ĐORĐE KOSANIĆ

Jedinstvena Srbija

Rođen je 24. oktobra 1967. godine u Kragujevcu.

Profesor je tehničkog obrazovanja.

Politikom je počeo da se bavi 2000. godine. Na početku političke karijere, do 2005. godine, bio je član Gradskog odbora DSS-a u Kragujevcu. Nakon što je istupio iz ove stranke, sa grupom istomišljenika osniva udruženje građana „Prestonica“, posvećeno negovanju tradicije i običaja srpskog naroda. 2006. pristupa Jedinstvenoj Srbiji.

Narodni poslanik u sazivu 2012-2014. godine.

Kosanić je član Izvršnog i Glavnog odbora stranke i od osnivanja predsednik Okružnog odbora za Šumadiju. Nakon izbora 6. maja postao je odbornik u gradskom parlamentu, a poveren mu je i prvi poslanički mandat. Za to vreme zamrzao je svoje radno mesto pomoćnika direktora sportskog centra „Mladost“.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Osnovne informacije

  • Jedinstvena Srbija
  • Kragujevac
  • Kragujevac
  • 24.10.1967.
  • drugo

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Osamnaesto vanredno zasedanje , 17.09.2019.

Poštovani ministre sa saradnikom iz Ministarstva, gospodine Tubiću, poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zakona o izmenama Zakona o visokom obrazovanju i ministre, ja ću odmah reći da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati pomenuti Predlog zakon, jer donošenjem ovog zakona studenti koji su upisali, praktično studentima koji su upisali studije od 1998. do 2005. godine, produžava se rok završetak studija, a te studije su trebali da završe, dakle, do 30. septembra ove godine.

Ono što je značajno da kažem još jednom, pošto vi ste sada rekli da se to odnosi i na studente master studija i na doktorante, a i važna je informacija i za bolonjce, kao i prošle godine, ići će preporuka Ministarstva prema fakultetima. Ne sumnjam da postoji dobra volja na fakultetima samo tehnički uslovi da se stvore.

Ministre, mi smo se sa ovom temom susreli još 2006. godine. Dakle, sa uvođenjem bolonjske deklaracije, promenjen je način školovanja, a akademci, studenti starima je dat rok da završe studije do 2011. godine, odnosno školske 2012. godine, jel tako. Ovaj rok je više puta produžavan, najpre do 2014. godine, pa onda sledeća 2016. i 2018. godina, da bismo prošle godine taj rok produžili za još godinu dana do 30. septembra ove godine.

Moram da kažem da tačni podaci koliko ovih starih studenata ima stvarno nisu validni, jer fakulteti nemaju tačne podatke, pa se barata nekom cifrom između 10 i 12 hiljada. Ali, kažem, tačno se ne zna, jer ni fakulteti nisu radili, da kažem, analizu koliko tačno ima studenata.

Dakle, reč je o studentima koji su studije upisali između 1998. i 2005. godine. Ovde ne treba koristiti neke, da kažem teške termine, loše kvalifikacije za te ljude, jer moram da kažem ministre da među njima ima već porodičnih ljudi koji su zasnovali porodicu, ostvarili su kao roditelji, ali važna stvar da ima i ljudi koji su uspešni u svom biznisu koji rade, da praktično imaju uspešne firme koji zapošljavaju veliki broj ljudi, ali nisu odustali od toga da završe studije i da dobiju svoje diplome, a isto tako ima i ljudi sa invaliditetom koji zbog prirodne bolesti nisu mogli u datom roku da završe studije, pa jednostavno i oni nisu odustali od toga da dobiju diplome, tj. da završe studije i da dobiju diplome.

Generalni zahtev svih ovih studenata da im se produži rok za završetak studija, ali da te studije završe po starom sistemu kako su i započeli. Praktično, njihova argumentacija je da u trenutku kada su upisivali studije, dakle između 1998. i 2005. godine, te studije su praktično upisali po Zakonu o univerzitetu koji nije ni u kom slučaju ograničavao vremensku distancu kada treba da završe te studije. Neskriveno, ministre, treba reći, vi, vaši saradnici iz Ministarstva, mi iz skupštinskog Odbora, ali i veliki deo mojih kolega ovde poslanika, dobili smo veliki broj mejlova, poruka, imali smo lične kontakte i generalno čuli zahteve svih tih ljudi u kom smeru treba da ide, po njima, što se tiče ove problematike.

Naravno, Srbija, mislim ministre, ni u kom slučaju nema razloga da se odrekne ovako velikog broja ljudi koji su na pragu da steknu diplomu i siguran sam veliki broj njih će u jednom delu u oblastima za koje se školuju dati veoma dobre rezultate. Moram da kažem i ovi ljudi s kojima smo razgovarali, među njima i oni koji imaju visoke proseke, preko 9, preko 9,5, imaju ispit ili dva do kraja školovanja.

Ovo što sam rekao malopre, siguran sam da ću svojim strukama dati dobre rezultate. Sve ovo govorim, ministre, ako znamo da trenutno u Srbiji ima nešto oko 10% visoko školovanih ljudi, stremimo ka nekom evropskom proseku koji je negde oko 25%, ali moram da podsetim da recimo jedan Izrael ima 35% visoko školovanih, a recimo u Rusiji ima 60% visoko obrazovanih ljudi.

Takođe, kada pričamo o ovoj problematici, mislim da treba da sagledamo i primer zemalja iz okruženja koji su u jednom delu prošli sve ovo i možda taj primer možemo da primenimo i kod nas u nekim delovima.

Isto tako, mislim da treba da postoji dobra sinergija, ministre, kada govorimo o ovoj temi, između svih nas, da na najbolji način rešimo ovu problematiku. Kada kažem dobra sinergija između svih nas, mislim, iako postoje poteškoće, tehničke poteškoće na fakultetima, mnogi ispiti koji sada nisu akreditovani, ali siguran sam da postoji dobra volja kod fakulteta, na univerzitetima da se ovo pitanje reši.

Ja ću ovde samo reći jedan dobar primer, Ekonomski fakultet u Nišu. Dakle, oni su ovu problematiku rešili na sledeći način i ja ću reći kao dobar primer šta su uradili, poslali su dopise na adrese svih studenata. Jednostavno, javilo se negde oko 135 studenata i za 10 meseci njih 28 je završilo studije od tih 135. Ali, oni su organizovali predavanja vikendima, subotom i nedeljom, da još jednom nastavnici i profesori sa studentima prođu gradivo. Imali su rokove svakog meseca i ono što je važno, oni teški ispiti mogli su da se polažu iz delova. Sa druge strane, profesori su im stalno bili, da kažem, tu na dohvat ruke da mogu da imaju konsultacije sa njima.

Mislim da je ovaj primer veoma dobar. Dvadesetosam studenata je što se tiče toga za 10 meseci završilo studije, a sa druge strane veliki deo njih, njima je ostao samo ispit ili dva.

Ministre, ovde treba reći još jednu stvar koja je važna, koja je možda jedna od ključnih stvari. Ljudi sa Ekonomskog fakulteta su svoje dopise slali na adrese studenata, njihovih roditelja kada su oni počeli da studiraju. Iako mnogi nisu možda ni mislili da studiraju, roditelji su izvršili dodatan pritisak na te ljude i zato su oni imali dobre rezultate. Mislim da je to primer kojima treba da krenu i ostali fakulteti. Kažem opet, sigurno da dobra volja postoji samo tehnički to treba da se uredi između ministarstva i fakulteta.

Na samom kraju da kažem da će poslanička grupa JS, kao što sam na početku rekao, podržati ovaj Predlog zakona o visokom obrazovanju. Zahvaljujem.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 25.06.2019.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre sa saradnicima iz Ministarstva, poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas veoma važan Zakon o nauci i istraživanjima. Ja ću na samom početku reći da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati pomenuti predlog zakona, jer ključni cilj donošenja ovog zakona je stvaranje naučno-istraživačkog sektora, koji svojom izvrsnošću može da bude ravnopravan partner na evropskom istraživačkom prostoru.

Ministre, moram na samom početku da kažem, govoreći o ovom zakonu, a i gledajući u zadnje vreme šta se sve dešava u oblasti nauke, čini mi se, a verujem da će se mnogi ovde složiti sa mnom, dolaze bolja vremena za nauku. Uostalom, naučna zajednica je do sada dosta toga vrednog iznedrila, a i nesumnjivo treba reći da je naučna zajednica jedan od najboljih delova društva u Srbiji.

Ono što je veoma važno, da najpre vaše Ministarstvo, a i čitava Vlada, su prepoznali značaj nauke. To govore mnogi projekti, to govori sve ovo u zadnje vreme što se dešava u nauci. Ja ću samo pomenuti, premda da dolazim iz Kragujevca, osnivanje Instituta za informacione tehnologije u Kragujevcu. To je samo jedan deo, rekao sam, onoga što se dešava. Ali, važna stvar, uočili ste značaj što većeg budžeta za nauku, koji je iz godinu u godinu sve veći. Kada to kažem, recimo, izdvajanja su u 2016. godini u odnosu na 2015. godinu bila veća za 4%, 2017. godine u odnosu na 2016. godinu za 6%, onda, imamo izdvajanja u 2018. godini koja su veća za 14%, da bismo ove godine ta izdvajanja imali u odnosu na prethodnu godinu veća 8% u odnosu na prethodnu godinu.

To praktično znači da je u prethodne četiri godine budžet za nauku povećan za 36%, što zaista nije mala stvar i veliki podsticaj što se tiče nauke.

Dalje, kada govorimo o svemu ovome u oblasti nauke, u decembru prošle godine usvojen je Zakon o Fondu za nauku, veoma važna stvar. Ideja je da se u potpunosti promeni koncept finansiranja nauke.

Dalje, Srbija je postala punopravan član CERN-a. Moram da kažem da je to zaista dobra vest za sve mlade ljude, za razvoj ekonomije u Srbiji. Ja ću samo podsetiti ministre, vi to i bolje znate, da je nekadašnja Jugoslavija bila među 12 zemalja koje su osnovale Evropsku agenciju za nuklearno istraživanje, koju danas nazivamo CERN.

Kada govorimo dalje o tome šta se sve pozitivno dešava u nauci, ustanovljeno je šest institucija od nacionalnog značaja. Izdvajanja za infrastrukturu u oblasti nauke su u ove dve godine nastavljena.

Rekao sam samo neke delove od toga šta se sve u poslednje vreme dešavalo u pogledu, da kažem, boljeg funkcionisanja nauke.

Govoreći o samom Zakonu o nauci i istraživanjima, treba reći da se on već dugo vremena čeka. Neki ga nazivaju ovako, onako, neki kažu da je čak istorijski zakon, ali ono što je činjenica jeste da je on napravio veliki iskorak unapred i, ministre, ja ću ove otvoreno reći – vaši saradnici, ovde ljudi koji sede sa vama, tim ljudi koji radi ovaj zakon, uradili su izuzetno dobar posao i mislim da se svi sa time slažu.

Uvek kažem da je neki zakon dobar kada se sprovede kvalitetna javna rasprava, a što se tiče ovog zakona, u velikoj meri sprovedena je otvorena javna rasprava sa većim brojem zvaničnih, ali i nezvaničnih tribina. Ja ću samo pomenuti u Kragujevcu, na Univerzitetu, odakle ja dolazim, u Nišu, Beogradu, Novom Sadu, ali i ovde u Skupštini imali smo javnu raspravu i bile su razni predlozi, primedbe, sugestije na Nacrt zakona, dostavljale su razne organizacije, pojedinci iz domena akademskih nauka, ali i koji ne dolaze iz akademske zajednice i, ono što je meni veoma važno, sve te primedbe su usvojene, veliki deo tih primedbi, a sve u cilju donošenja jednog što boljeg zakona.

Kada govorimo o samom Zakonu o nauci i istraživanja, treba reći da je to krovni zakon u oblasti nauke, da u paketu sa Zakonom o fondu za nauku uređuje politiku za podsticanje naučno-tehnološkog razvoja, stabilno finansiranja, efikasno korišćenje sredstava kroz kombinaciju projektnog i institucionog finansiranja. Šta to praktično znači?

Po prvi put imamo ovaj model kombinovanog finansiranja, da instituti imaju stabilna sredstva za svoje funkcionisanje. Znači, nemaju više problem da misle da li će imati ili neće imati sredstva i to je model institucionog finansiranja, ali isto tako instituti će moći da konkurišu za sredstva kroz finansiranje projekta.

Ovim projektom dalje, pomenuću samo neke stvari koje su značajne, preciziraju se i ubrzavaju procedure za izbor u naučna zvanja, ovaj zakon uređuje i pitanje bolje saradnje između privrede i nauke, što je važna stvar da rezultati nauke budu u funkciji, ne samo privrede, nego i čitavog društva, stvaranje zakonskog okvir za otvaranje novih instituta. Sada ono što je snažna podrška, reintegracija i uključivanje naučnika iz dijaspore u naučno-istraživački sektor Srbije, kroz jednostavnije i brže procedure. Ono što je još važno, osnažena je uloga inženjerskih nauka.

Ovo je samo deo značajnih stvari koje donosi novi zakon i ne ulazeći više u novine ovog zakona, još jednom da kažem, osnovni cilj donošenja ovog zakona je stvaranje naučno-istraživačkog sektora, koji nesmetano može da bude ravnopravan deo evropskog istraživačkog sistema.

Na samom kraju, govoreći o ovom zakonu, opet kažem, čuli smo razne stvari što se tiče ovog zakona, evo kažem još jednom, da je on istorijski zakon, zakon koji se dugo čeka, ali kako god da ga nazovemo, ministre, ovaj zakon je zakon koji je napravio veliki iskorak unapred, dao šansu mladim istraživačima da ostanu u Srbiji i naravno poslanička grupa JS, u danu za glasanje, će ga podržati. Zahvaljujem.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.05.2019.

Poštovani ministre sa saradnicima, predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zakona o glavnom gradu.

Na samom početku, reći ću da će poslanička grupa JS, u danu za glasanje podržati pomenuti Predlog zakona, jer njegovo donošenje treba da doprinese većoj decentralizaciji Beograda, da Beograd skladnije funkcioniše kao celina, da bude ravnopravno razvijanje, a isto tako da građani na najbrži, najefikasniji način rešavaju svoje probleme u najbližem mogućem mestu.

Praktično Statutom Beograda, koji je donesen još 2011. godine, Beograd je bio, da kažem, potpuno centralizovan. Tako da opštine, recimo, Mladenovac, Lazarevac, Obrenovac, imale su manja ovlašćenja nego bilo koja manja opština u Srbiji, što je na svaki način otežavalo funkcionisanje tih gradova. Sve ovo ide u prilog donošenju novog zakonskog rešenja.

Stari zakon smo imali još 2007. godine, a praktično prava decentralizacija tim starim zakonom nije ni bila moguća. I, praktično ovo zakonsko rešenje, ministre, predstavlja neku vrstu usaglašavanja sa čitavim nizom resornih zakona koji su u međuvremenu doneti, ali sa druge strane i dobru saradnju između grada Beograda i resornih ministarstava, a sve u cilju boljeg funkcionisanja grada Beograda.

Dakle, šta je to, koje su to novine koji novi zakon donosi?

Prvo, Beograd će biti podeljen na dve zone prigradsku i gradsku. Sedam prigradskih opština će biti u prigradskoj zoni, a 10 gradskih opština u gradskoj zoni.

Jedna od najvažnijih promena je ta što će od ovih 10 gradskih opština ubuduće vršiti legalizacije do 400 kvadrata, a izdavati građevinske dozvole do 1.500 kvadrata, dok će prigradske opštine vršiti legalizaciju do 3.000 kvadrata, a izdavati građevinske dozvole do 5.000 kvadrata.

Isto tako, prigradske opštine dobiće pravo da van plana generalne regulacije donose urbanističke planove, naravno uz saglasnost grada, što će ubrzati gradnju u tim opštinama, ali i privlačenje investitora, i to je ono što mi iz JS i naš predsednik Dragan Marković, uvek govorimo. To je dobro, da lokalne samouprave imaju ličnu inicijativu da dovode investitore, ne samo da čekaju od Vlade Republike Srbije da dovede investitore. Ministre, vi to dobro znate. Jagodina je dobar primer, ne samo dovođenjem investitora, nego jedne uspešne lokalne samouprave, u svim segmentima.

Ovim zakonom se omogućava da prigradske opštine uz saglasnost grada imaju javna preduzeća, kao i da grad svoje izvorne nadležnosti može da prenese na prigradske opštine.

Dakle, preuzima se čitav niz ovlašćenja, ja ću reći samo neka, u obrazovanju, sportu, dobiće se poljoprivredna inspekcija. Ali, ono što ministre, želim da kažem jednu važnu činjenicu, koja ide u prilog donošenju ovog zakonskog rešenja, da na hiljade raznih zahteva je koncentrisano na jednom mestu u upravi u centru Beograda i sada zamislite ministre, neko ko je recimo, u Lazarevcu, ili u Obrenovcu, ili u Mladenovcu dođe u upravu, tu čeka par časova, onda dođe na red i kažu mu da je potreban još neki dokument i on mora da se vraća u svoje mesto, još zamislite da je došao autobusom, koliko mu je vremena potrebno. Znači, opet jedan čitav dan mora da koristi da bi se neki posao završio. I to je jedan važan segment koji se ovim zakonom prevazilazi.

Decentralizacija će biti gotova praktično kada prigradske opštine budu krenule da prave uslužne centre, kako bi se najveći deo posla koji gradnju treba da obave u opštini, mogli da obavljaju u naseljima koji su deo te opštine, i ti uslužni centri, rekli ste malopre da već postoji jedan, da je on dobar primer, i nadam se da će i ostale opštine krenuti tim putem. I ne dužeći više, da kažem samo da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati pomenuti Predlog zakona. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 108000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 108000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 13.09.2016, 07:39