MARIJA JEVĐIĆ

Jedinstvena Srbija

Rođena je 1981. godine. Živi u Kraljevu.

Po zanimanju je ekonomistkinja.

Trenutno obavlja funkciju zamenice direktora JP “SC Ibar” Kraljevo.

Nakon izbora 2014. godine, izabrana je za narodnu poslanicu, a na to mesto je reizabrana i na vanrednim izborima 2016. godine.
Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je izabrana za narodnog poslanika na listi SPS-JS.

Poslednji put ažurirano: 04.08.2020, 12:58

Osnovne informacije

  • Jedinstvena Srbija
  • Kraljevo
  • 1982
  • ekonomista

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Zahvaljujem se.

Poštovani predsedničke, poštovana gospođo Janković, zadovoljstvo mi je što danas ispred poslaničke grupe mogu da govorim o vašem reizboru i kada govorimo o ravnopravnosti uvek nam je nekako u fokusu rodna ravnopravnost i mislim da je u javnosti najviše propraćena i da se o njoj najviše i govori.

Za JS su svi oblici ravnopravnosti bitni i podjednako značajni. Smatram da se mnogo radilo u proteklih nekoliko godina upravo na tome. Možemo za jedan od dobrih primera upravo navesti ovaj visoko dom i kada bi se vratili samo nekoliko godina u nazad, na primer u 2012. godinu, kada je ovde bilo 81 poslanice, danas nas ima 99 i upravo ovi podaci su Srbiju rangirali na visoko 22 mesto od 190 zemalja po broju narodnih poslanica koje se nalaze u parlamentu. Broj poslaničkih mesta koje pripadaju ženama raste sa izbornim ciklusom.

Kada pogledamo 1990. godinu kada je svega 1,3% žena izabrano, već 2008. godine imamo 21,6%, a posle 2019. godine nakon izmene izbornog zakona kada je ženama zagarantovano 40% na poslaničkim listama, možemo danas da se pohvalimo ovakvim sastavnom Narodne skupštine gde imamo 99 poslanica.

Mi smo u prethodnom periodu pokazale da nismo samo broj ili procenat već je svaka od nas svojim radom, angažovanjem doprinele da žene budu vidljivije ne samo u politici nego u svim sferama života i da se njihov glas i potrebe čuju i da se konkretno donošenjem zakona i raznim aktivnostima poboljša položaj žena u Srbiji.

Jedna smo od retkih zemalja koje je uvela i rodno odgovorno budžetiranje i po tome smo prepoznati u svetu kao primer dobre prakse. Puno smo doprinele i kroz rad Ženske parlamentarne mreže da rodna ravnopravnost bude tema koja će uključiti sve institucije. Želim da iskoristim priliku da pohvalim rad vaše Kancelarije i vaš rad, gospođo Janković u prethodnom periodu, nadam se da će tako biti i budućem, gde ste se odazvali svakom pozivu Ženske parlamentarne mreže, podržali ste svaku našu akciju i aktivnost.

Ostvaren je veliki napredak i kada govorimo o ravnopravnosti, posebno na polju unapređenja položaja žena u Srbiji, a najviše u pogledu zakonodavnog i strateškog okvira. Vi ste prepoznali važnost uključivanja žena u društveno-politički život i poslali ste u prethodnom vašem angažovanju niz preporuka za ostvarivanje ravnopravnosti a u cilju uključivanja žena u politički i javni život gradovima i opštinama.

Prateći aktivnosti mnogih lokalnih samouprava u poslednjem periodu vidi se da su oni ozbiljno pristupili tim predlozima i da će se, nadam se, u narednom periodu videti konkretni rezultati tih mera. Tu svakako ne treba da stanemo. Očekuje nas još dosta posla, naročito na lokalnom nivou i primenu strateških politika sa Republike na lokal, kao i donošenje Zakona o rodnoj ravnopravnosti kojom će se sigurna sam poboljšati ne samo položaj žena, nego i njihovo ravnopravno učešće u svim sferama društvenog života.

Samo da se ogradim, ja nisam zagovornik toga da žene treba da dobiju neki posao ili funkciju samo zato što su žene, već zato što su svojim radom, iskustvom i znanjem to zaslužile i to ne sme da im se uskrati, jer žene predstavljaju osnovo jednog modernog uređenog društva, odnosno jedne zemlje, a ja Srbiju vidim upravo kao takvu. Treba naglasiti da je Srbija jedina zemlja van EU koja ima indeks ravnopravnosti i po njemu se Srbija nalazi na 22 mestu zajedničke liste evropskih zemalja. Srbija je najviše postigla u oblasti uključivanja zemalja žena u politički život ali je i dalje ekonomska ravnopravnost jedna od najvećih problema, odnosno da su žene manje plaćene od muškaraca za isti posao.

Nejednaka primanja između žena i muškaraca je i dalje veliki kamen spoticanja ne samo kod nas, nego i u svetu. Navela bih primer Švedske gde žene zarađuju 5% manje od muškaraca, dok u Velikoj Britaniji taj procenat iznosi 8%, a kada bi ta primanja bila izjednačena, globalna ekonomija bi mogla biti bogatija za oko 160 milijardi dolara. Ja ne bih htela da namećem zaključak, on se sam donosi, a to je da davanje prostora ženama vodi do bogatijeg društva.

Ohrabrujući je podatak i globalnog izveštaja o rodnoj ravnopravnosti za prošlu godinu, koji je ukazao na sužavanja rodnog jaza i smanjenja rodne nejednakosti. Ti podaci su različiti od zemlje do zemlje. Island je zemlja koja je uspela da ukloni 86% razlike između žena i muškaraca. Za mene lično je bio iznenađujući podatak da Nikaragva i Ruanda spadaju u vodeću grupu zemalja u kojima je najbolje primenjena rodna ravnopravnost i da imaju bolje performanse od mnogih vodećih evropskih zemalja.

Posvetila sam dosta pažnje rodnoj ravnopravnosti, ali mislim da jedan od glavnih problema koji se odnosi na ostvarivanje ravnopravnosti pojedinih društvenih grupa, tu mislim na osobe sa invaliditetom, decu, starije osobe, osobe koje se otežano kreću, i ta neravnopravnost se ogleda u problemu pristupačnosti objekta, informacija, sportu. To predstavlja uslov za ostvarivanje ravnopravnosti sa ostalim građanima i vi ste u vašem prethodnom radu i u prethodnim izveštajima ukazivali na ovaj vid neravnopravnosti.

Svedoci smo da u svakodnevnom životu vidimo probleme osoba sa invaliditetom. Kada sam spomenula sport, a kao neko ko je ceo svoj život proveo u sportu, želim da ukažem i na taj vid diskriminacije. Mislim da je ona tu možda čak i najizraženija. Znamo da sport utiče ne samo na fizičku snagu nego i na psihičku snagu. Znamo koliko je bitno bavljenje sportom. Uvek sa oduševljenjem pratim i podržavam učešće naših sportista na paraolimpijskim igrama, jer znam koliko je truda i rada potrebno da bi se pripremilo i učestvovalo na nekom takmičenju. Zbog toga su njihovi rezultati još vredniji i značajniji.

Želim da pohvalim Ministarstvo za sport, koje u prethodnom periodu radi na izjednačavanju i ravnopravnosti svih sportista. Isto se nagrađuju medalje koji osvajaju naši paraolimpijci kao i ostali sportisti.

Treba raditi na ravnopravnosti kada govorimo o školskom sportu, omogućiti, odnosno radi na tome da sport bude ravnopravno dostupan od prvih školskih dana svojoj deci. Kada govorimo o inkluziji, ona ne podrazumeva samo prisustvo na času, nego treba se omogućiti deci da se bave sportom i da mogu da priđu fizički sportskim salama. To je veliki problem sa kojim se deca koja su u inkluzivnoj nastavi susreću i mislim da je za njih to jako bitno jer će od malih noga naučiti da se bore sa svim izazovima koji im život nosi, jer će imati izgrađen takmičarski, odnosno sportski duh.

Kao društvo moramo da radimo na tome da se osobe sa invaliditetom osećaju kao ravnopravni i jednaki članovi zajednice i smatram da smo dovoljni sazreli, ali kada pročitamo vaš poslednji izveštaj, imam bojazan da još moramo da radimo na osvešćivanju stanovništva i poboljšanju osoba sa invaliditetom.

Njihova volja i mogu slobodno reći njihova životna borba da budu ravnopravni članovi zajednice svima nama treba da bude podstrek da radimo na društvu koje će biti sa jednakim i ravnopravnim šansama za sve.

Kao Poverenik ste se upravo u vašem radu i susretali sa najvećim brojem pritužbi koje se odnose na ravnopravnost, odnosno koje su podnete na osnovu invaliditeta i vi konstantno kroz svoj rad iskazujete koliko je bitno da se ta ravnopravnost, kada govorimo o invaliditetu, smanji.

Nadam se da će u vašem budućem radu, a gledajući koliko je Srbija radila na poboljšanju položaja i smanjenju diskriminacije osoba sa invaliditetom, taj broj pritužbi biti manji.

Jedinstvena Srbija će uvek podržavati ideje i projekte koje će doneti ravnopravnost osoba sa invaliditetom, uopšteno ravnopravnosti u svim segmentima društva. Takođe, za Jedinstvenu Srbiju je bitan položaj svakog čoveka i zato želim da ukažem i na diskriminaciju na osnovu starosnog doba. Jako sam kao čovek iznenađena podatkom da se najveći deo pritužbi odnosi na lica od 50 do 65 godina i to su najosetljivije kategorije društva, jer tu se najviše i krši ravnopravnost u oblasti rada i zapošljavanja.

Najveći problem se javlja prilikom zapošljavanja, jer zbog godina oni nisu primamljivi i budućim poslodavcima. Mi ne smemo da ih zanemarimo i ostavimo da budu prepušteni sami sebi.

Želim da pohvalim vašu inicijativu za izmenu i dopunu Zakona o socijalnoj zaštiti, koja se odnosila na lakše uslove za ostvarivanje prava starih građana na materijalnu podršku, kao i preporuke mera Ministarstvu za rad i Ministarstvu za zdravlje, koje se odnose na bolju i kvalitetniju socijalnu i zdravstvenu zaštitu naših starijih građana.

Ja sam ukratko iznela sve ono sa čime ste se vi u vašem prethodnom radu susretali. Verujem da ćete biti ponovo izabrani za Poverenika za rodnu ravnopravnost, da ćete sa istim entuzijazmom da radite na unapređenju ravnopravnosti, da ćete imati manje posla, što je najbitnije, ali lično se kao žena nadam da nam u budućnosti neće biti potreban izborni zakon kojim ćemo biti ravnopravne sa našim kolegama u sali.

Sa zadovoljstvom želim još jednom da pošaljem podršku poslaničke grupe Jedinstvene Srbije. U danu za glasanje podržaćemo vaš izbor. Zahvaljujem.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Zahvaljujem, koleginice Karanac.
Reč ima narodna poslanica dr Dragana Barišić.
Izvolite.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Zahvaljujem, koleginice.
Reč ima narodna poslanica Zagorka Aleksić.
Izvolite.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 03.12.2019.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, kolege narodni poslanici, moje današnje pitanje upućujem Ministarstvu za građevinu, saobraćaj i infrastrukturu, odnosno ministarki Zorani Mihajlović.

Pitanje se odnosi na dugo očekivani Moravski koridor i ja sam u načelnoj raspravi, kada smo u Skupštini razmatrali poseban Zakon o Moravskom koridoru i ukazala na bojaznost građana sela koja se nalaze duž koridora, odnosno uz koridor koji prolazi kroz Kraljevo, odnosno pored Zapadne Morave, a to su sela Sirča, Oplanić i Morava, na njihovu bojaznost da im se ne ukine most koji ih je spajao sa njihovim njivama, sa druge strane Morave, pošto je prvim projektom to bilo i planirano.

Ministarstvo je izmenilo projekat, te je sada planiran most preko Morave i želela bih da iskoristim priliku da se zahvalim i resornom ministarstvu i samoj ministarki. Time je omogućeno da obrađuju svoje njive, olakšan im je život, i sama egzistencija njihova na selu.

Inače, put koji sada postoji kroz selo Sirča je napravljen još davne 1919. godine i napravio ga je tadašnji ministar u Kraljevini Jugoslaviji, Stevan Burmazović, inače Kraljevčanin i to je put koji nikada nije plavio bez obzira koliko su se puta meštani borili sa poplavama. Naravno, još jednom zahvalnost i samih meštana za razumevanje njihove potrebe da most ostane gde je i bio.

Moje pitanje danas glasi - da li je moguće i da li je izvodljivo da se u produžetku mosta nadogradi nadvožnjak? Taj nadvožnjak bi prelazio preko autoputa i time bi bio omogućen najbezbedniji i najbrži put, odnosno najbrža komunikacija sa gradom Kraljevom, kao i sa industrijskom zonom „Magnohrom“, gde inače u novootvorenoj fabrici „RVM kartonaža“ radi oko 100 ljudi iz samog sela Sirča.

U samoj industrijskoj zoni je planirano da uskoro počnu da rade još dve fabrike i taj nadvožnjak će mnogo značiti ne samo meštanima sela Sirča, Oplanići i Popovići, kojih ima oko šest – sedam hiljada, nego i budućim radnicima koji će početi da rade u novim fabrikama.

Nadam se da će Ministarstvo naći najbolje rešenje koje neće narušavati projekat izgradnje Moravskog koridora, koji je preko potreban ne samo Kraljevu, nego i celoj Raškoj oblasti, a da sa druge strane se pomogne i olakša našim građanima koji su odlučili da ostanu na selu i svojim radom ožive srpska sela. Hvala.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.04.2018.

Poštovani predsedavajući, pitanje postavljam ministru Đorđeviću, ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Obraćam se u ime Organizacije osoba sa invaliditetom iz Kraljeva, a povodom donošenja zakona o organizacijama osoba sa invaliditetom, na kojem već godinama radi radna grupa, ali se o ovom zakonu, po mom mišljenju, nedovoljno govori u javnosti. Ovo pitanje interesuje preko 500 organizacija koje okupljaju i rade sa više od 800.000 osoba sa invaliditetom u našoj zemlji i još više članova njihovih porodica.

Zakon bi trebao da omogući pravnu sigurnost i trajnu održivost reprezentavnih organizacija osoba sa invaliditetom koji se zbog finansijskih problema i neregulisanog pravnog statusa suočavaju sa problemom opstanka i javlja se potreba za ukidanje nekih od postojećih usluga koje pružaju svojim članovima zbog visokih materijalnih troškova.

Takođe, dodatnu potrebu za ovim zakonom predstavlja i činjenica da opstanak ovih organizacija zavisi od volje lokalnih jedinica samouprave, u smislu načina na koji će se finansirati rad organizacija, pa se usled razlike u ekonomskoj razvijenosti gradova i opština, ali i političke volje, javlja jaz u radu i statusu organizacija.

Činjenica je da je organizacijama osoba sa invaliditetom neophodan konkretan pravni akt, jer bi se na takav način stvorili direktni uslovi za poboljšanje položaja i prava osoba sa invaliditetom u našoj zemlji. Rešavanje pravnog statusa ovih organizacija u skladu je sa reformskim procesom unapređenja socijalne zaštite u Srbiji, a to bi takođe stvorilo i preduslove za razvoj usluge i sistema socijalne zaštite, kao i rešavanja mnogih pitanja od značaja za bolji kvalitet života građana i građanki sa invaliditetom.

Dakle, moje konkretno pitanje ministru Đorđeviću je kada će se Predlog zakona o organizacijama osoba sa invaliditetom naći u skupštinskoj proceduri, jer mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da je donošenje ovog zakona od velike važnosti za dalji rad i opstanak ovih organizacij, a samim tim od suštinske je važnosti za bolji položaj osoba sa invaliditetom u Srbiji? Hvala.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.12.2017.

Zahvaljujem.

Pitanje upućujem Ministarstvu za rad, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja, odnosno ministru Đorđeviću. Poštovani ministre, razlog zbog koga danas postavljam pitanje jeste problem nekoliko hiljada dece sa invaliditetom, čiji se roditelji, odnosno porodica suočavaju sa problemima i poteškoćama svakog dana. U 24% porodica, jedan od roditelja je morao da odustane od posla da bi se starao o detetu, jer je toj deci potrebna stalna nega i pažnja zbog čega roditelji nisu u situaciji da rade i ostanu bez prihoda.

Smatram da niko ne može da se smatra o detetu od samog roditelja i da trebamo da učinimo nešto da pomognemo tim porodicama. Podržavanje jednog roditelja i priznavanje tom roditelju statusa koji se priznaje hraniteljima, od izuzetne je važnosti za teško bolesnu ili decu sa invaliditetom, kojima je za oporavak i dostojanstven život preko potrebno da ostanu da žive u svom prirodnom orkuženju okruženim članovima svoje porodice.

Roditelji žele da se izjednače sa hraniteljima, da steknu ista prava, jer su hranitelji za to plaćeni i do 50.000 dinara, a roditelji su skroz isključeni iz ovog sistema podrške. Roditelji u sve probleme sa kojima se suočavaju zbog bolesti dece su još i na rubu materijalne egzistencije.

Prvenstveno, ja kao roditelj, a zatim i kao narodni poslanik koji u ovom parlamentu predstavlja jedinstvenu Srbiju, a za nas je porodica stub društva, postavljam pitanje – da li u Ministarstvu rade na Predlogu zakona o socijalnoj zaštiti? Da li su se sastali sa predstavnicima udruženja koju čine roditelji ili deca sa smetnjama, koji su pokrenuli inicijativu za uvođenje statusa roditelja - negovatelj, i dobili više od 60.000 potpisa?

S obzirom da je usvajanje ovakvog zakona od izuzetne važnosti da bi se regulisala elementarna prava i ekonomski položaj porodice dece sa invaliditetom. Hvala.

Imovinska karta

(Kraljevo, 29.01.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Odbornik Skupština grada Kraljeva Grad Mesečno 11106.00 RSD 10.06.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 80000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Član Grad Kraljevo (Mandatsko administrativna komisija) Grad Po zasedanju 2047.00 RSD 10.06.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 80000.00 RSD 03.06.2016 -