Hvala kolega.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje?
(Srđan Nogo: Ne.)
Ne.
Povreda Poslovnika Aleksandar Marković. Izvolite.

Hvala, kolega Markoviću.

Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne.)

Dobro, nastavljamo sa radom.

Reč ima prof. dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

ZORANA MIHAJLOVIĆ: Prvo, gospodine Đurišiću, ja odlično čujem, ako samo možemo da umirimo poslanike, pošto ne znam koji Nogo je ovde, onaj što priča da će da siluje ili ovaj što bi hteo da to potvrdi još jednom.

Dakle, gospodine Đurišiću, ja odlično čujem, nema potrebe da vičete. Kada govorite o ozakonjenju, reći ću vam ponovo ono o čemu smo pričali juče i dobili ste sve informacije od mene, ali ćemo ih ponoviti zbog javnosti Srbije.

Dakle, u periodu od 1997. godine do 2014. godine, to je 17 godina, urađeno je ukupno 150 hiljada rešenja o ozakonjenju ili legalizaciji, tada se to zvalo legalizacija, znači, za 17 godina 150 hiljada rešenja.

Kada je SNS dobila poverenje građana 2012. godine, pa 2014. godine, ono što smo mi nasledili upravo od vas i vaših političara, državnika, ministara itd, bilo je gotovo dva miliona nelegalno izgrađenih objekata na teritoriji Republike Srbije. Dakle, to ste nam ostavili u amanet, dugove i dva miliona nelegalno izgrađenih objekata.

Mi smo se potrudili i doneli Zakon o ozakonjenju krajem 2014. godine, ovaj parlament ga izglasao i za tri godine ovim zakonom je doneto pravosnažnih rešenja 183 rešenja o ozakonjenju. Takođe, uradili smo ono što niko do nas ranije nije uradio, jer verovatno nije ni želeo da se susretne sa tim podatkom, uradili smo popis nelegalno izgrađenih objekata. Gotovo dva miliona nelegalno izgrađenih objekata, to je ono što su vlasti ostavile.

Nismo bili zadovoljni dinamikom, videli smo u praksi šta se dodatno dešava i zato smo i juče i danas ispred poslanika, i juče i danas, ispred svih vas sa izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju, jer smatramo da moramo da rešavamo to pitanje.

Ali, ono što se provlači kroz vaše izlaganje sve vreme, to je da smo mi ti koji, navodno, gradimo nelegalno. Kada kažem mi, mislite mi iz vladajuće koalicije, da mi znamo koliko nešto košta ili ne košta. To je verovatno iskustvo koje vi imate. To je verovatno neko veliko dugogodišnje iskustvo koje vi imate.

Dakle, naprotiv. Vlada Republike Srbije hoće da reši ovo pitanje. Ne može da reši sve odjednom, ne može da se očito brzo, zato su danas ove izmene i dopune ispred vas. Ali, ono što mislim da je dodatno važno, to je, prvo, da ne bunite građane Srbije. Svi koji su gradili nelegalno nakon 27. novembra 2014. godine neće moći da se ozakone. Popis je jasno rekao šta može da se ozakoni, dakle, dao je prvo broj nelegalno izgrađenih objekata, zatim je dao šta može da se ozakoni, šta ne može da se ozakoni.

Druga stvar, vezano za satelitski snimak, niko satelitski snimak ne krije, on je kupljen, između ostalog, iz kredita Svetske banke koji je dat za katastar. Jedan deo smo iskoristili za satelitski snimak. Ja ne vidim šta je problem da se on lepo vidi. Znači, možete otići u katastar, možete od građevinskog inspektora dobiti satelitski snimak, i možete kod organa za ozakonjenje, takođe, dobiti svoj satelitski snimak. Jel to nije transparentno? Ja mislim da je to vrlo transparentno.

Kada govorite o prihodima, odnosno uopšte o prihodima od ozakonjenja, do današnjeg dana država Srbija zajedno sa jedinicama lokalnih samouprava je prihodovala 3,9 milijardi dinara samo na konto prihoda od ozakonjenja. Od toga su jedinice lokalne samouprave dobile 2,7 milijardi, a 1,2 milijarde je u budžetu Republike Srbije. Zašto sada to ne može da stoji u našem zakonu? To je bila sugestija Ministarstva finansija da treba da ide u Zakon o budžetu i da se svakako opredeli statutima jedinica lokalnih samouprava, da ide na infrastrukturu, baš onako kao što smo rekli.

Dakle, kod nas je sve jasno i sve se zna i postoji odgovor na svako pitanje, ali nema nigde odgovora na pitanje – a šta ste radili 10 i više godina i kako ste mogli da dozvolite dva miliona nelegalno izgrađenih objekata? Jer, inače, najveći broj nelegalno izgrađenih objekata nije nastao devedesetih, nego je nastao od 2000. do 2012. godine, po podacima sa kojima mi raspolažemo. Hvala.

Hvala.
Reč ima Jelena Žarić Kovačević.
Jelena Žarić Kovačević čeka i tražila je repliku na konto pominjanja političke partije, kao ovlašćeni predstavnik. Izvolite.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić, replika.

Kolega, obraćajte se meni.

Reč ima narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, replika.

Hvala, kolega Martinoviću.
Pravo na repliku Marko Đurišić, pa Srđan Nogo.
(Srbislav Filipović: Jesi li se okupao?)

Hvala, kolega Đurišiću.
Ja sam sa vama ovde više od četiri godine. Nikad stvarno nisam čuo da je vas neko lično nazvao.
(Marko Đurišić: Sad niste čuli.)
Ne, ne, vas niko. Vas niko lično.
(Marko Đurišić: Sad mi je govorio – gde sam se kupao i to. Sad mi je rekao.)
Doktor Aleksandar Martinović, pravo na repliku. Izvolite.

Hvala, gospodine Martinoviću.

Hvala.
Pravo na repliku ima Marko Đurišić. Izvolite.

Kolega Đurišiću, ovo apsolutno nije govor.
(Marko Đurišić: O čemu se radi? Da li je to bila atmosfera 2000. godine?)
Da li možete da me saslušate. Da li možete da uradite i učinite minimum da ova rasprava bude dostojanstvena i na jednom civilizovanom nivou?
(Aleksandar Martinović: Ko je ubijen?)
Ja mogu da razumem i debatu, mogu da razumem i nekada malo teške reči, ali pominjati ubistva, da neka politička partija to radi, to stvarno ne mogu da vam dozvolim, a upravo zbog dostojanstva Narodne skupštine.
Ja vas molim upravo zbog toga da ne bi bio primoran da vas kaznim. Ne želim to da radim. Nećete mi vi to reći. Hvala.
Pravo na repliku ima Srđan Nogo.
(Marko Đurišić: Sram vas bilo! Sram te bilo!)

Izvolite, kolega Nogo.

Morate zamoliti vaše kolege iz istog reda da se malo umire i da vam dozvole da govorite. Izvolite.

Mi vam dozvoljavamo da govorite. Nemamo nikakav problem.

Hvala.
Polako, kolege, puna je lista.
Reč ima dr Aleksandar Martinović, pravo na repliku.