OLENA PAPUGA

Liga socijaldemokrata Vojvodine

Rođena je 10. juna 1964. u Ruskom Krsturu..

Osnovno i srednje obrazovanje stekla je u Ruskom Krsturu, a na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu završila Rusinski jezik i književnost i Srpskohrvatski jezik i književnost.

Dosadašnji radni vek provela u Novinsko-izdavackoj ustanovi „Ruske slovo”. I danas ima svoju kolumnu u novinama u kojima je radila, prevodi, lektoriše knjige, a Društvo za rusinski jezik iz Novog Sada i Društvo Rusina iz Rijeke izdali su njenu knjigu iz etnologije „Stara rusinska kuća”.

Nakon izbora 2008. godine izabrana je za poslanicu LSV u Narodnoj skupštini Republike Srbije, i bila je članica Odbora za međunacionalne odnose i Odbora za prosvetu. Na izborima održanim 6. maja 2012. ponovo je izabrana za poslanicu u republičkom parlamentu.

Osnivačica je Udruženja građana Rusinska liga preko kojeg je ušla u sastav Nacionalnog saveta Rusinske nacionalne manjine, gde trenutno obavlja funkciju potpredsednice.

Sa Ligom socijaldemokrata Vojvodine je od njenih prvih dana, pomažući u organizovanju tribina, posebno u Ruskom Krsturu, gde je stranka devedesetih godina imala veliki rejting. Aktivno je učestvovala na svim protestima od 1991-2000. godine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:12

Osnovne informacije

  • Liga socijaldemokrata Vojvodine
  • Ruski Krstur
  • Ruski Krstur
  • 10.06.1964.
  • profesor

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Devetnaesto vanredno zasedanje , 23.01.2020.

Hvala.

Pitam ministra dr Zlatibora Lončara - zašto jednogodišnja devojčica Una Vukanac iz Crvenke devet meseci čeka potrebnu terapiju, jer boluje od spinalne mišićne atrofije? Od aprila prošle godine leži na odeljenju intenzivne nege dečije bolnice u Novom Sadu i nikako da uđe u program dobijanja leka koji zaustavlja progresiju te njene bolesti.

Naime, od jula 2018. godine ovaj lek je u Srbiji dostupan o trošku države posredstvom Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i zasad ga dobija 28 pacijenata u našoj državi.

Unini roditelji navode da se sastanak lekarskog konzilijuma, koji odobrava primenu ovog leka, iz njima nepoznatih razloga neprestano odlaže. Pitam ministra Lončara – zašto?

Una Lukanac trenutno je jedino dete obolelo od SMA tipa 1. u našoj zemlji koja ja na respiratoru i ne prima terapiju. U novembru prošle godine, kada se konzilijum poslednji put sastao, rečeno je da je Una kandidat za dobijanje leka, ali su njeni lekarski nalazi bili stari, pa je trebalo da se obezbedi novi. To su njeni roditelji i učinili, poslali su sve ono što je bilo potrebno od te lekarske dokumentacije u Beograd, ali ponovo počinje agonija sa odlaganjem i izgovorima i Una već mesecima ne dobija određenu terapiju, a život joj visi o koncu.

Pitam ministra – šta se dešava i kada će Una konačno dobiti lek koji će joj na neki način spasiti život u budućnosti?

Drugo pitanje postavljam pitanje ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću i pitam ga – da li je moguće da Srbija ne može da proizvede kvalitetnu pšenicu, zašto naše brašno ne valja i zašto imamo nekvalitetno seme?

Srbija je u 2019. godini više nego udvostručila uvoz hleba i pekarskih proizvoda, pa je bilo uvezeno oko 6.000 tona svežeg hleba, peciva, tosta itd. u vrednosti od 6,8 miliona evra. Godinu dana ranije, odnosno 2018. godine uvoz je vredeo 3,1 milion evra, a vekne su najviše uvožene iz Ruminije, Nemačke i Bugarske.

Ne znam da li naši ljudi znaju da uglavnom onaj hleb koji kupuju je vruć, ali da taj hleb nije ispečen u našoj državi, nego šleperima stiže smrznuti hleb i onda se priprema u našim prodavnicama. Iz godine u godinu, pšenica iz naše države se sve manje seje, uglavnom zbog cene. Troškovi proizvodnje su veći nego što paori mogu da zarade. Cena je prošle godine, 2019. godine bila 18 dinara za kilogram i to je jako malo u odnosu na rad i u odnosu na ono koliko se ulaže u proizvodnju pšenice.

Pitam ministra Nedimovića –zašto je Vlada Srbije donela Uredbu o uvozu pšenice bez carine, na zahtev mlinara? Koliko će inostrane pšenice ući u našu državu u 2020. godini i po kojoj ceni? Zašto naša pšenica nije dobra? Uredba o uvozu će nesumnjivo spustiti cenu domaće pšenice, kojom ratari nisu bili zadovoljni ni prošle godine i da li Vlada misli do kraja da uništi naše ratare? Da li će Ministarstvo pomoći u 2020. godini i nadalje našim ratarima da bi mogli da proizvode kvalitetnu pšenicu da bi dobili kvalitetno seme?

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 22.11.2019.

Hvala, predsedavajući. Koristiću svoje pravo, po Zakonu o službenoj upotrebi jezika i pisma, po članu 11, govoriću na maternjem rusinskom jeziku, tako da ako hoćete možete staviti slušalice.

Poštovani narodni poslanici, ministri, na samom početku želim da obratim pažnju na nekoliko stvari u vezi Predloga budžeta za 2020. godinu u kom Vojvodina, već devastirani region, po svemu tome ispada da će biti još bedniji.

Liga socijaldemokrata Vojvodine godinama, nažalost, kada priprema govore o budžetu skoro ništa ne menja zato što se od donošenja Ustava Srbije do danas ništa nije promenilo. Ustav u članu 84. tačka 4) kaže da budžet AP Vojvodine mora da bude najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije. Autonomna pokrajina Vojvodina će u 2020. godini iz republičkog budžeta dobiti 75 milijardi dinara, a od toga 47 milijardi transfernih sredstava za obrazovanje, zdravstvo i druge potrebe, a samo 32,5 milijardi dinara za druge potrebe gde se predviđaju investicije. Malo ostaje za finansiranje kapitalnih investicija.

Pošto zakon o finansiranju AP Vojvodine do danas nije donet, o sredstvima koja se usmeravaju ka ovoj pokrajini u budžetu može samo da se nagađa. Ministar Siniša Mali je juče izjavio da Vojvodina dobija i više nego što joj po Ustavu pripada, odnosno da dobija i više od 8%. Tu su bile nabrojane nekakve carine, iako znamo da carine sa Horgoša, na primer, ne ostaju u Vojvodini, mada, dobro bi bilo možda. Do ovih 8% gde su, recimo, nabrojane i carine, ubrajaju se, po mom mišljenju, carinska uprava, odnosno plate za radnike carine, službenike, a to su opet transferna sredstva.

Što se tiče projekta o izgradnji puta I-B reda, Novi Sad-Ruma, a to je Fruškogorski koridor, Predlogom budžeta je dato samo nagađanje da do većih ulaganja može da dođe u 2020. godini. To se vidi u nameri da od neimenovanih kineskih banaka će da se uzme kredit od 550 miliona evra, međutim, o tim evrima se priča samo u delu budžeta u kom se spominju planovi za zaduživanje. U tim evrima nema konkretnih rashoda iz kojih bi se ta sredstva finansirala.

Ukoliko se planira da će u 2020. godini Fruškogorski koridor početi da se gradi onda na razdelu mora da se vidi budžetska pozicija koja odgovora rashodima koje ovi radovi predstavljaju, a toga nema u planovima rashoda za 2020. godinu. Što se tiče Fruškogorskog koridora, mislim da je on toliko realan da je njegova izgradnja u 2020. godini realna koliko i metro u Beogradu. Znači, mislim da od Fruškogorskog koridora neće biti ništa.

Kažem, to je spisak želja i mogućnosti da će kredit da se uzme od Kineza i iz drugih fondova, ali ko je i kada seo sa Kinezima da razgovara o tom kreditu? Niko. Na primer, i mi u Skupštini nismo ratifikovali nikakav sporazum koji bi odobrio ove kredite koji bi već trebali da budu realizovani u 2020. godini.

Neprestano se priča o putu Ruma-Loznica, to je najveća investicija u Vojvodini i to je jedan put. O tome da je to zaista jedini put govori i ova mapa, o kojoj je juče govorila i Nada Lazić.

Goran Vesić ovih dana hvali budžet grada Beograda za 2020. godinu i kaže da će on biti najveći u istoriji grada i iznosiće 134 milijarde dinara. Pitam – da li je Beograd region kao Vojvodina i da li Beograđani čine jednu trećinu stanovništva Srbije kao Vojvođani? Nije tako. Budžet Beograda će biti 134 milijarde dinara, a budžet cele Vojvodine, jednog regiona samo 76 milijardi. Pitam Vladu, pitam ministra finansija da li je to regionalni razvoj Srbije koji propagira ova Vlada?

Centralizacija kroz novi budžet za 2020. godinu se ne vidi samo kroz budžet Beograd, nego na primer i kroz budžet Novog Sada gde se centralizuje Novi Sad i ponovo najveća sredstva što se tiče ovog vojvođanskog budžeta idu u taj grad. Tako da opet pitam da li zaista svi građani Republike Srbije treba da se presele u Beograd ili u Novi Sad?

Poljoprivrednici godinama zahtevaju, očekuju da će agrarni budžet iz republičke kase iznositi barem 5% od ukupnog budžeta. To je i zakonska obaveza koju država ne poštuje. U novom budžetu za 2020. godinu udeo poljoprivrede u ukupnom nacionalnom budžetu poljoprivrede će iznositi 3,54% što poljoprivrednici nisu očekivali. Subvencija u poljoprivredi ostaju iste 4.000 dinara po hektaru i 1.200 dinara po hektaru za dizel gorivo. Daću samo neke razlike u cenama. Cene u 2011. godini – nafta je koštala 95 dinara, kukuruz 24, pšenica 28, a subvencije po hektaru su iznosile 14.000 dinara. Cene u 2019. godini – nafta 165 dinara, kukuruz 16 dinara, pšenica 15 dinara, a subvencije 4.000 dinara.

Sredstva za nacionalne savete nacionalnih manjina ostala su ista kao i u prošloj godini, sredstva koja su namenjena od Kancelarije za ljudska i manjinska prava, a to je 264 miliona dinara. Od budžetskog fonda će biti najmanje namenjeno 40 miliona dinara. Kad se to objedini ispostavlja se da je nacionalnim savetima namenjeno možda nešto manje sredstava, nego prošle godine, zato što je u 2019. godini to bilo 271 milion, a ove godine, kako sam ja izračunala, to će biti 268 miliona dinara. Nacionalni saveti su po novom Zakonu o nacionalnim savetima dobili nove obaveze koje moraju da ispoštuju i da te nove obaveze finansiraju, a sredstva su ostala ista. Tako da se pitam kako će to biti moguće da se izvede?

Nabrojaću samo neke obaveze koje su dobijene i zaista ih treba, iz tih sredstava isfinansirati. To je recimo plaćanje, pisanje nastavnih programa, plaćanje prevođenje školskih evidencija. Zakonske obaveze i ovlašćenja nacionalnih saveta su sve veće i to zahteva ozbiljno stručno angažovanje više osoba koje bi bile zaposlene u nacionalnim savetima i brinule o svim oblastima, to su kultura, obrazovanje, informisanje i službena upotreba jezika. Zakonska ograničenja u smislu iznosa sredstava na godišnjem nivou, kao i ograničenje da samo 50% sredstava je može da se potroši na plate i druge materijalne troškove, onemogućavaju adekvatna angažovanja stručnih lica, pa se time smanjuje i obim aktivnosti u nacionalnim savetima. Drugim rečima, radi se onoliko koliko sredstva dozvoljavaju.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 22.11.2019.

Izražavam javno priznanje da Narodna skupština Republike Srbije poštuje Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma i mislim da smo tu vrlo dobar primer, da nam je to jedna od lokomotiva i primera sa kojima želimo da uđemo u EU i da pokažemo da poštujemo prava nacionalnih manjina, tako da sa moje strane, javno priznanje svima što mogu da koristim maternji jezik. To je Što se tiče odgovora ministra Siniše Malog želim da kažem, odnosno da pitam da li samo Beograd ima izvorne prihode? Da li misli da Vojvodina nema izvorne prihode? Rekli ste da je budžet Beograda toliko veliki 143 milijardi dinara zbog toga što Beograd ima izvorna sredstva? Šta je onda sa Vojvodinom? Vojvodina ih faktički nema ili šta je u pitanju ako ima takav budžet kakav je odredi Vlada Republike Srbije? Zbog toga se LSV bori za to da Vojvodina dobije svoja izvorna sredstva kao što vi kažete da ih ima i Beograd.

Želim da kažem da sve to što ste nabrojali je puno manje od onoga što ima Beograd u tim svojim izvornim sredstvima. Sve to što ste nabrojali Sot-Horgoš i svi putevi koje ste nabrojali činjenica da je to dobro, da je to urađeno u Vojvodini, ali sve je to državni program. To nije nije program lokalnih samouprava, niti je to program nečega što su odredili građani Vojvodine. To je odredila Vlada da to treba da se radi u Vojvodini bez toga da je pitala vojvođansku administraciju o tome, šta misli o tome, ili je nije pitala. Ja mislim da je nije pitala, tako da sve to što ste pobrojali to je državna stvar. To je ono što vi strane vašeg ministarstva i Vlade određujete, tj. što ste odredili.

Dakle, to bi bilo moje pitanje za ta izvorna sredstva. Da li samo Beograd ima izvorna sredstva ili ih ima i Vojvodina? Šta ste vi sada dali kao državni program oko granica, graničnih prelaza, luka, voda itd?

Petnaesto vanredno zasedanje , 25.07.2019.

Hvala predsednice.

Sva svoja pitanja sam htela da postavim ministrima resornim, ali pošto nema nijednog koga sam htela da pitam, sva pitanja postavljam premijerki Ani Brnabić.

Prvo pitanje koje sam htela da postavim ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću – koliko je za 2018. godinu isplaćeno podsticaja za traktore, a koliko za poljoprivrednu mehanizaciju? Koliko još nije isplaćeno, zašto i kada će biti isplaćeno? Država duguje poljoprivrednicima premije za mleko, za junad i po raznim drugim osnovama, novac koji kasni često i po godinu dana. Zašto?

Drugo pitanje takođe sam htela da postavim ministru Nedimoviću – da li je Kinološki savez Srbije obavestio Ministarstvo poljoprivrede da je oduzeo prava izrade i izdavanja rodovnika u poslovnom sedištu Kinološkog saveza Vojvodine i zašto je to urađeno?

Šta ćete uraditi povodom toga što opština Vrbas uporno izbegava zakonsku i ustavnu obavezu uvođenja crnogorskog jezika u službenu upotrebu, imajući u vidu da su za to ispunjeni svi zakonom propisani uslovi? Zakon je veoma decidan i jasan. On ne predviđa bilo kakvu anketu o tome da li neko govori određeni jezik ili mu se sviđa taj jezik ili ne. Zakonski uslov je jedino taj – to je broj nacionalno izjašnjenih građana na popisu.

Pitam takođe – da li će stvarno početi izgradnja fruškogorskog koridora na jesen? Ovo sam htela da pitam ministra Đorđevića. Više od 13 hiljada mama u Srbiji je oštećeno primenom Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom.

Ministar je govorio da će biti izmenjen taj zakon, kada će biti izmenjen taj zakon? Da li će on biti izmenjen do septembra, da li će se prema mamama drugačije odnositi novi zakon?

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.03.2018.

Predsedavajući, vreme radi samo za poneke, ne za sve.

Poštovani ministri, narodni poslanici, svoje pitanje postavljam ministarki Mihajlović, a tiče se Fruškogorskog koridora, jer ste 17. novembra 2017. godine izjavili da će radovi oko izgradnje Fruškogorskog koridora početi ove godine, a sadašnji predsednik, a nekadašnji premijer Aleksandar Vučić je izjavio da će poslovi početi 2017. godine, tako da više ne znamo koji je datum.

Postavljam vam pitanje – da li je završena projektna dokumentacija, da li je završena eksproprijacija zemljišta i da li su obezbeđena sredstva za Fruškogorski koridor i odakle su ta sredstva?

Drugo pitanje postavljam ministru Đorđeviću, a tiče se jednog novosadskog preduzeća koje se zove DES, odnosno to je preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje invalidnih lica, prvenstveno za osobe koje su oštećenog sluha. To preduzeće je osnovano još 1948. godine i pitam vas – da li je istina da se DES zatvara u maju ove godine? Radnici tamo, zaposleni, koji su uglavnom porodice, to su supružnici koji tamo rade, ima oko 130 osoba oštećenog sluha ili su gluvi, nagluvi itd. Da li se to preduzeće zatvara u maju i šta ti ljudi da rade, jer ne znaju šta će se sa njima dešavati, a sve u svemu tamo ima oko 200 zaposlenih? To je znači pitanje za ministra Đorđevića.
Još jedno pitanje postavljam premijerki Brnabić, a tiče se restitucije. Kada ćete i da li su izrađene nove izmene Zakona o restituciji, odnosno da li će u njemu biti supstitucije? Da li će biti omogućeno da se vraća zemlja drugoj katastarskoj opštini, jer znamo da u ponekim opštinama više nema zemlje? Mislim da je ima, jer neki opštinari, ljudi su uzurpirali zemljište iz tih privatizacija, pa je ljudima onemogućeno da dobiju to zemljište. Na severu Vojvodine je kritična situacija. Tamo oko 13.000 ha koje treba da bude vraćeno, vraćeno je samo oko 3.000 ha. Mislim da je to kritično.

Interesuje me odakle ćete obezbediti sredstva za obeštećenje, pošto je potrebno obezbediti oko dve milijarde evra, a govori se samo o 13,6 milijardi evra koji su namenjeni za obeštećenje. Interesuje me u kojoj je to fazi i kada će to doći na dnevni red.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.03.2018.

Prvo restitucija.

Zašto, ako nema sredstava, a može da se vrati ne vratite u onom obliku u kome može da se vrati? Znači, nema pogovora o tome.

Ministre Đorđeviću, nisam dobila odgovor da li se DES zatvara ili se ne zatvara. Pričali ste o bivšoj vlasti. Mislim, vi ste već šest godina na vlasti, možda ste za šest godina imali jako puno prilika da neke stvari ispravite i da u stvari napravite od njih nešto novo.

Ministarki Mihajlović, pitam je – vi ste mi odgovorili o prugama koje su međunarodne, ja vas o prugama uopšte nisam pitala. Pitala sam vas o Fruškogorskom koridoru. Znači, vi od 2016, 2017, 2018. godine… Tih 45 kilometara jednostavno ne znate za sada. Niste mi odgovorili ko je finansijer? Ko će finansirati? Niste mi ni odgovorili ni kada će to početi. Jednostavno, mislim da mi ni na jedno moje pitanje niste naučili, osim onoga što ste podučavali kako to sve ide oko tih međunarodnih ugovora koji se tiču pruga.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 23.01.2020.

Hvala.

Pitam ministra dr Zlatibora Lončara - zašto jednogodišnja devojčica Una Vukanac iz Crvenke devet meseci čeka potrebnu terapiju, jer boluje od spinalne mišićne atrofije? Od aprila prošle godine leži na odeljenju intenzivne nege dečije bolnice u Novom Sadu i nikako da uđe u program dobijanja leka koji zaustavlja progresiju te njene bolesti.

Naime, od jula 2018. godine ovaj lek je u Srbiji dostupan o trošku države posredstvom Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i zasad ga dobija 28 pacijenata u našoj državi.

Unini roditelji navode da se sastanak lekarskog konzilijuma, koji odobrava primenu ovog leka, iz njima nepoznatih razloga neprestano odlaže. Pitam ministra Lončara – zašto?

Una Lukanac trenutno je jedino dete obolelo od SMA tipa 1. u našoj zemlji koja ja na respiratoru i ne prima terapiju. U novembru prošle godine, kada se konzilijum poslednji put sastao, rečeno je da je Una kandidat za dobijanje leka, ali su njeni lekarski nalazi bili stari, pa je trebalo da se obezbedi novi. To su njeni roditelji i učinili, poslali su sve ono što je bilo potrebno od te lekarske dokumentacije u Beograd, ali ponovo počinje agonija sa odlaganjem i izgovorima i Una već mesecima ne dobija određenu terapiju, a život joj visi o koncu.

Pitam ministra – šta se dešava i kada će Una konačno dobiti lek koji će joj na neki način spasiti život u budućnosti?

Drugo pitanje postavljam pitanje ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću i pitam ga – da li je moguće da Srbija ne može da proizvede kvalitetnu pšenicu, zašto naše brašno ne valja i zašto imamo nekvalitetno seme?

Srbija je u 2019. godini više nego udvostručila uvoz hleba i pekarskih proizvoda, pa je bilo uvezeno oko 6.000 tona svežeg hleba, peciva, tosta itd. u vrednosti od 6,8 miliona evra. Godinu dana ranije, odnosno 2018. godine uvoz je vredeo 3,1 milion evra, a vekne su najviše uvožene iz Ruminije, Nemačke i Bugarske.

Ne znam da li naši ljudi znaju da uglavnom onaj hleb koji kupuju je vruć, ali da taj hleb nije ispečen u našoj državi, nego šleperima stiže smrznuti hleb i onda se priprema u našim prodavnicama. Iz godine u godinu, pšenica iz naše države se sve manje seje, uglavnom zbog cene. Troškovi proizvodnje su veći nego što paori mogu da zarade. Cena je prošle godine, 2019. godine bila 18 dinara za kilogram i to je jako malo u odnosu na rad i u odnosu na ono koliko se ulaže u proizvodnju pšenice.

Pitam ministra Nedimovića –zašto je Vlada Srbije donela Uredbu o uvozu pšenice bez carine, na zahtev mlinara? Koliko će inostrane pšenice ući u našu državu u 2020. godini i po kojoj ceni? Zašto naša pšenica nije dobra? Uredba o uvozu će nesumnjivo spustiti cenu domaće pšenice, kojom ratari nisu bili zadovoljni ni prošle godine i da li Vlada misli do kraja da uništi naše ratare? Da li će Ministarstvo pomoći u 2020. godini i nadalje našim ratarima da bi mogli da proizvode kvalitetnu pšenicu da bi dobili kvalitetno seme?

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2019.

Hvala predsedavajući, poštovane kolege, iskoristiću svoju mogućnost koju mi daje Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma, tako da ću govoriti na svom maternjem jeziku koji je rusinski, a vi se malo, malo ćemo se u ovom momentu osećati kao u evropskom parlamentu, kome težimo, i pokazati da možemo i mi da budemo evropski parlament.

Prvo pitanje postavljam ministru prosvete, Mladenu Šarčeviću, zašto do sada do novembra nije reagovao na to da učenici, pripadnici nacionalnih manjina nemaju udžbenike, nego je za to okrivio nacionalne savete nacionalnih manjina da su za to krivi?

Odgovorno bi bilo kada bi ministar proverio da li njegovo ministarstvo na vreme daje odobrenje za štampanje udžbenika, što nije slučaj i ministarstvo veoma kasni u tome, kao i zašto do sada nije opomenuo ni jednom u nekoj svojoj izjavi ili u nekom nastupu niskotiražne izdavače, kao što je na primer „Klet“ da do danas nisu izdati udžbenici, a već je novembar?

Prošle godine se desilo to da do aprila pripadnici nacionalnih manjina prvi i peti razred osnovne škole, koji prošle godine su išli po novom programu nisu dobili udžbenike.

Proverila sam u Nacionalnom savetu Rusina, gde sam član, da je Nacionalni savet postupio po svim normama, da je ispoštovao vreme koje daje zakon. Dakle, našao je prevodioce, lektore, sve moguće uslove je dao i udžbenici su prevedeni, pojedini od njih, još 5. jula. Tako da, to okrivljavanje ministra Šarčevića za to da udžbenici nisu izašli, okrivljavanje za to nacionalnih saveta je veoma pogrešno.

Ja sam narodna poslanica u Skupštini Republike Srbije još od 2009. godine i počela sam još tada da se borim za to, odnosno da postavljam pitanja zašto nacionalne manjine nemaju udžbenike. Prošlo je već deset godina, mi i dalje imamo isti problem.

Mislim da je za to odgovoran ministar Šarčević i na njemu je da ispravi tu nepravdu, da opomene izdavače. U tom slučaju, ja mislim da „Klet“ najviše radi udžbenike za nacionalne manjine, kao niskotiražne. Dakle, molim ministra da se to ubrza.

Drugo pitanje postavljam ministru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Branislavu Nedimoviću, koji je 7. novembra posetio moje selo Ruski Krstur i kao najveći problem je istakao problem krsturske hladnjače „ABC fud“ i rekao je da taj problem mora da se brzo reši.

Ta fabrika se nalazi u predlikvidacionom postupku. On je takođe rekao da će taj problem on rešavati, pa me zanima šta ministar misli da uradi sa tom fabrikom zato što već 10 godina radnici nisu dobili platu? Svi oni koji su dovodili sirovine nisu dobili platu, oštećeni su mali akcionari itd.

Početkom septembra ja sam o tome jedan dopis, o svemu tome šta se dešavalo u tom kombinatu „1. Maj“, da tako kažemo, koji je pod svojom kapom imao i hladnjaču „ABC fud“, ja sam o tome pisala predsedniku Republike Srbije, Aleksandru Vučiću, zato što sam jednom i u tim pitanjima Vladi diskutovala o tome sa njime. Njemu je takođe bilo čudno kako jedna fabrika povrća može da propadne u sred Vojvodine.

Tako da sam od njega dobila dogovor da je poslao resornim ministarstvima, sudovima itd, nalog da reaguju i da vide šta se dešava u tom predlikvidacionom postupku hladnjače „ABC fud“.

Privatizacija ove fabrike je počela 1990. godine po starom zakonu, a posle 2000. godine privatizacija je završena po novom zakonu. Većinski vlasnik je bio Efgenija Trendlimasov sa Kipra, koja ne samo da je uništila ovog giganta, nego je uništila i celo selo.

Predlikvidacioni postupak je počeo 2012. godine i o tome šta se dešavalo u toj fabrici ja sam pisala predsedniku Vučiću. Mislim da će reagovati kao što će reagovati valjda i ministar Nedimović, koji je obećao da će nešto novo da se desi u toj fabrici.

Tako da, još jednom kažem, zanima me šta planiraju da se učini u ovoj fabrici „ABC fud“ da možda na neki način i nateraju Sud u Somboru da konačno posle deset godina nešto počne da radi, a i da bi resorna ministarstva pomogla selu i da na neki način ožive fabriku koja već postoji?

Dakle, tu nisu potrebne nikakve investicije, ulaganja. Možda krečenje i zapošljavanje novih radnika i da se počne sa radom u jednoj fabrici povrća u Republici Srbiji.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 18.07.2019.

Hvala.

Svoje prvo pitanje postavljam Ani Brnabić i ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću.

Pitam – zašto je 13 meseci trebalo Upravi za agrarna plaćanja da obradi zahteve poljoprivrednika kojima se refundiraju troškovi kupovine poljoprivredne mehanizacije sa državnog konkursa, a još sedam meseci da pošalju rešenja o isplati novca? Znači, sav taj postupak uglavnom traje 20 meseci, a ljudima stižu naplate, odnosno stižu rate u međuvremenu. Da li je to zato što je obaveza države da se, nakon slanja rešenja po zakonu, u roku od 21 dan mora isplatiti novac?

Poljoprivrednici tvrde da se to namerno sporo radi i da se ti predmeti namerno dugo zadržavaju, i to bez kamate, nasuprot slučaju kada poljoprivrednik npr. ne plati odvodnjavanje i porez odmah mu se računa zatezna kamata. Zašto zakon nije isti za državu i za poljoprivrednike? Znači, poljoprivrednicima, iako ne dobijaju taj novac u određenom roku, ne stižu nikakve kamate.

Takođe, država duguje poljoprivrednicima premije za mleko i za junad i, po raznim drugim osnovama, novac koji kasni, često i do godinu dana. Takođe, država nema nikakvu obavezu da plati nadoknadu. Takođe, pitanje – koliko je za 2018. godinu isplaćeno podsticaja za traktore, a koliko za mehanizaciju, koliko još nije isplaćeno, zašto i kada će biti isplaćeno? Tu mislim na 2018. godinu, a takođe pitam – da li je još nešto ostalo neisplaćeno za 2017. godinu, a tiče se mehanizacije i traktora?

Postavljam pitanje koje sam postavila i prošli put, a tiče se uvođenja crnogorskog jezika kao službenog jezika u opštini Vrbas, jer je bilo razgovora o tome da je crnogorski jezik jedno, a ljudi govore srpskim jezikom, tako da se zbog toga ne uvodi crnogorski jezik u službenu upotrebu u opštini Vrbas.

Zakon je veoma decidan i jasan. On ne predviđa da li neko govori i kojim jezikom govori. Znači, zakon predviđa samo izjašnjavanje po nacionalnoj osnovi i ne predviđa nikakvu anketu o tome. Znači, zakonski uslov je jedino broj nacionalno izjašnjenih građana po poslednjem popisu i zakonska norma ima imperativni karakter.

Naša država zvanično priznaje crnogorski jezik. Pojedina dokumenta Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, RIK se štampaju odavno na crnogorskom jeziku, a u opštini Mali Iđoš je u službenoj upotrebi crnogorski jezik od 2010. godine.

Zahvaljujući tom Zakonu o službenoj upotrebi jezika i pisma, danas u 42 opštine u Srbiji je u službenoj upotrebi 11 jezika nacionalnih zajednica. Jedino opština Vrbas krši zakon i izbegava uvođenje crnogorskog jezika u službenu upotrebu u opštini Vrbas, pa pitam kada će opština Vrbas uvesti crnogorski jezik u službenu upotrebu u opštini Vrbas?

Treće pitanje postavljam ministarki Slavici Đukić Dejanović i premijerki Ani Brnabić, a tiče se Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je stupio na snagu i sada trpe porodice, trudnice, majke, trpe loša rešenja koja su višestruko oštetila porodice.

Podsećam da je pre pet meseci Ustavnom sudu poslata inicijativa za ocenu ustavnosti, budući da se krši Ustav, u suprotnosti je sa Konvencijom u zaštiti materinstva, dovodi na rub siromaštva porodice u kojima su trudnice, porodilje, preduzetnice, itd, i mahom porodice sa malom decom snose posledice loših rešenja tog zakona. Pitam, kada će na dnevni red stići izmena zakona, kojim sigurno neće biti nadoknađena šteta, ali će roditeljstvo i odrastanje dece biti barem malo bezbrižnije?

Imovinska karta

(Ruski Krstur, 07.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 70320.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27210.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Član Saveta za nacionalne manjine Opština Kula Opština Bez nadoknade RSD 11.12.2013 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 70320.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27210.00 RSD 03.06.2016 -