloženi, oni su nazvali onu opsadu predsedništva i predsednika Republike pre neki dan, talačkom krizom.

Valjda je predsednik Republike Srbije za njih, u nedelju, u tih nekoliko sati, kada su ulazili u one kamione, probijali kordone policije, tukli policiju, pokušali da uđu u zgradu, valjda da linčuju predsednika i članove službi naše javne bezbednosti. Valjda je on tada bio talac ili su oni to u svojim glavama, naravno to jeste istina, mislili da je on talac.

I tada je narodni poslanik Arnautović, na žalost pod velikim uticajem Petra Živkovića, i pokušao i pucao u Milana Stojadinovića koji je govorio o Srbiji, koji je govorio o Jugoslaviji, koji je govorio o geopolitici, o finansijama o privrednom rastu i razvoju koji je, ja mislim 1936. godine iznosio nekih 14 procenata.

Na žalost posle 80 godina imamo sličnu situaciju da elementi koji su tada imali 1 posto, kada pogledate ta istraživanja, ko god bude želeo to može da vidi u knjizi „Propaganda Milana Stojadinovića“ i tada je Ljotić imao 1 posto podrške, i sada oni koji su njegovi sledbenici imaju 1 posto podrške, i sa tim 1 postom podrške oni žele da preuzmu vlast, žele da preuzmu Srbiju, i valjda da je vrate u neko vreme koje podrazumeva ekonomsko slabljenje, koje podrazumeva antisemitizam, koji podrazumeva sve ono što Srbija nije i što naš narod nije i naravno da to mi kao većina, ali prvenstveno građani Republike Srbije, pa bar onih 55 do 60 i nekoliko posto, po poslednjim istraživanjima, koji jesu za predsednika Republike i koji podržavaju njegovu politiku, neće dozvoliti.

Čudno je, ali naravno, ne može da se ne dovede u vezu i to da se mi danas nalazimo u veoma složenoj geopolitičkoj situaciji, i nije slučajno što naslednici profašističkih elemenata partija koje su figurirale u našoj zemlji pre Drugog svetskog rata, i u političkom životu same Jugoslavije, i Kraljevine Srba i Hrvata i Slovenaca, nije čudno što se njihove aktivnosti, sve ovo što rade na unutrašnjem planu u našoj zemlji, potpuno slaže i potpuno je imanentno onome što se događa u našem regionu, a događa se to da KBS izvodi vojne vežbe zajedno sa vojskom Albanije.

Događa se to da se mi borimo i da se ovih nekoliko dana predsednik Republike bori za dovođenje „ Folksvagena“ u Srbiju, za nova radna mesta, za nove investicije, za modernizaciju i kakva se poruka šalje na taj način?

Ulaskom i pretnjama novinarima, ulaskom u studio, opsadom Predsedništvom Republike, kakva se poruka šalje ne samo političarima i svima koji sedimo u ovom parlamentu i u državnim institucijama, kakva se poruka šalje građanima?

Jel se šalje poruka da smo svi meta? Jel se šalje poruka da to što želimo da Srbija bude moderna, prosperitetna, da bude deo Evrope, da bude deo modernog sveta, da su sve to one vrednosti zbog koje sutra možemo da nastradamo.

Ako su pre neki dan udarili na predsednika Republike, pa šta je problem da sutra, kao što su to isto tako uradili napadajući poslanika i kolegu Drecuna, šta je problem da napadnu bilo koga i bilo kog građanina Republike Srbije.

Kao pravna država i naravno kao ozbiljna zemlja smatram da to ne smemo da dozvolimo. Želim da ovo što sam malopre izrekao povežem sa ovom dobrom i argumentovanom raspravom o rezoluciji koju su predlagači, koji gospodin Nenad Čanak, koleginica Nada Lazić, Olena Papuga, koji su podneli, da je odlično o tome raspravljati, ali i da je odlično da razmenimo argumente i da govorimo o tome kako da unapredimo i politički i ekonomski i na svaki drugi način APV i kako da zajedno i to jeste i Parlament Srbije i jeste mesto na kojem treba razgovarati o tim ključnim stvarima za našu zemlju kako da iskoristimo sve potencijale Vojvodine, ne samo prirodne potencijale koje Vojvodina definitivno ima, nego i ljudske potencijale i kako da i to u jednom delu, Ja bi slobodno mogao ova prva dva pasusa i da potpišem.

Kako da unapredimo potencijale, ljudske potencijale i kako da zaustavimo taj takozvani odliv mozgova ili mladih ljudi koji žive u Vojvodini, ali naravno u kontekstu cele naše zemlje, jer to nije imanentno samo u Republici Srbiji, to nije imanentno APV, nego svim zemljama u regionu, ali ne na teritoriji zemalja koje su, čak i članice EU.

Ja sam za to da mi danas i u narednim danima govorimo o ekonomskom prosperitetu, govorimo o investicijama. Ono što je suštinski važno da je ova pokrajinska vlada u prethodnih nekoliko godina realizovala više desetina strateških projekata počevši od privlačenja novih investicija, „Lira“, „Delfaja“, mogućnosti da se zaposli hiljade ljudi tamo, formiranje industrijskog parka u Novom Sadu. Stvaranje od Novog Sada i Vojvodine jednog informacionog tehnološkog haba gde hiljade, mladih ljudi rade u oblasti informacionih tehnologija, stvaraju dodatnu vrednost i na taj način jačaju srpsku ekonomiju.

Takođe, projekti koje je Republika Srbija na teritoriji APV radi u saradnji sa kineskim partnerima i od ključnog značaja za Republiku Srbiju i tu ću potencirati prugu Beograd–Budimpešta i mislim da se često, možda i ne namerno ta pruga pominje u kontekstu da je to pruga Beograd – Budimpešta. To nije pruga Beograd – Budimpešta nego Beograd-Budimpešta-Brno-Bratislava-Krakov-Varšava.

To je most Republike Srbije ka centralnoj Evropi, to je most Republike Srbije ka Višegradskoj grupi zemalja sa kojima Srbija i ja se zalažem iskreno za to, treba da jača saradnju kao što smo to uradili. Za to jeste zaslužna ova vlast, da jačamo saradnju sa Mađarskom. Nikada odnosi Srbije i Mađarske nisu bili kao što su to danas istorijski na najvišem nivou i to treba da nam bude jasan signal i znak koliko treba zajednički da ulažemo i u te odnose i u mostove i u infrastrukturu sa zemljama oko nas i da na taj način ekonomski i na svaki drugi način jačamo svoju državu.

Tako da, u svakom slučaju, mi nećemo glasati za ovu rezoluciju ni za predlog zakona o finansiranju APV. U svakom slučaju, kao i naše kolege iz SNS, spremni smo za svaki vid dijalog, za razmenu argumenata, činjenica, stavova, mišljenja sa svima zarad interesa Republike Srbije, naravno i građana Republike Srbije i APV. Hvala.

Hvala, koleginice.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Maletić. Izvolite.

Hvala koleginice Maletić.
Reč ima Jasmina Obradović. Izvolite.

Hvala, koleginice Obradović.
Reč ima narodni poslanik Radovan Jančić.

Hvala, kolega Jančiću.
Reč ima narodni poslanik dr Vlado Babić.