Reč ima narodni poslanik Ljubica Mrdaković Todorović.

Reč ima ministar.

Hvala, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam samo hteo da dam jednu vrstu odgovora ili komentara na ono što je ministarka malo pre govorila.

Mislim da nema potrebe, gospođo Mihajlović, trošiti energiju i vreme, i tužilaštvo i bilo ko troši svoje vreme i energiju na neke stvari koje su apsolutno nepotrebne, jer svoju energiju treba da usmerimo na upravo ono o čemu smo malo pre govorili, a to je da unapredimo vodni saobraćaj i da iskoristimo maksimalno resurse koje imamo kada je u pitanju voda i, naravno, privučemo što više i domaćih i stranih investitora koji će učiniti da vodni saobraćaj bude bolji i da budemo konkurentniji kao zemlja u tom domenu, pogotovo kada je u pitanju privreda, kada je u pitanju prevoz roba, jer smatram da je to jako, jako dobar i veliki resurs za našu zemlju.

Što se tiče ovih spekulacija o ovim kompanijama o kojima su prethodni govornici malo pre govorili, ovde su, moram da to kažem još jednom jasno, dobrodošle sve kompanije koje žele da ulažu svoj kapital u Srbiju, koje žele da investiraju u nove tehnologije u Srbiju. To što je „Mitan Oil“ kompanija kompanija iz Hrvatske apsolutno nema nikakve veze ako oni žele da investiraju svoj kapital, ako oni žele da zapošljavaju ljude ovde, ako oni hoće da ožive neku luku ovde u Republici Srbiji. Mi, apsolutno, kao većina u parlamentu, kao Vlada i sam predsednik države, nismo imuni na razvoj, nismo imuni na kapital, nas apsolutno ne zanima, zanima nas samo ako je kapital špekulativan.

Naravno da ćemo se boriti za to da investiciju u našu zemlju budu one koje, hajde kako bi to ekonomisti rekli, imaju prelivajući karakter, da su to zdrave investicije, dakle, kapital koji će moći dobro ovde da se oplodi, da zaposli ljude, da uposli neke nove tehnologije i, naravno, da ima takav efekat na našu privredu u smislu da se u tim kompanijama koje investiraju ovde zapošljavaju visokokvalifikovani i visokoobrazovani ljudi.

Nas ovde apsolutno ne zanima da li je kompanija… Evo imamo hrvatsku investiciju u Jelen Do, kamenolom, imamo još neke investicija. Ljudi, ako hoćete da investirate u Srbiju, dobrodošli. Južna Koreja, Kina, Ruska Federacija, SAD, Azerbejdžan, Grčka, bilo ko je dobrodošao. Ne bih voleo i smatram da je jako loše po ekonomiju naše zemlje i jako loša poruka da mi kažemo – mi smo gadljivi sada na kapital ili na nekog ko hoće da dođe da investira novac u našu zemlju.

Ne mogu da se apsolutno nikada složim sa tim pristupom, pogotovo ne mogu da se složim sa tim da zbog toga ministarka u Vladi naše zemlje mora da bude primorana, naravno, zbog odbrane svoje časti, svoje porodice, svog deteta, roditelja, njenih prijatelja da potvrđuje nešto što je nama svima jasno, a zbog toga što to neko hoće da iskoristi u dnevno-političke svrhe.

I u prethodnom govoru sam rekao da je jako važno da mi danas i u narednim mesecima razgovaramo o ključnim stvarima za budućnost naše zemlje. Nas, gospodo draga, narodni poslanici, čeka rešavanje ključnih političkih pitanja za našu zemlju i mi govorimo o nekim besmislenim ovde stvarima, gubimo energiju. Treba da se borimo za Kosovo i Metohiju, da se borimo za odbranu teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše zemlje.

Predsednik je danas u Mrkonjić Gradu, u Drvaru, u Čipuljićima, u Bugojnu, bori se svakodnevno za zaštitu interesa naše zemlje, kao što to i radi Zorana Mihajlović i cela naša većina ovde u parlamentu, a vi ste našli da govorite o „Ist vest bridžu“, o ne znam nekom gospodinu Jovanu Kovačiću, nekim stvarima koje ne zanimaju građane Srbije i oni za to nikada nisu ni čuli, niti sam ja čuo za to. Mene zanimaju kao narodnog poslanika rezultati.

Molim vas još jednom da se u raspravu uključite tako što ćete da date neki dobar predlog ili možda da dovedete nekog dobrog investitora iz Ruske Federacije, Kirgistana, Kazahstana, neke od zemalja bivšeg Sovjetskog saveza ili možda Iraka, pošto sa njima održavate sjajne veze. Možda to nije loše. Možda su iračke kompanije bolje od američkih, izraelskih ili bilo kojih drugih. Dobrodošli.

Hajde da se vratimo i razgovaramo o nekim normalnim stvarima i temama, a ne da se bavimo teorijama zavere, da li je Zorana Mihajlović član nekog udruženja ili ne znam Rotari kluba. Na kraju ćete reći da je, ne znam, član „saveta 300“ koji kreira svetsku politiku i novi svetski poredak. To stvarno nema smisla.

Ono što je najgore u svemu tome i što mene ovako iz moralnih nekih razloga jako boli kao čoveka i vašeg kolegu narodnog poslanika, to je što smo spremni svi mi ovde da otrpimo da se napada nečija porodica, da se napada nečije dete, da se napadaju nečiji roditelji bez bilo kakve reakcije. Ljudi, valjda smo mi neki ljudi ovde, narodni poslanici smo, štitimo interese građana Republike Srbije. Hajde malo da promenimo tu praksu, da se ponašamo u skladu sa onim što jeste visoki Dom Narodne skupštine Republike Srbije, da se ovde borimo svojim idejama, svojim programima, svojim politika.

Izvolite, evo, spreman sam uvek sa svojim kolegama da izađem na crtu, da pričamo o ekonomiji, da pričamo o investicijama, da pričamo šta je bolje za našu zemlju na spoljno-političkom planu i nivou i da branim te svoje stavove, ali naravno nisam spreman da ulazim u neke debate koje, po mom mišljenju, nisu usmerene na korist građana Republike Srbije. Hvala, gospodine potpredsedniče.

Hvala potpredsedniče Arsiću.

Ja sam upravo ovo i hteo da postigne. Dakle, jednu raspravu upravo ovome o čemu ste vi pričali. Predsednik je upravo obišao one kuće koje su spaljene u ratu, dakle njegove porodice, dakle u Čipuljićima, ako baš želite taj odgovor.

Upravo sam hteo da razgovaramo o vodnom saobraćaju. Želeo sam kolega Mirčiću da razgovaramo o putevima, o izgradnji infrastrukture i o tome kako da mi gradimo budućnost naše zemlje i kako da gradimo ono što je najbitnije za razvoj ekonomije naše zemlje, za našu decu, a to jesu i auto-putevi i to jesu pruge. To je ono što nas spaja međusobno, ali što nas spaja sa svim zemljama u regionu. To je ono što jeste naša vizija i strategija da pravimo ekonomske saveze, da pravimo ekonomske integracije.

Direktno ću vam odgovoriti na jedno od pitanja, kada je u pitanju vaš stav o tome koliko strane direktne investicije mogu da razviju ekonomiju jedne zemlje. Reći ću vam samo da Narodna Republika Kina, ja znam da vrlo dobro poznajete ekonomsku situaciju i ekonomski razvoj Kine, da u Narodnoj Republici Kini većinu novca u njihovim bankama u stvari imaju tajvanske banke i da ima tajvanski kapital bez obzira što oni imaju politički problem i što Narodna Republika Kina, naravno ne priznaje Tajvan i smatra ga delom svoje teritorije. Zbog ekonomskog interesa sopstvene zemlje i sopstvenog naroda spremna je da sarađuje na ekonomskom, trgovinskom i svim drugim planovima sa svima.

Tako sarađuje i sa SAD koje jesu jedan od najvećih političkih i ekonomskih rivala Narodne Republike Kine. O tome ja govorim kolega Mirčiću da mi uopšte ne treba da budemo i ne treba da nas zanima čiji kapital dolazi u Srbiju ako je namera tih kompanija da zapošljavaju naše ljude, da zapošljavaju našu decu, da otvaraju kompanije, da modernizuju zemlju. Mi u stvari treba da budemo jedna otvorena zemlja. Suviše smo mali da bi bili izolovani. To je ono u čemu se mi razlikujemo. Mi smo spremni i mnogo otvoreniji za saradnju i to su naši stavovi, za razliku od vas.

Ja sam se stvarno začudio, mislio sam da je SRS stranka koja promoviše tržišnu privredu i koja potpuno podržava jedan još brži prelaz naše privrede, dakle, privrede Republike Srbije ka tržišnoj liberalnoj ekonomiji.

Zašto je jeres ako je neko preduzeće, pa bilo to i luka, prodato? U čemu je problem, valjda svi ovde zajedno treba da se zalažemo za privatnu inicijativu i privatni kapital. O čemu mi ovde pričamo? Možemo da se složimo i oko toga da u državnom vlasništvu može da ostane elektroprivreda, da treba da ostanu eventualno železnice, ali naravno mislim da nema dileme oko toga šta je efikasnije u ekonomskom svetu i u ekonomiji, da je to naravno privatni kapital.

Ono što sam malopre govorio uvaženi kolega, to je apsolutno jedna podrška privatnoj inicijativi i investitorima koji imaju dovoljno novca da investiraju ovde u Srbiju, da uvode nove tehnologije u naše fabrike, i u našu ekonomiju i da na taj način zaposlimo, vi ste lepo pomenuli Pančevo, jako mi je drago zbog toga. U Pančevu je pre nekoliko meseci predsednik otvorio jednu fabriku u kojoj radi 360 ljudi gde je prosečno neto zarada 1700 evra. To je bruto 2700. To je ta politika koju polako dovodi, a to je kako da kažem, prošle godine tri i po milijarde evra stranih direktnih investicija, jačamo sopstvenu privredu, jačamo privatnu inicijativu i jačamo preduzetnički duh. Uvodimo dualno obrazovanje, gradimo infrastrukturu. Dakle, meka, tvrda infrastruktura, jasna naša vizija šta je moderna Srbija, kako ćemo da zaposlimo Srbiju i kako ćemo da obezbedimo blagostanje našim građanima. To radimo.

Jel mogao neko pre samo nekoliko godina da zamisli da će u nekom preduzeću, zamislite u Pančevu, da prosečna plata bude 1700 evra? Nije mogao niko, ali jeste, izvodljivo je, radimo na tome.

Ja ću biti vrlo kratak.

Apsolutno smatram da ovde većina u našoj sali nema ništa protiv, u stvari, podržava da u Srbiji bude što više investicija iz Nemačke.

Građani Republike Srbije treba da znaju, dakle, da ponovim, da kompanije iz Nemačke trenutno zapošljavaju više od 55 hiljada građana Republike Srbije. To su kompanije u kojima se poštuju radnička prava, to su kompanije koje uvode ovde najnoviju tehnologiju, to su kompanije koje kada ulože svoj kapital ovde, to je jasan signal svim kompanijama u svetu da smo mi sigurna zemlja, da smo pouzdana zemlja, da smo stabilna zemlja.

To je ono što će odrediti dalje naše napredovanje i onaj naš cilj koji smo zacrtali, a to je da imamo privredni rast veći od 5% koji nam je potreban kako bi došli do našeg strateškog cilja, a to je nezaposlenost koja će biti spuštena ispod 5%.

Kolega Mirčiću, vi to vrlo dobro znate. I Milan Stojadinović je za vreme svoje vlade doveo "Simens" u Kraljevinu Jugoslaviju i sarađivao u to vreme, dakle, i u to vreme i prethodno sarađivalo se i trudili su se naši ljudi i naša vlada da dovede strane kompanije, sarađivao i sa grofom Ćanom, sarađivao sa Benešom, sa Masarikom, sa Kemalom Ataturkom. I tada smo mi imali, sećate se tog vremena, privredni rast od preko 10…

Ne možete se setiti, naravno, ali znam da ste puno čitali o tome, da smo imali privredni rast veći od 10%. Ni tada nismo bili, zato što smo bili pragmatični, gadljivi na bilo čiji kapital, jer smo vodili jednu politiku koja se i danas vodi, a to je politika orijentisanosti ka našim interesima.

Znači, mi volimo i najviše poštujemo svoju zemlju i sopstvene ekonomske interese i spremni smo da sa svima sarađujemo, kako bi naš narod bio upošljeniji, kako bi naš narod bolje i kvalitetnije živeo. Hvala.

Pravo na repliku, Veroljub Arsić.

Hvala, kolega Arsiću.
Reč ima profesor doktor Zorana Mihajlović.
Izvolite.

Hvala, gospođo Mihajlović.
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić.
Izvolite.

Hvala.

Na član 20. amandman je podnela narodni poslanik Katarina Rakić.

Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo predloga zakona.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 33. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.

Izvolite.

Zahvaljujem.
Na član 34. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 34. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite.

Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i celini.
Prelazimo na treću tačku dnevnog reda – Predlog zakona o hidrografskoj delatnosti.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Marijan Rističević, Sreto Perić, Milorad Mirčić, Nemanja Šarović, Nikola Savić, Dubravko Bojić, Ružica Nikolić, Nataša Sp. Jovanović, Filip Stojanović i Vjerica Radeta.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite.

Hvala.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Reč ima Ljubica Mrdaković Todorović.

Izvolite.

Hvala.

Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunkacije prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Izvolite.