MILORAD MIJATOVIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođen je 25. novembra 1947. godine u Erdeviku, opština Šid. Živi u Novom Sadu.

Diplomirao i magistrirao na Prirodno-matematičkom fakultetu u Sarajevu, a doktorirao na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. Doktor je matematičkih nauka. Od 1972. do 1976. bio asistent na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu, od 1974. do 1975. asistent na Prirodno-matematičkom fakultetu u Sarajevu, od 1990. do 1992. godine predavač na Višoj pedagoškoj školi u Sarajevu, a od 1992. do 1999. predavač i viši predavač na Višoj poslovnoj školi u Novom Sadu (prethodno Viša škola za organizaciju i informatiku, Novi Sad). Od 1999. do 2007. u istoj obrazovnoj ustanovi bio je profesor, a od 2007. profesor je strukovnih studija na Visokoj poslovnoj škola strukovnih studija u Novom Sadu i profesor na Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija u Novom Sadu.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine i potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije. Bio je predsednik osnovne organizacije i novosadskog odbora Sindikata obrazovanja. Od 2003. godine je na čelu Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine. U dva mandata bio je potpredsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, a na tu funkciju ponovo je imenovan 29. juna 2010. godine.

U sazivima 2012-2014, 2014-2016 i 2016-2020 bio je predsednik poslaničke grupe Socijaldemokratske partije Srbije u Skupštini Srbije. U XI sazivu (2016-2020) bio je član Odbora za spoljne poslove, Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Odbora za kontrolu službi bezbednosti.

Obavlja funkciju potpredsednika stranke SDPS-a.

Na parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine našao se na 21. poziciji na listi “Aleksandar Vučić - Za našu decu” i ponovo dobio poslanički mandat.
Poslednji put ažurirano: 28.08.2020, 10:24

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 08.05.2020.

Hvala, predsednice.

U poslaničke grupe Socijaldemokratske partije Srbije oštro osuđujem dešavanja, nasilje koje se desilo i koje se još uvek dešava ispred Narodne skupštine.

Narodna skupština Republike Srbije je hram demokratije i sve ono što se dešava, sve političke razlike, moraju da se iznose ovde, u ovoj sali, a ne na ulici. Nasilje koje počne na ulici, obavezno završava u fašizmu, obavezno završava tako što počne nasilje na ulicama, a ljudi završavaju u gasnim komorama. Fašizam u Srbiji neće proći i ne sme proći. Zato insistiram da državni organi adekvatno odgovore, u skladu sa zakonima uređene države, kao što je Srbija.

Zbog toga, kao narodni poslanik, kao pripadnik Socijaldemokratske partije, moram da naglasim da nasilje, nekultura, netolerancija, vređanje, fašizam, nikad ne umire. Protiv njega se uvek moramo boriti.

Lepo je napisao naš veliki književnik, Branko Ćopić, koji je rekao za njih - Crni su im konji, crne potkovice, umnožavaju se po svetu crni konji i crni konjanici, noćni i dnevni vampiri. E, to je fašizam i zna se gde završava. Zbog toga ja insistiram da državni organi reaguju, u skladu sa zakonima ove države.

Jedno je demokratija a drugo je anarhija. Anarhija vrlo brzo prerasta u sukobe i upravo zbog toga, ako želimo demokratiju, njoj je mesto ovde, u parlamentu, gde ćemo iznositi naše razlike. Hvala.

Prva sednica Narodne skupštine , 28.04.2020.

Hvala, gospodine potpredsedniče.

Gospođo predsednice Vlade, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, nalazimo se u šestom satu naše rasprave, koja je vrlo široka. Ja ću neke stvari odbaciti što sam zapisao, iz prostog razloga jer je to rečeno, ali želim ipak da kažem nekoliko elemenata.

Prvo, Srbija ima najveći izazov, najveću krizu posle Drugog svetskog rata, ali ne samo Srbija, već i čitav svet, ali je Srbija našla odgovor na tu krizu. Ja reč „krizu“ ne volim. Više volim reč „izazov“, jer izazov znači traženje rešenja.

Da li je Srbija u borbi protiv ovog nevidljivog neprijatelja – Koronavirus-19, našla rešenje? Jeste. To pokazuju današnje brojke. Molim vas, mi danas imamo, u odnosu na broj testiranih, broj pozitivnih 4,07. Od 5.446 testiranih, 222 je pozitivno. To su brojevi koji nas ohrabruju. To su brojevi koji kažu – da, izabrali smo dobar put i tim putem moramo nastaviti dalje. Ne smemo stati, jer ako stanemo može nam se ponoviti da se desi ovo što smo do sada doživljavali.

Da li su mere koje je provodila Vlada Republike Srbije, odnosno da li su mere bile stroge, restriktivne? Jesu. To moramo jasno i otvoreno reći. Da li su dali rezultate? Jesu. Zašto? Pa, broj onih koji su izgubili živote, a život je nešto najvažnije i to je ono zbog čega se svaki zdravstveni radnik bori i danas u kovid bolnicama i u drugim bolnicama. To je ono za šta se bori i svaki vojnik koji čuva socijalnu ustanovu i bolnice. To je ono za šta se bori i svaki prodavac na ulici, svaka čistačica u bolnici ili bilo gde, jer se bori da pobedimo ovog nevidljivog neprijatelja, koji se zove Koronavirus-19.

Neko kaže da su ukinuta ljudska prava. Često smo skloni da govorimo o ljudskim pravima. Za mene ljudska prava prestaju onog trenutka kada je u pitanju ljudski život. I da ne bih dalje pričao, ja ću citirati jednog novinara „Politike“, koji je rekao „Bolje živeti u karantinu, nego umirati na slobodi“.

Prema tome, mere koje smo podržali, mere kojima smo krenuli, daju rezultate, ali moramo biti na oprezu, ne može, može da nam se ponovi, ne smemo lako olabaviti mere. Molim vas, treba strpljenja, treba upornosti.

Znam da su naši prijatelji iz Kine, koji su nam pomogli i u stručnim savetima, u materijalu i u iskustvu koje su imali, oni su drugačiji od nas, znate, Kinezi su disciplinovan narod. Mi smatramo da nama ništa ne može, da smo jači od svega. Ne. Moramo biti pažljivi, polako izlaziti iz ove situacije, jer rat još nije dobijen. On traje i on će još uvek trajati, sve dotle dok ne budemo imali nijednog bolesnog, odnosno pozitivnog.

Pratim te brojke, to je u krajnjem slučaju i moja profesija. Onog trenutka kad vidim da u bolnicama imamo mnogo manje ljudi od onih koji su ozdravili, sada je trenutno 2.517, pre sedam, osam dana je bilo 3.700 u bolnicama. To je jedan veliki korak napred.

Znate, naš zdravstveni sistem je trenutno usmeren samo u vezi Kovida–19. Ljudi boluju, bolovali su, ali naš sistem je trenutno tu usporen. Mi moramo svojom disciplinom, svojim ponašanjem doprineti da se zdravstveni sistem vrati na nivo koji je bio pre Korone 19. On će to sigurno uspeti i to moramo stalno imati na umu.

Znate, možda to zvuči nekako čudno malo, ali čuvaj sebe, da bi čuvao druge. To je ono što mi moramo stalno da imamo na svom umu, jer jedino tako možemo da pobedimo ovog neprijatelja, koji nije vidljiv, ali je vrlo opasan.

Pozdravljam činjenicu da je ova kriza nama otkrila i mnoge dobre stvari, ali i mnoge loše stvari. Reći ću ono prvo što je dobro. Dobro je, znate, oslanjamo se na svoje sopstvene snage. To znači - proizvodimo lekove, opremu, proizvodimo svoju hranu, i tu nam je prednost, ministar poljoprivrede to jako dobro zna, da je hrana nešto što je naš resurs i moramo ga stalno razvijati.

Još nešto, oslanjamo se i na svoj turizam, to znači, na svoju zemlju. Dosta o tome moramo voditi računa, jer verovatno svet posle Kovida–19 neće biti isti kao što je bio ranije, neće više biti globalizacije, neću sesti u avion pa ću začas biti u Njujorku, a sutra biti u Bangkoku. Nema toga više. Hajdemo upoznavati naša mesta, našu zemlju, hajdemo živeti lokalno, a misliti globalno, što bi se često govorilo.

Ovo kažem i zbog toga, jer znate, otkrilo je još neke druge stvari. Malo ću o slabostima da govorim. Vidite, jasno je pokazalo da država mora da ima kvalitetno zdravstvo. Postavljam pitanje i ministru zdravlja – a, gde su privatne klinike, gde su privatne bolnice, gde su ljudi koji rade u tim bolnicama? Ja nemam tu informaciju, možda vi imate, pa bih molio da nam date. Ali, ja insistiram, i to stalno govorim, da država, ozbiljna država, mora da ima dobro zdravstvo, dobro školstvo, dostupno svima.

Ovde je bilo govora, znate, da na zapadu vi ne možete da se lečite. Ne možete. Znam da u Americi, bio sam u jednoj javnoj bolnici gde oni koji nemaju osiguranje, pa tu su bili ogromni redovi, ljudi leže po hodnicima, niko ih ne gleda. Ako imate para, idete u najbolje bolnice. Kao socijaldemokrata insistiram da budemo socijalna država, to znači da zdravstvo, školstvo, bude dostupno svakom pojedincu.

Još jedno pitanje, opet za ministra zdravlja, gerontološki centri, socijalne ustanove, koji su to standardi,? Kako ljudi mogu da uđu? Najviše me je zaprepastilo da su neki hosteli držali ljude koji su u godinama. Da li je to moguće u državi Srbiji?

Zaključak, ako pravimo državu, moramo je praviti ozbiljnom, moramo je praviti na način da zaista svako ko radi, bio privatnik, bio državni, mora poštovati standarde. Ne smemo i ne možemo izigravati standarde, jer nepoštovanje pravila dovodi do ovih situacija u kojima se nalazimo.

Još nešto želim da kažem. Znate, pandemija traje i ako traje, nemojmo lako otpuštati. Prvi maj, pa nije valjda da smo toliko bogato društvo da jedva čekamo da trošimo pare po kafićima, po restoranima, da roštiljamo po Fruškoj Gori i ne znam gde, a do sad kukamo da smo siromašna zemlja, a sad jedva čekamo da dođemo u situaciju da trošimo pare. Pa, sačekajte, to nešto nije logično. Nešto to nije u redu. Nešto nije pravilno ono što treba.

Zašto ovo kažem? Pa, nemoguće je, ljudi moji. Zar je teško biti strpljiv i izdržati ovaj 1. maj. Posle toga, a vidim već Krizni štab je dao i konkretne mere, ali i bez tih mera, tih konkretnih olabavljenih mera, da moramo imati masku, moramo imati rukavice. Da, ja sam čovek koji ima 65 plus i znam šta to znači i znam da ću morati možda do kraja godine voditi računa o sebi i o svemu onome što se tu dešava.

Ovde je bilo govora i o ekonomskim merama. Ja moram reći, ja pozdravljam ekonomske mere, mi smo među prvim zemljama koje su donele te ekonomske mere, mere koje su dobile pohvale i od MMF i od svih relevantnih međunarodnih faktora, pa čak i Fiskalni savet je te mere u velikoj meri pohvalio.

Da li su sve te mere konzistentne, da li su one najbolje, teško je to u ovom trenutku reći, ali su one dobre. Šta je rezultat toga? Nemamo otpuštanja ljudi. Ljudi nisu u situaciji da nemaju od čega da žive. Mi pomažemo sa tim minimalnim platama, pomažemo sa mogućnostima da se doprinosi i porezi plaćaju negde u januaru 2021. godine. Dakle, omogućavamo ljudima da se preživi. Ljudi, ovo je period preživljavanja, a mislim da smo tu dali pravi odgovor.

Dalje, jeste da smo u velikoj krizi, a da li imamo nestašicu roba? Da li imamo probleme? Sad na početku moramo otvoreni biti. Bilo je problema i sa maskama i sa rukavicama itd. I kažemo, da, država je odgovorna što toga nije bilo. Znate, ja sam za Korona virus znao već krajem decembra i u januaru. A što nisam kupio i rukavice i maske i alkohol? Kada je već Italija bila, i to smo svi znali, a niko od nas nije kupio, a svi očekujemo da država nama kupi. Pa, država, to smo mi. Država, to smo mi, što znači građani Srbije. Naše predstavnike koje izaberemo, građani koji nas izaberu ovde u parlament, a mi izaberemo Vladu, mi u ime njih radimo poslove. Oni nas ocenjuju. Oni će o nama reći na izborima.

Ja sam u potpunosti siguran da ćemo imati pozitivno mišljenje. Čitao sam neka istraživanja, jutros sam čitao da 92% građana Srbije ima poverenje u mere koje je Vlada preduzela. Izvinite, to je veoma veliki procenat. To je veoma važno.

Još nešto, i to želim da pohvalim. Struka je ovde vodila glavnu reč, struka. Šta je zadatak politike? Zadatak politike je da stvori uslove da struka može raditi. E, to smo imali. E, zbog toga imamo ove rezultate. Zato molim da na kraju kažem i još nekoliko reči, a to je – nemojte da ove rezultate prokockamo. Znate, Dobrica Ćosić je rekao – Srbija pobeđuje u ratu, a gubi u miru. Nemojte da se opustimo. Dajte da budemo strpljivi. Polako, strpljivo da idemo napred. Postići ćemo ono što treba.

Odmah da kažem da će poslanička grupa SDPS podržati sve odluke koje će biti na dnevnom redu u danu za glasanje. Hvala.

Prvo redovno zasedanje , 03.03.2020.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče.

Gospodine ministre sa saradnicom, želeo bih da kažem nekoliko reči o ovom predlogu zakona, o potvrđivanju protokola, o izmenama i dopunama Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu podataka.

Pre toga, želim da naglasim da ova vladajuća većina, ova Vlada je suštinski zainteresovana za članstvo u EU, a suštinska zainteresovanost znači da mi naše zakone usklađujemo sa pravnim tekovinama EU. To je veoma važno naglasiti, jer pravne tekovine EU su inkorporirane u naše zakone i njihova primena čini državu Srbiju već delom i članom EU.

Formalno priznanje i formalno ulaženje u EU značiće da je država Srbija učinila sve da primenjuje od evropskih tekovina, do svih standarda EU. Upravo ti standardi EU su nešto što je neophodno državi Srbiji, jer država Srbija je deo Evrope i samo članstvo biće potvrda da smo sve učinili ono što se od nas očekuje.

Od nas se očekuje da uredimo državu Srbiju, ne samo u pravnom okviru, već i u svim drugim standardima koji nas obavezuju. Pre svega, mislim na autoputeve, mislim na vodovode, kanalizaciju, na zaštitu životne sredine, dakle, sve one tekovine koje država Srbija čini i radi da bismo bili sastavni deo EU.

Tu je sigurno veoma važno i veoma bitno i stabilna ekonomska situacija, jer stabilna ekonomska situacija, koja je postignuta, daje mogućnosti da sve ove stvari radimo, a da postajemo na taj način deo EU.

Ono što je ovog trenutka veoma važno, a to je zaštita ličnih podataka. Zaštita ličnih podataka za svakog pojedinca je veoma važna. Imamo nove tehnologije, imamo globalizaciju i ta razmena je veoma izražena.

Svi smo na društvenim mrežama, često dajemo i neke podatke koje ne bi trebalo da dajemo i zloupotreba podataka i te kako može da bude opasna i za pojedinca, a i za državu.

Nije iznenađenje da sve ono što znači napredak u kompjuterskim i ostalim tehnologijama, znači mogućnost i zloupotreba, uvek postoje oni koji to žele da urade. Upravo zbog toga moramo imati zakonske okvire, koji će omogućiti da se sve to što se nalazi na društvenim mrežama ne sme zloupotrebljavati, jer zaštita ličnosti, njegovih opredeljenja, njegove verske, polne i svake druge opredeljenosti, mora biti zaštićena. Ti podaci se ne smeju zloupotrebljavati.

Upravo država Srbija, koja je uvek prihvatala sve te izmene i dopune zakona i protokola, upravo inkorporira u svoja zakonska rešenja. To je ono što je veoma dobro, što znači da ne zaostajemo, naprotiv, u nekim stvarima idemo napred. Zbog toga i podržavamo Konvenciju Saveta Evrope, jer ta Konvencija omogućava da idemo korak napred i da zaista učinimo ono što se od nas očekuje.

Znate, da bi neko uzeo vaše podatke, vi morate dati ličnu saglasnost, a lična saglasnost znači da se to ne može i ne sme zloupotrebljavati. To je ono što je veoma bitno, veoma važno. Ti podaci se moraju samo koristiti na odgovarajući način iz prostog razloga jer se ne smeju zloupotrebljavati, a samo za one potrebe koje su tu veoma važne.

Ono što je nama vrlo bitno, a to je, mi imamo i nekih drugih podataka o kojima do sada nismo govorili. Znate, to su genetski podaci, biometrijski podaci. Oni identifikuju neko lice. Isto tako, podaci da li je neko član sindikata ili ne su veoma važni podaci. Ukoliko se to zloupotrebi, poslodavci to mogu da dovedu u situaciju da to lice koje je član sindikata bude u nepovoljnom položaju.

Upravo i donosimo izmene i dopune ovog zakona da se to ne može i ne treba zloupotrebljavati.

Tehnologija ide veoma brzo napred. Drago mi je što država Srbija upravo prihvata nove tehnologije. Evo, govorimo o 4G, četvrtoj industrijskoj revoluciji, što znači, država Srbija, ukoliko želi da ide napred, da bude bolja, prosperitetnija, mora sve te nove tehnologije da prihvati i unapređuje, ali istovremeno mora da postoji oprez da se te tehnologije ne zloupotrebe protiv pojedinaca.

Dakle, SDPS, koja prihvata sve novine, koja prihvata da država Srbija bude jedna uređena država, članica EU, gde će se pravo pojedinca poštovati, gde će biti zaštite podataka svakog pojedinca i upravo to nas motiviše da naglasimo da ćemo glasati za ove izmene zakona, ali i za sve druge sporazume, jer to znači da će Srbija biti u narednom periodu prosperitetnija zemlja.

Ovo naglašavam i zbog činjenice, jer mi ne govorimo nešto što ne možemo da uradimo. Mi govorimo šta ćemo uraditi, uradimo, a građani Srbije vide te rezultate. Zbog toga naglašavam da će SDPS glasati za ove zakone.

Još nešto. Sam zakon ne donosi uvek ono što je najvažnije. Najvažnije je njegova primena i kontrola primene tih zakona. Zato smatramo da unapređenje kapaciteta Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti takođe je važno pitanje. Zajedno sa ovim zakonom i sa ovim nezavisnim državnim organom, mislim da ćemo postići cilj o kojem ovde govorimo.

Zato naglašavam da ćemo u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.

Osamnaesto vanredno zasedanje , 19.09.2019.

Poštovani potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam predsednici Vlade Republike Srbije gospođi Ani Brnabić, a tiče se omladinskih radnih akcija, skraćeno ORA, kao jednog specifičnog vida dobrovoljnog rada koji ima tradiciju i opšte priznate rezultate. Ne treba da naglašavam da je Novi Beograd, koji je u našoj blizini, upravo sagrađen radnim akcijama, i to omladinskim radnim akcijama. Ne treba da naglašavam auto-puteve, mislim na auto-put „Bratstvo i jedinstvo“, isto tako pruge, evo, spomenuću prugu Brčko-Banovići.

Potrebe za dobrovoljnim radom i dalje postoje i mi smo jednostavno omladinske radne akcije i uopšte dobrovoljni rad u potpunosti zapostavili. To je postalo vidljivo kada smo imali katastrofalne poplave 2014. godine. Tada ste videli jedan veliki entuzijazam građana Srbije, koji su bili spremni da pomognu da se odbrane gradovi Sremska Mitrovica, Šabac, niko te ljude nije na to nagonio, oni su dobrovoljno svojim kolima odlazili da pomognu i da pomognu svojoj zemlji.

Međutim, oblast dobrovoljnog rada nije dovoljno pravno uređena. Tu oblast uređuju mnogi zakoni, spomenuću samo Zakon o volontiranju, zakoni o udruženjima građana, i oni imaju neke dobrovoljne akcije, sindikati itd. Mi jednostavno mislimo da se sve može uraditi tako što će se narediti. Međutim, entuzijazam građana i dalje postoji. Ja sam pre nekoliko dana primio jednu delegaciju učesnika omladinskih radnih akcija, to su ljudi, istina, u godinama, ali moram vam reći, mladog duha, spremni da svoja iskustva prenesu novim generacijama.

Samo da naglasim, i pored svih zakonskih prepreka, teškoća i svega onoga što se dešava, radne akcije u našoj zemlji se održavaju. Spomenuću Kraljevo 2014, 2015, 2016. godine, gde su omladinci i veterani dobrovoljno rešavali probleme oko posledica poplava, zatim pošumljavanja goleti.

Citiraću komandata te akcije gospođu Milicu Voštić koja je rekla – zasadimo jedno drvo da bismo promenili svet. Znate, mnogi su rekli, pa čak je i Džon Kenedi rekao – nemojte se pitati šta je država učinila za vas, već se vi pitajte šta ste vi uradili za svoju državu. Znate, nije patriotizam samo govoriti: „Ja volim Srbiju“, patriotizam je i zasaditi jedno drvo, urediti prostor gde živite, urediti potok, urediti reku pored koje se kupate, to je patriotizam gde pokazujete konkretno delom šta činite za svoju zemlju.

Isto tako bih spomenuo i Omladinsku radnu akciju „Ribariće“ Novi Pazar koja je održana 2019. godine. Moram naglasiti da je to zaista bilo impozantno, 140 učesnika gde bilo 100 mladih i 40 veterana. Oni su uredili priobalja jezera Gazivode, a isto tako raščišćavali prilaze arheološkim nalazištima.

Vlada Republike Srbije 2014. godine posle katastrofalnih poplava donela je jedan zaključak, naglašavam, tada je predsednik bio Aleksandar Vučić, da se izvrši analiza i pripreme predlozi za unapređenje dobrovoljnog angažovanja građana u vanrednim situacijama, ali i u svim drugim situacijama.

Moje pitanje gospođi Ani Brnabić je sledeće – da li je Vlada Republike Srbije nakon analize stanja dobrovoljnog angažovanja građana u opštem i javnom interesu pripremila nacrt zakona o dobrovoljnim radnim akcijama, kao specifičnog vida dobrovoljnog rada?

Pod dva, naglašavam da Socijaldemokratska partija i veterani omladinskih radnih akcija su spremni da pomognu i učestvuju u izradi ovog zakona u javnim raspravama, ali i javnim slušanjima u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 05.03.2019.

Poštovana predsednice, ja ću postaviti pitanje, ali da obavestim građane Srbije da sam ja pitanje postavio 6. decembra 2018. godine. Deo tog pitanja glasilo je, a radi se o Vojislavu Šešelju, osuđenom ratnom zločincu, koji sedi u poslaničkim klupama.

Ovo je jedini parlament u Evropi gde čovek koji ima pravosnažnu presudu Haškog tribunala za ratne zločine sedi u ovom parlamentu. Ja sam dobio odgovor od predsednika Administrativnog odbora, ja se predsedniku Administrativnog odbora zahvaljujem na odgovoru, a taj odgovor je vrlo indikativan. Administrativni odbor nije mogao da da odgovor zato što nema presudu Haškog tribunala.

Sada postavljam pitanje ministru spoljnih poslova, koji je zadužen za saradnju sa Haškim tribunalom, da Narodnoj skupštini dostavi presudu Haškog tribunala prevedenu na srpski jezik na Administrativni odbor, da bi Administrativni odbor mogao da razmatra da u ovim klupama ne sedi čovek koji ima pravosnažnu presudu Haškog tribunala. Ja to očekujem da ću dobiti.

Ne bih dalje komentarisao na ovo što se ovde iznosi, to su i do sada bile laži, neistine i poluistine koje Vojislav Šešelj u svojoj političkoj aktivnosti stalno iznosi. A to što Vojislav Šešelj kaže da piše knjige, znate, on nije pisac, on je tu svoju knjigu sklepao, na osnovu zapisnika, na osnovu stenografskih beležaka, jer da Vojislav Šešelj veruje u sistem ove Srbije, u institucije sistema, tada bi on vrlo korektno postupio, da je sve svoje nalaze dostavio Ministarstvu unutrašnjih poslova, da je dostavio Odeljenju za organizovani kriminal. Tada bi bilo jasno da on ne veruje u to i zato ovako iznosi tamo gde nije mesto, u Narodnoj skupštini.

Rasim Ljajić je, kao častan čovek, Odeljenju za organizovani kriminal podneo tužbu sam protiv sebe, tražeći da ta institucija države Srbije kaže šta je istina, a šta nije istina. Odmah da vam kažem, a građanima Srbije to je sasvim jasno i ne treba im puno objašnjavati, jasno je da Rasim Ljajić je častan čovek koji čak nema ni prekršajnu prijavu za saobraćaj a ne nešto više, a ovim ljudima koji sede sa moje desne strane, čije politike su poražene i koji ovde glume opoziciju, oni su kvaziopozicija, tačnije oni su plišana opozicija, nikome ne smetaju, nikome ne čine. Mi se ne bojimo te plišane opozicije i bićete poraženi, kao što ste bili poraženi u prethodnim izborima u četiri grada, kao što ste poraženi u beogradskim izborima, kao što je Vojislav Šešelj poražen u predsedničkim izborima, nije mogao ni da pređe cenzus.

Gospodo, ovakvom politikom koju vodite vi nikada nećete dobiti izbore i nestaćete sa političke scene Srbije, a morate nestati, jer ste vi, kao što sam već jednom rekao, nesreća za državu Srbiju, vi ste kancer na političkom nebu Srbije i sa vama više nećemo raspravljati, jer to nema nikakve svrhe, pogotovo vaše vređanje, ponižavanje i sve ono što činite.

Socijaldemokratska partija Srbije će ići napred i budite uvereni uvek će vas pobediti svugde. Hvala vam.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2018.

Poštovani potpredsedniče, moje pitanje će biti upućeno predsednici Narodne skupštine Maji Gojković i predsedniku Adminstrativnog odbora gospodinu Aleksandru Martinoviću, a radi se o osuđenom ratnom zločincu Vojislavu Šešelju, koji sedi u ovim klupama. I ovo je jedini parlament u Evropi gde čovek koji ima pravosnažnu sudsku presudu Haškog tribunala za ratne zločine sedi u ovim klupama.

Ja se nadam da ću nekad dobiti odgovor na ovo pitanje, a da će i građani reći svoj odgovor na nekim sledećim izborima koji će se desiti kad im je vreme.

Naravno, ja želim da kažem zbog građana Srbije kolika je bezočnost i haranga koja se vodi protiv potpredsednika Rasima LJajić. Ove laži i ove neistine koje se govore, naravno, građani znaju, dobro ocenjuju ko i kako radi i ko se bori za kakve politike. Ja kad malo analiziram šta Vojislav Šešelj izjavljuje, a isto tako šta izjavljuje i mlađani Šešelj, znate, iver ne pada daleko od klade.

Da vidimo, prvo, Vojislav Šešelj iznese laž za Rasima LJajića, uputi pitanje MUP, dobije odgovor od ministra, nedvosmislen. Kad vidi da to više ne pije vodu, ide druga priča da postoji svađa između ministra policije i direktora policije, pa i tu dobije nedvosmislen odgovor, onda se dalje dešava da se uključuje nauka. Izmisli se neki časopis gde Vojislav Šešelj na lošem engleskom pročita naslov tog časopisa, gde izmisli afere, pa ni to ne naiđe na odjek u javnosti. Pošto više nema tih odjeka, na red dolaze špijuni, ambasade, dolazi Britanska ambasada i izmišljena afera. Naravno, tada se dodatno argumentuje likvidacija jednog čoveka koji je prošlost. On je pluskvamperfekat u politici Srbije. Prema tome, i to ne pije vode.

Sada očekujem da se u igru uključi inspektor Megre, pa naravno, malo je što su se uključili Britanci, doći će i Francuzi, Megre i ostali i, naravno, Šerlok Holms i sve ostale ne argumentovane stvari koje će doći. Na kraju, naravno, mora da se završi sa Turcima. Očekujem da će se pojaviti u igri Bali-beg, možda i sultanija Hurem ili možda čak i Sulejman Veličanstveni.

Naravno, količina neistina i laži, što bi se reklo u gradu Sarajevu, gde je Vojislav i rođen, gde sam i ja zajedno sa njim živeo jedno vreme, to ni pas ne bi s maslom pojeo. To građani Srbije veoma dobro znaju i zato mene iznenađuje da je jedan doktor nauka, kao što je Vojislav Šešelj… On je istina doktorirao iz opštenarodne odbrane i društvene samozaštite, ali u vreme socijalizma to je bila ozbiljna nauka, nisu to ovi sadašnji doktorati. Ja cenim taj njegov doktorat, jer to je tada bila i ozbiljna nauka i to mu ne osporavam, ali ne mogu da verujem da jedan takav čovek može da spadne na tako niske grane.

Mogu samo da kažem i sledeće. Znate, oni koji investiraju u čoveka prošlosti, to je loša investicija. Zašto je loša investicija? Ne daje rezultate. Unajme vas da nešto urade, vi ne uradite, loša ste investicija. Znate zašto? Vaše vreme je isteklo. Srbija je drugačija, vi se niste promenili. Srbija ide napred, ide u Evropu, a vi stalno govorite o jednoj politici, o nečemu što je već za Srbiju prevaziđeno.

Nadam se da ćete nekad doći do nekog stava koji će biti sasvim drugačiji. Inače, ja vas više i ne očekujem u parlamentu i ovo su vaši poslednji trzaji. Budite uvereni da ste Srbiji naneli svojom politikom mnogo štete i nadam se da više nećete sedeti u ovom parlamentu. Zahvaljujem.

(Aleksandar Šešelj: Po Poslovniku.)

Imovinska karta

(Beograd, 22.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 102868.00 RSD 03.06.2016 -
Penzioner Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Republika Mesečno 49600.00 RSD 25.12.2014 -