MILORAD MIJATOVIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođen je 1947. godine u Erdeviku, opština Šid. Živi u Novom Sadu.

Diplomirao i magistrirao na Prirodno-matematičkom fakultetu u Sarajevu, a doktorirao na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. Doktor je matematičkih nauka i profesor na Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija u Novom Sadu.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine i potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije. Bio je predsednik osnovne organizacije i novosadskog odbora Sindikata obrazovanja. Od 2003. godine je na čelu Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine. U dva mandata bio je potpredsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, a na tu funkciju ponovo je imenovan 29. juna 2010. godine.

U sazivima 2012-2014. i 2014-2016 bio je predsednik poslaničke grupe SDPS u Skupštini Srbije. Obavlja funkciju potpredsednika stranke.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:21

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 20.11.2019.

Hvala, gospodine potpredsedniče.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što počnem raspravu o budžetu reći ću nekoliko stvari, nekoliko činjenica. Prvo, naglašavam zbog građana Srbije da smo poštovali budžetski kalendar, što znači – budžet je usvojen na Vladi u vreme kad je to predviđeno, došao je na vreme u Skupštinu. Znači, poslanici su imali puno vreme da raspravljaju i da čitaju budžet za 2020. godinu.

Drugo, ovde je odobreno duplo vreme za raspravu. Šta to znači? Znači da poslanici mogu detaljno da analiziraju budžet, daju amandmane i bore se da se taj budžet popravi. Tome jeste odgovornost, budžet se može popraviti i u raspravi sa pojedinim amandmanima.

Treće, ovo je jedina tačka o kojoj raspravljamo, što znači imamo i dovoljno vremena za raspravu.

Četvrto, to je već ministar rekao u svom izlaganju prethodnom, mi smo na Odboru za finansije u ponedeljak četiri sata raspravljali o budžetu. Ta rasprava je bila vrlo konstruktivna. U pojedinim trenucima veoma polemična, uz uvažavanje svih aktera u diskusiji i u jednoj demokratskoj raspravi, mi smo došli do nekih zaključaka koje je predsednica Odbora, gospođa Aleksandra Kovač izrekla ovde u našoj raspravi. To je odgovorna politika i to su odgovorni političari. Kažu šta će uraditi, to urade i predlože.

Sad da se vratim na budžet za 2020. godinu. Ja moram da naglasim da imamo sledeće ključne reči, a ja volim ključne reči da kažem, možda zato što sam i matematičar, budžet je uravnotežen, budžet je stabilan, budžet je siguran, on ima stabilnost i ima ono što moram da naglasim, to je razvojna komponenta.

Naravno, neosporno je da smo postigli izvanredne rezultate u finansijskoj konsolidaciji. To priznaje i MMF, Svetska banka, to priznaje i Fiskalni savet koji je to u krajnjem slučaju i na Odboru za finansije i potvrdio.

Naravno, preduslov dobrih rezultata jeste i politička stabilnost. Moram da naglasim da u okviru naše koalicije, vladajuće koalicije postoji jedinstvo u realizaciji onoga što smo građanima Srbije obećali. Upravo to jedinstvo, ta saglasnost je i preduslov za ove rezultate koje postižemo u finansijskoj konsolidaciji.

Šta će to dalje značiti? To će značiti povećanje standarda građana Srbije, penzionera o zaposlenih. To će značiti i rast BDP, to će značiti pad duga Srbije u odnosu na BDP i ono što mene raduje, to je povećanje javnih investicija.

Naravno, ovde je bilo puno reči oko toga. Budžet je pravljen na tzv. „konzervativnoj metodi“. To pozdravljam i podržavam. Prihodna strana je pravilno određena, a takođe i rashodna strana. Nema iznenađenja, neće ih biti.

Budžet ima deficit. On je 0,3 za Republiku, 0,5 za opštu državu. Znate, sećam se vremena kada je deficit bio 6,6-7%. Mi smo sada stigli do onih procenata koji su za zemlju Srbiju upravo dobri, upravo onakvi kakvi se očekuju. Naglašavam da smo 2017/18 imali suficit, a ja suficit očekujem u 2019. godini. Znate, mi smo još taj suficit i locirali, on je 46 milijardi i podelili smo ga ravnomerno, uravnoteženo na oblasti koje su u datom trenutku bile vrlo aktuelne.

Rekao sam da javni dug Srbije pada u odnosu na BDP. On sada trenutno iznosi 23,32 milijarde evra ili je na nivou 51,9.

Ako znamo da je bio na 76%, onda vidite koliki je korak unapred napravljen, da imamo dug koji je za Srbiju podnošljiv. Da naglasim da Mastriht za EU kaže da dug treba da bude 60% BDP, naš zakon kaže da on treba da bude 45%. Ja lično mislim da moramo ostati na 45%, jer to je za zemlju Srbiju, ovakvu kakva jeste, nešto što je veoma dobro.

Naravno, ovo su dobri rezultati, ali ima nešto što nas i zabrinjava. Voleo bih i želeo da nam rast BDP bude veći. Po godinama, on je išao između 1,8, 3,3, 2,0, 4,3, 3,5 se predviđa za 2019. godinu, projekcije idu da će biti 36, 37.

Da bude vrlo jasan, ovakav rast BDP za Srbiju, koja je u prethodnom periodu veoma zaostajala, nije dovoljan. On nije dovoljan iz prostog razloga da bi Srbija išla bržim koracima napred, taj BDP mora biti mnogo veći i upravo sve politike koje sada trenutno kreiramo za budućnost moraju da doprinose da taj BDP brže raste. Ekonomskih instrumenata za to ima i mislim da će Vlada u narednom periodu to učiniti.

Sada moje omiljene teme. Moja omiljena tema jesu penzije i penzioneri. Znate, 2018. godine, kada su penzioneri bili u teškoj situaciji, mi smo insistirali da penzioneri koji su podneli veliki teret moraju da osete boljitak kada ekonomija krene napred. Upravo to što smo insistirali i tražili, a to smo gospodin Momo Čolaković i ja učinili, 2018. godine mi smo tražili švajcarsku formulu, jer tada je Vlada određivala po svojim kriterijumima koliko će se penzije povećavati. Naravno, švajcarsku formulu smo dobili i to pozdravljam.

Upravo ta švajcarska formula, koja je najbolja u ovom trenutku za penzionere, znači da će penzioneri u budućnosti, osim sigurnosti penzija, sigurnosti penzionog fonda, imati i rast u skladu sa rastom ekonomije. Zato pozdravljam što će penzioneri u 2020. godini imati rast od 5,4%.

Koji je rezultat naše ekonomske politike? Upravo se najbolje vidi na penzionom fondu, i to transferi koji idu iz budžeta idu u penzioni fond. Godine 2014, molim vas, transfer iz budžeta u penzioni fond je bio 272 milijarde dinara, 2020. godine on je 157,5 milijardi. Ta razlika je 114,5 milijardi. Upravo ta razlika jeste i uspeh ekonomske politike. A da vam kažem, za ovu razliku možemo da napravimo autoput, Moravski koridor i Kuzmin-Rača, jer ukupno zbir ta dva autoputa je upravo ovih 114,5 milijardi dinara. To je ogroman rezultat.

Ali, ovaj rezultat govori i nešto drugo. Govori i rast zapošljavanja. Oni koji osporavaju da se u Srbiji ljudi zapošljavaju, da ove cifre nisu realne, upravo ova matematička konstrukcija nama pokazuje da u Srbiji imamo zapošljavanje, da je ono nešto malo iznad 10 i vrlo brzo će biti ispod 10, to znači 9%.

Takođe, volim da pričam i o platama. To je, bar što se mene tiče, bilo jedno od neslaganja sa Fiskalnim savetom. Ja sam se zalagao uvek i zalagaću se uvek da u usponu ekonomske politike mi imamo i veće plate, ali da se te plate mogu deliti iz onog što je zarađeno.

Naime, fond plata u BDP u 2017. godini je bio 9,1. Optimalno je 9,3, 9,4 i, molim vas, sa ovim povećanjem od 8 do 15% učešće će biti 9,6. To je malo odstupanje, 0,2% od BDP, ali znajući da smo prihodnu stranu pravili konzervativnom metodom, ja sam u potpunosti siguran da će taj procenat biti niži, jer će prihodi ići napred. Sama ta činjenica govori da vodimo odgovornu politiku što se tiče plata i da izdvajanja za plate neće ugroziti ekonomski sistem naše zemlje.

Pozitivno ocenjujem rasterećenje plata. To pozitivno ocenjujem iz prostog razloga što moramo dati i mogućnost da se naša privreda, posebno privatni sektor, posebno uzdiže. Mi smo sa 62% doprinosa došli na 61%, sa 63% na 62%, 61%. Ja sam pristalica politike korak po korak, što znači korak po korak, stići ćemo mi do tih 58%, ali onda kada Srbija ekonomski još više ojača i kada dođemo u situaciju da možemo zaista deo doprinosa smanjivati da bi privredi ostajalo više, a da bi se ona još više razvijala.

Kao neko ko potiče iz sindikalnog bekgraunda, pohvaljujem da se minimalna cena rada sa 27.020, podigla na 30.020 dinara. To je vrlo značajno. Isto tako, meni je jako značajno i zbog činjenice da je postignuto socijalnim dijalogom. Nadam se da je ministar rada tome doprineo. Istina, on sada priča na telefon, ali verovatno me i čuje šta govorim, iz prostog razloga jer želim da naglasim da socijalni dijalog sindikati i poslodavci moraju da dođu do zajedničkog konsenzusa, jer se i sam zalažem kao socijalni demokrata i Socijaldemokratska partija da minimalna cena rada mora da bude minimalna potrošačka korpa.

Kad završi telefoniranja, ministar rada će verovatno to prihvatiti i da će u narednom periodu korak po korak stići do tog rezultata.

Ono gde imam neslaganje, a to moram vrlo otvoreno, ovo je demokratska diskusija, sa ministrom za finansije, a to su platni razredi. O tome smo dugo raspravljali i na Odboru za finansije. Ja se zalažem za platne razrede. Zalažem se iz prostog razloga jer u Srbiji postoji veoma velika raznolikost između plata u javnom sektoru. Znam da to nije jednostavan posao. Znam da to nije lagan posao. Ali, ja se nadam da će za ministra finansija i ministra za lokalnu samoupravu to biti izazov, izazov da konačno reše veoma težak problem. Uostalom, kada smo 2014. godine krenuli u finansijsku konsolidaciju, tada je bilo teško, ali smo izašli smo uspehom iz nje.

Ja se nadam da će i ministar finansija prihvatiti ovaj izazov i u 2020. godini završiti posao oko platnih razreda i da ćemo imati koliko-toliko ujednačene plate u javnom sektoru. Ovo naglašavam i zbog činjenice, jer znam da je to težak, kompleksan posao, znam da tu postoji mnoštvo interesa, različitih interesa, neki jaki sindikati će se opirati, ali je izazov – izazov i verujem da ćete vi taj izazov prihvatiti i da ćete u tome uspeti.

Prihvatajući politiku korak po korak, nadam se da ćemo popravljanjem doći do onoga što je veoma važno i što je bitno. Znam da tu ne mogu svi dobiti, neko mora izgubiti, ali ako to uspete preko socijalnog dijaloga, poslodavci, sindikati i Vlada, biću veoma zadovoljan.

Ostaviću vreme da pričam o javnim investicijama. Pre tri, četiri godine sam rekao da ću biti ponosan kada se završi Koridor 10. Koridor 10 je završen, njegov Južni krak, njegov Istočni krak. Ja očekujem 19. decembra da će se završiti Koridor 11, i samim tim da ćemo od mog Novog Sada do Čačka ići pravim auto-putem, što je veoma dobro.

Pozdravljam i početak novih investicija. Naglašavam da smo mi za investicije od pre nekoliko godina, za javne investicije od 120 i nešto milijardi stigli do 260 milijardi. Znate, to je ogromna cifra koju smo uspeli svojim radom, pametnim politikama, uspešnim finansijskim politikama, dovesti do ovog cilja.

Mene raduje početak rada na Moravskom koridoru, zatim na auto-putu Kuzmin - Rača, Ruma - Šabac - Loznica. Voleo bih kao lokal patriota, a to sam i očekivao u ovom budžetu, da će biti govora i o auto-putu Novi Sad - Ruma i konačno tunel kroz Frušku goru. Ja se nadam da će prostora za to biti u narednom budžetu i biću veoma srećan da konačno počne i taj tunel kroz Frušku goru.

Želim Srbiju koja je premrežena auto-putevima, dobro osmišljenim, onim auto-putevima koji su neophodni i potrebni. Voleo bih, na primer, da zapadna Bačka, Sombor, Apatin, takođe imaju auto-put, no, nadam se, u nekim budućim budžetima, u novom investicionom planu, da će biti prostora da ponekad i maštama unapred.

Kad imamo auto-puteve, kad ulažemo u školstvo, kad imamo ulaganje u zdravstvo, imamo jednu bolju Srbiju, jednu Srbiju bolju za život.

Sama činjenica da sa osam milijardi ulaganja u školstvo idemo na 22 milijarde, da uvodimo izgradnju novih osnovnih i srednjih škola, digitalizaciju, bežični internet, da u zdravstvu sa pet milijardi idemo na sedam milijardi, da imamo i da ćemo graditi nove kliničke centre koji su već početi ali nisu završeni, sad je stigao red na njih. Beogradskih klinički centar vidimo svi kad prolazimo. Ja očekujem to u Novom Sadu da krene od proleća, a takođe i u Kragujevcu.

Znate, 2018. godine, sa 128 milijardi, mi smo uspeli u javne investicije u 2020. godini da izložimo 260 milijardi. Da li treba nešto više reći?

Za kraj ostavljam ono što je uvek moja omiljena tema, a to je dalje ulaganje - vodovodi, kanalizacije, zaštita životne sredine i komunalna infrastruktura. Ja govorim često o ciljevima održivog razvoja, govorim o Agendi 2030, jer svi želimo čist vazduh, čiste reke, svi želimo da se Srbija pošumljava, da imamo mnogo drveća, da imamo prečistače otpadnih voda. Znate, 84% građana Srbije ima pitku vodu. Želim da ima 100%. Možemo o tome razgovarati.

Fokus grupa nije ove godine dala amandmane na budžet. Zašto? Analizirali smo i videli smo da su značajna sredstva izdvojena za ostvarivanje ciljeva održivog razvoja, ali ćemo zato ceniti vaše sledeće korake i očekujem da ćete vi naglasiti koji cilj je i ostvaren.

Na kraju, Socijaldemokratska partija Srbije će glasati za budžet 2020. godine, kao i kasnije za sve propratne zakone koji se tiču budžeta. Upravo to ćemo učiniti jer želimo Srbiju bolju, uređeniju zemlju, a nju već sad imamo i imaćemo je i bolju. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.10.2019.

Zahvaljujem.

Poslanička grupa SDPS podnela je deset amandmana. Ti amandmani su imali zadatak da poprave neke stvari u zakonu, da poboljšaju, a isto tako, da građanima pomognu da njihova sigurnost bude znatno povećana.

Zahvaljujem svima koji su razmatrali ove amandmane i svih deset amandmana usvojili. Mislim da je to veoma dobro i da će zakon sa ovim amandmanima biti bolji, kvalitetniji i na službi građanima Srbije. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2019.

Očekivao sam da će se drugi prijaviti, a da ja kasnije govorim, ali evo, iskoristiću priliku da kažem nekoliko reči o ovome što je ovde govoreno.

Govorimo o ozbiljnoj temi. Tema je penzije, sigurnost i stabilnost našeg Penzionog fonda. To je vrlo značajna tema jer se radi o 1,7 miliona penzionera koji žive u našoj zemlji i koji očekuju konkretne rezultate od nas narodnih poslanika. Te konkretne rezultate upravo sada dajemo i upravo u Skupštini govorimo o njima.

Pre svega, kada smo govorili o rebalansu budžeta, budite uvereni da je tada SDPS jasno stavila do znanja da će podržati ove aktivnosti oko dodele pomoći penzionerima u visini od pet hiljada.

Tu pomoć ne potcenjujemo. Smatramo da je vrlo značajna i da je u ovom trenutku vrlo bitna, jer je to znak da je naš PIO fond jedan stabilan fond, da penzioneri ne treba da brinu šta će biti sa penzijama. One će sigurno biti isplaćivane kao i do sada na vreme.

Ono što je ovog trenutka najvažnije, to je da je Vlada juče usvojila tzv. "švajcarsku formulu". Ta formula znači jedan dugoročan projekat, znači da će penzije ići u skladu sa rastom koji se dešava u ekonomiji naše zemlje i da će penzioneri osetiti boljitak u tom rastu naše ekonomije.

Da naša ekonomija raste, da imamo pozitivne efekte, posebno u prikupljanju doprinosa, poreza i stabilnosti ukupnog budžeta, to pokazuju ovi rezultati koje je izneo ministar Đorđević u svom izlaganju, govoreći kako se penzioni fond puni.

Naime, ja znam vreme, a bio sam dugo u upravnom oboru penzionog fonda i znam kakve su situacije bile. Penzije su tada, dodaci za penzije su bili negde iznad 40%, 48% je davano iz budžeta, a sada smo stigli na 26%. To je veliki rezultat.

Zašto je veliki rezultat? Znači da zapošljavanje ide visokim stopama, da ona stopa zaposlenosti od 10% je jedna značajna stopa. I dalje smanjivanje ispod 10% značiće da naš PIO fond ima dodatnu stabilnost, a da će se iz budžeta Republike Srbije davati manje dotacije za penzije.

Sama ta činjenica da su stigli do 26% izdvajanja iz budžeta je vrlo značajna. U većini evropskih zemalja dotacije negde idu na 25% iz budžeta za penzione fondove. Da bi građani Srbije znali, mi nemamo izdvojena sredstva unapred na nekakvom fondu pa da se odjednom mogu isplatiti penzije. Građani koji rade izdvajaju svoje doprinose i na osnovu tih izdvajanja penzioneri dobijaju svoje zaslužene penzije, jer su u datom trenutku dok su bili u radnom odnosu i sami izlagali, sami davali, izdvajali sredstva za penzije koje sada treba da imaju.

Ono što je veoma važno, usklađivanje penzija koje će biti sada na osnovu švajcarske formule, a ja se nadam da ćemo mi taj zakon imati već na sledećem zasedanju, značiće dugoročno da penzioneri više neće zavisti od nekakvih odluka bilo koje Vlade, već će biti jedan vrlo značajan instrument koji će omogućiti da se penzije usklađuju u skladu sa rastom naše ekonomije.

Naša ekonomija raste, prema tome penzioneri će moći da budu u situaciji da zaista budu sigurni za svoja primanja, a znate, iako će neko reći to da pet hiljada nije neka velika suma, ipak izdvajamo devet milijardi dinara iz sredstava koje smo zaradili.

Dakle, ne zadužujemo se, ne dižemo kredite, izdvajamo devet milijardi sredstava koje je naša privreda zaradila u ovom periodu u 2019. godini . To je bila i osnova naše finansijske konsolidacije, jer smo upravo rekli da ćemo učiniti sve da imamo stabilne državne finansije, a ovog trenutka ih imamo.

Ja ću iskoristiti ovu priliku da nešto kažem i uopšte o PIO fondu. Zašto? Često se smatra da je to samo administracija, čiji je osnovni zadatak da deli rešenja i da raspoređuje sredstva. Ne.

Penzijsko i invalidsko osiguranje je vrlo značajano, fond koji postoji veoma dobro radi i to je ono što treba naglasiti. Dobro radi, dobro upravlja sa sredstvima i mislimo da se tu mogu učiniti dalji koraci što se tiče Zakona o PIO.

Zašto se može učiniti? Naime, iz tog fonda se isplaćuju i doprinosi za zdravstvo i za zdravstveno osiguranje penzionera. Tu negde ide oko osam milijardi. Znate, kada bi smo to isključili, kada bi to država davala Fondu za zdravstveno osiguranje direktno iz budžeta, tada ovih 26% dotacija bi bilo smanjeno na negde iza 20%. To je vrlo značajna stvar.

Druga stvar o kojoj je bilo govora, to jeste imovina PIO fonda. Ona se često zapostavlja, često se o njoj govori u vrlo negativnim kontekstima.

Treba da vidimo šta su penzioneri, i kada su fondovi bili puni, kada su se sredstva izdvajala za određenu imovinu, pre svega, tu mislim na banje, da vidimo kako se to može valorizovati i naravno, nakon privatizacije banja, stavljanja u punu funkciju, ta sredstva vratiti penzijsko-invalidskom fondu. To omogućiti da penzije i dalje idu gore, odnosno da se daje manje dotacija iz budžeta Republike Srbije.

Očekujem da u budžetu za 2020. godinu, čiju raspravu očekujemo vrlo brzo, da ćemo imati vrlo jasne i precizne podatke o sredstvima izdvojenim za penzije i mogućnosti da li je moguće da se i u narednom periodu vide nekakve dotacije penzionerima, jer što pre na bolje ide, što se više zarađuje, zaposleni to moraju osetiti, ali i penzioneri, naravno, u skladu sa onim proporcijama koje smo postigli, a to je da izdvajanja iz BDP-a za penzije ne mogu preći 11%, jer to znači dalje poremećenje odnosa.

Naglašavam da će SDPS u danu za glasanje sa zadovoljstvom glasati za ove izmene i dopune Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. hvala.

Osamnaesto vanredno zasedanje , 19.09.2019.

Poštovani potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam predsednici Vlade Republike Srbije gospođi Ani Brnabić, a tiče se omladinskih radnih akcija, skraćeno ORA, kao jednog specifičnog vida dobrovoljnog rada koji ima tradiciju i opšte priznate rezultate. Ne treba da naglašavam da je Novi Beograd, koji je u našoj blizini, upravo sagrađen radnim akcijama, i to omladinskim radnim akcijama. Ne treba da naglašavam auto-puteve, mislim na auto-put „Bratstvo i jedinstvo“, isto tako pruge, evo, spomenuću prugu Brčko-Banovići.

Potrebe za dobrovoljnim radom i dalje postoje i mi smo jednostavno omladinske radne akcije i uopšte dobrovoljni rad u potpunosti zapostavili. To je postalo vidljivo kada smo imali katastrofalne poplave 2014. godine. Tada ste videli jedan veliki entuzijazam građana Srbije, koji su bili spremni da pomognu da se odbrane gradovi Sremska Mitrovica, Šabac, niko te ljude nije na to nagonio, oni su dobrovoljno svojim kolima odlazili da pomognu i da pomognu svojoj zemlji.

Međutim, oblast dobrovoljnog rada nije dovoljno pravno uređena. Tu oblast uređuju mnogi zakoni, spomenuću samo Zakon o volontiranju, zakoni o udruženjima građana, i oni imaju neke dobrovoljne akcije, sindikati itd. Mi jednostavno mislimo da se sve može uraditi tako što će se narediti. Međutim, entuzijazam građana i dalje postoji. Ja sam pre nekoliko dana primio jednu delegaciju učesnika omladinskih radnih akcija, to su ljudi, istina, u godinama, ali moram vam reći, mladog duha, spremni da svoja iskustva prenesu novim generacijama.

Samo da naglasim, i pored svih zakonskih prepreka, teškoća i svega onoga što se dešava, radne akcije u našoj zemlji se održavaju. Spomenuću Kraljevo 2014, 2015, 2016. godine, gde su omladinci i veterani dobrovoljno rešavali probleme oko posledica poplava, zatim pošumljavanja goleti.

Citiraću komandata te akcije gospođu Milicu Voštić koja je rekla – zasadimo jedno drvo da bismo promenili svet. Znate, mnogi su rekli, pa čak je i Džon Kenedi rekao – nemojte se pitati šta je država učinila za vas, već se vi pitajte šta ste vi uradili za svoju državu. Znate, nije patriotizam samo govoriti: „Ja volim Srbiju“, patriotizam je i zasaditi jedno drvo, urediti prostor gde živite, urediti potok, urediti reku pored koje se kupate, to je patriotizam gde pokazujete konkretno delom šta činite za svoju zemlju.

Isto tako bih spomenuo i Omladinsku radnu akciju „Ribariće“ Novi Pazar koja je održana 2019. godine. Moram naglasiti da je to zaista bilo impozantno, 140 učesnika gde bilo 100 mladih i 40 veterana. Oni su uredili priobalja jezera Gazivode, a isto tako raščišćavali prilaze arheološkim nalazištima.

Vlada Republike Srbije 2014. godine posle katastrofalnih poplava donela je jedan zaključak, naglašavam, tada je predsednik bio Aleksandar Vučić, da se izvrši analiza i pripreme predlozi za unapređenje dobrovoljnog angažovanja građana u vanrednim situacijama, ali i u svim drugim situacijama.

Moje pitanje gospođi Ani Brnabić je sledeće – da li je Vlada Republike Srbije nakon analize stanja dobrovoljnog angažovanja građana u opštem i javnom interesu pripremila nacrt zakona o dobrovoljnim radnim akcijama, kao specifičnog vida dobrovoljnog rada?

Pod dva, naglašavam da Socijaldemokratska partija i veterani omladinskih radnih akcija su spremni da pomognu i učestvuju u izradi ovog zakona u javnim raspravama, ali i javnim slušanjima u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 05.03.2019.

Poštovana predsednice, ja ću postaviti pitanje, ali da obavestim građane Srbije da sam ja pitanje postavio 6. decembra 2018. godine. Deo tog pitanja glasilo je, a radi se o Vojislavu Šešelju, osuđenom ratnom zločincu, koji sedi u poslaničkim klupama.

Ovo je jedini parlament u Evropi gde čovek koji ima pravosnažnu presudu Haškog tribunala za ratne zločine sedi u ovom parlamentu. Ja sam dobio odgovor od predsednika Administrativnog odbora, ja se predsedniku Administrativnog odbora zahvaljujem na odgovoru, a taj odgovor je vrlo indikativan. Administrativni odbor nije mogao da da odgovor zato što nema presudu Haškog tribunala.

Sada postavljam pitanje ministru spoljnih poslova, koji je zadužen za saradnju sa Haškim tribunalom, da Narodnoj skupštini dostavi presudu Haškog tribunala prevedenu na srpski jezik na Administrativni odbor, da bi Administrativni odbor mogao da razmatra da u ovim klupama ne sedi čovek koji ima pravosnažnu presudu Haškog tribunala. Ja to očekujem da ću dobiti.

Ne bih dalje komentarisao na ovo što se ovde iznosi, to su i do sada bile laži, neistine i poluistine koje Vojislav Šešelj u svojoj političkoj aktivnosti stalno iznosi. A to što Vojislav Šešelj kaže da piše knjige, znate, on nije pisac, on je tu svoju knjigu sklepao, na osnovu zapisnika, na osnovu stenografskih beležaka, jer da Vojislav Šešelj veruje u sistem ove Srbije, u institucije sistema, tada bi on vrlo korektno postupio, da je sve svoje nalaze dostavio Ministarstvu unutrašnjih poslova, da je dostavio Odeljenju za organizovani kriminal. Tada bi bilo jasno da on ne veruje u to i zato ovako iznosi tamo gde nije mesto, u Narodnoj skupštini.

Rasim Ljajić je, kao častan čovek, Odeljenju za organizovani kriminal podneo tužbu sam protiv sebe, tražeći da ta institucija države Srbije kaže šta je istina, a šta nije istina. Odmah da vam kažem, a građanima Srbije to je sasvim jasno i ne treba im puno objašnjavati, jasno je da Rasim Ljajić je častan čovek koji čak nema ni prekršajnu prijavu za saobraćaj a ne nešto više, a ovim ljudima koji sede sa moje desne strane, čije politike su poražene i koji ovde glume opoziciju, oni su kvaziopozicija, tačnije oni su plišana opozicija, nikome ne smetaju, nikome ne čine. Mi se ne bojimo te plišane opozicije i bićete poraženi, kao što ste bili poraženi u prethodnim izborima u četiri grada, kao što ste poraženi u beogradskim izborima, kao što je Vojislav Šešelj poražen u predsedničkim izborima, nije mogao ni da pređe cenzus.

Gospodo, ovakvom politikom koju vodite vi nikada nećete dobiti izbore i nestaćete sa političke scene Srbije, a morate nestati, jer ste vi, kao što sam već jednom rekao, nesreća za državu Srbiju, vi ste kancer na političkom nebu Srbije i sa vama više nećemo raspravljati, jer to nema nikakve svrhe, pogotovo vaše vređanje, ponižavanje i sve ono što činite.

Socijaldemokratska partija Srbije će ići napred i budite uvereni uvek će vas pobediti svugde. Hvala vam.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2018.

Poštovani potpredsedniče, moje pitanje će biti upućeno predsednici Narodne skupštine Maji Gojković i predsedniku Adminstrativnog odbora gospodinu Aleksandru Martinoviću, a radi se o osuđenom ratnom zločincu Vojislavu Šešelju, koji sedi u ovim klupama. I ovo je jedini parlament u Evropi gde čovek koji ima pravosnažnu sudsku presudu Haškog tribunala za ratne zločine sedi u ovim klupama.

Ja se nadam da ću nekad dobiti odgovor na ovo pitanje, a da će i građani reći svoj odgovor na nekim sledećim izborima koji će se desiti kad im je vreme.

Naravno, ja želim da kažem zbog građana Srbije kolika je bezočnost i haranga koja se vodi protiv potpredsednika Rasima LJajić. Ove laži i ove neistine koje se govore, naravno, građani znaju, dobro ocenjuju ko i kako radi i ko se bori za kakve politike. Ja kad malo analiziram šta Vojislav Šešelj izjavljuje, a isto tako šta izjavljuje i mlađani Šešelj, znate, iver ne pada daleko od klade.

Da vidimo, prvo, Vojislav Šešelj iznese laž za Rasima LJajića, uputi pitanje MUP, dobije odgovor od ministra, nedvosmislen. Kad vidi da to više ne pije vodu, ide druga priča da postoji svađa između ministra policije i direktora policije, pa i tu dobije nedvosmislen odgovor, onda se dalje dešava da se uključuje nauka. Izmisli se neki časopis gde Vojislav Šešelj na lošem engleskom pročita naslov tog časopisa, gde izmisli afere, pa ni to ne naiđe na odjek u javnosti. Pošto više nema tih odjeka, na red dolaze špijuni, ambasade, dolazi Britanska ambasada i izmišljena afera. Naravno, tada se dodatno argumentuje likvidacija jednog čoveka koji je prošlost. On je pluskvamperfekat u politici Srbije. Prema tome, i to ne pije vode.

Sada očekujem da se u igru uključi inspektor Megre, pa naravno, malo je što su se uključili Britanci, doći će i Francuzi, Megre i ostali i, naravno, Šerlok Holms i sve ostale ne argumentovane stvari koje će doći. Na kraju, naravno, mora da se završi sa Turcima. Očekujem da će se pojaviti u igri Bali-beg, možda i sultanija Hurem ili možda čak i Sulejman Veličanstveni.

Naravno, količina neistina i laži, što bi se reklo u gradu Sarajevu, gde je Vojislav i rođen, gde sam i ja zajedno sa njim živeo jedno vreme, to ni pas ne bi s maslom pojeo. To građani Srbije veoma dobro znaju i zato mene iznenađuje da je jedan doktor nauka, kao što je Vojislav Šešelj… On je istina doktorirao iz opštenarodne odbrane i društvene samozaštite, ali u vreme socijalizma to je bila ozbiljna nauka, nisu to ovi sadašnji doktorati. Ja cenim taj njegov doktorat, jer to je tada bila i ozbiljna nauka i to mu ne osporavam, ali ne mogu da verujem da jedan takav čovek može da spadne na tako niske grane.

Mogu samo da kažem i sledeće. Znate, oni koji investiraju u čoveka prošlosti, to je loša investicija. Zašto je loša investicija? Ne daje rezultate. Unajme vas da nešto urade, vi ne uradite, loša ste investicija. Znate zašto? Vaše vreme je isteklo. Srbija je drugačija, vi se niste promenili. Srbija ide napred, ide u Evropu, a vi stalno govorite o jednoj politici, o nečemu što je već za Srbiju prevaziđeno.

Nadam se da ćete nekad doći do nekog stava koji će biti sasvim drugačiji. Inače, ja vas više i ne očekujem u parlamentu i ovo su vaši poslednji trzaji. Budite uvereni da ste Srbiji naneli svojom politikom mnogo štete i nadam se da više nećete sedeti u ovom parlamentu. Zahvaljujem.

(Aleksandar Šešelj: Po Poslovniku.)

Imovinska karta

(Beograd, 22.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 102868.00 RSD 03.06.2016 -
Penzioner Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Republika Mesečno 49600.00 RSD 25.12.2014 -