Hvala na aplauzu.
Uvaženi narodni poslanici, uvaženi gospodine potpredsedniče Skupštine, ovde smo se okupili da damo šansu, još jednom, Vladi Srbije, u koju ja duboko ne verujem.
Razlog moje neverice je vrlo jednostavan. Poštujem ljude koji imaju čast, koji imaju obraz, koji imaju snage da kažu ono što misle i da urade ono što su rekli.
Međutim, moja sreća, koju sam štedro sa vama podelio proteklih dana, zbog uspostave parlamentarne većine Srpske radikalne stranke - Demokratske stranke Srbije, kratko je trajala. Jednostavno sam poverovao da ćemo najzad imati one koji se zalažu za iste stvari u istom frontu. Međutim, ne, kratko je trajala moja sreća.
Najedanput smo sada došli u poziciju da gospodin Tomislav Nikolić, izabran na onoj noćnoj, maratonskoj sednici, gde sam ostao jedini od onih koji nisu glasali za njega, da pogledam kako izgleda taj trenutak kad je Srbija najzad dobila strane i da svi znamo koje su utakmice na terenu političke scene u Srbiji, koji su timovi i da znamo ko su igrači i koje dresove nose.
Sada, najedanput, dolazimo u poziciju da se opet na terenu desi ovaj tip zbunjenosti i igrača pomešanih timova.
Upravo zbog toga mi je bilo više nego čudnovato da gospodin Tomislav Nikolić bude izabran na ovu funkciju predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, na važnu i značajnu funkciju, koja je, u slučaju da predsednik države nije u stanju da obavlja svoju funkciju, najviša funkcija u državi, što smo imali prilike da vidimo da to prihvati, zbog toga što je gospodin Vojislav Koštunica učinio sledeće.
Tražio je od gospodina Tomislava Nikolića da to prihvati, jer ne veruje Borisu Tadiću i ne veruje Demokratskoj stranci zbog njihove izdajničke politike, zbog toga što će Demokratska stranka prihvatiti otcepljenje Kosova, nezavisnost Kosova i sve to, pa će se morati razvrgnuti taj brak iz računa, koji se zove Vlada Demokratske stranke Srbije, Demokratske stranke i G 17 plus. Onda će ova skupština, sa svojom patriotskom parlamentarnom većinom, biti glavna institucija u državi, koja će održati Srbiju u jednom komadu.
Jel istinu govorim, gospodine Tomislavu Nikoliću?
(Tomislav Nikolić, sa mesta: nedovoljno tačno.)
Ja se izvinjavam, moraćete me korigovati. Ali, trudio sam se da se držim, koliko god mogu, činjenica i istine. Pošto nisam bio prisutan tom razgovoru, ne mogu da ga doslovno ponovim, ali to je suština onoga što sam hteo da kažem.
Pokušaj da ova skupština ima parlamentarnu većinu, a da vlada ima nekakvu evropski prihvaćenu većinu, pokušaj je sedenja na dve stolice, između kojih može da propadne samo Srbija kao država. Upravo zbog toga se postavlja logično pitanje - kolika je iskrenost u stvaranju ove vlade, kolika je iskrenost u nameri da ova vlada opstane i postoji, ili treba da posluži tome da se zakonski i ustavni rokovi nekako zadovolje i da se posle toga, kada se podeli ono što je već potrebno podeliti, rasproda ono što je potrebno rasprodati.
Ja sam već govorio u više navrata o tome da više ta vlada ne mora postojati, pa da se najzad ode srcem, a ne interesom, u koaliciju sa Srpskom radikalnom strankom koja, sasvim sigurno, posle ovakve izdaje koju je načinila Demokratska stranka Srbije prema njoj, ceneći svoj moralni kredibilitet, nikad više to sebi neće dozvoliti.
Da li sam u pravu? (Odobravanje)
Zahvaljujem.
Sada, pošto znamo da je to situacija u kojoj se ova zemlja nalazi, moram da se osvrnem u par reči na način formiranja ove vlade.
Ova vlada je formirana na takav način da se po vertikali feudalno podeli Srbija, da se podeli na takav način da se ne dođe u poziciju niti uzajamne kontrole, niti čega takvog.
Već je samo po sebi neverovatno da najbrojnija stranka u Vladi nema svog mandatara. Zašto je to tako?
To je stvar međustranačkih dogovora. Ali, meni lično, to deluje kao nešto što je posledica politikantskih dogovora, a ne suštinskog dogovaranja o planu i programu Vlade. Jer, najbrojniji moraju biti odgovorni i za sprovođenje plana i programa. Oni ga moraju stvarati, oni ga moraju realizovati, a ne popuštati pod pritiscima. Jer, šta su nam ti pritisci doneli? Doneli su nam to da se nastavlja kontinuitet one i onakve vlade, koja je obeležena požarima.
Kao da nam Vladu nije vodio dr Vojislav Koštunica, nego Neron lično, jer je Vlada počela paljevinom Hilandara, a završava se, evo, paljevinom u Centralnom zatvoru. Znači, od Hilandara do zatvora vodila nas je Vlada dr Vojislava Koštunice i to je upravo put kojim će očigledno nastaviti i ova vlada, ako se ovako nastavi.
Suština je u tome da nije otkriveno ni ko je zapalio Studio B. Ali je učinjeno nešto drugo. Upoznaću vas s ovim dokumentom, molim vas za malo pažnje.
Ovo je Republika Srbija, Okružno javno tužilaštvo u Novom Sadu, KTR 434/07, od 3. maja 2007. godine. Radio-televiziji Studio B je upućen sledeći dopis: "U toku prošle nedelje, a u okviru i pod pokroviteljstvom vaše tv stanice, emitovana je emisija u kojoj je kao gost učestvovao gospodin Nenad Čanak. Potrebno je da, u smislu člana 3. i 4. Zakona o Javnom tužiocu Republike Srbije, ovom tužilaštvu, sa pozivom na gore navedeni broj, što hitnije dostavite CD snimak napred pomenute emisije. Okružni javni tužilac, mr Zoran Pavlović".
Znači, nije bitno ko je zapalio Studio B, ali je bitno da se još jednom vidi šta je izvesni Nenad Čanak rekao na tom Studiju B.
Ako ovo nije nastavak onoga, tipa bacanja cigle u prozor Vesni Pešić, ako to nije nastavak stavljanja bombi na prozore novinara, ako ovo nije nastavak bacanja cigli u prozore Lige socijaldemokrata Vojvodine, Saveza vojvođanskih Mađara, Sandžačke demokratske partije, Socijaldemokratske partije, izvinjavam se, apsolutno, zbog svih tih propusta i svega ostalog.
Postavljam pitanje, ako se tu ne reše odnosi sada, ako do sada nismo znali ko je šta napravio, kako ćemo znati da će se od sada nešto napraviti? Ili je opstanak gospodina Dragana Jočića na ovom mestu na kome je bio do sada samo zato da se ništa ne bi otkrivalo.
Znam da ćete vi raditi, već radite na meni. Ja to znam. Ali sam upravo hteo da kažem, gospodine Jočiću, neka sam vam ja najveći neprijatelj, pa, Srbija bi bila srećna. Neka sam vam ja najveći zločinac, Srbija bi bila srećna. Neka sam vam ja najveći kriminalac, pa bi Srbija bila srećna.
Ja nisam ni mrava zgazio, ni trafiku obio. Ništa nisam uradio, gospodine Jočiću. Zašto mene? Zašto zbog mene mora Studio B da podnosi ovo, neka mi to neko objasni.
Dalje, ja ne sumnjam u vas. Da li ste primetili, uvaženi građani Srbije, uvaženi narodni poslanici, da je sve ono što se događa u poslednje vreme jasan pokazatelj, samo treba gledati u omladinu. Ta omladina nam najbolje pokazuje šta je činiti i omladinski heroji ovoga trenutka su mladi teniseri i teniserke koji po celom svetu osvajaju medalje i odličja za ovu našu zajedničku državu Srbiju. Ali, znate li po čemu se razlikuje tenis od ovoga što se ovde događa?
Po tome što pravila tenisa važe svugde na svetu, što je tenis igra koja se priznaje svugde na svetu.
Ono što se ovde priznaje jeste samo reket. To je upravo ono na šta sam hteo da vam skrenem pažnju. Pa, ima valjda i nekih drugih pravila, dame i gospodo, osim isključive kreativne upotrebe reketa u sticanju lične koristi.
To je ono što sam hteo da vas pitam. Hteo sam da ponovim pitanje koje je već postavljeno za ovom govornicom - šta će se dogoditi kada se Kosovo i Metohija proglase nezavisnom državom? Šta će se dogoditi kada 12 članica Saveta bezbednosti bude za to? Šta će onda to biti, magla i paučina, nećemo prihvatiti ništa? Reći ćemo - mi to ne priznajemo.
To je, znate, za decu do tri godine, da se pokrivaju preko glave jastukom, jer se boje mraka. Onda ćemo doći u poziciju da se sve sprovede van nas, a ovde su svi građani imali prilike, pre samo par trenutaka, da vide da, kada je čitao gospodin Vojislav Koštunica spisak Vlade, onda je svaka stranka tapšala svom ministru i nije bilo nikoga koji je tapšao programu. Valjda zato što ova stranka nema program, zato što ima samo ministre koji treba da sprovode partijsku volju.
Ako je to tako, onda vas pitam - ima li nade za ovu zemlju?
Pogledajte ko je protiv. To su LDP, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Savez Vojvođanskih Mađara i ostale manjine, SRS, SPS, više od opozicije, manje od bloka. Potpuno je jasno da će takva vlada teško svoj mandat završiti jer, jednostavno, kada su neke stvari na stolu, kada je sve ovo što se događa sada u zemlji na stolu, kad znamo da će od nas svih tražiti, od nekoga patriotizam, a od nekoga otvaranje prema Evropi, od nekoga ovo ili ono, pitam se, da li ćemo imati moralno pravo da pružamo ruke.
Mislim da ne. Moramo se pogledati u oči, stati na teren, podeliti timove, izaći na izbore i videti ko je s koje strane, priznati pobedu i idemo dalje, jer sve ovo što se sada događa vodi samo u jedan dalji košmar i u dalje napuštanje ove zemlje od strane njenih najmlađih i najperspektivnijih stanovnika.
Jednom smo mi, dr Vojislave Koštunica, glasali za vas, jednom je Zoran Petakov iz Novog Sada sedeo na ruci da mu ruka utrne kada bude glasao za vas, da ga ne grize savest. Jednom smo došli u poziciju da treba posle da dobro razmišljamo što nam se to desilo. Jedom smo to radili i više to nećemo raditi.
Neću da kažem da u ovom sazivu Skupštine i u svemu ovome, tj. i u ovom pledoajeu gospodina dr Vojislava Koštunice nije nijedna reč rečena o Vojvodini, nijedna reč o tome, jer Bože moj, Srbija ima samo jednu autonomnu pokrajinu, a to je Kosovo.
O Kosovu treba sada svi da razmišljamo da ne bismo gledali druge stvari koje sa Kosovom nemaju veze, a to su privatizacije, samovolja, korupcija, kriminal i sve ono što je karakterisalo i dosadašnji rad Skupštine i Vlade Srbije u kojoj je ta stranka imala većinu.
Sada vas pitam, imamo li pravo da na to pristanemo?
Moj prijatelj, gospodin dr Vladan Batić, daleko više može o tome reći, on je pravnik, ja sam samo ekonomista, ali znam nešto drugo. Ovo je vlada u kojoj bivši ministar za lokalnu samoupravu, Zoran Lončar, sada postaje ministar prosvete, prosvete?!
Kako može da bude ministar prosvete neko ko ne zna da čita, a ne zna da čita zato što smo mu napismeno dali da su u Novom Sadu birali direktore javnih preduzeća isti oni odbornici kojima nije bio verifikovan mandat, i njegov je zadatak bio da se protiv toga bori. Naravno da toga nije bilo. Sada on treba da bude ministar prosvete. Da ne kažem, reći ćete da sam autonomaš, da sam primetio da je od 25 ministara tri iz Vojvodine, ali dobro, ostavimo to na stranu.
Pitam vas, da li stvarno mislite da Srbija u ovakvoj vladi može da vidi budućnost? Ja u to duboko ne verujem.
Završio bih rečima - jednom sam bio u situaciji da čitam parolu – «Ko sme da vas pogleda u oči», sada pogledajte i sami ko ne sme.