Hvala, uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, mi iz SDPS smo uvek zadovoljni kada se uvećavaju prava i mogućnosti penzionera, radnika, kada se povećavaju davanja za marginalne društvene grupe i kada država pokušava da dosegne najveći mogući nivo socijalne odgovornosti i socijalno odgovornog ponašanja.
Ono što je suštinski važno i što moram da napomenem u vezi je sa ovim predlozima zakona, pogotovo koji se tiču povećanja penzija, dakle, aspekta koji će za svoj glavni cilj i koji za svoj glavni cilj ima poboljšanje standarda života preko 1.700.000 ljudi, dakle, penzionera.
Dužan sam prema građanima Republike Srbije i prema svim mojim kolegama da kažem koji je to kontekst i šta je u stvari dovelo do ovoga i šta je rezultiralo da danas država koja je do pre pet godina bila u ogromnim finansijskim i ekonomskim problemima može da se dinamično razvija, može da ostvaruje jedan ozbiljan privredni rast.
U pravu je ministar Siniša Mali, da Srbija danas je na drugom mestu kada je u pitanju privredni rast u celoj Evropi. To je tačno, to je istina. Ko god to pokušava da opovrgne, ko god kaže da nije tačno neka pogleda samo izveštaje, neka pogleda statistiku vodećih evropskih, ekonomskih časopisa. Poljska je prva sa 5,1%, Srbija u prvih šest meseci druga sa 4,9%. Dakle, to je istorijski i visok nivo privrednog rasta, to je ono što je i jeste cilj predsednika Republike Aleksandra Vučića, Vlade Republike Srbije i nas ovde koji predstavljamo većinu u parlamentu da Srbija u narednih nekoliko godina ostvaruje privredni rast od 5% i više kako bi naravno mogla više da izdvaja za obrazovanje, za nauku, za socijalne kategorije i kako bi naravno zemlja bila i došla do onoga što je i zaslužuje, a to je jedno socijalno i ekonomsko blagostanje.
Moram da napomenem da naša zemlja danas gotovo nema fiskalni deficit, da je javni dug smanjen, da smo danas, kada je u pitanju Duing biznis lista Svetske banke na 10 mestu. Podsetiću vas na 2013. i 2014. godinu, da koleginice Radeta 176 mesto, iza nas su bili samo Sirija i Somalija. Eto, koliko smo uspeli da jasnom vizijom, našeg predsednika i Vlade dođemo do preko potrebnih ekonomskih reformi fiskalnog sistema, ali i do toga da svake godine u prethodnih nekoliko godina imamo priliv stranih, direktnih investicija oko preko tri milijarde evra i da sa 26% nezaposlenosti iz 2012. godine dođemo do današnjih 13% . Mislim da ćemo već tokom naredne godine, odnosno naredne dve godine doći do tog glavnog i osnovnog cilja da nezaposlenost u Srbiji bude ispod 10%.
Isto tako je, moram da napomenem da je tom odgovornom, fiskalnom i ekonomskom politikom došlo do povećanja i izdvajanja realizacija kapitalnih investicija. U Srbiji se danas gradi godišnje više od stotinu kilometara autoputeva. Srbija je danas povezana koridorima sa svim zemljama u okruženju, dakle, jeste ekonomski, trgovinski hab u ovom regionu.
Podsetiću vas na izgradnju pruge Beograd – Budimpešta sa kineskim partnerima sa njihovim investicijama koje se očekuju i u narednih nekoliko godina iznosiće negde oko šest milijardi evra. I, samo da podsetim našu javnost i građane ali i sve moje kolege da se tu ne radi o pruzi Beograd – Budimpešta, nego o pruzi Beograd – Budimpešta – Brno – Bratislava – Krak u Poljskoj, to je pruga koja će povezivati Republiku Srbiju sa jugoistokom, sa severom Evrope, što znači da će naša roba, ali i roba kineskih naših partnera koji su nam možda danas najznačajniji u ovom trenutku moći mnogo lakše i brže da ide u sve delove Evrope. Tako da smo mi postali u svakom slučaju jedan most, jedne tako velike i moćne sile, jednog ekonomskog džina kao što je Kina koju će preko Srbije svoju robu, svoje usluge moći da distribuira u ostale delove Evrope.
Naravno da je naša većina zaslužna za to, naravno da su lični kontakti predsednika sa predsednikom Šijem, sa rukovodstvom Kine, zaslužni za to da danas imamo posla za nekoliko hiljada radnika u RTB „Boru“, da danas imamo posla za pet hiljada radnika u „Železari Smederevo“, da taj gradi taj region može da živi posle kolapsa koji je doživljen 2012. godine kada su Amerikanci prodali našoj državi tu firmu za jedan evro. I kada, naravno nisu, tadašnje rukovodstvo nije znalo šta će sa tom kompanijom, a bilo je mnogo reči o tome da se ta kompanija ugasi, da ode u stečaj da prosto zaboravimo pet hiljada porodica za koje vezan život i funkcionisanje sigurno 50, 60 do 100 hiljada ljudi, ako imamo u vidu sve one koji su vezani, koji proizvode, koji uslužno rade za „Ju Es Stil“, odnosno tadašnji „Ju Es Stil“, sada „Hestil“, odnosno „Železaru Smederevo“.
Dakle, uspeli smo da oživimo čitav jedan region, čitave gradove, investicije koje imamo na jugu Srbije, na istoku Srbije, auto-put koji se gradi, koji je izgrađen ka Bugarskoj granici. Koridor 10 koji će biti završen u roku od nekoliko meseci i koji će definitivno sada najbrže moguće spajati Srbiju sa Grčkom, sa Makedonijom i drugim zemljama, koji će biti jedan od najbitnijih Koridora za trgovinu i za razvoj ekonomije i trgovinskih partnerstava.
Srbija je definitivno u središtu svih tih trgovinskih i ekonomskih dešavanja, ali i pored svih tih uspeha ova Vlada i, hvala i ministru finansija koji se pokazao kao odličan projektni menadžer, šta god da je radio, uradio je uspešno, i to moram da kažem. Preuzimanje aerodroma „Nikola Tesla“, „Er Srbija“ preuzimanje od strane „Etihada“ i današnjih 5,5 miliona putnika koji prođu kroz beogradski aerodrom u odnosu na 2,5 miliona 2013. godine, i naravno kao šlag na torti, „tačka na I“ Beograd na vodi“, svi oni koji su tada te 2013, 2014, 2015. godine kada smo imali ovde raspravu u Skupštini govorili da su to potemkinova sela, da od toga ništa neće biti.
Evo, Beograd je grad kranova, preko dvesta gradilišta, niču te kule, niče marina, niču poslovni centri, jedan sasvim nov duh Beograda, čist Beograd, pravi Beograd koji prihvata i koji privlači turiste od Irana, Izraela, Kine, Turske, okolnih evropskih zemalja SAD gde danas Srbija ima više od milijardu evra zarađenih od turizma. Eto, to su neki konkretni uspesi koji su njega i delegirali da bude ministar finansija. Dobro je da je ovo prvi predlog zakona sa kojim je on izašao ovde pred nas u parlament, a to je da sve te uspehe konvertuje, odnosno pretvori u bolji život naših građana, u bolji život onih koji su 2016. godine glasali za našu koaliciju, koji su glasali za Aleksandra Vučića, za Rasima LJajića, 2017. godine na predsedničkih izborima, 2018. godine na gradskim izborima, 400 hiljada tih penzionera je glasalo za našu listu. Glasalo je za Vučića, glasalo je za Nebojšu Stefanovića, glasalo je za Malog, glasalo je za Rasima LJajića. Mi sada nastavljamo samo tu politiku, dajemo ono što je zarađeno, ne zadužujemo se više, ne ponašamo se kao pijani milioneri, ne ponašamo se kao populisti koji će iz pepela da podignu PKB ili bilo koju kompaniju koja godinama, decenijama nije plaćala za svoje zaposlene poreze i doprinose, nije bila konkurenta, nije bila izvozno orjentisana. Sada naravno taj populizam koji možemo da čujemo danas u Skupštini govori i protiv Al Dahre, protiv Mubadale i protiv Alabara i njegove „Emar Propertiz“ kompanije i protiv „Avitala“ Izraelskog. Svi smetaju. Kolega jedan iz jedne desničarske stranke ovde govorio, slikao se ispred fabrike u Vladičinom Hanu i propagirao politiku da mi treba da oteramo strane investitore. Ne, dame i gospodo narodni poslanici, mi ćemo i dalje da ih privlačimo, mi ćemo dalje da dovodimo investitore ovde da zapošljavaju naše ljude, da donose nove tehnologije, da naši ljudi imaju trudićemo se što veće plate, da radnici imaju što veća prava.
Samo jaka ekonomija može da iznedri dobru socijalnu politiku. Ko god priča drugačije, priča radi svog partikularnog interesa ili interesa svoje populističke stranke. To nije istina. Mi sada imamo snažnu ekonomiju, mi smo ekonomski lider u regionu, definitvno u svakom pogledu. Siguran sam da će ovaj tim ministara da nastavi sa ovom politikom da ekonomija izvozna orjentisanost budu condition sine qua non politike naše Vlade.
Samim tim što nam je ekonomija jača, jača je Srbija politički, pa vidimo i neke velike moćne sile menjaju svoju politiku ne zato što je Srbija slaba, ne zato što Srbiji treba milostinja, nego zato što je Srbija jaka, pa imamo bolju poziciju i geopolitičku, pa imamo i bolju poziciju oko naše južne pokrajine Kosova i Metohije i, naravno, izborićemo se. Izboriće se i predsednik i naša većina ovde da sačuvamo teritorijalni integritet i suverenitet ove zemlje, ali kao jedna jaka ekonomski i vojni i na svaki drugi način, država.
Naravno, kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, mislim da je ministar Šarčević ovde najviše puta dolazio, mislim da mu je ovo šesti put, čovek koji poznaje jako dobro svoj posao, koji je uveo dualno obrazovanje kod nas koje će rezultirati isto tako novim zapošljavanjem, prilagođavanjem ne našem, nego evropskom, dakle, i regionalnom tržištu rada, koji jako dobro sprovodi reformu i čini efikasniji i osnovno i srednje obrazovanje.
Čestitamo na uspesima kada je u pitanju visoko obrazovanje. Dirnuo je tamo gde niko nije smeo da dirne prethodnih 13 godina od kada je usvojena Bolonjska deklaracija i od kada naša je naša država implementira.