Hvala uvaženi predsedavajući.
Poštovani potpredsedniče Vlade, ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, morao sam da se javim po ovom amandmanu, s obzirom da je stav prethodnog govornika ne samo protivustavan, već je duboko politički a i moralno problematičan.
Sama činjenica da se prethodni govornik pozvao na iskustvo Hrvatske je veoma problematična, jer upravo to iskustvo Hrvatske ima taj negativni efekat i problematičan je sa strane Republike Srbije, jer je Republika Hrvatska upravo napravila etnički čistu državu kod njih na račun srpsko naroda, na račun 250.000 proteranih i ubijenih ljudi u akcijama „Bljesak“ i „Oluja“. Stoga oni mogu da napišu hrvatska RTV, hrvatska vojska i da stavljaju takav prefiks, Republika Srbija i institucije u Republici Srbiji, ne mogu to da rade. Nama uzor i oni na koje možemo da se ugledamo i sa kojima i najviše radimo u domenu partnerstva u politici i ekonomiji su Nemačka, Austrija, a ne Hrvatska.
S druge strane govorimo o tome da se neko stidi prefiksa – srpski, što odbijam sa velikom i jakom indignacijom, jer ovde je pokušano da se spočita ovoj vlasti i Vladi Republike Srbije, predsedniku države i ministru Stefanoviću da ne žele da stave prefiks – srpski, jel to oni koji su počeli prvi da obeležavaju pogrom Srba u Republici Srpskoj Krajini, u akciji „Bljesak“ i „Oluja“, jel se oni stide, jel se mi stidimo, oni koji baštinimo antifašističku i koji smo počeli da javno, pred licem celog sveta vodimo politiku i ne stidimo se antifašističke tradicije srpskog naroda, a i svih drugih naroda koji žive u Republici Srbiji.
Podsetiću prethodnog govornika pa i Vojske antifašističke u Drugom svetskom ratu nisu imale čak taj prefiks – srpski, ni Narodno-oslobodilačka Vojska Jugoslavije, niti Jugoslovenska vojska u otadžbini, nego su podrazumevale poštovale, kako pripadnike srpskog naroda, tako i pripadnike svih onih naroda koji su se borili protiv nacista i koji su se borili proti pogroma Srba, Jevreja, Roma i svega onoga što je podrazumevalo to zlo tokom Drugog svetskog rata.
Smatram da je ovde reč o jednoj svojevrsnoj zameni teza. Ovde se govori o prefiksima, ovde se govori o jezičkim i sintagmičkim stvarima, a ne govori se o tome da su pripadnici policijskih snaga odnosno snaga bezbednosti, da u proteklih nekoliko godina je donesen zakon, dakle glasali smo za Zakon o policiji, koji obezbeđuje karijerno napredovanje. Ministar Stefanović sa svojim timom je napravio takav ambijent da policija sada ima normalnu opremu, da može normalno da radi, da može normalno da radi, da može žestoko da se bori protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Mi sada govorimo o prefiksima, mi govorimo sada o tome kako će se nešto zvati, umesto da govorimo kako da unapredimo i kako svi da pomognemo da pripadnici policijskih snaga dobiju stanove, da povećamo njihov životni standard, samo iz jednog jedinog razloga, iz interesa Republike Srbije i upravo srpskog naroda, koji vi pominjete tako zdušno i u svakoj rečenici.
Ali, neće se položaj pripadnika policijskih snaga, niti bilo koga u ovoj zemlji poboljšati zbog toga zato što ćemo staviti neki prefiks u nekom zakonskom rešenju, nego zato što ćemo izgraditi stanove, zato što ćemo izgraditi puteve, zato što ćemo povećati BDP, zato ćemo biti bolje geopolitički pozicionirani, zato što ćemo zaraditi nekoliko desetina miliona evra, kao što smo to uradili u nekoliko prethodnih dana, pošto se ovde održavao fajnal for i Beograd je bio svojevrsna prestonica Evrope gde se slilo hiljade turista iz svih delova Evrope. To je patriotizam i to je ono što ova Vlada Republike Srbije, što predsednik Republike Srbije, gospodin Vučić, definišu kao glavni i osnovni interes, modernizacija, bolji život, bolji standard.
To je patriotizam, a ne prefiks i ne prazne reči. Hvala.