Hvala gospođo Stamenković.
Reč ima gospođa Sandra Kulezić.
Budući da smo od prethodnog govornika mogli čuti masu kontradiktornih stvari i pitanja vezano za proceduru u Državnom veću tužilaca, ja ću najpre da otklonim jednu sumnju, a to je – svakako nećemo odustati od ovog predloga, niti ćemo ga povući, a to pre svega zbog toga što je procedura i te kako bila u skladu sa zakonom, u skladu sa Poslovnikom, u skladu sa Pravilnikom i u krajnjem, u skladu sa mišljenjem tih istih kandidata koji su u toj proceduri učestvovali, budući da u situaciji kada su u po dva nivoa imali mogućnost da podnesu prigovor i na te, evo sada, osporene rang liste i na konačne rang liste, to nijedan od kandidata koji su učestvovali na konkursu nije učinio.
Pokušaću da redom ispratim ovu malopređašnju diskusiju. Drago mi je što čujem da ne prihvatate zdravo za gotovo činjenicu da je Državno veće eventualno namerno pogrešilo u ovoj proceduri, ali je očigledno da se u ovom slučaju zdravo za gotovo prihvata sve što navodi Alumni klub, odnosno jedan deo predstavnika Alumni kluba u svojim dopisima i tim njihovim dopisima i tim njihovim stavovima se očigledno veruje tako zdravo za gotovo.
Kada je reč o proceduri vezano za izbor za predlaganje ovih kandidata, ja sam u uvodnom izlaganju navela detaljno kako je to rađeno i neću se sada baviti time.
Glavna priča vezana za prethodnu raspravu je bila vezana za zapisnik sa sednice od 14. decembra, na kojoj je doneta odluka o predlaganju kandidata o kojima se danas raspravlja. Sednica je održana u prostorijama Državnog veća tužilaca, odnosno u prostorijama Republičkog tužilaštva, gde se inače drže te sednice, zbog toga što mi nemamo prostor za tako nešto. Sednica je održana uz prisustvo javnosti. Toj sednici su prisustvovali predstavnik Alumni kluba Pravosudne akademije i predstavnik Udruženja tužilačkih pomoćnika Srbije. Oba predstavnika su prisustvovala radnom delu sednice u delu rasprave. Na samom početku sednice doneta je odluka da će odlučivanje biti javno. Državno veće tužilaca ima pravo na to, po Poslovniku o radu Državnog veća tužilaca i nema nikakvog razloga da se bilo kome pravda ili objašnjava zašto je takva odluka doneta. Ta odluka je takođe doneta jednoglasno, uz saglasnost svih članova Veća.
Dakle, nije tačno da je sa sednice isključena javnost. Javnost je prisustvovala u kompletnom delu sednice, osim dela o odlučivanju, i bila u prilici da čuje i predlog izvestioca vezano za izbor zamenika javnih tužilaca, odnosno za predlog odluke i da čuje kriterijume kojima će se tom prilikom rukovoditi Državno veće tužilaca.
Jedan jedini kriterijum je kriterijum koga priznaje i zakon i Poslovnik o radu i Pravilnik o ocenjivanju, a to je kriterijum stručnosti i osposobljenosti i taj kriterijum se meri ocenom sa ispita. Ono što je problem kod odlučivanja u tom slučaju je to da veliki broj kandidata ima najveću ocenu. O tome kako smo diferencirali kandidate koji su imali najveće ocene a nemamo mogućnost da ih na drugi način ocenjujemo, niti smo to činili, ja sam objasnila šta je to što nas je rukovodilo da između dva, tri ili pet kandidata, u nekim slučajevima i 70 kandidata sa peticom za određeno javno tužilaštvo, opredelimo zašto ove petice a ne one petice. Kriterijum iskustva, kriterijum vrste posla koji su obavljali je za nas bio značajan, mimo ocene stručnosti i osposobljenosti. Zašto? Zato što je situacija u javnim tužilaštvima u ovom trenutku izuzetno teška. Takva situacija je od 2013. godine, od povećanja obima posla, od činjenice da se do, evo, poslednjih godinu ili dve dana broj upražnjenih mesta nije popunjavao ili se u vrlo malom broju popunjavao.
Mi smo kao Državno veće koje je dužno da vodi računa o efikasnosti u radu javnih tužilaštava dužni da se pre svega rukovodimo tim imperativom, a to je da poboljšamo rad javnih tužilaštava. Zbog toga smo birali kandidate koji su u najvećem broju, to ste mogli da čujete, tužilački pomoćnici, ljudi koji rade preko 10, jedan kandidat 19 godina kao tužilački pomoćnik, sve vreme u tužilaštvu, to su ljudi koji u ovom trenutku samostalno rade u predmetima već godinama, u predmetima u kojima mogu da rade, u skladu sa odredbama ZKP-a. To su gotovi tužioci. To su ljudi koji će sutra zadržati te svoje predmete, dobiti nove predmete u rad i moći da nastave svoj posao da rade kako su ga i do sada radili.
Svi ti kandidati su od strane javnih tužilaca, koji su dužni da ocenjuju njihov rad, od strane kolega sa kojima rade, ocenjeni najvišim ocenama. Kada kažem najvišim ocenama, mislim o mišljenja koja su nam dostavljena u skladu sa odredbama zakona koji kaže da je Državno veće tužilaca dužno da prikuplja mišljenje o kandidatima i mi smo to, naravno, uradili i mi smo i ta mišljenja imali u vidu. Ali, opet kažem, u delu gde smo diferencirali kandidate sa najvišim ocenama.
Da se vratim na konkretan zapisnik koji je predmet ove prethodne diskusije. Dakle, da, tačno je da Državno veće tužilaca do danas nije usvojilo taj zapisnik, ali nije tačno da državno veće nije imalo sednice u međuvremenu.
Imali smo sednicu u međuvremenu. Međutim, nije bilo uslova da se taj zapisnik usvoji. Zašto? Zato što zapisnik Državnog veća tužilaca nije samo puki zapisnik o broju glasova koje je neko dobio, nego zahteva određeni nivo autorizacije i potvrđivanja onoga što je svako od članova rekao na sednici Veća prilikom usvajanja zapisnika, što dalje podrazumeva da na sledećoj sednici, na kojoj se usvaja zapisnik, svaki član Veća koji je prisustvovao sednici sa koje se usvaja zapisnik mora autorizovati svoj deo izlaganja. I ovo nije jedini zapisnik koji nije usvojen. Dešavalo se do sada da se prosto ne ponovi isti sastav Veća na sledećoj ili na nekoj od narednih sednica da bi se ti zapisnici potvrdili.
Nije tačno da se Državno veće, kako ste naveli, nadvlačilo sa Poverenikom, Državno veće je postupilo odmah po rešenju Poverenika. Mi smo naveli i tražiocu informacija zbog čega ne možemo da dostavimo zapisnik sa sednice. Očigledno je da to nismo dobro obrazložili. Povereniku smo to obrazložili u našoj novoj odluci kao smo ponovo tražioca obavestili zbog čega mu nismo dostavili. Do sada nemamo novih primedbi od strane Poverenika po tom pitanju.
Kada govorimo o nekakvoj tajnosti postupka i o nekakvoj preliminarnoj sednici, ili već kako su ta grupa kandidata nazivala to dešavanje, koje su zapravo oni sami proizveli, ja ne znam šta da vam kažem vezano za to jer ja ne znam ko je i kako sastavio oni što su oni pokazivali u medijima.
Mogu samo da pretpostavim kako je došlo do toga da neko kaže – evo, ovo je vaš spisak Državnog veća tužilaca. Ne, to nije bio spisak Državnog veća tužilaca, to odgovorno tvrdim. Državno veće tužilaca je odlučivalo na sednici Veća na osnovu rang listi koje je imalo pred sobom, svako od članova Veća, zajedno sa biografijama, zajedno sa mišljenjima i svim ostalim podacima koji su bitni za kandidate.
Dakle, ko je i kako napravio taj spisak? Zašto je želeo da prikaže rad Veća kao nekakav rad podložan uticajem, kao nekakav tajni rad, kao nekakve prethodne sednice i sve ostalo, ja ne znam. To je pitanje za one koji su to pokazivali.
O uznemirenju kandidata o kom ste govorili, sa jedne strane ti kandidati koji su dostavili ovakav dopis, ja moram da kažem da je to jedan jako uzak krug kandidata, čak ne ni svih predstavnika Alumni kluba Pravosudne akademije, već jedne male grupe nezadovoljnih kandidata.
Sa druge strane, koliko je meni poznato u Narodnu skupštinu je danas stigao i dopis Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika, koji je potpuno suprotan ovom dopisu Alumni kluba Pravosudne akademije, gde svi sudijski i tužilački saradnici u potpunosti podržavaju rad Državnog veća tužilaca, uključujući i odluku vezanu za ovaj konkurs. Tvrde da je po njihovom mišljenju procedura ničim nije narušena, da je izbor bio potpuno transparentan i potpuno u skladu sa zakonom.
Zato bih vas molila da još jednom razmislite da li zaista treba iznositi ovakve kvalifikacije o ozbiljnom radu jednog ozbiljnog državnog organa. Hvala.