SRĐAN KRUŽEVIĆ

Jedinstvena Srbija

Po zanimanju je diplomirani ekonomista. Predsednik je Pokrajinskog odbora Jedinstvene Srbije i potpredsednik stranke.

2012. postao je vršilac dužnosti generalnog direktora Elektrovojvodine, a potom i direktor ovog javnog preduzeća.

U januaru, 2014. godine, žiri Klubaprivrednih novinara dodelio mu je priznanje za najboljeg poslovnog čoveka u javnom sektoru u 2013.godini.
Poslednji put ažurirano: 19.02.2022, 19:08

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja, 01.12.2015.

Hvala, gospodine Bečiću.
Uvaženi ministre, ja se neću puno obazirati, odnosno neću se posle vašeg izlaganja apsolutno obazirati na Predlog zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, iz prostog razloga što ste to sjajno prezentovali, tako da mi iz Jedinstvene Srbije možemo da kažemo samo da ćemo u danu za glasanje dati podršku tom zakonu.
Što se tiče Strategije razvoja energetike Srbije, želim da kažem da je ona jedan logičan nastavak Zakona o energetici, kao važan strateški dokument. Ona je, naravno, podzakonski akt i predstavlja viziju razvoja energetike Republike Srbije i projekciju načina pribavljanja i produktovanja energije u narednih 10 godina, sa projekcijom do 2030. godine.
Strategija je usklađena sa novim Zakonom o energetici, kojim je u srpsko zakonodavstvo prenet kompletan energetski paket, odnosno treći paket Energetske unije, a time je i Srbija postala jedina potpisnica Energetske zajednice koja je implementirala taj celokupni paket Energetske unije, koji smo potpisali još 2005. godine. Naravno, time smo se obavezali da to uradimo. Još jednom napominjem da smo to prvi uradili od svih potpisnica.
Pravilo je, naravno, da ste strategija donosi paralelno sa Zakonom o energetici. Zakon je donesen u decembru mesecu 2014. godine i predstavlja zaista jedan strateški akt za energetiku i energetska preduzeća u Republici Srbiji. Zakon je rađen temeljno i kao rezultat tog temeljnog rada dobili smo jedan zakon koji je dobio dobar prijem Energetske zajednice i Evropske komisije.
Što se tiče tog zakona, mi smo već, evo, u 2015. godini uradili deo koji se odnosi na energetska preduzeća i ušli smo u restrukturiranje „Srbijagasa“. Od pravila da zakon i strategija idu zajedno se odstupilo upravo iz saznanja da se odustalo od izgradnje „Južnog toka“, što znači da se u samom toku pravljenja te strategije napravila i neka izmena. Ta činjenica je delom opredelila i drugačiju strategiju, što govori da na sektor energetike i te kako utiču politički i geopolitički događaji, zbog čega se, naravno, prioriteti menjaju.
Strategija je tehnički gledano realna, jer se oslanja na saradnju i energetske resurse u regionu. Dakle, u periodu od narednih pet, a možda i deset godina, kao što sam rekao, neće biti građeni veliki transnacionalni projekti. „Južni tok“ je suspendovan i sada se gradi „Severni tok 2“. Ono što je pitanje koje se samo nameće jeste - ono što je neprihvatljivo da se radi na jugoistoku Evrope, odlično je da se radi na severu Evrope? Malo je nelogično, ali je to realnost sa kojom smo morali da se suočimo.
Što se tiče same Strategije energetskog razvoja, mi smo stava da je treba tražiti u sopstvenom potencijalu i regionalnoj saradnji. Velikih projekata kao što je „Južni tok“ nema. Turski tok je razvojem događaja u zadnjih 15 dana takođe realno neizvodljiv. Odatle i zaključak da se treba osloniti na sopstvene snage i pojačati saradnju u regionu.
Otvaranje prema regionalnoj saradnji omogućava diversifikaciju energetskih izvora, efikasnija rešenja, bolju iskorišćenost kapaciteta i kao posledicu toga daje jednu nižu cenu energenata. Sve suprotno ovome dovodi do energetskih kriza i povećanja same cene.
Strategija u oblasti električne energije. Izgradnjom energetskih objekata sa susednim državama na vodotokovima, interkonekcije i bolja veza sa elektropotencijalima Republike Srpske. Srbija, kao što ste i vi sami rekli, mora da obezbedi stabilnu i sigurnu proizvodnju električne energije, iako smo se mi obavezali da ćemo do 2020. godine proizvoditi 25% električne energije iz obnovljivih izvora. Ali, ono što ja želim da naglasim jeste da je proizvodnja struje jedini segment gde smo gospodari svoje sudbine u energetici. Biću slobodan da konstatujem da nema privrednog razvoja baziranog na uvoznoj struji.
Srbija mora iskoristiti sav svoj ugalj. Srbija mora iskoristiti sve svoje resurse. Ono što je ohrabrujuće u svemu tome jeste da Srbija ima rezerve uglja za narednih 50 godina. Mnogo veće, razvijenije zemlje i bogatije zemlje od Srbije će pre Srbije ostati bez tog energenta i na njima je, naravno, da traže nove modele u proizvodnji električne energije, a na nama je da se u to uklapamo.
Srbija mora što skorije, kada kažem što skorije, mislim u narednih deset godina, da izgradi 700 do hiljadu megavata termo potencijala i isto toliko hidro. Želim samo da napomenem jednu činjenicu, da je potencijal vode koja otiče u vodotokovima u Republici Srbiji 25 hiljada gigavat-časova godišnje. Ti projekti koji postoje, i sami ste pričali o njima, moraju da se prihvate, ozbiljno da se počne na njima da se radi jer bojim se da će nam se, u suprotnom, u budućnosti vratiti kao problem koji je izazvao bumerang efekat.
Naravno, što se tiče strategije u oblasti prirodnog gasa, pomenuli ste i sami izgradnju drugog dela podzemnog skladišta „Banatski dvor“, kao i potencijalno dva nova skladišta gasa Itebeju i Tilvi, oba u Banatu. Što se tiče drugih obnovljivih izvora, imamo izgradnju interkonekcije prema Bugarskoj, potencijalno interkonekcija prema Hrvatskoj. Što se tiče drugih obnovljivih izvora, 12. novembra pušten je u rad i prvi vetropark koji ste vi otvorili u opštini Kula. Očekuje se da se naredni vetropark izgradi u Vršcu.
Naravno, u ovoj strategiji moramo da obuhvatimo i očekuje nas prihvatanje opštih ciljeva EU o povećanju udela obnovljivih izvora u energetici. Naravno, najveći procenat ove energije se dobija iz hidrotokova. Za još veću proizvodnju, kao što sam rekao, od onih 25.000 gigavat-časova godišnje, možemo iskoristiti potencijal i u Drini i u Ibru i u Moravi. Kao još jedan od najvažnijih energenata iz obnovljivih izvora, a da razmišljamo o budućnosti, jeste biomasa, koja je svakako jedan od najneizostavnijih potencijala i tog resursa, po procenama, u Srbiji postoji 3.405 miliona tona ekvivalenta nafti, što je, složićete se sa mnom, ogromna količina.
Naravno, što se tiče EU, oni insistiraju i na smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte. Ne bih tu mnogo pričao o tome, ali ono što želim da pročitam, da ne ispadne da sam drugačije rekao, jeste jedna izjava upravo ministra Antića, koji kaže da u prvi plan treba staviti odgovoran odnos prema životnoj sredini, u smislu korišćenja fosilnih goriva i novih tehnologija koje treba da smanje emisiju ugljendioksida i zagađenje životne sredine. To je upravo ono o čemu sam i govorio. Moramo iskoristiti maksimum svojih kapaciteta. Moramo koristiti maksimum proizvodnje te prljave energije, ali i uložiti sredstva da ne zagađujemo životnu sredinu.
Pomenuću i nešto što sam pričao i kada je bilo reči i o Zakonu o energetici u decembru mesecu 2014. godine, a to je da velika, industrijska Nemačka koristi 70% proizvodnje svoje struje upravo iz uglja, tako da ne treba apsolutno da se bojimo toga i te resurse treba da koristimo u što većoj meri.
Naravno, ono što nas očekuje još kroz ove ciljeve EU jeste i ušteda energije. Energetska efikasnost je za nas u Srbiji novina. Ta novina iziskuje određena ulaganja, ali, generalno, ona otvara i nove šanse. Kada pričamo o novim šansama, isključivo mislim na otvaranje proizvodnje vezano za novogradnju i za, hajde da kažem, dovođenje u efikasniju ulogu energetske te efikasnosti starih objekata, pa očekujem da se u Srbiji i otvore neka nova radna mesta u toj industrijskoj grani, što je za nas iz JS i te kako važno i siguran sam da će i predsednik naše stranke Dragan Marković Palma uspeti da dovede neke investitore u narednom periodu koji će se baviti tom delatnošću. Isto tako sam siguran da ćemo i raditi na otvaranju svojih preduzeća, kako bismo bili konkurenti upravo stranim proizvođačima i ne samo da budemo konkurentni u svojoj državi, nego da budemo konkurentni i na evropskom i na svetskom tržištu, pa da povećamo malo i izvoz.
Na samom kraju da zaključim da strategija jeste zaista spisak onoga što treba da se uradi u narednom periodu. Nakon usvajanja strategije je veoma važno pitanje kako će se sprovoditi, pa se očekuje izrada realnog terminskog plana primene strategije, kako strategija, naravno, ne bi ostala samo spisak želja.
Zbog značaja ovog strateškog dokumenta i strateških ciljeva razvoja energetike koji su njome definisani, poslanička grupa JS će u Danu za glasanje glasati da se da šansa ovoj strategiji i da se ona podrži. Naravno, još jednom da kažem, JS će u Danu za glasanje glasati za obe tačke današnje objedinjene rasprave. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 21.10.2015.

Uvaženi gospodine Bečiću, ministarko sa saradnicima, kolege narodni poslanici, obzirom na da je današnja tema jedan od najozbiljnijih resursa koji Srbija ima, Jedinstvena Srbija svakako smatra  za shodno da kaže svoje mišljenje o ovom zakonu i da možda u nekoj budućnosti, kroz neka podzakonska akta, pospešimo neke stvari koje nisu obuhvaćene ovim zakonom.
Naime, neophodno je povećati pažnju na sve ovo što se danas priča i tu pažnju treba usmeriti da se zakon koji budemo usvojili zaista sprovede na terenu, iz prostog razloga što smo svedoci ogromnih zloupotreba površina koje su pod šumama, nelegalnom sečom stabala, pa čak i crnim tržištem te robe koja se odatle iznese.
Hoću da napomenem da je velika Nemačka svojevremeno, posle Drugog svetskog rata kada je imala najveću svoju privrednu krizu, donela odluku da krene u seču svojih šuma i na taj način je, između ostalih metoda ili elemenata, uspela da pospeši rast svoje privrede koja je danas jedna od vodećih u svetu.
Održivo gazdovanje šumama kao savremeni koncept gazdovanja šumama svakako podrazumeva i uvođenje jednog modernog zakona koji je danas ministarka obrazlagala. Svakako, imajući u vidu da su u Zakonu o javnoj svojini i Zakonu o javnim preduzećima nešto sa čime moramo uskladiti i Zakon o šumama kroz ove izmene i dopune zakona, imamo situaciju da su šume izuzete iz privatizacije, imamo situaciju da desetinama hektara šuma u Srbiji niko ne gazduje i neophodno je da se kroz ove izmene i dopune zakona te stvari pospeše.
Ono što je evidentno jeste da će ministarstvo u budućnosti dodeljivati ko će gazdovati sa tim prostranstvima i neophodno je i tu voditi računa da i lokalne samouprave dobiju svoj deo, ali isto tako voditi računa da se i privrednim subjektima koji imaju mogućnost da obnavljaju ove resurse da na upravljanje gazdovanje šumama.
Šume su naravno bitna stvar za funkcionisanje čitave planete, ali nekako te stvari se ne vide i ne mogu se opipati, pa možda manje pažnje zavređuju u javnosti, ali svakako imamo situaciju, na primer, da je 2013. godine sa pojavom gugl mapa koje su bile sa najvećom rezolucijom, otkriveno da je jedna i po milijarda hektara u svetu šuma uništeno što sa elementarnim nepogodama, što sa nelegalnom sečom. Hoću da vam kažem da ni Srbija u mnogome ne iskače iz toga.
Ono što je jedan od glavnih razloga bio vezanih ruku države da može da spreči ilegalno sečenje stabala jesu mala ili nikakva ovlašćenja šumarske inspekcije. Imali smo situaciju da saobraćajna policija na putu zaustavi kamion koji ide sa stablima koja nisu obeležena i nemaju nikakvo poreklo i jedina mogućnost im je bila da se obrate šumskoj službi ili šumskoj inspekciji, koja nije imala nikakve nadležnosti nad time. Uglavnom su obaveštavali neke svoje više istance i tu se sve završavalo.
Međutim, ovim zakonom vidim da je omogućeno šumskoj inspekciji da oduzima stabla. Nije tu u krajnjem slučaju loše, kada je već šuma posečena i napravljena tolika šteta da država ipak nešto inkasira od te štete tako što će prodati ta drva i naravno ogromne novčane kazne koje slede onima koji su to krivično delo počinili.
Naravno, kada pričamo o šumama u Srbiji, ministarka je vrlo dobro u svom izlaganju istakla kolika je pošumljenost, da je pošumljenost oko 30%, da to generalno i spada u jednu zadovoljavajuću kategoriju na nivou svetskih razmera, ali imajući u vidu da je pošumljenost u Evropi 46%, trebalo bi pospešiti, odnosno napraviti podsticaj da se u Srbiji pošumljavanje nastavi.
Međutim, Vojvodina je jedan kritični deo države što se tiče količine šuma. Svega 6% pokrajinske površine je pod šumama i tu treba iznaći neka rešenja. Obzirom na to da je Ustavni sud proglasio neustavnim deo Statuta Vojvodine koji se tiče gazdovanja nad šumama, verovatno će i država sada imati neke mere intervencionalizma koje će uspeti da povećaju pošumljenost u Vojvodini.
Generalno, ono što je bitna informacija, jeste da „Srbijašume“ gazduju, odnosno država Srbija gazduje kroz „Srbijašume“ otprilike sa pola ukupne površine šuma, a pola je kod privatnih lica u vlasništvu. Međutim, po akcionom planu koji imaju „Srbijašume“ potrebno je Srbiju pošumiti za još 10% i to je dobar akcioni plan i dobar je pomak u odnosu na 1979. godinu koja se uzima kao referentna godina gde je to već pošumljeno za preko 5%. Ali ono što je problematično, jeste da iako „Srbijašume“ sade oko tri miliona stabala na godišnjem nivou, imamo situaciju da i kada ispuni taj akcioni plan, svega će se povećati pošumljenost za 2% zato što je mnogo veća nepošumljenost kod privatnika, odnosno u privatnim posedima, pa znači da 8% ukupne površine šuma moraju da podignu privatnici.
Evropska unija je vrlo rigorozna po tom pitanju i sa svojim kriterijumima, sa vrlo visokim sankcijama, a moram da kažem i podstrecima, te ljude koji imaju šume u svom vlasništvu podstiče da podižu nove zasade, a sa druge strane su naravno inspekcije veoma rigorozne u smislu da je neko uzeo subvenciju, a da je nije iskoristio. To bismo morali da uradimo i kod nas.
Ono što JS ima da postavi kao pitanje vama ministarka, jeste da ukoliko se šume koje se nalaze na teritoriji AP vrate pod nadležnost republike, a vratiće se na osnovu ove ustavne uredbe, interesuje nas da li će tim šumama gazdovati „Vojvodinašume“ ili će tim šumama gazdovati „Srbijašume“ ili neke lokalne samouprave u Vojvodini. Jer se onda postavlja pitanje – zašto postoji „Vojvodinašume“ ako to treba da ostane sve pod centralizacijom, odnosno time treba da upravljaju „Srbijašume“. Postavljam pitanje, tako da nisam kroz ovo želeo da sugerišem odgovor.
Ono što želim da kažem, svakako je ovaj zakon nešto što će poslanička grupa JS podržati, ali na početku sam rekao da bismo možda trebali obratiti pažnju na neka podzakonska akta koja ćemo u budućnosti usvajati, a koja se tiču podsticaja za podizanje novih zasada šuma, za podizanje novih šuma. Imamo situaciju da bi takav jedan efekat smanjio efekat staklenog zvona, da bi povećao poljoprivredu, da bi omogućio bolje uslove za život u visokourbanim sredinama i što je najvažnije, verovatno bi se i drvna industrija razvila u toj meri da bismo mogli da otvorimo i po koje radno mesto, po čemu je JS verovatno i najpoznatija među političkim strankama.
Stoga, još jednom želim da kažem da će u danu za glasanje poslanička grupa JS podržati ovaj zakon. Hvala.

Četrnaesto vanredno zasedanje, 22.07.2015.

Zahvaljujem predsedavajući.
Uvaženi ministre, kolege narodni poslanici, shodno tome da nam je stigao predlog u Skupštinu o imenovanju gospođe Zagorke Dolovac za republičkog javnog tužioca, ispred Jedinstvene Srbije imam želju i obavezu da kažem par naših stavova vezanih za tu temu.
Naravno, Vlada je još 19. juna predložila Skupštini Srbije da se izabere republički javni tužilac na period od šest meseci, obzirom da znamo da je Državno veće tužilaca i Vlada raspisalo konkurs na osnovu pravilnika za kandidovanje i izbor tužilaca i zamenika i utvrdio listu kandidata. Izvešteni smo da je Zagorka Dolovac ispunila sve uslove da bude reizabrana, odnosno ponovo kandidovana za republičkog javnog tužioca. Danas je to i nadležni skupštinski odbor potvrdio.
Ono što je bitno da kažem jeste da su kriterijumi zajednički za sve zemlje EU i vrednuju se stručnost, plan i program organizacije rada tužilaštva, kao i test koji su polagali svi kandidati. Kada ljudi od struke procene da je neko dobar kandidat, mislim da nama u Narodnoj skupštini ostane samo da to verifikujemo i da svojom političkom odlukom i izglasamo gospođu Zagorku Dolovac za republičkog javnog tužioca.
Smatramo da je kao kandidat dobro obavljala funkciju republičkog tužioca, sposobno rukovodila organom u Republičkom javnom tužilaštvu, uz dobru koordinaciju nad radom nižih javnih tužilaštva i adekvatno predstavljanje organa u zemlji i inostranstvu.
Borba protiv organizovanog kriminala i sve ono što se dešavalo u bliskoj prošlosti, odnosno 2012. godine, svakako su dobrim delom i zasluga gospođe Dolovac, koju u Danu za glasanje treba da izaberemo ponovo.
Ne želim da ponavljam sve ono što smo dobili u materijalu i što se tiče biografije gospođe Dolovac, a o tome je vrlo iscrpno govorio i ministar. Mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da je jedan vrlo logičan sled da se da novi mandat gospođi Dolovac i u ime svoje stranke želim da pozovem sve poslanike u Narodnoj skupštini da jednoglasno glasamo za ovaj predlog, a Jedinstvena Srbija će svakako u Danu za glasanje podržati ovaj izbor. Hvala.