Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovane dame i gospodo, gospodine Vučeviću, gospodo kandidati za ministre, danas ste kandidati, sutra ćete već biti ministri.
Želim, gospodine Vučeviću, da vam čestitam na ekspozeu, jer vaš ekspoze je bio takav da se prepoznao svaki građanin koji živi u ovoj državi.
Dalje, vi niste rekli – ovo ćemo videti, a za ono treba neko da mi javi, za ovo nisam siguran. Znači, vi ste pročitali ekspoze, gde mi iz Jedinstvene Srbije smo ubeđeni da ono što smo danas čuli biće realizovano na terenu.
Šta je najvažnije? Da nacionalna politika, koja je poslednjih godina najvažnija, da smo mi tu bili sami, kada su u pitanju poslanici, poslaničke grupe, i to je pitanje bilo da budemo jedinstveni, jer se otima deo teritorije Srbije koje se zove Kosovo i Metohija, da su pojedini poslanici odlazili u neke države i govorili nešto što nije tačno. Ja sam mnogo država obišao, ali kad pređem srpsku granicu, kad prođem, ja ne pričam, iako je nešto loše, ne samo sada, poslednjih godina, otkad činim većinu vlasti, već i kada sam bio opozicija.
Znate šta, ja sam nekada mogao da razumem, kada su raspisani izbori, da se mi borimo programima, delima. Tek pre neki dan dali su mi snimak kakva dela su i koja su to dela sproveli i napravili oni koji su bili na vlasti do 2004. godine. Fabrike koje su bile dobre - rasprodate su, one koje nisu imale profit u tom vremenskom periodu su u korovu, puteva tada nije bilo, nije bilo domova kulture, nije bilo ništa. I sada ti isti napadaju Srbiju da je nešto u Srbiji loše, da je njima uskraćeno itd. Pa kakva smo mi to država, ako postoji stabilnost Vlade, većina, ako postoji većina u Skupštini grada Beograda, kada su u pitanju odbornici, na svačiji zahtev, kada kažu: „Hoćemo izbore“ – izvolite izbore? Svaka izborna kampanja zaustavi napredak Srbije i gradova od šest do osam meseci. To šta ko želi je jedna druga stvar. Ali šta je realnost? Realnost nije pokradeni izbori. Da vam kažem šta je realnost, a u stvari to je nerealno. Kad su se sabrali glasovi posle glasanja, dok nisu videli rezultat u celoj Srbiji, u gradovima gde su raspisani izbori, nije bilo primedbi na zapisnik, a kad su sabrali broj glasova, onda su izbori pokradeni.
Hoćemo li mi, gospodine Vučeviću, i dalje tako da zaustavljamo Srbiju, odnosno ne mi, nego neki pojedinci? Rekli su ovi iz OEBS-a, pa su rekli ovi iz Saveta Evrope itd. Drago mi je što će sada OEBS da posmatra ove izbore i da vide, sve vreme da budu tu, siguran sam da sebi će svako od tih članova komisije da kaže – hej, ljudi, pa ja da živim u Beogradu, ja bih glasao za ovu lista koja je do sada vodila Beograd i za liste po gradovima Srbije koje su imale vlast protekle četiri godine.
Šta je parlament? Parlament je institucija gde se činjenicama i argumentima deluje, govori, ako neko od ministara ima neku grešku, naravno, da se kritikuje itd. Čuli smo da veliki broj ministara ne valja. U kom smislu ne valjaju? Nisu podobni politički? Politička ideologija je nestala još 2000. godine. Postoji zamena za termin „ideologija“, a to je „lični interes“.
Ako ćemo da gledamo ideologiju, kako se onda spajaju liste? Jedni kažu da smo genocidan narod, da je u Srebrenici izvršen genocid, drugi kažu trebamo da damo Kosovo, a ovi koji nisu sada tamo gde su bili pre tri meseca su bili protiv svega toga. Narod kad sve to sluša on je zbunjen.
Šta je još najvažnije? Ekonomski napredak jedne države. Ne mogu pojedinci da zaustave ekonomski napredak jedne države. U kontinuitetu dolaze fabrike, odnosno vlasnici velikih kapitala u Srbiji da otvaraju svoje fabrike.
Nemačka poslednjih devet meseci i investitori iz Nemačke imaju najveće interesovanje za Srbiju. Zašto? Zato što postoji politička stabilnost, ekonomska sigurnost, evro ne skače kao u nekim drugim državama i najjeftiniji gas i struja u Evropi.
Pa, nismo mi mađioničari. Taj gas neko treba da pokrije. Pokriva se, naravno, razlika između nabavne cene i maloprodajne cene iz budžeta države Srbije. Od toga imaju koristi i naši domaći investitori i oni koji dolaze iz nekih drugih država.
Šta je još najvažnije? Da onaj običan čovek na selu, koji se zove gospodin poljoprivredni proizvođač, nikada nije imao bolje uslove za razvoj poljoprivrede ili stočnog fonda ukoliko ima stočni fond.
Ja bih zamolio, gospodine Vučeviću, i vas, gospodine Siniša Mali, dobre su ovo subvencije, ali su nam štale prazne. Ne znam samo da li me čuje Siniša Mali? Gospodine ministre finansija, jedan predlog, nije kritika. Dobre su subvencije za poljoprivredne proizvođače i subvencije za mleko i za poljoprivrednu kulturu i za nabavku prikljčnih mašina, ali su nam štale prazne, pa da vidimo kako da iznađemo mogućnost da pomognemo tim ljudima, da li preko neke banke koja će im dati kredit, neki grejs period malo veći, da ti poljoprivredni proizvođači mogu da budu i korisnici tih subvencija.
Dobro je, gospodine Vučeviću, što su neke uvozne takse, akcize poreza, itd. povećane za robu koja se uvozi u Srbiju, a zove se poljoprivredna proizvodnja ili poljoprivredni proizvod, tako da je to moj predlog. Nije kritika, naravno, već predlog.
Šta je još važno? Mladi ljudi i studenti. Ja želim da pošaljem poruku studentima i mladim ljudima da ih ne zavode pojedini političari da izlaze na ulice, da šetaju, da blokiraju institucije. Ako smatraju da imaju neki problem, da je školarina visoka i da traže neki veći period da završe određenu godinu na kojoj su pali, da se jave instituciji i da institucija im pomogne.
Na ulici, poštovani mladi ljudi i studenti, ne možete ništa da ostvarite. Pomoći ćete onima… Evo, samo da vas vratim da 2000. godine i veliki broj studenata bio je na ulicama i znamo ko je bio na čelu kolone tih studenata. Gde su ti studenti tada koji su se borili za bolje sutra? Veliki broj tih studenata je sada bez posla, imaju skoro 40 godina i nešto i iznevereni su.
Manipulacija, termin, svakog dana je prisutna, ali ne od ove leve strane ili od desne strane, kada gledate vi sa mesta gde sedite, tako da mi moramo svakog dana da ukazujemo na to koja je šteta Srbiji blokada puteva, blokada institucija, itd.
Kažu, blokada medija. Ja sam tražio… šest godina nisam se pojavio na RTS-u, jer je ovo sprska vest, da vodite 700 studenata u Beč, jer je srpska vest da vodite 500 poljoprivrednika u Beč i Grčku da vide kako njihove kolege se bave poljoprivrednom proizvodnjom. To je vest, ali nema je ni u udarnom dnevniku RTS-a itd. I, šta trebam da radim, da ja skupim sve poljoprivrednika i da kažem idemo ispred RTS-a itd?
Šta bih ja još rekao, a vezano za vaš ekspoze?
Ministar Siniša Mali je kao onaj najgori đak u odeljenju. Stalno nešto dobacuje, stalno priča sa premijerom i premijer pola neće da zapamti ovo što sam ja pričao, ali ja ću da napišem ovaj moj mini ekspoze, pa ću da dostavim Siniši Malom da on to večeras pogleda.
Penzioneri. Penzioneri su ljudi koji su pravili fabrike nekada, pa oni koji su bili do 2004. godine rasprodali te fabrike, imali veoma male penzije. Neću reći da su danas velike penzije, ali su mnogo veće nego što su bile pre 12, 13, godina.
Kažu - aha, evo kupljeni penzioneri po 20 hiljada dinara. Nisu kupljeni, nego je dato tim penzionerima kako bi mogli ono što je osnovno vezano. Ako neko kupuje lekove ili ne znam šta, da ima sredstava odakle će da nabavi ono što se zove kućni budžet ili životne namirnice jednog bračnog para penzionera.
Ja živim na selu i siguran sam od svih vas koji sedite ovde, i levo i desno, niko ne poznaje bolje srpskog domaćina, poljoprivrednog proizvođača. Zašto ne vidimo program sa druge strane od opozicije, da kaže - evo, mi ćemo da vam obezbedimo to i to, mi ćemo da vam obezbedimo tržište ne znam gde, itd?
Znate šta, ja sam sebe uhvatio, gledao sam jednu televiziju jedno sedam dana, imaju dnevnik u isto vreme, posla sata pre dnevnika RTS-a i ja počeo da sumnjam u mene, da li sam to ja ili ovaj što priča na TV-u. Kažu, vaši i naši mediji. Za mene su svi mediji koji rade srpski u Srbiji, ne srpski nego za građane Srbije, ali se tiče i možemo da komentarišemo i raspravljamo o tome kakva je uređivačka politika.
Veliki broj ambasadora je bio ovde. Otišli su. Oni vrlo dobro znaju šta je urađeno ko postane ambasador iz neke države i dođe i bude četiri godine ovde, 70% ambasadora bi ostalo da živi u Srbiji.
Ja svake godine u Jagodini primim između 10 i 15 ambasadora na njihov zahtev i razgovaram sa njima, ali kada vi imate svakog dana nekog ko govori kako u Srbiji ne valja ovo, ono itd, to je ona Gebelsova – sto puta kada kažeš misle da je ta laž istina.
Sport. Ja sam čovek iz sporta i sportski radnik. Evo, sada smo imali prvenstvo Evrope u boksu, nikad nije boks postigao takav rezultat, toliko medalja da osvoji na Evropskom prvenstvu. Čak imamo i tri zlatne ženske medalje. I ne sam o boks. Fudbal, kvalifikovao se bio za Svetsko prvenstvo, sada za Evropsko prvenstvo.
Kažu – gradi se stadion. Pa, gde će da igraju? Na poljanče? Ako imate lep stadion, sređen, onda možete da imate i kandidaturu da se neka međunarodna utakmica odigra u Srbiji. I nije to samo ulaznice koje se prodaju. Ti ljudi treba da spavaju ovde, da jedu itd.
Šta će stadion u Leskovcu i šta će stadion u Zaječaru?
Ja kada sam došao 2004. godine, kad sam preuzeo vlast u Jagodini, znate šta je bilo u kulturnom centru? Kockarnica dole, tombola. Pa, jel to kultura? I onda srušili kompletan taj kulturni centar i počeli da pravimo nov kulturni centar.
Kad sam kod kulture, želim da vam kažem da nikada više kulturnih događaja u Srbiji nije bilo nego poslednjih godina, nikada. Turizam, turizam je jedna veoma važna privredna grana. Beograd na vodi, EKSPO 2027. godine, on će da privuče ceo svet. Kada dođu ovde, doći će u Jagodinu i u Nišku i u Vrnjačku banju i u Sokobanju, na Zlatibor, na Kopaonik, itd.
Evo, pre pola sata su mi javili da u Jagodini kupilo ulaznicu 2150 ljudi danas, ušlo u Zoološki vrt Jagodina, da obiđe Zoološki vrt, od toga 12% stranaca, stranaca koji ne znaju srpski jezik, a koliko ih je tek u Beogradu. I sad kritikujemo, ljudi, nemamo ništa, ne znam, ne valja nam ovo ono, itd.
Kada su u pitanju radna mesta, čuli smo, da ne ponavljam šta je rekao mandatar i budući premijer, da je veliki broj nezaposlenih dobio posao, da ti ljudi rade, neću reći da su plate velike i u unutrašnjosti kao što su u Beogradu, ali ima neku sigurnost taj zaposleni. Bilo je slučajeva gde četiri punoletna lica iz kuće nigde ne rade, nigde ne rade, nemaju posao, osim da leti beru višnje, maline i kad ih neko pozove. Ali, višnje i maline, nema tih proizvoda u Pomoravskom okrugu ima u nekom drugu okrugu. Šta će da rade oni iz Pomoravskog okruga? Šta će da rade oni iz Braničevskog okruga?
Kad sam kod Braničevskog okruga, želim da vam kažem najveći broj građana Braničevskog okruga nalazi se u dijaspori. Počeli su da napuštaju radna mesta iz dijaspore i da se vraćaju u Srbiju. Oni su tamo bili gastarbajteri, sada se vraćaju, otvaraju i manje fabrike i veće i postaju poslodavci.
Ja sam privrednik preko 40 godina i kada čujem nekog da priča o privredi, a nema pojma, ne zna ni šta je kalkulacija, kosignacija, nivelacija i da ne nabrajam sve te termine i on mi priča o privredi da ja slušam kako se on razume, itd. Veliki broj njih čita sa moje desne strane, napiše mu neko i on čita, ali ima nešto što se zove principijelna diskusija. Ne moram ja da budem stručnjak za neku oblast, ali imam princip kako ja mislim, kako misli moja partija da se realizuje ta oblast ili ta delatnost.
Srbija nikada nije bila popularnija u međunarodnim odnosima, nego poslednjih godina. Ja želim da čestitam predsedniku Aleksandru Vučiću na borbi u međunarodnim odnosima, a moram da čestitam i Ivici Dačiću, da je to najteži posao predsednika Srbije i ministra inostranih poslova.
Završavam.
I nije to samo sastančenje negde neko, nego u povratku bilo gde da su išli, po neko povuče priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije. A kako je bilo ranije? Ovi drugi, koji sada hoće da se vrate na vlast, kad odu, u povratku dva nove ili dve nove države priznale nezavisnost Kosova i Metohije.
Zato ćemo mi iz Jedinstvene Srbije glasati za, ne za ekspoze, već za predsednika Vlade, za ministre, a ekspoze će biti realizacija naredne četiri godine. Ja vam čestitam, pošto više neću imati pravo za diskusiju, i premijeru i budućim ministrima. Hvala.
Poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici JS će glasati za sve zakone predložene koji su na dnevnom redu, iz više razloga. Prvo, ako gledamo iz ekonomskog ugla da se Srbija razlikuje od nekih država, a posebno iz EU, države koje su bile mnogo razvijenije od države Srbije, da smo mi čak neke države i dostigli, a ono što treba istaći to je veliki broj fabrika je otvoren u Srbiji, jer u Srbiji postoji ekonomska stabilnost, sigurnost, i međunarodna popularnost, ne gleda se ekonomska stabilnost preko politikine politike, da je tako nazovem, kada je u pitanju sastavni deo Srbije, KiM. Oko toga se razlikujemo od 22 zemlje, koje su glasale za nezavisno Kosovo, pet zemalja nije glasalo za nezavisno Kosovo, i u periodu i trenutku kada započinju neki novi ratovi, kada smo imali poplave u Srbiji, gde je preko 40 gradova imalo veliku štetu, kada je priliv u budžetu Srbije u kontinuitetu isti, čak se i povećava iz meseca u mesec, onda ne možemo da kažemo da se loše radilo.
Kada je u pitanju poljoprivreda, pošto je tu ministarka poljoprivrede, a sada ministarka Dana zagovara ministarku poljoprivrede, mogu da vam kažem da ste me vi prijatno iznenadili, imajući u vidu da ne živite na selu kao ja i da uz podršku Vlade poljoprivredi i poljoprivrednim proizvođačima se povećava subvencija po hektaru, i to nije dovoljno naravno, ali je mnogo više nego što je bilo.
Problem je sledeći, da poljoprivredni proizvođači prošle godine su prodavali žito 32-33 dinara, danas je 18 do 20 dinara. Tu nije kriva Vlada, niti resorni ministar, jer berza evropska odlučuje cenu žita.
Cena kukuruza je bila 37 dinara prošle godine, danas je cena kukuruza od 18 do 20 dinara. Čak ako je vlažnost velika, plaća se i 15 dinara.
Svaki poljoprivrednik koji se bavi poljoprivredom ima gubitak po hektaru ako je posejao kukuruz ili žito, to je negde u proseku 100.000 dinara, pošto ja, pored ostalih oblasti i zanimanja, bavim se i poljoprivredom i znam koliko je teško, da poljoprivredni proizvođači nemaju topli obrok, regres, bolovanje. Sve oni sami moraju to da obezbede, ali ipak država nije sedela skrštenih ruku, pa je povećala subvenciju po hektaru.
Siguran sam da početkom sledeće godine će biti i veća subvencija za poljoprivredne proizvođače, ali se bojim jedne činjenice koja se zove krupna stoka, da iz godine u godinu opada broj krupne stoke i one koja se zovu ovce, svinje, prasad i da se smanjuje drastično u procentima, pa se bojim da kroz tri, četiri godine mi ćemo da uvozimo meso koje je zamrzlo iz nekih drugih država, gde je po godinu dana mrzlo meso, uvoze u Srbiju i prave konkurenciju poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji. Mi ne možemo da zaustavimo taj uvoz, ali možemo da preko cena ili već da iznađemo neki model i metodologiju kako da zaštitimo poljoprivrednog proizvođača.
Kada je u pitanju poljoprivreda, ja mislim da u BDP od poljoprivrede negde 5%, 6% možda, nisam siguran, ali sećam se kada je to jednom govorio ministar Mali i jeste to mali procenat, ali veliki broj građana u Srbiji se bavi poljoprivredom. Čak i oni koji su zaposleni u nekim fabrikama, to im je dodatna delatnost i kako da sačuvamo mlade ljude da naslede svoje roditelje, deke, bake, da se oni bave poljoprivredom i poljoprivrednom proizvodnjom.
Od mene imate prolaznu ocenu četiri plus, kada je u pitanju poljoprivreda. Taj ko kaže bravo, on nije video kravu uživo, samo možda na televiziji.
Principijelno govore o poljoprivredni, a poljoprivreda nije nešto što se gleda na televiziji, nego uđete u njivu, pa vidite da poljoprivredni proizvođač mora da radi, da obrađuje zemlju, pa su se desile elementarne nepogode koje su uništile poljoprivredne proizvođače, gde treba najmanje pet godina da se vrate da mogu da žive onako kako su živeli pre i naravno da nije kriva Vlada zbog toga što su elementarne nepogode zakačile i Srbiju.
Ja neću reći da je to moja primedba, ali bih zamolio ministarku prosvete… Inače, kada bi birali ministra prosvete sa biografijom koja je neophodna i da zna i kako razmišljaju deca i njihovi roditelji i nastavnici i profesori, a to je Slavica Đukić Dejanović, ako možemo da smanjimo od 28 đaka po razredu, mi smo kao Jedinstvena Srbija i dali amandman na taj predlog, da bude 25. Zašto? Zato što će u pojedinim školama biće tehnološkog viška i neko od učitelja i profesora ko radi 20, 25 godina ostaće bez posla i šta ti ljudi da rade u nekom narednom vremenskom periodu?
Znači, to nije politika, već život, vaspitavanje naše dece, a moramo da kažemo i da konstatujem svi da imamo mnogo pametne dece, mnogo dobrih đaka u Srbiji.
Kad sam kod dobrih đaka, mi kao lokalna samouprava davali smo 50.000 dinara za vukovce. Kada je Dan grada svaka škola predloži najbolje đake, to je bilo 17. oktobra, isto po 50.000 dinara smo davali tim đacima i to su neke prve pare, neka prva plata gde su ta deca zaradila učeći i da daju primer ostalim drugovima i drugaricama iz odeljenja, iz grada, iz sela da se isplati da se malo više uči i da te buduće eksperte zaustavimo da ne odlaze u beli svet.
Kada sam kod odlaska, moram i to da vam kažem, pošto ja često putujem, da mnogo manje sada oni sa završenim fakultetom odlaze u neku drugu državu, mnogo manje zdravstvenih radnika odlazi sada nego pre. Pre nisu imali ni dobre uslove da rade kada su u pitanju zdravstveni radnici, ali kasnije ću o zdravstvu da govorim.
Ono što je najvažnije, ja živim u porodici koja ima jedanaest članova. Imam petoro unučadi i neki su đaci, a neki studenti i u istoj kući svi živimo. Znam koliko je teško da se postigne veliki uspeh, a posebno roditeljima koji plaćaju stanove u Beogradu, Nišu ili Kragujevcu, gde im deca studiraju, tako da se nadam da ćete ovaj naš amandman da prihvatite.
Nisu to velike pare za budžet… Da li je tu ministar finansija? Aha, tu je. Nisu to velike pare za budžet. Te pare će se vratiti ako idemo na to da se javlja tehnološki višak. Vratiće se preko te dece koja će biti obrazovana.
Ti prosvetni radnici da imaju volju da idu na posao, a da ne budu u strahu stalno kako, ne znam, sada se malo dece rodilo i pošlo u prvi razred. Nekada, u pojedinim odeljenjima, posebno na selu, bilo je 25, 27, 28 đaka. Mi sada imamo seoske škole gde imamo i po tri đaka i pet i sedam i ne znam tri razreda, prvi, drugi i treći, jedan učitelj uči sva tri razreda i da na taj način pomognemo i roditeljima tih đaka i prosvetnim radnicima itd.
Kada sam kod prosvetnih radnika, i to mogu da konstatujem, mnogo su male plate bile, niske, pre 11-12 godina. Danas su mnogo veće plate. Jeste da su standard života i cene povećane, ali da su ostale onakve plate ili da su samo deset posto povećane plate, bilo bi mnogo teže za prosvetne radnike, jer prosvetni radnici nemaju dodatnu delatnost.
Sada bih hteo da nekoliko rečenica kažem vezano za zdravstvo, da uslove za zaposlene u zdravstvenim institucijama ne da su 100% bolji, već 300%, 400%. Nekada ono osnovno nisu imali. Ultrazvuk koji je star po 15 godina pregledao je sve pacijente. Danas imamo savremenu opremu.
Hteo sam da zamolim ne u moje ime, u ime zdravstvenih radnika, Vladu i Ministarstvo zdravlja da vidimo kako da pomognemo tim zdravstvenim radnicima, jer oni su spasili mnogo života, a posebno što nemamo ko da ih nasledi, jer danas, vi to, ministarka, bolje od mene znate, pravi lekar postaje posle 20 godina rada. To je jedan zanat. Da povećamo malo… Ja sam vas jednom zvao, vi ste mi rekli do 70 godina, jer su to godine koje su… neću reći dosta za te zdravstvene radnike, ali ako treba da se šalju na neku komisiju, da se vidi u mentalno-psihičkom smislu kakvi su ti lekari. Ako ispunjavaju te uslove, treba malo da produžimo dokle ne napravimo nove kadrove koji mogu da naslede te hirurge i da ne nabrajam sve specijalnosti u medicini.
Šta je još najvažnije? Ja se sećam kada je bila korona, mi smo prvi imali četiri vrste vakcine. Dolazili su ljudi iz drugih evropskih država, iz Austrije i Nemačke, koji imaju fabrike, iz Italije, oni su dolazili u Jagodinu da prime vakcinu, jer nisu imali "Fajzer" vakcinu koja je tada imala prioritet da bi mogli da putujete u evropske zemlje, a tek kasnije su dozvolili da mogu i ovi koji prime neke druge vakcine da odlaze u evropske zemlje.
Znači, to je u ovom trenutku ogromni problem, ne u budućnosti, nego sutra, sutra je već veliki problem. Evo uzeću primer za Jagodinu. Mi imamo sada tri hirurga koji treba da odu u penziju za godinu ili dve. Nema ko da ih nasledi. Onda ćemo stvoriti usko grlo u Beogradu, da će svi morati da idu u Beograd da se operišu, od onih klasičnih operacija, slepog creva, žučne kese i da ne nabrajam sve te medicinske termine. To nije skupo za budžet.
Trebalo bi da se dozvoli onima koji su zaposleni u medicini i u medicinskim institucijama da dobiju rešenje za stalno posle tri meseca. Mi imamo slučaj gde rade po godinu, dve dana, a nemaju rešenje za stalno. Znači, oni nisu sigurni. To su mladi doktori i medicinske sestre, ne mogu da uzmu kredit za stan jer banka ne da ukoliko niste zaposleni u stalnom radnom odnosu i onda se javlja to kolebanje i razmišljanje da li da ostanu ovde ili da idu u neku drugu državu.
Ja sam bio u Beču, vodio sam 300 poljoprivrednih proizvođača i pitao, gde god sam ušao u neku prodavnicu ili restoran koliko je velika plata. Ovo ministar Mali treba da čuje. Znači, konobar koji radi pet godina ima 1.200 evra platu. To kad kažete u Srbiji, kažu da je dosta para. Stan košta od 900 do 1.000 evra, plus ostale dažbine. Znači, treba da rade najmanje dvoje da bi mogli da žive ne luksuzno, ne osnovno, nego da imaju samo ono što je neophodno, ukoliko taj bračni par ima decu.
Nije isto kao što je bilo pre sedam-osam godina u tim drugim državama, zato što te druge države finansiraju zemlje koje ratuju, a to plaćaju građani preko raznoraznih poreza i tamo su cene grejanja mnogo veće, cene struje, infostan je pet puta skuplji nego što je u Srbiji i kada pogledamo ovde i kažemo da ima platu od 60 hiljada, to je malo. Ali, ne zaboravimo da ti koji imaju 60 su pre imali 30 hiljada, što je duplo više. Zbog toga će početi da dolaze iz evropskih zemalja tzv. gastarbajteri, ne samo Srbi nego i ostale nacionalnosti koje imaju neku svoju kuću u Srbiji, da se vrate u Srbiju.
To su dva zanimanja, prosveta i zdravstvo, koji su veoma važni za očuvanje identiteta, ne samo nacionalnog, nego svih ostalih građana, pošto kada odete kod doktora on vam ne traži člansku kartu ili da li ste Hrvat, Bošnjak ili neke druge nacionalnosti.
Kada je u pitanju budžet, u svim gradovima u Srbiji su smanjena transferna sredstva pre 10 godina, a obaveza lokalne samouprave se povećavala iz godine u godinu. Možda sada nije bilo dovoljno sredstava, čuo sam da 11 milijardi imamo para na računu, naravno, pare su jedna vrsta robe, da kažemo - e, ajmo sada da malo odvojimo od tih 11 milijardi i da pomognemo institucijama koje stvaraju budućnost ove države.
Lokalnoj samoupravi, odnosno samoupravama, neću reći da je nepravda jer nije to uradila ova Vlada, uradila je ona prethodna, na primer, vrtić se zove predškolska ustanova. Poslodavac treba da bude Ministarstvo prosvete, a po zakonu koji je i dan danas važeći, lokalna samouprava mora da vodi računa i kolika je cena vrtića po detetu, kolike su plate zaposlenih, znači sve to lokalna samouprava mora da plati.
Kada su u pitanju jubilarne nagrade, takođe. Jubilarne nagrade su visoka pozicija, a posebno povećanje plate u javnim preduzećima 10% od januara. I to je malo, ali mnogo je bolje nego što je bilo pre.
Sada se postavlja pitanje odakle će lokalna samouprava sve to da plati ako nam nisu povećana transferna sredstva? Ne tražimo mi da se povećaju na osnovu rasta cena na malo, ali očigledno da je danas rashod mnogo veći nego pre devet, deset godina, kada su nam smanjena transferna sredstva.
Na primer, za Jagodinu je 600 hiljada evra na godišnjem nivou, to je bila plata i akontacija. Danas je to malo više i ja se nadam da više nećemo da uzimamo, ono se zove izvorni prihod ili prihod od kazni, kao što je kazna za saobraćajne prekršaje, išlo je 70% Vladi a 30% lokalnoj samoupravi. Sada i tih 30% koji su nekada pripadali lokalnoj samoupravi ide u budžet države.
Tako da se postavlja pitanje…
(Predsednik: Samo privedite kraju.)
Pa, nije valjda 20 minuta prošlo?
(Predsednik: Jeste.)
Izvinjavam se. Hteo sam još nekoliko stvari da pitam, ali nema veze, da ne prekoračim vreme. Zahvaljujem.
Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, izgleda da su ovi iz opozicije uspeli da nam nametnu temu i da se mi bavimo temom koja ništa dobro ne donosi građanima Srbije, ali pre nego što budem govorio o njima, želim samo da pitam ministra Aleksandra Vulina da li on zna ili ne zna da sada možda svaki 15-ti automobil može da prođe tehnički pregled. Znači, kolaps jer se primenjuju neki standardi koji nisu primereni u Srbiji, imamo vozila koja su stara dve, tri godine a da im se traži nešto i ta vozila ne mogu da imaju dogradnju, jer građani u Srbiji voze vozila gde je prosek starosti, mislim, između 10 i 15 godina, pa da vidimo kako taj problem da rešimo, a posebno autoprevoznici. Oni koji imaju kamione, oni nemaju šanse da registruju nijedno vozilo. To da znate.
Znači, kolaps je. Šestomesečni tehnički pregled za prevoznike, kako za putničke, tako i za teretni saobraćaj ne može niko da prođe. To je pitanje za vas.
Pitanje za Dmitrovića - zašto niste reagovali ili možda se reagovali, a organi i tužilaštvo ili sudstvo nije preduzelo ništa da se na osnovu krivične prijave Ive Đilas da je pretukao njen bivši suprug Dragan Đilas i tasta, evo, juče, prekjuče vidimo i dadilju i moramo da se borimo, tu je i ministarka pravde, da se uvede neki zakon, nešto što nikada ne zastareva. Ovo nije lustracija, ovo je krivično delo koje je izvršeno i potpisano od strane lica koje je doživelo fizički napad od strane svog bivšeg supruga i sve institucije u Srbiji treba time da se bave, a ne samo kad je u pitanju ovaj lažov, prevarant i siledžija i upravo ti lažovi, prevaranti, siledžije zloupotrebljavaju nešto što se zove laž svedoka. Svedoci mogu da lažu, ministre i ministarka pravde. Oni mogu da lažu, mogu da lažu i advokati, ali ta laž ne može da se prenosi preko političkih konferencija za štampu, a da se kasnije ispostavi, a ne kasnije, već sada, niko u Srbiji ne veruje u tu priču. Ali, oni zloupotrebljavaju tu temu, pa je šalju u one zemlje koje ne vole Srbiju, mogu slobodno da kažem tako, i mi tome moramo da stanemo na put, jer ćemo sve vreme.
Evo, danas, poštovana premijerko, već dva sata i 15 minuta vi ste svi skupa pričali o nečemu što je laž, o nečemu što niko ni lud u Srbiji ne može da prihvati da je to istina to što su pričali ti kriminalci i ubice u zatvoru. Sada, njima je najlakše uzmu dve kamere stave stativ na asfalt i drže konferenciju i objavljuju ih mediji, pa onda preuzimaju neki strani mediji te njihove priče i Srbija se kriminalizuje na način, a da ne postoji ni jedna istina u toj priči.
Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanja će biti vezana za sadašnje probleme.
Pitanje koje je vama poznato, a to je da se javio problem kod proizvođača mleka. Da država ne određuje cenu mleka to veliki broj poljoprivrednih proizvođača ne zna, da najveću korist od toga imaju nakupci i prerađivači mleka i da je šest poslednjih godina ista cena mleka kakva je bila i pre šest godina, a da su imputi porasli nekoliko puta.
Sa druge strane, ti koji govore kako država nije ništa uradila, zaboravljaju da nikada većih subvencija nije bilo za poljoprivredne proizvođače nego što je poslednjih godina.
Isto tako, problem cene žita. Cenu žita određuje berza, a ne Vlada i država. Šta je savet poljoprivrednim proizvođačima, pošto je žetva počela šta da rade sa žitaricama koje trenutno treba da uberu sa svojih njiva, a nemaju skladišne kapacitete i svoje silose da mogu da smeste svu to količinu?
Pitanje za ministra zdravlja. Poznato je da vakcine koje su primili građani pre šest meseci, rečeno je da šest meseci deluju te vakcine, posle šest meseci treba ponovo građani da se vakcinišu. Od kada će to početi i da li će zavisiti od antitela tih građana koji su već primili vakcinu ili šta će biti kriterijum?
To je veoma važno iz razloga ako bi se desilo da oni koji su primili vakcinu se ponovo zaraze, onda nisu ugrozili samo sebe, već i svoje porodice, kolege na radnim mestima, itd.
Pitanje za ministarku kulture - da mi organizujemo i posvetimo malo veću pažnju srpskom kolu. Samo se govori o „Egzitu“. I ja volim „Egzit“, ali šta je sa srpskim kolom koje je priznato kod UNESKO-a kao međunarodna nematerijalna baština? Pa, da se organizuju takmičenja po okruzima, pa republičko takmičenje, pa da mi kao država čuvamo tu tradiciju, da tu učestvuju i Bošnjaci i Mađari sa svojim koreografijama, itd.
Mislim da je to neophodno u ovom trenutku da Srbija ono što je njen identitet čuva i nikada ne sme da ga izgubi, ne da nam se nameću samo neke nove vrednosti, a ono od čega smo mi nastali i na čemu počivamo da se zaboravi.
Pitanje imam i za ministarku za rad i socijalna pitanja. Sve veći broj maloletnih lica čini krivična dela. Zakon ne prepoznaje sankcije za maloletna lica koja čine krivična dela. Borite se, i cela Vlada i predsednica Vlade da mi vratimo nekada popravno-vaspitne domove, jer ta maloletna lica, možda 5%, 10% sama čine ta krivična dela. Imaju svoje gazde za koje rade i znaju da ako ih sutra neko uhvate da oni neće biti procesuirani, odnosno ta deca ili ta maloletna lica.
Poštovana ministarko Majo, mi se nismo razumeli. Ja poštujem i „Egzit“ i „Guču“, ali samo da znate da kada nam dođu strane delegacije mi nemamo koreografiju brejkdens, nego „Igrale se delije na sred zemlje Srbije“. Razumete? I, ne trebaju pare za to, već samo da ih neko uvaži, da se napravi neki kalendar takmičenja i da kažu – evo, prvo ste vi imali takmičenje u vašem okrugu, pet najboljih folklornih društava, takmičiće se u Beogradu itd.
Znate šta? Na selu uveče u 22.00, kada se smrkne, u 21.00 staje život do ujutru, dok ne svane. Ja sam napravio 42 doma kulture i imam 40 kulturno-umetničkih društava. Ima i u drugim gradovima, ne samo u Jagodini. Mi treba da uvažimo te momke, devojke, da se pojave na nekoj televiziji da se takmiče itd.
Kada sam rekao za mađarsku koreografiju i koreografiju Bošnjaka itd, da ne bude da se mi tu sada nešto šalimo, ozbiljno mislio. Dakle, da poštujemo sve, ali i ono što se zove srpsko kolo, srpski opanak, srpsku narodnu nošnju i da mlade ljude preusmerimo. Ako smo stvorili uslove da se nešto radi, zašto da ih ne promovišemo, da kažemo – evo, vi idete tri puta nedeljno na probu itd? To je vezano za to.
Imam još jedno pitanje, odnosno predlog za ministarku pravde i premijerku. Da li vi vidite pretnju jedne političke ludačke organizacije, koja se zove Sloboda i pravda, da će da padne krv na ulice Beograda, da će oni da seku glave? To je izrekla ona Marinika Tepić.
Da će da odrubi glavu je termin Dragana Đilasa koji je pretio svojoj supruzi kada je upao u stan gde je ona živela sa decom, majkom i ocem. Znate šta, postoji krivično delo koje se zove podstrekivanje u pravu. Sada treba da ćutimo? Svakog dana oni neka govore, da počnemo da se ubijamo zbog laži i politike koja samo šteti građanima Srbije, a ništa ne doprinosi.
Ko je prvi rekao da srpski parlament i Srbi treba da kažu da je bio genocid u Srebrenici? Upravo ta politička grupacija, onaj koji je primao pare, Vuk Jeremić, sa nekih adresa bez otpremnice, bez profakture, bez fakture. Vi to znate, pravnik ste i predsednica Vlade i ostali ministri. Kako može neko da ti prebaci tolike pare i ništa? Šta si ti odradio za njega?
Mi ne smemo da dozvolimo, neka taj ima imunitet, ako poziva na krvoproliće, da seku glave i da ćutimo, da kažemo to je u žaru političke borbe, jer šta će da nam kaže EU. Koja bre EU? Zapamtite, mi nećemo da dočekamo da uđemo u EU zato što izmišljaju svakoga dana nešto, da Srbija nije odradila, ono obećanje koje je dala nije ispoštovala. Sve je to laž. Sve što je Srbija trebala da uradi prema EU, mi smo uradili - doneli evropske zakone, isporučili su oni pre nas sve one koji su bili optuženi na listi Haškog tribunala. Šta to više treba da odradimo?
Mogu slobodno da kažem da se u politici javio politički terorizam u Srbiji. Nije to samo ratni terorizam, nego politički terorizam mora da se kazni, a ne hajde pustite ih, oni lupaju. Tako puštamo isto muževe koji prete ženama i u poslednjih 20 dana četiri žene su ubijene od strane muževa i deca. Imamo isto jednog muža koji je tukao tasta i ženu. Ko je? Dragan Đilas. Iva Đilas je to potpisala, nije to napisao ministar Lončar, Dragan Marković Palma ili Života Starčević, i dala prijavu i po službenoj dužnosti mora da se procesuira neko ko vrši nasilje u porodici.
Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, u utorak je jedan narodni poslanik govorio na svom jeziku. Inače, on je pripadnik nacionalne manjine i to niko ne spori. Njegovo je pravo, po Ustavu, da može da govori na svom jeziku, ali niko od nas nije razumeo šta je taj poslanik govorio.
On je napao sve vladare u Srbiji zbog jedne sudske odluke i moje pitanje se odnosi na Vladu. Želim da mi Vlada odgovori i ministar Vulin, zato što sud nije osudio Vulina što je koristio termin „Šiptari“.
Lično sam čuo Edi Ramu koji je nazvao Albance Šiptarima, pa poručujem da tuže Edi Ramu.
Kolega poslanik možda treba da pita kako je to 1.300 terorista pušteno iz srpskih zatvora za vreme kada je bio Koštunica premijer? Naravno, naređeno mu je, nije on to svojom voljom uradio. Na čelu te organizovane grupe i bande bila je Flora Brovina. Kao, oni su trgovali cigarama, nisu teroristi. Veliki broj tih koji su tada pušteni iz srpskih zatvora viđeni su u uniformi UČK.
Kad ćete jednom da prestanete, kao što Srbi to ne rade, da stalno napadaju Srbiju i građane Srbije i da u izbornoj kampanji to bude jedina tema? Srpskim partijama nikada nije bila tema izbori na jugu Srbije, kada su u pitanju opštine i gradovi gde žive Albanci, već smo pričali o programu, da korisnici programa budu sve nacije koje žive u Srbiji, a posebno na jugu Srbije.
Govorio je kako je etničko čišćenje, itd. Kakvo etničko čišćenje, pa etničko čišćenje su doživeli Srbi i genocid. Koliko danas Srba živi u Prištini a koliko je živelo pre? Koliko u Đakovici danas živi Srba a koliko su živeli pre rata? Koliko Albanaca danas na popisu ima na KiM a koliko je imalo ne za vreme rata nego pre rata? Mnogo više. Znači, Srbe su proterali a naselili Albance, koji nikada nisu živeli na KiM.
Jeste to pravo poslanika da govori, ali mi ne možemo da ćutimo, jer poslanik je u svom govoru govorio i o Angeli Merkel i o Makronu, prozvao je i njih, kako je nepravda u srpskim sudovima.
Tražim da mi Vlada odgovori i da obiđu Trnovac, najveće leglo droge i narko dilera. Trnovac nije zabranjen, da se uđe u Trnovac i da vidimo koliko njih u Trnovcu se bavi distribucijom droge. Siguran sam da to naša policija ima i da to ne toleriše više. Neka daju izveštaj što pre. Evo, ja tražim, u ime Poslaničkog kluba Jedinstvene Srbije i mojih koalicionih partnera SPS i da mi ne zamere ostale partije, da se i u vaše ime pozovem, da policija odradi Trnovac i da da izveštaj Narodnoj skupštini ili Odboru za bezbednost šta su pronašli u Trnovcu.
Kada su u pitanju izbori na KiM gde su Albanci, Srpska lista ne napada Albance, već se samo brani kad ih Albanci napadnu. A tamo je takmičenje između albanskih lidera, predsednika partija, ko će više da napadne Srbe jer će mu to dati veći broj glasova. Šaljem poruku Albancima na KiM – nekada ste sarađivali sa Srbijom, hajte da se vratite da sarađujete ekonomski sa Srbijom, ne traži niko da vi zaboravite nešto što ste utripovali u vašim glavama i mi Srbi koji smo bili žrtva agresora NATO pakta da počnemo da sarađujemo. Kad bi se takva anketa pravila na KiM, garantujem da bi svi kosovski lideri izgubili.
Šta ćete vi to da uradite? Da dovedete strane investitore, kao što Srbija radi? Koliko ste vakcinisali građana? Šta da vam pomognemo?
Ja sam siguran da su Vlada Srbije i predsednik Aleksandar Vučić i Ivica Dačić spremni da pomognemo i kosovskim Albancima kada su u pitanju i vakcine itd, ali njihovi lideri prave takvu retoriku i šalju militantne poruke, ratne, lažne, kako bi udaljili albanski narod od Srbije.
Srbija želi da sarađuje sa svima, kao što sarađuje sa svim nacijama koje žive u Republici Srbiji, ali isto tako tražimo da se poštuje Ustav.
Može svako da priča za ovom govornicom i štiti ga imunitet, ali ako laže, mi ne možemo da ćutimo. Taj gospodin je govorio neistinu.
Dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje je za predlagača tačke dnevnog reda koja se zove kodeks ponašanja. Sada kodeks ponašanja za nas koji smo u parlamentu, a šta ćemo sa onima koji nas napadaju, a nisu u parlamentu? Kada im parlament odgovori, onda pojedini mediji tako napadaju svakog pojedinca, kako eto, zloupotreba narodnog poslanika u parlamentu odgovora onom koga je napao, a da nije parlamentarna stranka ili pojedinac. Da vidimo kako da zabranimo, u stvari mi to ne možemo da zabranimo, ali šta su mere za neke koji napadaju porodicu visokih funkcionera?
Srbija je postala, mogu slobodno reći, najgora u nepoštovanju zakona. Dokle ćemo mi da tolerišemo onima koji lažu, koji napadaju i danas može svako da formira partiju i da kažemo – evo, on je predsednik partije koja se zove ne znam kako, ima pravo za dijalog. Koji dijalog? Dijalog treba da vrše oni koji su reprezentativni uzorak, kao što je sindikat u firmi? Imate npr. deset sindikata, dva, tri nisu reprezentativna. Oni se zovu sindikatima, ali ništa ne znači to što oni govore i oni nisu reprezentativni.
Veliki broj partija je izašao na izbore, nisu prešli cenzus. Oni drugi nisu izašli na izbore, jer su znali da ne mogu da pređu cenzus, pa je izgovor, ne znam, da su mediji zatvoreni i već ne znam šta.
Dame i gospodo, mi moramo ili da dorađujemo zakone koji se tiču onih koji ugrožavaju bezbednost političara, visokih funkcionera ove države ili da primenjujemo postojeće zakone.
Šta ovaj kodeks znači? Da vidi EU kako smo mi, kao nešto, tu civilizovani, hoće oni da nas civilizuju u 21. veku. Hajde jednom da se bavimo istinom i onim što se dešava u Srbiji i da svaki predlog zakona, koji dođe u ovaj parlament, neko od toga ima koristi, da li da se poštuje zakon ili da se poštuju neki koji kažu da su ugrožena ljudska prava, a oni mogu sa motornom testerom da uđu u RTS. Koje su tu bile kaznene mere? Nikakve. Šta mi dolazimo? Da mlatimo praznu slamu u parlamentu? Ne smemo njima da odgovorimo. Pazi Boga ti.
Molim vas, kada predlažemo zakone, pogotovo ovaj kodeks, pa nećemo mi sada u ovom kodeksu da gledamo da li je neko pustio brkove ili nije ili već ne znam šta.
Zna se šta je kodeks, hvala Bogu, svako od nas ko sedi ovde ni jednom od poslanika nisam mogao da zamerim da nisu se lepo obukli ili da, ne znam, su rekli nešto što ne priliči u ovom parlamentu.
Postoji nešto što se zove i afekat. U afektu kad te neko napadne, blati, laže, a gde će da mu odgovori narodni poslanik nego u parlamentu? Narodni poslanici su predstavnici političkih stranaka.
Narod je poslao narodne poslanike u parlament i imaju pravo i za to pravo oni imaju imunitet i taj neko ako smatra da narodni poslanik laže o njemu, a nikada niko od poslanika nije prvi napao nekog iz opozicije osim da mu je odgovorio na nešto, čak se i ne pozivaju poslanici na imunitet kada ih ti takvi tuže i odu na sud, pa čak ne dođe ni na suđenje, na ročište ne dolaze zato što je istina na ovoj drugoj strani.
Molim i vas predsedniče kao predsednika parlamenta i šefove poslaničkih grupa da svi mi reagujemo, a ne samo eto mi da radimo, sutra će biti ta tačka dnevnog reda da neko ocenjuje naš rad itd. Pa, oni da su ocenjivali naš rad, pošteno, bez da primenjuje dvostruke aršine, mi bi do sada bili u EU, ali kao takvi mi bi im smetali zato što ekonomski razvoj Srbije se razlikuje od najrazvijenijih država u Evropi, da ne govorim i ne spominjem imena. Hvala.
Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ja imam jedno pitanje i jedan predlog.
Pitanje je za ministra poljoprivrede – kako da zaustavimo da poljoprivredni proizvođači večito rade za nakupce i trgovce? Nikada tovna junad nije bila jeftinija nego poslednjih meseci. Ako jedno tele košta 600 evra i mora poljoprivredni proizvođač da ga čuva od devet do 12 meseci, nekad je tovna junad bila pre par meseci 2,2 evra, a danas je 1,7, a da je cena u kasapnicama ostala ista. Gde te pare idu? Znači dupla šteta i za poljoprivrednog proizvođača i za kupce, sve one koji odlaze u prodavnice, kasapnice da kupuju, ono što se zove potrošačka korpa.
Imajući u vidu da poljoprivredni proizvođač jednom godišnje prima platu, jednom godišnje dolazi do para, koji ima 10 junadi u štali, on na ovaj način gubi između 3.000 i 4.000 evra godišnje. Ne kažem da je kriv za to ministar poljoprivrede, ali moraće da se uključi i inspekcija, da vidimo gde ta razlika u ceni odlazi, da se dešava kao sada, da oni koji se bave preradom mesa i prodaju sveže meso u kasapnicama zarađuju i po dva puta više nego što je cena nabavka.
Drugi moj predlog je da se Veljko Odalović, sekretar Skupštine, imenuje da ide da obiđe kovid ambulante, da obiđe narodne poslanike, da vidi u kakvom su zdravstvenom stanju i da da izveštaj parlamentu, i to već danas da krene da radi, imajući u vidu da on ima imunitet, da se ne plaši, da najbolje neko ko nema veze sa zdravstvom, a nema virus, nema ni simptome, on je u ovom trenutku zdrav čovek, a nema ni neki veliki posao u parlamentu, da to bude njegov zadatak. Siguran sam da svi ti pacijenti koji se tamo nalaze imaju maksimalnu uslugu, ali isto tako da dobijamo i savet kada je u pitanju preventiva i od nekog ko nije zdravstveni radnik ili lekar.
Da se zahvalimo i zdravstvenim radnicima i lekarima. Iz dana u dan dobijamo informaciju da je neko od naših prijatelja dobio virus, ali ono što je najgore, siguran sam da preko 20% građana u Srbiji ima virus, a nema simptome. Sada kad se kaže - bio sam na nekom skupu, niko nije imao temperaturu, a posle tri, četiri ili pet dana neko lice se zarazilo ili dobilo koronu.
Dame i gospodo, još jednom da apelujem da smanjimo malo, neću reći propagandu, nije to propaganda, ali malo manje medijske poruke, da svakoga dana mi slušamo kako će sutra da umre ovoliko, prekosutra onoliko. Moramo da radimo i da nosimo taj virus, kao da je to običan grip, da rade fabrike, da nam deca idu u škole. Evo, neki gradovi su uveli, ovo je pitanje za ministra prosvete, neki gradovi sami su uveli i doneli odluku da đaci ne idu u škole. Ne može grad da ima takvu autonomiju. Autonomiju nad decom imaju roditelji i roditelj ako da saglasnost da mu dete ide u školu, to dete treba da ide u školu ili u vrtić.
Tako da, molim vas, predsedniče Skupštine, da izvršite konsultaciju sa Veljkom, pošto on nema pravo da diskutuje, da li prihvata ovaj moj predlog. Ne mogu da predložim da se stavi na glasanje, ali on stvarno treba da ode i da obiđe sve pacijente. Ne znam u ovom trenutku koliko je zaraženih narodnih poslanika. Ono što je meni poznato, jeste da ih je više od četiri. Mi trebamo da radimo i ne sme korona da nas uplaši, nas narodne poslanike, mi koji nemamo virus, a nemamo ni simptome. Hvala.
(Beograd, 10.06.2016.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Predsednik skupštine Grada | Skupština grada Jagodine | Grad | Mesečno | 0.00 | RSD | 28.05.2012 - 20.05.2016. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 0.00 | RSD | 16.04.2014 - 03.06.2016. |
| Predsednik skupštine Grada | Skupština grada Jagodine | Grad | Mesečno | 0.00 | RSD | 20.05.2016 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 0.00 | RSD | 03.06.2016 - |