MARIJA JEVĐIĆ

Jedinstvena Srbija

Rođena je 1981. godine. Živi u Kraljevu.

Po zanimanju je ekonomistkinja.

Trenutno obavlja funkciju zamenice direktora JP “SC Ibar” Kraljevo.

Nakon izbora 2014. godine, izabrana je za narodnu poslanicu, a na to mesto je reizabrana i na vanrednim izborima 2016. godine.

Osnovne informacije

  • Jedinstvena Srbija
  • Kraljevo
  • 1982
  • ekonomista

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesnaesto vanredno zasedanje , 09.09.2019.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, predloženi zakon o dualnom modelu studiranja koji je danas na dnevnom redu ove sednice Jedinstvena Srbija vidi kao izgradnju čvršće veze između univerziteta i institucija u kojima će studenti raditi nakon završenih studija.

Smatramo da se upravo predloženim zakonom unapređuje kvalitet praktične nastave, što će omogućiti mladim ljudima da pored sticanja teorijskog znanja na fakultetima, učenjem kroz rad u realnom sektoru steknu i određene veštine i znanja koja će im omogućiti brže i lakše zaposlenje nakon završetka studija ili čak pokretanje sopstvenog biznisa, jer ovaj vid obrazovanja razvija i preduzetnički duh.

Šta je suština ovog zakona? Suština je da studenti nauče posao i steknu veštine potrebne da unaprede svoje kompetencije. Mi smo 2017. godine, kao što ste i rekli u svom izlaganju, gospodine ministre, usvojili Zakon o dualnom obrazovanju u srednjim školama i čuli smo da ste zadovoljni njegovom implementacijom i da je plan Ministarstva da se u narednoj godini uključi što veći broj đaka. Osnovni cilj ovog vida obrazovanja je brže prilagođavanje procesima rada, tačnije da nam deca iz srednjih škola budu spremna za izazove koje ubrzana modernizacija i tehnologija donose.

Za Jedinstvenu Srbiju je jako bitno što je prioritet vašeg ministarstva, gospodine Šarčeviću, da kvalitetno obrazovanje bude dostupno svima, znamo da to nije lak posao i da se sa reformom obrazovanja kasni nekoliko decenija i želim da pohvalim uvođenje elektronskih dnevnika, kao i projekat da se u školama uvede brzi internet, 10.000 digitalnih učionica i to je stvorilo potpuno novi standard u obrazovanju, prateći naravno ubrzani tehnološki razvoj.

Za narednu godinu je najavljen novi sistem obrazovanja, a to je i vi ste malopre i spomenuli jedinstveni informacioni sistem i sa njegovom primenom se i praktično i počelo u junu, kada je krenulo i elektronsko upisivanje đaka i studenata u školama i fakultetima. Jedinstveni informacioni sistem podrazumeva dodeljivanje jedinstvenog obrazovnog broja svakom učeniku i studentu i tako će država biti u mogućnosti da učenike i studente prati kroz celo njihovo školovanje.

Možda sam malo izašla iz teme današnjeg dnevnog reda, ali svakako nisam izašla iz teme obrazovanja i predloženi zakon koji se odnosi na dualno obrazovanje studenata Jedinstvena Srbija vidi kako mogućnost bržeg zapošljavanja studenata po završetku studiranja i sigurni smo da bi svaki poslodavac više voleo da ima kadrove koje osim teorijskog znanja ima i praktično znanje.

U javnosti se spekulisalo da dualno obrazovanje predstavlja iskorišćavanje učeničke radne snage. Smatram da to nije tačno iz razloga koji sam malopre navela, a koje ću i sada ponoviti. Ovim modelom obrazovanja stiče se više znanja i veština koje će sutra studentima krčiti put u započinjanju svoje karijere i otklanja se razlika između teorije i prakse, jer jedno bez drugog ne mogu.

Upravo kada sam spomenula povezanost teorije i prakse imala sam priliku da razgovaram sa dve profesorke, profesorkom Popović i Anđelković sa državnog univerziteta u Novom Pazaru i Pedagoškog fakulteta u Vranju. One su sprovele istraživanje sa ciljem da se sagledaju mišljenja zaposlenih u školama, o tome koliko inicijalno obrazovanje uticalo na razvijanje njihovih profesionalnih kompetencija i pripreme za rada i obavljanje zadataka koji se od njih očekuju u školama. Ispitanici su bili svi svršeni studenti sa svih univerziteta koji obrazuju studente za rada u školama. Rezultati su pokazali da fakulteti obezbeđuju dobru teorijsku osnovu i širok spektar akademskog znanja, ali uočeno da nedovoljna pažnja posvećeno sticanju praktičnih znanja i veština koje su neophodne za profesionalno obavljanje ovog posla. Zaključuje se da profesionalna kompetencija zaposlenih u školama se ne mogu razvijati prevashodno putem teorije, već je potrebno unaprediti mogućnost iskustvenog učenja i povećati boravak studenata, budućih pedagoga u školama.

Upravo ovaj predloženi zakon i podržava ideju za boljim i snažnijim uključenjem studenata u praktičnu nastavu i kada sam već spomenula studente buduće pedagoge to bi za njih u praksi značilo stvaranje čvršćih veza između fakulteta i škola domaćina i to bih svakako imalo dvostruku dobit. Sa jedne strane razvijanje profesionalne kompetencije studenata, a sa druge strane unapređenje profesionalnih kompetencija već zaposlenih u školama. Svrha učenja uz rad jeste izgradnja veštine individualnih mogućnosti koje se sve više prepoznaju kako dragoceni alat za razvoj budućih diplomaca pripremljenih za uspešno obavljanje poslova na radnom mestu.

Jedinstvena Srbija će glasati za predlog zakona o dualnom modelu studiranja, jer želimo da se zajedno borimo da mladima obezbedimo bolju budućnost, da mladi po završetku školovanja ostaju u Srbiji da žive od svog rada i truda. Želimo da se zajedno borimo i protiv bele kuge da bih nam škole i fakulteti imali svake godine sve više đaka i studenata.

Što se tiče drugog predloženog zakona o regulisani profesijama i profesionalnim kvalifikacijama, mi smo prošle godine usvojili Zakon o profesijama od posebnog značaja, a koje su u skladu sa Nacionalnim planom za usvajanje pravih tekovima EU i u njemu je predviđeno da do ulaska u EU Srbija usvoji i predloženi zakon kojim će se omogućiti mobilnost, tj. slobodno kretanje radne snage u okviru država članica EU.

Predlogom zakona će se omogućiti automatsko priznavanje profesionalnih kvalifikacija, profesionalnog iskustva i stečenih prava za lica koja već obavljaju određenu regulisanu profesiju. Ovaj zakon će uticati na otvaranje tržišne konkurencije ulaskom strane radne snage na domaće tržište koje će biti otvoreniji. Povećaće se ponuda usluga uz pristupačne cene što za rezultat svakako ima povećanje konkurentnosti. Kao što sam i napomenula u svom izlaganju Jedinstvena Srbija, odnosno Poslanička grupa JS će glasati i za ovaj predloženi zakon u danu za glasanje. Hvala.

Sedamnaesto vanredno zasedanje , 04.09.2019.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine Dačiću, međunarodni sporazumi koji su danas na dnevnom redu sednice nam govore da Srbija vodi vrlo odgovornu spoljnu politiku i moram da pohvalim rad Ministarstva spoljnih poslova i vas, gospodine Dačiću, koji, naravno, sa celom Vladom i predsednikom Vučićem vrlo aktivno radite na unapređenju položaja Srbije u svetu.

Sve je veći broj zemalja koje povlače priznanje tzv. nezavisne republike Kosovo nam govori o tome. Evo, pre neki dan imamo i 15. zemlju koja je povukla priznanje Kosova i sve je veći broj zemalja koje povlače priznanje i to postaje osnovni kamen spoticanja tzv. nezavisnoj republici Kosovo u misiji da budu međunarodno priznati, i to na čelu sa ratnim zločincima Tačijem i Haradinajem, jer su shvatili da gube međunarodne pozicije koje su ostvarili u trenutku kada je naše Ministarstvo spoljnih poslova, na čelu sa Vukom Jeremićem, dozvolilo da priznanje Kosova prođe tek tako, bez ikakve diplomatske borbe. Danas je mnogo teže vama, gospodine Dačiću, ispravljati te greške, nego tada sprečiti priznanje, ali su se oni bavili svojim ličnim karijerama.

Danas ti isti daju sebi za pravo da uopšte pominju Kosovo i da vode politiku naklonjenu kosovskim vlastima, dodvoravajući se stranim faktorima kako bi ih oni održali na političkoj sceni Srbije, uprkos tome što ih narod više ne želi. Njihova politika bojkotovanja, ne samo rada ove skupštine, koja je mesto za dijalog, već i bojkotovanja najavljenih izbora, kao vida demokratskog izražavanja volje naroda, ne šalje poruku ohrabrenja našem narodu na Kosovu koje čekaju vrlo važni izbori u oktobru, možda i odlučujući za njihov opstanak i ostanak na Kosovu. Njihova filozofija bojkotovanja izbora bi naš narod obrisala na Kosovu i sve vidove demokratske borbe predala u ruke ratnim zločincima terorističke OVK.

Ovi sporazumi koje ćemo danas na ovoj sednici ratifikovati nisu bitni samo sa aspekta diplomatskih dokumenata, već i zbog učvršćivanja prijateljskih odnosa sa zemljama koje nisu priznale Kosovo, već otvaraju mogućnost mnogo šireg aspekta saradnje u oblastima ekonomije, sporta, obrazovanja i kulture i želimo da ta saradnja u budućnosti bude što bolja.

Spoljna politika je poslednjih godina shvaćena kao vrlo ozbiljna politička aktivnost sadašnje Vlade i vi ste gospodine Dačiću, kao resorni ministar i predsednik Vučić drastično popravili ugled Srbije u svetu o čemu govori eminentni britanski časopis „Fajnenšl tajms“, gde je Srbija na prvom mestu u svetu po broju stranih direktnih investicija. To je rezultat zajedničkog rada, kao što je malopre i predsednik JS gospodin Dragan Marković Palma u svom obraćanju rekao , vašeg i predsednika Vučića, kao i vođenja jedne odgovorne politike i sprovođenja reformi koje nisu bile lake, ali su se isplatile i Srbija danas ima političku, fiskalnu i finansijsku stabilnost. Srbija je danas zemlja u kojoj je poboljšan poslovni ambijent i u kojoj će se u budućnosti, zahvaljujući strateškim odlukama Vlade, omogućiti još veći ekonomski rast i bolji životni uslovi za naše građane.

Srbija danas ima veći ugled, ne samo u svetu, nego je postala i lider u regionu, a taj se ugled stiče samo poštovanjem koje dobijate kada štitite nezavisnost i suverenitet svoje zemlje i to je upravo ono što vi, gospodine Dačiću, ističete u svom radu i zahvaljujući takvom načinu vođenja spoljne politike vaš cilj da broj priznanja padne ispod 97 zemalja nije nemoguć.

Jedinstvena Srbija, odnosno poslanička grupa JS je uvek podržavala rad ove Vlade i gospodina Vučića, tako da će u danu za glasanje glasati za ratifikaciju ovih sporazuma. Hvala.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 16.07.2019.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, set zakona o kojima danas raspravljamo vezani su za trgovinu i doprineće približavanju našeg tržišta evropskim i svetskim standardima, a to će uticati na brži razvoj naše digitalne ekonomije i društva.

Jedinstvena Srbija smatra da je uređenje trgovinskog sektora neophodno usled stalne modernizacije i razvoja, a posebno sektor maloprodaje, imajući u vidu podatak da 19% od ukupnog broja zaposlenih radi u trgovini, a njen udeo u BDP-u iznosi oko 10%. Predloženi zakon o trgovini ima dosta izmena u odnosu na važeći zakon koji je prilično star. Uveo je nove pojmove koji nisu postojali u sadašnjem zakonu i poboljšao je postojeću terminologiju i definicije sa ciljem smanjenja pravne nesigurnosti zbog nedorečenosti i neodređenosti.

Predlogom Zakona o trgovini će se regulisati internet prodaja, s obzirom na to da ona ima sve veće učešće u ukupnom maloprodajnom prometu. Podatak da je u prošloj godini u Srbiji oko 30,9% ljudi koristilo elektronsku trgovinu je stvorio osnov da Srbija sa 45. mesta po Međunarodnom indeksu digitalne ekonomije skoči na 34. mesto, ispred mnogih zemalja u okruženju. Koliko je bitno da pratimo modernizaciju i digitalizaciju i da tu ne smemo da ispustimo korak sa drugim zemljama, procena je da će do 2030. godine čak oko 85% biznisa da se odvija u obliku elektronske trgovine.

Mislim da je najveća prepreka za brži razvoj elektronske trgovine manjak edukacije kako prodavaca, tako i potrošača. Istraživanje je pokazalo da je najveći neprijatelj neznanje i nedovoljna informisanost pre svega potrošača, ali i trgovaca o mogućnostima elektronske trgovine. To znači da je neophodno povećati svest građana o prednostima elektronske trgovine i izgraditi poverenje. Postojeći zakon o elektronskoj trgovini je prilično dobar i on je usklađen sa direktivom Evropske unije, tako da su izmene minimalne, a tiču se regulatorne harmonizacije u svetlu pristupanja Srbije Evropskoj uniji.

Elektronska trgovina je mnogo više od jednostavnog načina da potrošači ostvare kupovinu i prodaju, ona je važan pokretač ekonomskog razvoja, pogotovo razvoja malih i srednjih preduzeća. Najbolji primer prednosti koju donosi elektronska trgovina je Kina, gde se trećina maloprodaje odnosi na elektronsku trgovinu. Čisto podataka radi, kineski gigant "Alibaba", kao najpoznatija elektronska prodavnica, u samo 24 sata napravi promet veći od 30 milijardi dolara.

Predlogom zakona o trgovini ustanovljena je razlika između elektronske trgovine namenjene domaćem tržištu i elektronske kupovine namenjene inostranom tržištu. Takođe, uvedene su i posebne mere za suzbijanje sive ekonomije.

Kada već govorimo o Predlogu zakona o trgovini, želim da se osvrnem i na posetu francuskog predsednika i trgovinsku saradnju koju naša zemlja ima sa Francuskom, a ona se ogleda u tome da je za prvih pet meseci ove godine robna razmena sa Francuskom iznosila preko 500 miliona dolara i da je u prošloj godini oko 4.600 preduzeća poslovalo na francuskom tržištu. To su ohrabrujući podaci kako za srpsku privredu, znajući da je Francuska tržište sa skoro 67 miliona stanovnika, tako i za srpsku trgovinu i da će sporazumi koji su juče potpisani doprineti da robna razmena sa Francuskom u narednim godinama bude u porastu.

Svakodnevni rad naše Vlade ima za cilj da Srbija bude lider u regionu i da svojom stabilnom ekonomskom politikom privuče što više stranih investitora, da budemo otvoreno i povoljno tržište. Možemo primetiti da se poslednjih godina broj investitora u Srbiji povećao i za to je zaslužan svakako i predsednik Vučić, vođenjem ozbiljne državne politike, ali imamo i dobre primere gde su pojedinci uspeli da svojim zalaganjem dovedu investitore. Imamo primer Jagodine, gde je u poslednjih nekoliko godina došlo čak osam investitora.

Mislim da nisam izašla iz teme kada govorim o bitnosti dovođenja investitora, jer to omogućava zapošljavanje naših građana, što doprinosi povećanju standarda i njihove kupovne moći, to se na kraju odražava i na samu trgovinu. Svi predloženi zakoni su moderni i u skladu su sa činjenicom da Srbija treba da uđe u Evropsku uniju, prate trendove u svetu gde sve postaje digitalno.

Za Jedinstvenu Srbiju je bitno da zakoni prepoznaju savremene oblike poslovanja i preduzetništva, čime podstičemo ljude da razmišljaju i da sve više koriste sve dostupne vidove elektronske trgovine. Zbog toga u danu za glasanje poslanička grupa Jedinstvene Srbije će podržati predložene zakone. Hvala.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.04.2018.

Poštovani predsedavajući, pitanje postavljam ministru Đorđeviću, ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Obraćam se u ime Organizacije osoba sa invaliditetom iz Kraljeva, a povodom donošenja zakona o organizacijama osoba sa invaliditetom, na kojem već godinama radi radna grupa, ali se o ovom zakonu, po mom mišljenju, nedovoljno govori u javnosti. Ovo pitanje interesuje preko 500 organizacija koje okupljaju i rade sa više od 800.000 osoba sa invaliditetom u našoj zemlji i još više članova njihovih porodica.

Zakon bi trebao da omogući pravnu sigurnost i trajnu održivost reprezentavnih organizacija osoba sa invaliditetom koji se zbog finansijskih problema i neregulisanog pravnog statusa suočavaju sa problemom opstanka i javlja se potreba za ukidanje nekih od postojećih usluga koje pružaju svojim članovima zbog visokih materijalnih troškova.

Takođe, dodatnu potrebu za ovim zakonom predstavlja i činjenica da opstanak ovih organizacija zavisi od volje lokalnih jedinica samouprave, u smislu načina na koji će se finansirati rad organizacija, pa se usled razlike u ekonomskoj razvijenosti gradova i opština, ali i političke volje, javlja jaz u radu i statusu organizacija.

Činjenica je da je organizacijama osoba sa invaliditetom neophodan konkretan pravni akt, jer bi se na takav način stvorili direktni uslovi za poboljšanje položaja i prava osoba sa invaliditetom u našoj zemlji. Rešavanje pravnog statusa ovih organizacija u skladu je sa reformskim procesom unapređenja socijalne zaštite u Srbiji, a to bi takođe stvorilo i preduslove za razvoj usluge i sistema socijalne zaštite, kao i rešavanja mnogih pitanja od značaja za bolji kvalitet života građana i građanki sa invaliditetom.

Dakle, moje konkretno pitanje ministru Đorđeviću je kada će se Predlog zakona o organizacijama osoba sa invaliditetom naći u skupštinskoj proceduri, jer mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da je donošenje ovog zakona od velike važnosti za dalji rad i opstanak ovih organizacij, a samim tim od suštinske je važnosti za bolji položaj osoba sa invaliditetom u Srbiji? Hvala.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.12.2017.

Zahvaljujem.

Pitanje upućujem Ministarstvu za rad, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja, odnosno ministru Đorđeviću. Poštovani ministre, razlog zbog koga danas postavljam pitanje jeste problem nekoliko hiljada dece sa invaliditetom, čiji se roditelji, odnosno porodica suočavaju sa problemima i poteškoćama svakog dana. U 24% porodica, jedan od roditelja je morao da odustane od posla da bi se starao o detetu, jer je toj deci potrebna stalna nega i pažnja zbog čega roditelji nisu u situaciji da rade i ostanu bez prihoda.

Smatram da niko ne može da se smatra o detetu od samog roditelja i da trebamo da učinimo nešto da pomognemo tim porodicama. Podržavanje jednog roditelja i priznavanje tom roditelju statusa koji se priznaje hraniteljima, od izuzetne je važnosti za teško bolesnu ili decu sa invaliditetom, kojima je za oporavak i dostojanstven život preko potrebno da ostanu da žive u svom prirodnom orkuženju okruženim članovima svoje porodice.

Roditelji žele da se izjednače sa hraniteljima, da steknu ista prava, jer su hranitelji za to plaćeni i do 50.000 dinara, a roditelji su skroz isključeni iz ovog sistema podrške. Roditelji u sve probleme sa kojima se suočavaju zbog bolesti dece su još i na rubu materijalne egzistencije.

Prvenstveno, ja kao roditelj, a zatim i kao narodni poslanik koji u ovom parlamentu predstavlja jedinstvenu Srbiju, a za nas je porodica stub društva, postavljam pitanje – da li u Ministarstvu rade na Predlogu zakona o socijalnoj zaštiti? Da li su se sastali sa predstavnicima udruženja koju čine roditelji ili deca sa smetnjama, koji su pokrenuli inicijativu za uvođenje statusa roditelja - negovatelj, i dobili više od 60.000 potpisa?

S obzirom da je usvajanje ovakvog zakona od izuzetne važnosti da bi se regulisala elementarna prava i ekonomski položaj porodice dece sa invaliditetom. Hvala.

Imovinska karta

(Kraljevo, 22.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Odbornik Skupština grada Kraljeva Grad Mesečno 11106.00 RSD 10.06.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 80000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Član Grad Kraljevo (Mandatsko administrativna komisija) Grad Po zasedanju 2047.00 RSD 10.06.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 80000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 13.09.2016, 07:39