Zahvaljujem, predsednice.

Zatražio bih obaveštenje od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i predsednice Vlade, a u vezi sa nedavnim uspehom đaka beogradske Matematičke gimnazije i Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ iz Novog Sada.

Naime, na 59. Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi, održanoj u Rumuniji, koja se završila pre nekoliko dana, tim iz Srbije je u konkurenciji preko 100 država osvojio šest medalja za našu zemlju, dve zlatne, dve srebrne i dve bronzane, što je uspeh kakav nismo postizali ni u vreme SFRJ, koja je bila tri puta veća država po broju stanovnika.

Ono što mene interesuje jeste ukoliko našim sportistima za osvajanje najsjajnijih odličja na najvećem svetskim takmičenjima dodeljujemo nacionalnu penziju, da li postoji ideja da se predloži da i ovoj deci dodelimo ovakvo priznanje za ništa manje vredne uspehe? Ako ne postoji, ja bih želeo da kandidujem ovu ideju kao temu za razmišljanje.

Naravno, ovaj predlog se ne odnosi samo na uspeh iz matematike, već i na uspehe ovog ranga iz svih mogućih naučnih disciplina, jer smatram da bismo na ovaj način dali motiv našoj deci, odnosno našim mladim talentima da ostanu u Srbiji. Siguran sam da će biti i onih koji će reći – pa, oni su već odlučili da odu, zašto bismo im dodelili nacionalnu penziju, pa pih ja te pitao – a šta znači nacionalna penzija, recimo, nekom vrhunskom sportisti iz unosnog sporta, kome je ta suma novca u njegovim ukupnim prihodima statistička greška? Pa, ne znači mu ništa, ali nije poenta nacionalnog priznanja u novcu, poenta nacionalnog priznanja je u simbolu, u signalu, u znaku da cenimo uspeh i da cenimo nečiji trud i rad.

Da ne govorim o tome da vrlo često u poslednje vreme, sa punim pravom, govorimo o digitalizaciji kao prioritetu broj 1 države Srbije, o IT sektoru kao vrlo važnom sektoru danas, verovatno još važnijem sektoru u budućnosti Srbije, i da ulažemo mnogo u IT sektor kroz različite podsticaje koje dajemo kako domaćim tako i stranim firmama, e onda treba da zadržimo, odnosno da nađemo načina da zadržimo mlade IT stručnjake u Srbiji.

Kada kažem da nađemo način, mislim da nađemo bukvalno svaki mogući način, a mislim da je ovo jedan od načina da ih zadržimo, odnosno da ih demotivišemo da nakon srednje škole odu u inostranstvo da studiraju, da se više nikada ne vrate, jer zašto bi naša deca nakon škole odlazila da studiraju na Kembridžu, na Oksfordu, na MIT-u, na Berkliju ili na Stendfordu ili zašto bi, recimo, jedan Kembridž imao motiv ili koji je njihov motiv da svake godine dodeljuju stipendije đacima matematičke gimnazije kada oni neće ostati na tom Kembridžu zauvek, zato što će oni jednog dana biti promoteri Kembridža kao njegovi bivši studenti. Ta deca su promoteri Srbije zahvaljujući tim uspesima koje oni postižu.

Kada već govorim o matematičkoj gimnaziji, želeo bih da vas podsetim da je još 2007. godine Vlada Republike Srbije ovu školu proglasila školom od posebnog nacionalnog značaja i to ne bez razloga, jer je ova škola od svog osnivanja do danas osvojila za Srbiju gotovo 500 medalja na različitim naučnim olimpijadama.

Ukoliko razvijamo društvo znanja, a siguran sam da želimo i da radimo na tome da ga razvijamo, onda moramo znanje da cenimo i nagrađujemo i zato bih zamolio i nadležnog ministra i premijerku da razmotre ovu moju inicijativu i da mi u pisanom obliku na nju odgovore.

Iskoristio bih ovu priliku da zatražim još jedno obaveštenje od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a tiče se izrade zakona o Matematičkoj gimnaziji, o čemu smo već razgovarali i načelno se složili da je potrebno doneti ovaj zakon, kao i o izradi posebnog pravilnika koji bi uredio rad ove specifične ustanove od posebnog značaja za Republiku Srbiju, dok se takav zakon ne donese.

Sa ovim pravilnikom se dosta kasni i ja bih molio ministra Šarčevića da svoj autoritet iskoristi da se ovaj pravilnik donese, jer je ova škola specifična. Ona mora da angažuje poseban naučno-nastavni kadar, ona ima posebne potrebe, u pežorativnom smislu, za ove đake, jer oni moraju da rade više nego neka druga deca i ta deca vrlo često putuju, zbog čega ova škola ima vrlo specifične potrebe i zbog toga je potrebno doneti poseban pravilnik. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana potpredsednice Vlade, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, s obzirom na kratko vreme koje mi stoji na raspolaganju, ja ću govoriti samo o zakonima iz oblasti železnice.

Ozbiljne reforme u ovom sektoru započeli smo 2013. godine kada smo doneli dva važna sistemska zakona kojima smo pokušali da zaustavimo propadanje železničke infrastrukture i urušavanje kvaliteta železničkog saobraćaja, bilo da se radi o prevozu putnika ili o transportu robe, odnosno tereta.

Istini za volju, mi jesmo doneli jedan zakon 2005. godine, ali čak i prema rečima onih koji su učestvovali u izradi tog zakona, u njegovoj implementaciji se vrlo malo odmaklo.

Dakle, ova dva zakona o kojima govorim, koje smo doneli 2013. godine su Zakon o železnici i Zakon o bezbednosti i interoperabilnosti železnice. Ta dva zakona su u tom trenutku predstavljala značajan iskorak unapred kada je reč o sektoru železnica.

Naravno, u primeni se pokazalo da oni poseduju određene manjkavosti. Između ostalog, došlo je i do promena u nekim direktivama EU, jer je to živa materija i konstantno se menjaju. Doneta je jedna nova direktiva 2012. godine i ukazala se potreba, prvo, za izmenama i dopunama ovih zakona 2015. godine, a onda i za donošenje tri nova zakona, odnosno Zakona o železnici, Zakona o bezbednosti u železničkom saobraćaju i Zakona o interoperabilnosti železničkog sistema.

Zašto sada imamo tri zakona? Mislim da je to vrlo važno da se razume. Pojavila se izvesna konfuzija, nejasnoće, nerazumevanje, kako god hoćete, kada je reč o spajanju dve materije u jedan zakon, odnosno bezbednost železničkog saobraćaja i interoperabilnosti. Takođe, mislim da ne treba da objašnjavam nikome koliko su te dve oblasti važne i da one zaista zaslužuju da se nađu u posebnim zakonskim rešenjima. Govorim o bezbednosti saobraćaja za koji sam siguran da svaki građanin razume koliko je važna za nas, a interoperabilnost je nešto što, primenom svih standarda koji su propisani u ovom zakonu, treba da nas vrati na železničku mapu Evrope sa koje, bojim se, smo počeli polako da nestajemo, jer mnogi prevoznici zaobilaze Koridor 10, odnosno sve više koriste koridor preko Bugarske i Rumunije.

Naravno, ova tri zakona nemaju intenciju, niti mogu da reše sve probleme u železnici preko noći. To su problemi koji su nagomilavani decenijama, da ne kažem, gotovo pola veka, ali sasvim sigurno predstavljaju dobar osnov da nastavimo i završimo proces transformacije koji smo započeli 2015. godine kada smo sistem železnice podelili na tri nezavisna preduzeća i da još snažnije idemo u investiranje u naš železnički sektor, koji je veoma važan, kako za privredu i građane, tako i za državu u celini.

Dakle, samo rad na sva tri stuba, kako ste vi ministarka u vašem uvodnom izlaganju rekli, a to su zakonski okvir, transformacija i investicije, možemo da očekujemo da će železnice dobiti značaj kakav zaslužuju u budućnosti.

Problemi železnice nisu od juče i da se razumemo problem sa železnicom nema samo Srbija. Sektor železnice je gotovo u celom svetu i u razvijenom svetu ne baš preterano rentabilan i ne baš preterano profitabilan. Naravno, za to postoje razlozi koji sežu duboko u prošlost, koji imaju duboke korene. Naime, recimo da posmatramo putnički saobraćaj, pre 60 godina su zemlje zapadne Evrope, razvijene, a rekao bih prvo SAD, krenule da snažno investiraju u razvoj putne infrastrukture, što je rezultiralo značajnim povećanjem automobilskog i kamionskog saobraćaja, što je naravno smanjilo, sa jedne strane putnički saobraćaj u železničkom saobraćaju, odnosno prevoz putnika, a sa druge strane prevoz tereta zbog povećanja kamionskog saobraćaja. Istovremeno, imamo bum u avionskom saobraćaju, a o čemu bi, siguran sam, gospodin Ilić mogao da nam priča mnogo, koji je učinio da ovaj saobraćaj, odnosno ovaj vid saobraćaja postane mnogo dostupniji u velikom broju korisnika, što je naravno opet smanjilo putnički saobraćaj, kada govorimo o železničkom saobraćaju, a da ne govorimo o pojavi lou kostera, kakav je uticaj imao na železnički saobraćaj.

Takođe, u poslednjih 20-ak godina, sektor usluga daleko brže raste od proizvodnog sektora, odnosno neproizvodni sektor raste brže od proizvodnog sektora koji je tradicionalno uglavnom naslonjen na železnicu, što se takođe negativno odražava na železnički saobraćaj.

Zašto Srbija zaostaje u odnosu na svet? Zato što je svet, dok smo mi gotovo ništa ne radili, odnosno nismo ništa investirali u našu železničku infrastrukturu na prvom mestu, da tako kažem, u naš vozni park, 50-60 godina investirao snažno i pokušavao da taj jaz smanji. Naravno, mi ne bismo danas o ovome govorili na ovaj način da železnički saobraćaj, odnosno železnički sektor nema potencijal, odnosno da nema i dalje određene komparativne prednosti, ali na njima mora da se radi da bismo mogli da ih materijalizujemo, odnosno da one ostvare svoj pun efekat.

Rekao bih da Vlada Republike Srbije u poslednjih nekoliko godina upravo na tome radi, radi na tome da se naša železnička infrastruktura učini takvom da bude konkurentna, da može da privuče nazad saobraćaj koji smo izgubili. Tu bih na prvom mestu istakao vrlo značajan kredit koji smo dobili od Ruske Federacije koji se koristi i za obnavljanje voznog parka, ali još više, rekao bih, na unapređenje naše železničke infrastrukture diljem Srbije, ali svakako i na ugovor koji imamo sa našim partnerima iz Kine i Mađarske za prugu Beograd-Budimpešta koja će se, verujem, produžiti prema jugu, što će Koridor 10 vratiti na železničku mapu sveta, odnosno na prvo mesto Evrope.

Dakle, zahvaljujući jednoj ekviziciji koja je bila za nas srećna okolnost koju su učinili Kinezi, kada su kupili Luku Pirej, danas imamo priliku da značajno unapredimo naš železnički saobraćaj u budućnosti i na kraju, pošto mi vreme ističe, samo da kažem da će poslanička grupa SDS podržati ova tri zakona, ali i preostale zakone koji su danas na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani RS, podneo sam amandman na stav 4. člana 14. Predloga zakona. Pročitaću kako glasi stav 4. u originalnom tekstu – Agencija podnosi Vladi izveštaj o radu za prethodnu godinu najkasnije do 1. aprila tekuće godine, a izuzetno podnosi i tromesečne izveštaje ili izveštaj o izvršenju nekog posla na zahtev ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja u roku koji ne može biti kraći od 20 dana.

Moj predlog je da se naprave dve izmene u ovom stavu 4. Prva se tiče menjanja reči „periodične“ u ovom kontekstu „periodični izveštaji“, u tromesečne izveštaje. Smatram da je to preciznija definicija.

Druga izmena se tiče roka u kojem se ovaj izveštaj podnosi koji kaže u originalnom tekstu da ne može biti kraći od 20 dana. Moj predlog je bio da se stavi rok od 15 radnih dana.

Šta je ideja? Pozivam se na Zakon o izvršenju i obezbeđenju koji smatra da je superiornija definicija radnih dana nego običnih dana, jer se vrlo često može desiti da zbog nekih praznika 20 dana bude rok koji mnogo kraći od 15 radnih dana.

Iz tog razloga smatramo da je rok od 15 radnih dana daleko primereniji nego 20 dana. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, podneli smo amandman na član 17. i to na njegov stav 6, odnosno tačku 2) koja u originalnom tekstu glasi – Radi se o uslovima kada se može razrešiti član upravnog odbora agencije, a stav 2. kaže – ako ne ispunjava dužnosti člana upravnog odbora, ne ispunjava uslove za imenovanje, ako ne ispunjava obaveze predviđene ovim ili posebnim zakonom ili aktom o osnivanju agencije ili ako bude osuđen za krivično delo na kaznu zatvora od najmanje šest meseci.

Mi smo predložili da se ova definicija „osuđen za krivično delo na kaznu zatvora najmanje šest meseci“ promeni drugačijom definicijom, odnosno ako bude osuđen za krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje ove funkcije.

Zašto smo smatrali da je ova definicija bolja? Zato što neko može da bude osuđen na zatvorsku kaznu kraću od šest meseci ili na uslovnu kaznu, ali da bez obzira na to delo koje je učinio ga diskvalifikuje za obavljanje jedne ovakve funkcije ili može da bude osuđen i na kaznu koja je u trajanju dužem od šest meseci, na primer za neki saobraćajni prekršaj koji ne mora po svaku cenu da ga diskredituje za obavljanje ove funkcije.

Zbog toga smo smatrali da je bolja definicija ove šest meseci, definicija koja kaže da se može razrešiti neko ko ne ispunjava uslove u smislu da je osuđen za krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje ove funkcije. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministri, uvažene koleginice i kolege, narodni poslanici, budžet Republike Srbije nije samo najvažniji zakon koji Narodna skupština donosi, još manje je on samo skup stavki na njegovoj prihodnoj, odnosno rashodnoj strani. On je, pre svega presek stanja ili slika stanja, kako god hoćete, u jednoj državi. Najpre, naravno, u finansijskom smislu, ali onda sa implikacijama na sve sfere našeg života. Da se to najbolje demonstrira, čini mi se, može se kroz jedan kratak osvrt na postignute rezultate u poslednjih nekoliko godina, a naročito u 2017. godini.

Da krenemo od nečega što je bilo, čini mi se, najviše napadano u ova prethodna dva dana, a to je očekivani realni rast bruto domaćeg proizvoda od 2% u 2017. godini. On jeste nešto niži od projektovanog rasta za ovu godinu, ali je takav zato što smo se suočili sa određenim negativnim, kako je rekao ministar, kartkoročnim efektima, koji kada analizirate, kvartalno, međugodišnji rast BDP, vidite da se ti efekti polako gube i oni će biti istrpljeni do kraja godine. Recimo, u prvom kvartalu, rast BDP je bio 1,1%, u drugom 1,4%, u trećem već 2,1%. Dakle, to efekti polako nestaju.

Priliv stranih direktnih investicija u 2017. godini biće 2,1 milijardu evra, odnosno oko 5,8% BDP što je, vrlo je važno reći, već više od deficita tekućeg računa. Dakle, deficit tekućeg računa će biti u potpunosti pokriven, pa čak i više nego pokriven prilivom stranih direktnih investicija. Stopa nezaposlenosti u trećem kvartalu 2017. godine 12,9%, 0,9% manje od istog kvartala 2016. godine. Ali, treba reći da je u drugom kvartalu bila 11,8% zašta smo od jedne kredibilne institucije, to ćete se svi složiti verujem, kao što je Svetska banka, dobili pohvale kao zemlja sa najnižom stopom nezaposlenosti u regionu.

Stopa zaposlenosti, na rekordnom nivou, 48,2%. Ne pamti se ovako visoka stopa zaposlenosti. Pošto je ovo kvartalni podatak za treći kvartal 2017. godine, govoriću samo u kvartalima, jer sam te podatke pronašao u poslednje četiri godine i ona je bila samo manja. Najmanja, kada govorimo kvartalno, u poslednje četiri godine u prvom kvartalu 2014. godine, dakle to je onaj kvartal koji prethodi kvartalu u kome je izabrana Vlada premijera Aleksandra Vučića, tada je bila 40,2% zaposleno. Dakle, porasla je za osam procentnih poena za nepune četiri godine, pritom u vreme kada je zabranjeno zapošljavanje u javnom sektoru.

Da je taj podatak tačan, može da se proveri mnogo jednostavnijim matematičkim operacijama. Pogledajmo, recimo koliki je deficit PIO fonda u prvih devet meseci ove godina, pa ga uporedimo sa deficitom u prvih devet meseci 2016. godine i videćemo da je niži. Niži je, jer je naplata doprinosa veća, a ona je veća jer je zaposlenost veća.

Javni dug u poslednjih nekoliko godina smanjen je za više od 13 procentnih poena i to nije čudno, jer kada imate suficit ove godine od 0,7% BDP, za 2,4% više od onog što je planirano i prvi put posle 2005. godine, onda naravno da se smanjuje javni dug i naravno da imamo pravo da budemo optimisti i da očekujemo da ćemo do kraja 2018. godine, najkasnije 2019. godine imati javni dug koji je niži od nivoa Mastrikta, odnosno niži od 60% BDP.

Svi ovi rezultati postignuti u 2017. godini, u prethodnim godinama, nam daju pravo da budemo optimisti, ali isto tako se preslikavaju na rezultate na referentnim listama svih međunarodnih organizacija, što opet posle toga posledično poboljšava naš rejting i kod stranih investitora, ali i kod stranih kreditora. Tako, recimo, kao što je već rečeno, smo opet skočili na duing biznis listi Svetske banke, pa smo 43, neki su to pominjali u negativnom kontekstu, ja ću ga pomenuti u pozitivnom kontekstu. Iza nas se nalazi deset država članica EU. Među njima je jedna velika Italija. Onda takođe nije čudno što je Svetska banka rekla da je Srbija u ovoj godini najbolja zemlja jugoistočne Evrope po reformama.

U izveštaju globalne konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma, to je opet pomenuto u negativnom kontekstu, kao mi smo 78. Da, ali prošle godine smo bili 90, to je skok za 12 mesta. I to, pritom, moram da vam kažem, da nijedna od zemalja koja se graniče sa Srbijom, nije napravila veći rast u poslednjih godinu dana, a neke su i nazadovale.

Jedna relevantna anketa, recimo USAID-a, koja se sprovodi svake godine, kaže da optimizam među poslodavcima u Srbiji raste. Više od polovine ispitanih kompanije je reklo da očekuje rast profita u 2018. godini, a samo 4% njih planira otpuštanje. Zato imamo pravo na optimizam kada ulazimo u 2018. godinu i da očekujemo rast BDP od 3,5%, a ja verujem i veći, jer prvo su se iscrpeli oni negativni efekti, što će reći da sad imamo nisku osnovcu sa kojom mnogo lakše možemo da napravimo veći rast, imaćemo snažnije investiranje, prvo zbog pomenutog većeg poverenja investitora, drugo zbog mnogo većih podsticaja koje dajemo u ovoj godini za investiranje, dakle imaćemo veći priliv investicija. Takođe su drastično veća kapitalna ulaganja države i na kraju krajeva, naravno očekujemo i rast domaće tražnje što je prirodno s obzirom na to da se povećavaju plate i penzije, da će rasti i dalje u privatnom sektoru plate i da se očekuje, normalno, nastavak rasta zapošljavanja.

Pre nego što pređem na analizu budžeta i konkretnih stavki, pohvalio bih nešto što mislim da Socijaldemokratska partija Srbije ima razloga da naročito pohvali, a to su dve mere koje pokazuju na koji način može da se napravi kompromis između interesa radnika i interesa poslodavaca, a pri tom se radi, naravno, o nečemu što je u interesu svih, a rekao bih i u interesu države u celini. Jedna mera je povećanje minimalne zarade za 10%, odnosno sa 131 na 143 dinara po radnom satu, što je jako dobra vest za 350.000 radnika koji primaju najniža primanja. Druga mera je smanjenje neoporezivog dela zarada sa 11.790 na 15.000 dinara, što je jako dobra vest za poslodavce i što treba da doprinese rastu zapošljavanja u 2018. godini.

Kada govorimo o prihodima, naravno, projekcija prihoda je urađena krajnje konzervativno, kao i do sada, i usaglašena tokom osme revizije aranžmana sa MMF-om, ali i sa drugim relevantnim međunarodnim institucijama. Čak su uvažene, čini mi se, dve najozbiljnije kritike u prethodnim godinama od Fiskalnog saveta kada je reč o prihodnoj strani budžeta. Oni su, naime, tvrdili kako previše optimistički projektujemo prihode po osnovu poreza na dobit pravnih lica i po osnovu vanrednih neporeskih prihoda. Moram da kažem da se u izvršenju, odnosno u ostvarenju budžeta nije baš pokazalo da su bili u potpunosti u pravu, ali u redu, njihov posao je da daju kritički osvrt na budžet.

Međutim, bilo kako bilo, izašli smo u susret ovim kritikama i u budžetu za 2018. godinu, u odnosu na ostvarenje u 2017. godini, ova dva prihoda, odnosno prihodi po ovim osnovama se smanjuju za 16 milijardi, odnosno za četiri milijarde respektivno. Dakle, krajnje konzervativno se i dalje projektuje, rekao bih sa još većom dozom opreznosti, a to se odnosi i na sve druge poreske prihode, samo nažalost nemam dovoljno vremena da analiziram i njih. Osim ovog neoporezivog cenzusa koji je promenjen i osim, naravno, uobičajenog godišnjeg usklađivanja akciza, mi praktično ne menjamo nijednu poresku stopu. Dakle, stvaramo jedno predvidivo poresko okruženje. Nema boljeg signala za strane investitore od stabilnog i predvidivog poreskog okruženja.

Kada govorimo o rashodima, prvo bih pohvalio, naravno, smanjenje rashoda za kamate. Dakle, osim što smo preokrenuli trajektoriju javnog duga, preokrenuli smo i trajektoriju rasta rashoda za kamate. Podsećam vas, od početka svetske ekonomske krize, dakle od 2008. godine, kamate iz godine u godinu rastu. Ove godine smo tu trajektoriju preokrenuli, a sledeće godine imamo čak 16,1 milijardu manje izdvajanja za kamate. To je najbolji pokazatelj koliko fiskalna konsolidacija daje dobre rezultate.

Još jedna stvar u preporukama koje je u septembru mesecu Fiskalni savet dao, a radi se o tome da su oni rekli da bi bilo dobro da se modernizuje Poreska uprava. Slažem se, treba da se modernizuje, naravno. Izašlo se i tome, pod znacima navoda, u susret. Dakle, 467 miliona dinara opredeljeno je za uvođenje novog informacionog sistema u Poresku upravu. Kada na to dodate značajno povećanje plata, odnosno značajnije nego drugima, koje su dobili ljudi zaposleni u Poreskoj upravi od 10%, sa čime baš nisam siguran da se Fiskalni savet slaže, ali smo potpuno u pravu što to radimo, jer ti ljudi su to zaslužili. Mnogo dugujemo Poreskoj upravi za to što smo ovako dobre fiskalne rezultate, naročito na prihodnoj strani, ostvarivali u prethodnim godinama.

Dakle, imate sa jedne strane bolju tehničko-tehnološku opremljenost poreske uprave, a s druge strane motivisane radnike jer su nagrađeni za nešto za šta su radili do sada, i onda imate pravo na optimizam da će poreski prihodi u narednim godinama rasti jer će se bolje obavljati posao i smanjiće se siva zona.

Radilo se, naravno, i na otklanjanju jedne od, rekao bih, glavnih zamerki kada je rashodna strna budžeta u pitanju, a radi se o kapitalnim izdacima. Oni su povećani za 34 milijarde dinara na 128,2 milijarde dinara u budžetu za 2018. godinu. To je povećanje za više od 36%. I to je nešto što je Fiskalni savet preporučivao, inače. Oni su rekli 300 miliona evra, a to je nešto malo više za nekih milijardu dinara u odnosu na ovo što smo mi uradili.

Takođe, povećavaju se subvencije privredi za 0,74 milijarde dinara, poljoprivredi za 2,7 milijardi dinara, ali se smanjuju subvencije „Železnicama“ za 1,2 milijarde dinara. To niko nije pomenu, a mislim da je važno zato što pokazuje da reforme u javnim preduzećima mogu da daju rezultate. Naravno, u onima u kojima su te reforme odmakle.

Takođe, povećavaju se i subvencije za preduzetništvo, što je, naravno, vrlo važna stvar i to sam sigurna da se svi slažemo - 0,6 milijardi. Pojavljuju se i novi transferi lokalnim vlastima za razvoj inovacionog preduzetništva i „start-apova“ u vrednosti od 0,4 milijarde dinara. Smanjuju se transferi PIO fondu u odnosu na 2017. godinu, bez obzira na povećanje plata, ne u odnosu na ostvarenje, u odnosu na projekciju u 2017. godini.

Dakle, biće daljeg rasta zapošljavanja, biće većeg rasta plata u javnom sektoru, to znamo, i u privatnom sektoru. Smanjiće se siva zona i u 2018. godini. To su naša očekivanja. Do sada su se očekivanja uvek pokazala dobrim, a čak smo ih najčešće i nadmašivali. Kada to sve saberete, vi dobijate projektovani budžetski deficit u narednoj godini od 28,4 milijarde dinara, odnosno 0,6% BDP, sa idejom da on konvergira ka 0,5% BDP, što jeste nešto što EU preporučuje za zemlje koje imaju dug veći od 60% BDP.

Poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije, naravno, podržaće sve zakone koji su danas na dnevnom redu. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, zaista ne razumem kako smo mogli da stignemo od diskusije o zakonu o dualnom obrazovanju do bombardovanja SRJ 1999. godine. Zaista mi nije jasno kako je kolega uspeo da te dve teme poveže i da izazove pola sata rasprave o nečemu što nije tema dnevnog reda. Zaista molim predsednice, da ne dozvoljavate da se skreće sa ove teme, naročito s obzirom na to da opozicija traži da se svo vreme koje je na raspolaganju troši upravo na diskusiju o zakonu u dualnom obrazovanju.

Ovaj zakon i zavređuje da se o njemu diskutuje maksimalno, koliko god je to moguće. Nije uopšte sporno da se opozicioni poslanici pojave sa nekom dokumentovanom kritikom, ali naglasak je na argumentovanom, a ne može se podrazumevati da je argumentovana kritika ako se govori o jeftinoj radnoj snazi, jer podsećam da smo ovaj zakon o dualnom obrazovanju mi, kao ideju, preuzeli od Nemačke, Švajcarske i Austrije.

Dakle, govorimo o zemljama koje su paradigma za Srbiju u svakom smislu, pa i u smislu obrazovanja. Sada, ako kažemo da se ovaj zakon pravi zato da bi smo mi zapošljavali jeftinu radnu snagu, to znači da, pretpostavljam, da su i ove tri zemlje ovakve zakone donele zato da bi proizvodile jeftinu radnu snagu. Pa, ja ne znam ko u to može da poveruje.

Ministar je lepo rekao – 7,5% su srednje stručne škole. Pa izvinite, ne mogu svi da budu visoko obrazovani. Naravno da treba da bude cilj naše zemlje da ljudi budu visoko obrazovani, ali ja ne znam ni jednu zemlju na planeti koja ima 100% visoko obrazovanih. Mora neko da radi i neke druge poslove, a ti treba da budu za to osposobljeni.

Hoću zbog toga da samo jedan deo ovog člana 4, o kome pokušavamo da razgovaramo, a ne uspevamo zato što nas skreću sa teme bez ikakve potrebe, pritom otvaramo neke teme koje apsolutno nikakve veze nemaju sa temom dualnog obrazovanja. To je, to je svi se slažemo, važna tema.

Dakle, ciljevi dualnog obrazovanja su obezbeđivanje uslova za sticanje, usavršavanje i razvoj kompetencije u skladu sa potrebama tržišta rada, doprinosi jačanju konkurentnosti privredne Republike Srbije, obezbeđivanje uslova za zapošljavanje po završenom obrazovanju, obezbeđivanje uslova za dalje obrazovanje i celoživotno učenje, doživotno, celoživotno kako god hoćete.

Sada, kažite mi kako na osnovu ovih stvari o kojima govorimo, neko kaže da se ovaj zakon piše zato da bi se neko na osnovu članske karte SNS ili bilo koje stranke zaposlio u nekoj firmi. Hoćete da mi kažete sada, da stranac koji dođe u Srbiju i otvori pogon, neko može da mu naredi da on zaposli nekoga zato što taj ima neku člansku kartu. To stvarno nema nikakvog smisla.

Kako može, kaže jedan kolega, da treba da uvedemo da ovaj zakon uslovljava poslodavce da oni nekoga zaposle? Kako može zakon bilo koje države da uslovljava privredu, odnosno da uslovljava privredne subjekte da zapošljavaju nekoga? Dakle, to je nešto potpuno neverovatno, kako možemo zakonom da nekoga na nešto uslovljavamo, da mu nešto naređujemo? To je apsolutno neverovatno.

Sada, bile su neke primedbe o kojima možemo da diskutujemo. Kaže se - tržište rada se menja, i sad mi postavljamo ovde neke, uvodimo dualno obrazovanje, a tržište rada se menja i po potrebi će se menjati. Okej i obrazovanje je fluentna kategorija. Evo, ministar je danas rekao da se otvaraju neki novi smerovi, dakle mi pokušavamo da kroz ovaj sistem stvorimo kadrove za danas. Nigde ne piše da nećemo taj sistem menjati onako kako se budu menjale potrebe tržišta rada. Ne vidim šta je tu sporno, i ne vidim zbog čega se sad to dovodi u pitanje?

Takođe, kaže se - budućnost je celoživotno učenje. Ko brani deci koja završe srednje stručne škole ili koja završe škole po sistemu dualnog obrazovanja, a rekli smo da to nije samo trogodišnja, nego i četverogodišnje školovanje, ko njima brani da uče čitavog života ili ko njima brani da postanu preduzetnici, jer oni kada nauče kroz ovaj sistem dualnog obrazovanja praksu koju smo mi kada smo bili u njihovim godinama, nažalost, za to bili uskraćeni. Ja sam išao na usmereno obrazovanje, ali još pritom, zato što sam išao u specifičnu školu, sam i imao nekakve prilike da nešto naučim i praktično. Većina dece nije učila ništa praktično. Dakle, nisu znali apsolutno ništa kada su izašli iz škole. Vrlo često nisu znali ništa praktično ni kada su izašli sa fakulteta. Zbog čega to ne bismo promenili? To zaista nisam u stanju da razumem.

Dakle, molim vas hajde da razgovaramo. Nije sporna argumentovana kritika, ali dajte, molim vas, da govorimo o nekim stvarima koje imaju nekakvog smisla, a ne da dajemo nekakve paušalne ocene, da politizujemo zakon bez ikakve potrebe. Ovo je zakon koji je sasvim sigurno koristan za Srbiju, a mislim da zemlje iz kojih smo ga preuzeli su najbolja garancija da je to nešto što je, hajde, ne možemo reći da je 100%, ali prilično sigurno, nešto što je kvalitetno i nešto što ima perspektivu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, uvaženi ministri, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poslanička grupa SDPS će podržati sve predložene zakone, a ja ću u ovom kratkom vremenu, koliko ga imam na raspolaganju, pokušati da se osvrnem na ovaj zakon koji se tiče elektronskog poslovanja.Radi se o jednom vrlo važnom zakonu, koji zaokružuje jednu oblast na kojoj smo počeli da radimo pre nekoliko godina. Urađen je jedan prilično veliki posao, donet je jedan kvalitetan zakon koji na jedan balansiran način postavlja stvari, neke u zakon, a neke u podzakonske akte. Mislim da je to nešto što je vredno pohvale. Naravno, ostaje nam još jedan veliki posao, a to je onaj posao koji se tiče implementacije ovog zakona. Nakon donošenja zakona, kao što je ministar rekao, treba doneti 17 podzakonskih akata u narednih 12 meseci, odnosno ako se usvoji predloženi amandman, u narednih šest, 12, 18 meseci, a nakon toga ide implementacija čitavog zakona, što je svakako najveći posao.

Mislim da je vrlo važno naglasiti, a to je i ministar već rekao, da je jako dobro što su tehničke specifikacije, da tako kažem, izvučene iz zakona, odnosno da zakon predstavlja praktično jedno jezgro najvažnijih stvari, onih stvari koje su nepromenljive, a da se u podzakonskim aktima nalaze one stvari koje se menjaju, odnosno one stvari koje su u eri jedne internet revolucije koja nam donosi strahovito brze promene, koje je gotovo nemoguće predvideti i nalaze van zakonskog rešenja. To nas čini sigurnim da nećemo morati taj zakon da menjamo na godišnjem nivou ili možda i češće od toga.Kada govorimo o IT, telekomunikacijama, mobilnoj telefoniji, govorimo o jednoj oblasti u kojoj se gotovo svakog dana dešava nešto novo. Nije ni 4G zaživeo u potpunosti, a mi danas imamo 5G. Mobilni telefon je danas sve više mobilni novčanik. Verujem da nije daleko dan kada će nam mobilni telefon postati i mobilni daljinski upravljač, i to ne samo onih uređaja na koje smo navikli da se njima upravlja, kao što su klime ili televizori, već verujem i nekih uređaja koje danas nemamo, kao što su, recimo, pametni frižideri, a verujem da će postati mobilni ključ kojim ćemo otvarati naše kancelarije, naše stanove, naše automobile i pokretati motore naših automobila. Ako je tako, zašto onda mobilni telefon ne bi bio mobilni ključ za ovakvu komunikaciju? Verujem da se svi slažemo da je to nešto što je neophodnost u današnjem vremenu.Međutim, neki od kolega postavljaju pitanje i bojaznost, koja nije neopravdana, vezano za bezbednost podataka. Kažu – desilo se curenje nekih podataka iz Ministarstva odbrane Švedske i zbog toga je, toga se ne sećam, moram priznati, ministar odbrane Švedske morao da podnese ostavku, ali ne ministar zadužen za poslove IT koji je doneo taj zakon. Zašto to naglašavam? Zato što Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija ima odgovornost za donošenje ovog zakona i za donošenje podzakonskih akata i eventualno za davanje neke vrste stručne pomoći prilikom implementacije, ali ne za održavanje sistema nakon toga i ne za bezbednost podataka koji se nalaze, koji su uskladišteni, niti za bezbednost komunikacije koje će se odvijati. Dakle, moramo da razgraničimo te stvari, moramo da razumemo gde je odgovornost Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.Naravno, zakonski okvir kada se postavljao razmišljalo se i o tome, pa zbog toga imamo različite nivoe zaštite podataka, u zavisnosti od toga koliko su ti podaci važni. Dakle, mi predviđamo sve ono što je moguće iskontrolisati jednim zakonskim predlogom, a onda imamo podzakonske akte kojima pokušavamo da uspostavimo potpunu kontrolu, koliko god je to moguće u ovoj današnjoj eri, nad bezbednošću podataka. Moramo da razumemo da je bezbednost podataka, da tako kažem, poprište jednog kontinuiranog, neprekidnog, dakle, globalnog rata između onih koji pokušavaju da te podatke zaštite i onih koji pokušavaju iz različitih razloga da se tih osetljivih podataka dokopaju.

Ono što jeste vrlo važno i što treba da znamo, jeste da što se više bude širio dijapazon usluga mobilne telefonije ili generalno u elektronskim komunikacijama, to će i bezbednost tih podataka biti veća, ne zato što je to logično, nego zato što će jednostavno bezbednost podataka postati imperativ, s obzirom na širenje usluga, a širenje usluga je gotovo svakodnevno. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, ja bih zatražio obaveštenje od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a tiče se Matematičke gimnazije i plana njenog unapređenja, odnosno daljeg unapređenja njenog rada.

Pre nekoliko dana, u utorak, Matematička gimnazija je proslavila 51 godinu postojanja, dakle 19. septembra 1966. godine, seli su prvi đaci u klupe Matematičke gimnazije. Nekih četiri decenije kasnije, 5. maja 2007. godine, Vlada Republike Srbije odlučila je, odnosno proglasila je jednom odlukom matematičku gimnaziju školom od posebnog nacionalnog značaja.

Verujem da većina građana zna da je Matematička gimnazija značajna, ali ja bih hteo kroz nekoliko ilustrativnih primera da pokažem i mojim kolegama, narodnim poslanicima, ali i građanima Republike Srbije, zbog čega je Matematička gimnazija toliko značajna za Srbiju.

Evo, jedan primer. Ove godine čuveni britanski Univerzitet Oksford, dodelio je ukupno pet stipendija za ceo svet van EU, od tih pet stipendija, tri stipendije su dobili đaci iz Matematičke gimnazije. Svake godine na drugi, čuveni britanski Univerzitet Kembridž, pazite, radi se o dva univerziteta koji spadaju u top pet najvećih univerziteta na svetu, upiše se otprilike oko šest, sedam đaka iz Matematičke gimnazije. Jedna velika ekonomska sila je obrazovna kakva je Švedska, otprilike u proseku u 10 godina upiše po jednog đaka na Kembridž, da ne govorimo o dobijanju stipendija naših đaka na Kembridžu.

Još jedan primer, grad Moskva već tradicionalno održava jedno ekipno takmičenje, koje se naziva Turnir metropola, na kome učestvuju, osim, naravno Moskve, gradovi kakvi su Peking, Šangaj, Berlin, Milano, Varšava i mnogi drugi veliki gradovi.

Prošle godine Matematička gimnazija koja predstavlja Beograd, osvojila je prvo mesto. Ove godine osvojila je drugo mesto. Da vam kažem odmah, takmičenje se održava u znanju iz matematike, fizike, informatike i hemije, najpre zbog toga smo bili drugi zato što Matematička gimnazija manje stavlja fokus na hemiju, a više na fiziku, naročito na matematiku i informatiku.

Nadalje, evo jednog zanimljivog podatka vezano za temu koja je interesantna svuda u svetu, pa i kod nas, radi se o rodnoj ravnopravnosti. Nekada se govorilo da nema dovoljno žena u IT sektoru i zbog toga je Univerzitet Kembridž, pre nekih pet godina, pokrenuo Matematičku olimpijadu za devojke. Na toj Matematičkoj olimpijadi, 2013. godine, devojke iz naše Matematičke gimnazije su bile prve, 2015. godine su bile druge.

Da sumiram, do današnjeg dana, đaci matematičke gimnazije su na Naučnim olimpijadama osvojili 420 medalja za Srbiju, a samo ove godine 16 medalja. Da li shvatate kakav je to podatak? Hajde da uzmemo da prebrojimo koliko su medalja osvojili naši sportisti na sportskim olimpijadama, koji se održavaju već treći vek ove moderne Olimpijske igre, pa čak da uzmemo i staru Jugoslaviju, mislim da ne bi bilo toliko medalja koliko je osvojila Matematička gimnazija u Beogradu.

Najveći broj naših najvećih IT stručnjaka, i u zemlji, a i u svetu dolazi iz Matematičke gimnazije, a znamo koliko je IT sektor važan za naš izvoz. Uostalom, doskorašnji premijer, a sadašnji predsednik Vučić je hiljadu puta istakao da je IT sektor naša najvažnija strateška grana razvoja naše privrede.

Zašto vam sve ovo govorim? Matematičku gimnaziju svuda u svetu prepoznaju kao izuzetno važnu instituciju. Pre nekoliko dana, u ponedeljak u poseti Matematičkoj gimnaziji bila je delegacija grada Pekinga. Bio je sekretar za obrazovanje grada Pekinga, to će reći gradski ministar grada Pekinga o Matematičkoj gimnaziji, grada koji ima više stanovnika nego cela Srbija, to je kao da naš ministar ode u posetu nekoj školi, u nekoj državi, jer su zainteresovani za saradnju njihovih škola sa Matematičkom gimnazijom.

Iz Makedonije su dolazili kod nas, da uče od nas. Iz Angole su dolazili u našu Matematičku gimnaziju da uče od nas. Iz Makedonije su došli i rekli – mi ćemo da napravimo poseban zakon o Matematičkoj gimnaziji, a onda ćemo 2019. godine da je osnujemo i da počnemo da upisujemo đake.

To je ono što ja želim da sugerišem i da pitam naše Ministarstvo – da li se planira da se donese poseban zakon o Matematičkoj gimnaziji? Ako se ne planira, mislim da bi trebalo, jer mislim da je važno. Onda bi trebalo da donesemo jedan poseban pravilnik kojim će se regulisati specifičan, odnosno specijalan status ove škole, posebno važne za Republiku Srbiju. Zahvaljujem.

Hteo bih samo da podsetim na nešto što je predstavnik predlagača, ministar Vujović, rekao u načelnoj raspravi prošle nedelje, a upravo iz toga se vidi da ne postoji nikakva opasnost da budu ugroženi depoziti građana.

Dakle, čak i da dođe do ove situacije o kojoj je kolega govorio, a to je da se uruši neki deo bankarskog sistema, što ne smatram da je realno, mi i dalje imamo u rezervi kredit od IBRD, odnosno rezervisana sredstva kod IBRD koja su upravo za ovu namenu predviđena. Dakle, čak i da dođe do takvog razvoja situacije koji je, kažem, vrlo malo verovatan, odnosno gotovo neverovatan, mi možemo da reagujemo.

I da su nam sredstva koja imamo u Fondu za osiguranje depozita u tom trenutku negde oročena na neki duži rok, mi možemo da reagujemo tako što ćemo povući kredit od IBRD koji već imamo rezervisan i na taj način da reagujemo. Dakle, sredstva građana, odnosno štednja građana, ali i štednja preduzetnika, mikro malih i srednjih preduzeća nije ni na koji način ugrožena. Hvala.

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovani ministri sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije podržaće sva četiri predložena zakona o kojima raspravljamo juče i danas.

U ovom delu rasprave ću se osvrnuti na ova dva zakona koja je, da tako kažem, brani ministri Vujović. Radi se o dopunama Zakona o Agenciji za osiguranje depozita i dopunama Zakona o osiguranju depozita. Kao što smo se juče saglasili, ministre, radi se o temi koja je ipak kompleksnija nego što na prvi pogled izgleda, jer menjaju se samo dva člana u ova dva zakona, odnosno dodaje se po jedan stav u ova dva člana. Reklo bi se da se radi o jednoj takoreći kozmetičkoj izmeni, pod znacima navoda, da me neko ne shvati pogrešno.

Međutim, kao što rekoh, problematika je daleko kompleksnija i, da bismo je razumeli, moramo da se vratimo nekoliko godina unazad i onda da malo istorijski gledano sagledamo čitavu situaciju i da vidimo zbog čega je bilo jako važno napraviti ove dve dopune zakona u ovom trenutku.

Predmet ova dva zakona jeste omogućavanje veće diversifikacije sredstava koja se nalaze u portfelju Fonda za osiguranje depozita. Fond za osiguranje depozita nije pravno lice, on svoje funkcionisanje ostvaruje u okviru Agencije za osiguranje depozita koja u njegovo ime i za njegov račun obavlja poslove, a jedan deo tih poslova obavlja i NBS u skladu sa svojim smernicama.

Kažem, treba se podsetiti nekih događanja iz prošlosti da bismo potpuno razumeli zbog čega je važno napraviti ove izmene, odnosno dopune o kojima danas govorimo. Pre samo nekoliko godina Fond za osiguranje depozita je bio u potpunosti ispražnjen zbog poznatih dešavanja u Agrobanci, Univerzal banci i drugim bankama koje su dovedene na rub propasti. Tada je država bila prinuđena da uzme kredit od Svetske banke da bi, da tako kažem, napunila ovaj fond, odnosno da bi štednju učinila sigurnom, jer Fond za osiguranje depozita upravo i ima tu ulogu da čini štednju sigurnom, odnosno da vrati poverenje, na kome radimo već godinama, štediša u naš bankarski sistem, u čemu smo, čini mi se, napravili dosta dobar rezultat.

Osim ovog kredita koja je uzet od Svetske banke, mi imamo jedan kredit, da tako kažemo, u rezervi, kao što ste vi juče rekli, od IBRD koji će biti povučen u slučaju da postoji nekakva potrebe za dodatnim sredstvima. To je odgovor na ono pitanje koje se juče postavljalo, a to je šta ukoliko mi sada jedan deo sredstava deviznih koji imamo investiramo u neke dugoročne hartije od vrednosti, odnosno devizne dužničke hartije od vrednosti Republike Srbije? Pa, čak i da dođe do događaja, koji su rekao bih gotovo nemogući, da moraju da se povuku sredstva iz Fonda za osiguranje depozita, to će reći da neke banke propadnu, mi tada možemo da povučemo ovaj kredit rezervni koji imamo i da taj problem rešimo i na taj način, jer naravno preko noći je nemoguće prodati hartije od vrednosti.

Dakle, kao što rekoh, država je uzela ove kredite, a nakon toga je, naravno, Fond ostvarivao prilive sredstava po osnovu redovne premije osiguranja depozita koju banke, u skladu sa zakonom i ostalim aktima, uplaćuju kvartalno i prema dostupnim izveštajima one te svoje obaveze izvršavaju redovno. Na taj način smo mi u proteklih nekoliko godina ovaj nivo sredstava povećali i on je dostigao otprilike ukupno negde oko 310 miliona evra. Dakle, govorim i o sredstvima denominovanim u stranoj valuti i denominovanim u domaćoj valuti. Od toga oko 85%, odnosno oko 260 miliona evra su sredstva denominovana u stranoj valuti, a ostatak od oko 15% je denominovano u domaćoj valuti, a to je negde oko sedam milijardi dinara.

Dakle, već iz ovoga je jasno da je ključ pozitivnog funkcionisanja Fonda za osiguranje depozita u stvari plasman tih sredstava koja su denominovana u stranoj valuti. Zbog toga se mi suočavamo sa problemom u poslednjih godinu i nešto malo više od godinu dana, jer negde od prvog kvartala 2016. godine kamatne stope na depozite u stranim bankama, a govorim o stranim bankama koje se kvalifikuju na osnovu vrlo strogih pravila koja NBS ima za upravljanje deviznim rezervama, se kvalifikuju da se u njih ta sredstva ulože. Tu se radi uglavnom o velikim bankama, kako ste juče rekli, i to velikim bankama koje imaju tzv. „triplej rejting“, odnosno „AA rejting“. Dakle, te banke negde od kraja prvog kvartala obračunavaju negativnu kamatnu stopu na depozite, a već od aprila 2015. godine ta kamatna stopa je bila 0%.

Dakle, mi u poslednjih godinu i nešto dana ta sredstva ulažemo po negativnoj kamatnoj stopi, odnosno ostvarujemo gubitak po osnovu tih ulaganja, odnosno deponovanja tih sredstava u strane banke. Recimo, radi ilustracije, u prvom kvartalu 2017. godine ta stopa je iznosila -0,7%. Radi se o ne baš tako zanemarljivom gubitku koji mi ostvarujemo po ovom osnovu. Istovremeno hartije od vrednosti koje ispunjavaju uslove Narodne banke, govorim o stranim hartijama od vrednosti, koje ispunjavaju kriterijume Narodne banke za investiranje, odnosno ulaganje sredstava u njih, takođe imaju negativne prinose.

Dakle, za razliku od kamatnih stopa stranih banaka na deponovanje sredstava i hartija od vrednosti stranih u koje možemo da ulažemo sredstva, a govorimo naravno o najkvalitetnijim i najreferentnijim finansijskim institucijama u svetu i finansijskim instrumentima, naše kamatne stope, odnosno kamatne stope u Srbiji na devizne dužničke hartije od vrednosti su pozitivne.

Kao primer ću navesti samo nekoliko poslednjih aukcija koje su održane u Republici Srbiji, kada je reč o deviznim dužničkim hartijama od vrednosti. Recimo, 20. marta 2017. godine održana je aukcija pedeset tronedeljnih zapisa deviznih Republike Srbije i ostvarena je kamatna stopa od 0,74%. U februaru mesecu je bila aukcija dvogodišnjih zapisa na kojoj je kamatna stopa bila 1,05%. Negde u drugoj polovini aprila je bila aukcija zapisa trogodišnjeg gde je kamatna stopa bila 1,89%. Čini mi se da je na petogodišnje zapise poslednji put bila 2,85%, ispravićete me ako sam pogrešio u ovoj poslednjoj decimali, a na desetogodišnje zapise 4%. Dakle, imamo na sve zapise pozitivne kamatne stope.

Umesto ostvarivanja gubitaka na osnovu deponovanja naših sredstava u strane banke ili ulaganje u strane hartije od vrednosti, mi promenom ova dva zakona omogućavamo da po ovom osnovu ostvarujemo dobitak. Važno je reći, ono što je ministar juče spomenuo a ja bih da potvrdim, zakon daje mogućnost da ova sredstva devizna investiramo u domaće hartije od vrednosti, naravno, denominovane u stranoj valuti, a ne obavezu. Dakle, niko nije u obavezi da ta sredstva investira u domaće hartije od vrednosti, već ta mogućnost postoji, naravno, u skladu sa procenama koje bude obavila Agencija za osiguranje depozita, Narodna banka Srbije, ta sredstva će se na odgovarajući način plasirati.

Ne treba da naglašavam da su devizne hartije od vrednosti koje emituje Republika Srbija i Narodna banka Srbije nerizične. Mi ovde govorimo uglavnom o hartijama od vrednosti Republike Srbije zato što Narodna banka Srbije u 2016. i 2017. godini nije emitovala devizne hartije od vrednosti, prema tome u ovom trenutku postoji mogućnost ulaganja isključivo u hartije od vrednosti Republike Srbije.

Da bi građanima bila potpuno jasna matematika ovoga o čemu govorim, daću samo primer koliki je gubitak ostvaren u 2016. godini po osnovu ovog ulaganja sredstava u strane banke, odnosno ukoliko je nešto bilo ulagano u hartije od vrednosti. Dakle, ostvareni rashod po osnovu investiranja ovih sredstava u inostranstvo, odnosno po osnovu inoplasmana, u 2016. godini je bio 572.000 evra. Dakle, mi se ovde suočavamo sa jednom, to je već više kolega upotrebilo tu reč, paradoksalnom situacijom. Mi govorimo o Fondu za osiguranje depozita. Logično je da taj fond svoja sredstva uvećava. On ih, doduše, uvećava zahvaljujući prilivu od banaka, ali ih smanjuje po osnovu negativnih kamatnih stopa i po osnovu kamatne stope koje plaćamo na ova sredstva koja smo povukli od Svetske banke, i to je paradoks. Nije, naravno, finansijski neodrživa situacija, ali jeste logički neodrživa situacija da mi ostvarujemo minuse u Fondu za osiguranje depozita, da on posluje negativno, što se dogodilo u 2016. godini.

Dakle, ukoliko ne bismo doneli ovaj zakon ili ga ne budemo izglasali sledeće nedelje, u 2017. godini ćemo ostvariti propuštenu dobit od 2.000.000 evra. To vraća, u suštini, na izvestan način svaki građanin Republike kroz budžet iz koga se ta sredstva na izvestan način moraju nadoknaditi. Ta propuštena dobit znači ono što bismo ostvarili plasmanom ovih sredstava u domaće hartije od vrednosti minus gubitak sa negativnim predznakom, naravno, koji bismo ostvarili time što ta sredstva plasiramo u strane hartije od vrednosti, odnosno u strane banke.

Da bismo u potpunosti opravdali oročeno trajanje ovog zakona, moramo da znamo, a to su procene stručnjaka, da će se kamatne stope u EU, odnosno u evrozoni, da budem potpuno precizan, oporaviti tek negde u 2018. godini, a da će tek u 2019. godini biti moguće ostvarivati pozitivne prinose na plasman sredstava van naše granice. Dakle, ovo što smo mi uradili, ova izmena koju smo napravili, u kojoj se jasno kaže da se ova sredstva mogu ulagati u domaće hartije od vrednosti, dokle god se ispunjava uslov da su u inostranstvu negativne kamatne stope, je sasvim opravdano, jer ćemo barem naredne dve godine ostvarivati dobit, umesto da imamo propuštenu dobit ili gubitak, kako god želite.

Fond za osiguranje depozita, naravno, nije profitabilna organizacija, ali to ne znači da on treba da posluje sa gubitkom ili da ima propuštene dobitke, naprotiv, on treba da ostvaruje pozitivno, da kažem, poslovanje. Jer tim pozitivnim poslovanjem mi smo u stanju da sačuvamo supstancu fonda i da time štednju učinimo sigurnijom. Obratite pažnju, ovde se ne radi samo o štednji građana, koja je naravno vrlo važna, nego se radi o štednji preduzetnika, mikro, malih i srednjih preduzeća koja su pokretač svake ekonomije. Dakle, mi na ovaj način šaljemo poruku o stabilnosti finansijskog sistema, o sigurnosti štednje i time, naravno, pospešujemo da ta štednja raste, što je vrlo važno za bilo kakav investicioni ciklus u budućnosti. Naravno, promenom ova dva zakona se ostvaruju i pozitivni efekti za budžet, to nije sporno, ali to nije bila primarna intencija menjanja ova dva zakona, nego naprotiv, briga o štednji, odnosno o štedišama.

Na kraju da zaključim, pa ću nastaviti u vremenu ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe, da ova dva zakona ukoliko ne promenimo, mislim da bi to bilo krajnje neodgovorno ponašanje sa naše strane. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, ja bih u drugom delu svoje diskusije hteo da se osvrnem na ova dva kredita o kojima je danas reč, posebno za garancije Republike Srbije na kredit koji se daje akcionarskom društvu „Elektromreža Srbije“. Već smo danas imali prilike da čujemo i od poslanika i od ministra da se radi o dva veoma povoljna kredita sa niskom fiksnom kamatnom stopom od 0,8%, sa periodom počeka od tri, odnosno pet godina.

Kada je reč o kreditu, odnosno o davanju garancije Republike Srbije na kredit koji Nemačka razvojna banka daje akcionarskom društvu „Elektromreža Srbije“, a radi se o regionalnom programu energetske efikasnosti u prenosnom sistemu, na samom početku mislim da je važno naglasiti da ovaj kredit i odgovarajući plan njegove upotrebe, odnosno realizacije je samo deo velikog projekta Transbalkanskog koridora koji treba da donese velike benefite Republici Srbiji.

Čitav niz koraka koji prate realizaciju ovog programa i koji slede njegovu realizaciju, govorim o ovom konkretnom kreditu, zauzimaju centralno mesto u desetogodišnjem planu razvoja prenosnog sistema, odnosno u strategiji razvoja „Elektromreža Srbije“, ali isto tako i veoma važno mesto u strategiji razvoja energetike u Republici Srbiji. Takođe, čitav plan je usklađen sa odgovarajućim panevropskim planovima razvoja, odnosno sa strategijama razvoja elektroenergetske mreže Evrope.

Istovremeno, ovim se ispunjavaju i obaveze koje smo preuzeli u našim pregovorima sa EU, a te obaveze se odnose na povećanje kapaciteta prenosa naše mreže i na njenu interkonektivnost, s tim što, naravno, te obaveze svakako po svom značaju nisu ni približne onome koliki benefit očekujemo od završetka ovog čitavog programa, a nakon toga i čitavog projekta Transbalkanskog koridora.

Dakle, međunarodni projekat Transbalkanski koridor, čiji je ovaj program o kome danas govorimo, odnosno garancija za kredit za ovaj program o kojem danas govorimo samo jedan mali deo, ima za cilj da poveže Rumuniju i Italiju 400-kilovoltnim visokonaponskim dalekovodom velikog kapaciteta koji treba da zameni 220-kilovoltni dalekovod koji je u ovom trenutku u upotrebi. Taj 400-kilovoltni dalekovod prolazi najvećim delom kroz teritoriju Srbije, a potom iz Srbije preko Višegrada i Pljevalja, kroz Crnu Goru dolazi do Jadranskog mora.

Prema informacijama koje sam dobio sa italijanske strane, Italijani, odnosno Republika Italija već postavlja kabl kroz Jadransko more, odnosno po dnu Jadranskog mora, tako da se može očekivati da se u neko dogledno vreme, naravno, dogledno vreme se meri u mesecima i godinama, ta dva kabla spoje, odnosno da se spoji dalekovod sa ovim podvodnim kablom.

Čitav projekat sa ove strane Jadrana podeljen je u tzv. četiri sekcije. O tome je nešto govorio ministar, a ja ću probati malo šire da o tome govorim da bismo razumeli koliki je značaj čitavog ovog projekta.

Prva sekcija je od Rešica u Rumuniji do Pančeva. Na toj sekciji se već uveliko radi i ona bi trebalo da bude završena i stavljena u upotrebu u 2018. godini. Dakle, već sledeće godine mi ćemo imati u upotrebi 400-kilovoltni dalekovod od Rešica, odnosno od granice sa Rumunijom do Obrenovca, jer već imamo izgrađen 400-kilovoltni dalekovod na trasi Obrenovac – Pančevo preko Beograda, odnosno da budem precizan preko Beograda 8.

Druga faza, odnosno druga sekcija ovog plana, odnosno ovog projekta Transbalkanskog koridora predstavlja izgradnja 400-kilovoltnog dalekovoda između Kraljeva i Kragujevca. To je upravo ono o čemu danas razgovaramo. Dakle, to je taj segment, odnosno taj kredit o kome danas pričamo.

Treća sekcija predstavlja, rekao bih, najveći deo posla što se tiče ovog čitavog projekta, a to je izgradnja 400-kilovoltnog dalekovoda, magistralnog dalekovoda na trasi Obrenovac – Bajina Bašta, koji treba da u potpunosti zameni 220-kilovoltni dalekovod i to na istoj toj trasi. Dakle, gradimo praktično istom trasom 400-kilovoltni preko ovog i zbog toga se i prave ovi sporedni kraci, da bi oni mogli da preuzmu jedan deo, da tako kažem pod znacima navoda, saobraćaja kada se bude gradio 400-kilovoltni dalekovod na trasi Obrenovac – Bajina Bašta.

Na kraju, naravno, četvrta sekcija podrazumeva izgradnju dalekovoda ponovo 400-kilovoltnog od Bajine Bašte preko Višegrada, Pljevalja i potom kroz Crnu Goru do Jadranskog mora. Prema informacijama koje ja imam, negde oko Tivta bi trebalo da se spoji taj dalekovod sa podvodnim kablom koji, kao što sam već rekao, Republika Italija već uveliko postavlja i na taj način da se omogući prenos električne energije do Italije.

Što se tiče konkretno ovog kredita o kome danas govorimo, a za koji sam siguran da će Narodna skupština obezbediti garanciju, odnosno potvrditi ovu garanciju koju je dala Vlada Republike Srbije, tu se radi o 15 miliona, rekao sam već, veoma povoljnog kredita, na šta se dodaje negde između šest i sedam miliona granta, odnosno donacije koju daje Evropski zajednički fond za zapadni Balkan i ostatak do 29.600.000 evra, ako se ne varam, sredstva obezbeđuje EMS.

Šta se sa tim sredstvima radi? Prvo se gradi trafo-stanica u Kraljevu 400-kilovoltna koja će zameniti trenutno 220-kilovoltnu trafo-stanicu u Kraljevu, uz naravno pripadajui transformator 220/400 kilovoltni koji treba da omogući povezivanje te trafo-stanice sa 220-kilovoltnim dalekovodom između Bajne Bašte i Kraljeva. Nakon toga gradi se 400-kilovoltni dalekovod od Kraljeva do Kragujevca, a u Kragujevcu već imamo instalirano 400-kilovotnu trafo-stanicu.

Zašto je važan ovaj, da kažem, sporedni krak dalekovoda? Videćete, ima i drugi značaj, ali za ovaj konkretan projekat ona je važan zato što praktično kada budemo podigli nivo Bajna Bašta-Kraljevo takođe na 400 kilovolti, mi ćemo imati mogućnost da kada budemo na istoj trasi 220-kilovoltnog dalekovoda Obrenovac-Bajna Bašta gradimo 400-kilovoltni moći ćemo praktično da jedan deo prenosa preusmerimo sa tog pravca na druge alternativne pravce i da na taj način obezbedimo elektroenergetsku stabilnost u Republici Srbiji, što bez ovoga ne bi bilo moguće.

Međutim, on ima i jedan drugi značaj koji nije ništa manje bitan, mada sad to već zvuči kao pleonazam, a to je da u okolini Raške i Novog Pazara, odnosno u kraju koji se praktično preko jednog regionalnog dalekovoda direktno vezuje na ovaj dalekovod o kome danas govorimo, imamo probleme u smislu naponskih prilika koje su vrlo loše i u smislu sigurnosti napajanja. Praktično kada podignemo kapacitet ovog dalekovoda između Kraljeva i Kragujevca mi ćemo i povećati samim tim propusnu moć onog 110-kilovoltnog regionalnog dalekovoda koji ide prema Raškoj i Novom Pazaru, čime ćemo rešiti taj ozbiljan problem naponskih prilika koji u ovom trenutku postoji u ovom kraju.

Dakle, time ćemo smanjiti gubitke koje imamo u mreži i time ćemo smanjiti emisiju ugljendioksida. Dakle, smanjenjem gubitaka koje imamo u mreži, koji će naravno biti još manji kada izgradimo čitav dalekovod, mi u stvari povećavamo profitabilnost preduzeća, odnosno akcionarskog društva EMS. Zbog toga je ono što je ministar Vujović pomenuo, to je razlog zašto je period počeka na kredit za EMS kraći od period počeka na kredit za EPS. Zato što se prema nekim fizibiliti studijama koje su ranije rađene pokazalo da je ovaj projekat za koji uzimamo kredit izuzetno profitabilan, odnosno da će on vrlo brzo početi da vraća novac, odnosno da će preduzeće EMS vrlo brzo videti benefite od ovog projekta. Prema tome, ne postoji nikakva opasnost da se ovaj kredit neće vratiti. Ta vrsta opasnosti ne postoji.

Druga stvar koju sam rekao jeste da će se smanjiti emisija ugljendioksida, što naravno jeste nešto što je vrlo važno u smislu očuvanja životne sredine, jer očuvanje životne sredine jeste jedan od ključnih prioriteta u budućem ekonomskom, ali i energetskom razvoju Srbije i jeste nešto što je ključno u našim sadašnjim i budućim pregovorima sa EU, jer poglavlje 27 jeste jedno od najzahtevnijih poglavlja u pregovorima sa EU i jedno od poglavlja koje ćemo najteže zatvoriti. Zbog toga i jedan i drugi kredit o kome danas govorimo se upravo jednim delom oslanja na zaštitu životne sredine.

Dakle, osim poboljšanja snabdevanja građana električnom energijom, osim smanjenja gubitaka u mreži i smanjenja emisije ugljendioksida, ovo je čitav projekat Transbalkanskog koridora ima zaista veliki značaj za Republiku Srbiju.

Zamenom ovih dotrajalih 220 kilovatnih dalekovoda 400 kilovatnim dalekovodima i povećanjem kapaciteta koje ćemo na taj način stvoriti, mi praktično smanjujemo otpor naše mreže i smanjujemo gubitke koje u njoj imamo, a povećavamo protoke i na taj način činimo ovu rutu preko Srbije izuzetno atraktivnom, odnosno mnogo atraktivnijom nego što je u ovom trenutku.

Da bi građani razumeli, gro današnjeg protoka, to ministar sigurno jako dobro zna, od najvećih, hajde da ne bude baš od najvećih, od velikih proizvođača, neto proizvođača i izvoznika struje u Evropi, kakvi su Ukrajina i Rumunija, prema velikim neto uvoznicima odnosno neto potrošačima struje, kakvi su Italija i nadalje zemlje Evropske unije, ide preko Mađarske i Hrvatske. Zašto? Zato što oni imaju visokokapacitetne mreže koje mi nemamo.

Dakle, kada izgradimo 400 kilovatni dalekovod koji će iz Rumunije ići u Italiju i koji će biti prema svim istraživanjima daleko isplativiji u smislu prenosa električne energije za Italijane i za druge zemlje EU ukoliko one budu preuzimale tu struju koju ćemo mi transportovati od rumunske granice pa do granice sa Bosnom i Hercegovinom, odnosno do Višegrada, to znači da ćemo mi doći u poziciju da ubuduće aukcijom viška kapaciteta koje ćemo imati kada budemo izgradili 400 kilovatni dalekovod, skupljamo nova sredstva, jer mi nemamo u ovom trenutku unutrašnje potrebe za takvim kapacitetom. Dakle, ostaće jedan deo kapaciteta slobodan i taj deo kapaciteta možemo aukcijski da prodamo i da određenu količinu finansijskih sredstava na taj način ostvarimo.

Da ne kažemo da postoji još jedna druga važna stvar, a to je da u budućnosti, ako nastavimo da izgrađujemo kapacitete elektroenergetske, a o tome je ministar Antić danas govorio, on je čak rekao da smo poslednjih godinu dana mi bili neto izvoznici struje, što sada ne možemo tvrditi da je trend, ali je u svakom slučaju dobar signal, i u budućnosti gradnjom novih elektroenergetskih kapaciteta, ukoliko postanemo neto izvoznik struje, mi ćemo moći tu struju da izvezemo efikasnije i jeftinije po nas i imaćemo kapacitet preko koga ćemo moći da izvezemo.

Na kraju krajeva, ali svakako ne najmanje važno, izgradnjom 400 kilovatnog dalekovoda mi stvaramo pretpostavke za buduću industrijalizaciju Srbije. Kažem, stvaramo pretpostavke, da neko ne bi sada rekao da najavljujem ne znam kakve investicije. Ali, ni jedan investitor neće doći nigde, ukoliko nema infrastrukturne pretpostavke. Kao što on očekuje da postoje odgovarajući putevi, kao što očekuju da postoje odgovarajuće telekomunikacione pretpostavke, on isto tako očekuje i da postoje određene energetske pretpostavke.

Ukoliko vi imate probleme sa naponskim prilikama, kakve imamo, recimo, ovo što sam pomenuo, u oblasti Raške i Novog Pazara, ne možemo da očekujemo da će jedan ozbiljan investitor da dođe u ovaj kraj, jer on jednostavno ne može da napravi pogon, jer taj pogon ne može da se priključi na mrežu koja ne može da istrpi jedan ozbiljan pogon koji je veliki potrošač struje.

Dakle, mnogostruki benefiti za nas su izgradnjom ovog koridora, nikakva opasnost da se taj kredit neće vratiti i u tom smislu, usudio bih se da kažem da se radi o jednom od najvećih i najsveobuhvatnijih projekata iz oblasti energetike u poslednjih nekoliko decenija i da on zaista zaslužuje našu apsolutnu podršku. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Poštovana potpredsednice, kolege i koleginice narodni poslanici, mi smo podneli amandman na ovaj član 52. koji se tiče kvalifikacija i uslova na osnovu kojih neko može da se bavi profesionalnim upravljanjem. U stavu 1. su definisane kvalifikacije, a mi smo nakon stava 3. tražili da se doda, i usvojeno nam je, stav 4.
Prvo da pročitam stav 3. zbog toga da bi bilo potpuno jasno šta želimo ovim da postignemo. Dakle, u stavu 3. se kaže: „Upis u registar profesionalnih upravnika vrši se na zahtev lica koje ispunjava uslove predviđene zakonom“. Dakle, to piše u postojećem stavu 3.
Mi smo dodali i stav 4. jer smo smatrali da je to vrlo važno i hvala što je to usvojeno. Dakle, tražili smo da se u registar profesionalnih upravnika iz stava 3. ovog člana ne može upisati lice koje je osuđivano pravosnažnom odlukom na kaznu zatvora za krivično delo koje ga čini nedostupnim ili nepodobnim za obavljanje poslova profesionalnog upravnika.
Dakle, nije dovoljno da on samo ispunjava uslove propisane zakonom za izbor na ovo mesto, to mora da bude lice koje je dostojno da obavlja ovakvu funkciju, odnosno ne može da bude niko ko je bio osuđivan za krivično delo koje je na bilo koji način povezano sa obavljanjem ove funkcije. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.
Poštovana potpredsednice, koleginice i kolege narodni poslanici, radi se o jednom vrlo osetljivom članu koji zahteva posebnu pažnju. Da bi građani razumeli o čemu govorim pročitaću naslovi iznad ovog člana. Dakle, radi se o članu čiji naziv glasi – način izvršenje rešenja o iseljenju. Nešto što je vrlo važno za građane koji dođi u takvu poziciju.
Mi smo intervenisali na stavu 1. ovog člana. Prvo ću da pročitam kako glasi ovaj stav. Dakle, stav 1. člana 85. glasi – Rešenje o iseljenju se ne može sprovoditi pri nepovoljnim vremenskim prilikama, nedeljom, u dane državnih i verskih praznika, noću, pre izbora i neposredno pre početka i kraja školske godine.
Naša intervencija je bila da se doda još jedan razlog, a to je da u dane bolničkog lečenja nekog od članova porodičnog domaćinstva takođe je nemoguće sprovesti rešenje o iseljenju. Mislim da je ovo sasvim opravdan razlog. Ovaj razlog nije ni u kakvoj koliziji sa bilo kojim drugim od navedenim razloga i zaista bih zamolio potpredsednicu Vlade da još jednom razmotri da prihvati ovaj naš amandman.
Inače, da vam kažem u obrazloženju vi ste naveli da se amandman ne prihvata jer je formulacija utvrđena ovom odredbom usklađena sa međunarodnim smernicama. Pretpostavljam da se to odnosi na direktive EU. Što se toga tiče, direktive EU su prvo jedna vrlo fluidna kategorija i dok mi uđemo u EU sasvim je moguće da će se te direktive menjati jer se one menjaju po potrebi. Druga stvar, one propisuju kako nešto treba da izgleda ali nigde ne propisuju da vi ne smete da dodate još neki razlog koji smatrate opravdanim.
Dakle, ne mislim da bi to što bismo eventualno dodali nešto što nije propisano direktivama EU time sebi napravili bilo kakav problem ili da bi zbog toga smanjili ispunjenost uslova, odnosno ispunjenost ovog zakona sa normativom EU, odnosno sa direktivama EU, tako da, prosto, molba još jednom potpredsednici da prihvati ovaj naš amandman, jer mislim da je ovaj razlog vrlo važan i da apsolutno samo doprinosi tome da ovaj član bude još bolji, a nikako ne smanjuje kvalitet ovog člana zakona.

Zahvaljujem predsedavajući. Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, građani i građanke Republike Srbije.
Zatražio bih obaveštenje, odnosno objašnjenje od Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja, u vezi sa pritužbama koje dobijam od pojedinih građana. O čemu se radi? Mnogi građani mi se žale da dobijaju, takozvane kako se to stručno naziva neželjene, odnosno ne traženu komunikaciju, telefonske pozive, ili telefonske poruke koje su komercijalnog sadržaja.
To se uglavnom odnosi na pojedina osiguravajuća društva, ranije je to bio mnogo češći slučaj, a danas je manje sa bankama, ali isto tako i sa pojedinim drugim privrednim subjektima koji nam šalju SMS poruke koje nismo tražili, odnosno nisam siguran da imaju pravo da nam šalju.
Dakle, radi se ovde o nekoliko mogućnosti. Jedna od mogućnosti, jeste da ovi privredni subjekti koriste listinge, sa kojih uzimaju naše brojeve, za koje možemo da kažemo uslovno rečeno da su javni, ali to ne znači da se oni mogu koristiti u ove svrhe, odnosno da se mogu koristiti za slanje komercijalnih poruka.
Druga mogućnost jeste da naše brojeve telefona dobijaju od trećeg lica, što takođe ne znači da se taj broj telefona može koristiti za ne traženu komunikaciju, koja je komercijalnog karaktera.
I treća mogućnost, koja je najopasnija, jeste da neko pravi bazne podataka ovakvih brojeva telefona i da ih onda nekome prodaje, što je verujem najozbiljnije delo u ovom slučaju.
Dakle, sve tri mogućnosti su, što se mene tiče, sporne, i u tom smislu bih želeo da dobijem konkretan odgovor od Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja, jer mislim da je on prava osoba koja ovim treba da se bavi, jer ovde se radi upravo o, čini mi se, kršenju prava na privatnost građana.
Ovde u smislu pravnih implikacija, rekao bih da postoje tri mogućnosti. Jedna je, da Zakon ovako nešto dozvoljava, odnosno da je ovakva komunikacija zakonski dozvoljena u našoj zemlji, u šta nisam siguran, a u kom slučaju bih očekivao od Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja, da pokrene inicijativu da se odgovarajući zakonski propisi promene, odnosno da se usaglase sa najboljim praksama u svetu koji ovakvu komunikaciju ne dopuštaju.
Druga mogućnost, jeste da postoji tzv. pravni vakum, odnosno da ovo nije regulisano na odgovarajući način zakonom i da to pojedini privredni subjekti, najčešće se radi o osiguravajućim kućama, koriste, i da sa nama neželjeno komuniciraju, odnosno da nas pozivaju na naše brojeve telefona ili da nam šalju poruke koje mi prethodno nismo tražili.
Treća mogućnost, jeste da to apsolutno nije regulisano našim zakonom, u kom slučaju bih molio Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja da pokrene inicijativu da se ovako nešto uredi.
Naravno, postoji još jedna mogućnost, a to je da on stupi u kontakt sa operaterima fiksne i mobilne telefonije i da od njih traži ili da ih zamoli, ili da inicira da se napravi, jedan Kodeks ponašanja operatera fiksne i mobilne telefonije koji mogu, čak i ukoliko ne postoji zakonska regulativa, ove stvari da regulišu na taj način što će sami sprečavati ovakvu komunikaciju.
U tom smislu bih hteo da vas upoznam sa najboljim praksama koje postoje u svetu. U SAD, još iz vremena samo fiksne telefonije, kada uzimate telefonski broj vi se unapred određujete da li želite da primate pozive koji su komercijalnog karaktera ili ne. Dakle, ukoliko se odlučite da ne želite, niko nema pravo da vas zove i da od vas zahteva da prihvatite bilo kakvu komunikaciju koja je komercijalnog karaktera.
U mnogim drugim zemljama, na primer u Velikoj Britaniji, je vrlo jasno definisano da se komunikacija putem mobilnih telefona može obavljati isključivo ukoliko uradite nešto što se, stručno na engleskom jeziku, zove double optine, odnosno morate dvostruko dozvoliti nekome da bi mogao sa vama da komunicira. To znači da mora dva puta da vas pita i dva puta od vas da dobije potvrdan odgovor, čak i ukoliko vi inicirate komunikaciju, on mora još jedanput da vas pita, da bi od vas dobio odgovor.
Dakle, ovakva komunikacija je nešto što nije uobičajeno u svetu, i očekujem da se to i kod nas, ili reguliše na odgovarajući način ili ukoliko nije regulisano, da Poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja zaštiti privatnost naših građana i da pokrene inicijativu da se taj problem reši. Kažem, može da se reši, čak i na nivou operatera fiksne i mobilne telefonije, koji jednim Kodeksom ponašanja među sobom to mogu da reše, odnosno mogu da isključuju brojeve telefona onih koji ovakvu komunikaciju obavljaju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući. Koristiću vreme poslaničke grupe.
Mi smo podneli amandman na član 28. stav 1. a u vezi sa stavom 2. ovog člana. Pročitaću ova dva stava. Stav 1. kaže – potvrda o primljenoj prijavi izdaje se, na zahtev podnosioca prijave, prilikom neposrednog podnošenja prijave registru. Stav 2. kaže – potvrda o primljenoj elektronskoj prijavi dostavlja se na elektronsku adresu navedenu u prijavu.
Smatrali smo da na izvestan način jeste onaj ko je podneo elektronsku prijavu privilegovan i u smislu načela ravnopravnosti smo tražili da se briše ovaj deo koji se nalazi između zareza, to je – na zahtev podnosioca prijave, odnosno da i oni koji prijavu podnose neposredno, takođe mogu da istovremeno, automatski dobiju potvrdu o primljenoj prijavi, isto kao i oni koji prijavu podnose elektronski.
Moram priznati, očekivali smo da ćete da prihvatite ovaj amandman, mada istini za volju, vi ste amandman koji je nešto drugačije napisan, ali u krajnjem ishodištu, odnosno finalni tekst ovog člana postaje identičan, ste prihvatili i ono što je najvažnije, jeste da, čini mi se, da smo otklonili ovu nedoumicu vezanu za ovaj stav 1. u članu 28. time što ste prihvatili amandman jedne druge poslaničke grupe. Zahvaljujem.